| oreign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бо |
| ао воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну све |
| ренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p |
| осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је |
| би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у жи |
| сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица |
| о и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике њ |
| еба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена з |
| и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао з |
| е и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као но |
| а.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је |
| је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју ј |
| ејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и |
| оћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после б |
| </p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, ал |
| а се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} |
| а слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред |
| о пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љ |
| Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем |
| да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као |
| и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћу |
| здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима тр |
| са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, |
| луком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви< |
| постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себ |
| се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао д |
| имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју |
| и увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилуј |
| песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он |
| и заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догод |
| овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} |
| ице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек р |
| и је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да ов |
| а други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је има |
| а је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само ка |
| ве изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Р |
| танка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нер |
| е зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- |
| ца није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних дев |
| ушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која н |
| Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као лет |
| зговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од |
| играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чи |
| >Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја |
| и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{ |
| Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље в |
| Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гип |
| ави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} |
| ле од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са цел |
| е Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> < |
| а која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је |
| имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стај |
| ала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као ја |
| која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Мил |
| љачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се ра |
| оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао пи |
| плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се |
| о је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене. |
| талитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег |
| ао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не и |
| ик.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдск |
| ад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела |
| о се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се |
| врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле |
| ују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли |
| мог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Н |
| бегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двори |
| се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> |
| Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло до |
| ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Ме |
| иљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пи |
| смеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То ј |
| олико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Треб |
| м на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, |
| лости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</ |
| шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити |
| сти излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из |
| {S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> < |
| им покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи |
| рце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да за |
| је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубиц |
| бе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ов |
| мбру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави св |
| ли тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали |
| али ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи гла |
| ко пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, гос |
| нило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу |
| Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала |
| товање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на |
| тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали т |
| играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео |
| p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допир |
| ео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је пос |
| воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, как |
| лободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> |
| оја није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову З |
| огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијам |
| том.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отвор |
| је куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао п |
| ко, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би |
| те како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Др |
| р је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десето |
| а.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане и |
| скви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим |
| S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи |
| тајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није б |
| поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Ал |
| фера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан |
| S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступа |
| иле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово к |
| а.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој тале |
| става и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: тре |
| >Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве с |
| е чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног |
| рење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са |
| , без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних же |
| оше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из нај |
| ава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарак |
| рчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не и |
| унава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је си |
| је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних |
| рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови |
| идело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико |
| ту има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да |
| потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећ |
| едија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно з |
| саљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} А |
| о нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није п |
| сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар |
| /p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вре |
| едбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, и |
| ца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети д |
| н у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класн |
| уга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по ј |
| едно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две мук |
| азних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какв |
| тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>З |
| мо <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, са |
| путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у |
| је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко ди |
| асе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служ |
| то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисл |
| око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у је |
| не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дет |
| {S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава ша |
| и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена |
| у је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n=" |
| далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све сме |
| .{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међ |
| и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава |
| би.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> |
| о о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. |
| пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опе |
| о што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског |
| , то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевнос |
| pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцим |
| рила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се |
| отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже.. |
| и.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати. |
| ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошља |
| илазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојц |
| спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених л |
| д и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак |
| .{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио |
| е навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаван |
| дије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних |
| зиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима ва |
| , смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала |
| сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да ид |
| роз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног барит |
| p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а в |
| а си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се |
| заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зо |
| мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:< |
| мље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових цр |
| осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, |
| нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем ко |
| леће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња до |
| ног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с тр |
| днева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило |
| тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пив |
| То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Мил |
| сова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} П |
| ио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим |
| строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, |
| к римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} |
| гупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све. |
| живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им н |
| али за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву. |
| пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на |
| уштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке у |
| убока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> |
| ећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, на |
| гутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава |
| час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутн |
| з земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску. |
| ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог |
| S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> |
| ашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели |
| но молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па х |
| ади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни реч |
| усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, |
| зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка |
| цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме увер |
| јало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се |
| да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине |
| доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти сед |
| ње.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и крив |
| али су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни пла |
| г дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту о |
| нају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у |
| ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Н |
| }" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пу |
| ој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата |
| ебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима и |
| угима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им |
| има, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурб |
| ?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо |
| ијатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да један |
| - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> |
| - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатст |
| а тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђе |
| има се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на |
| и на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи |
| а подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S |
| реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> |
| еку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" |
| е и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - |
| азак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењени |
| девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се. |
| аса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од |
| и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</ |
| едног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету |
| лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испашт |
| х, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Ст |
| са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - о |
| и, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још |
| бе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, ка |
| као, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p |
| а Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видел |
| а.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Н |
| тер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; < |
| ш остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од |
| да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем. |
| т што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчид |
| "187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није мо |
| рити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као зал |
| зјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како |
| дник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплаш |
| , што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижни |
| а западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разв |
| чних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и н |
| дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, |
| н глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, |
| ристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посл |
| ати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица бр |
| а дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да ј |
| шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу |
| н неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi |
| ошћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, |
| је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола |
| - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам |
| Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Ха |
| Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој |
| евојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе |
| , а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одгов |
| ије свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо |
| ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{ |
| ема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - преки |
| женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало рос |
| тране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш |
| а.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да ма |
| ање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} |
| м с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехоти |
| данпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, ко |
| S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели |
| војке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај |
| мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног ср |
| и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу де |
| од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на ули |
| нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри. |
| оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Посло |
| добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем.. |
| дне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или |
| оверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је св |
| било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали |
| м неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на |
| ун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати |
| о њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наиз |
| као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црк |
| зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се з |
| а, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та де |
| било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходн |
| рђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије |
| читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од |
| ог израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво ра |
| ци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од варо |
| Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p> |
| л или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на њ |
| свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се вра |
| одник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по |
| ачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она из |
| ђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила |
| ени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали з |
| -а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биогр |
| песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - |
| -а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Био |
| у песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> |
| l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња пре |
| <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у |
| несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој |
| има заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени пр |
| кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад |
| ивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљав |
| мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полу |
| је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен |
| и љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом |
| вали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љ |
| бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светл |
| тра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и |
| зони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, |
| <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} |
| {S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су бил |
| мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесн |
| ву почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој игр |
| бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Беог |
| даричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од кој |
| устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и ди |
| ао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта раст |
| лну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори |
| д, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу |
| {S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и |
| иком продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег |
| х мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администр |
| n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, |
| itle> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div type="chapter" |
| ише којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речн |
| иче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим |
| а цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тут |
| едништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> |
| це.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, п |
| стративно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко ј |
| жем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... |
| <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко п |
| гово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани |
| потребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар чове |
| ста у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на беогр |
| треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је ду |
| дам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S |
| а свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ дв |
| млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху су |
| аписати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове д |
| који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова н |
| ући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен нач |
| {S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погин |
| p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промукл |
| икује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... |
| астило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом гос |
| који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко? |
| ојављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још в |
| авио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публ |
| вши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му |
| а цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта |
| мо из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прек |
| } Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла! |
| д тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима |
| ... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полак |
| који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За в |
| их пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. ј |
| нистратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. |
| уди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и мелан |
| у од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, поша |
| а распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су |
| па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засваг |
| вољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добит |
| к чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју |
| тао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико |
| а бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независн |
| ли, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, не |
| их?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Ш |
| или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствен |
| кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.< |
| ндар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који |
| ви пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немо |
| човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађи |
| пође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге поједино |
| } Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и посл |
| тво без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник |
| да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{ |
| ике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољ |
| близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; |
| са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо с |
| не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У |
| оли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на мест |
| и се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> |
| ати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицо |
| да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... |
| је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за |
| на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно |
| дним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово ок |
| спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате.. |
| .</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то н |
| чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није |
| о поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једн |
| ане.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш ц |
| ар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и п |
| боту се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека сту |
| S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми с |
| S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, |
| времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{ |
| времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{ |
| ам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али д |
| ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који |
| логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом он |
| пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Суд |
| а теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју на |
| се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког да |
| је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју на |
| бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто о |
| рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање |
| рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање |
| себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; |
| {S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја |
| било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>- |
| дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, |
| да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не забора |
| м пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type |
| да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је |
| ављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободн |
| умеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им о |
| едео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педант |
| е а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, гд |
| Н И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео |
| ри дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један уг |
| е било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за п |
| ка кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> |
| са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао |
| и!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове |
| ла ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мисл |
| која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд |
| баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва |
| бе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола ле |
| ражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема |
| воје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а св |
| једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се ус |
| свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас |
| с, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за п |
| д једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из сусе |
| tle>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div |
| ја је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} |
| {S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учин |
| са на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, |
| а звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багре |
| {S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И та |
| p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељ |
| време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га ни |
| ког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико ј |
| викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам |
| >Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике кој |
| ачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према св |
| естајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, |
| ратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих п |
| <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова све |
| уј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма пос |
| кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у |
| S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је х |
| дим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових |
| д жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа |
| ремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном палан |
| ај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} |
| цао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смрт |
| д свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, |
| и.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, |
| жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав т |
| , шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати |
| суза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртв |
| тов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио ру |
| широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, ал |
| ут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је м |
| у, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту д |
| ог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго |
| канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машин |
| тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и сав |
| а Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у |
| се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем |
| млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигу |
| можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можд |
| о једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново |
| и наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно |
| оји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало |
| уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да |
| га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и њег |
| ело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава |
| пили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу да |
| S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак |
| да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у |
| ло ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} |
| сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и нев |
| да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци |
| , јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с |
| сом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и до |
| естру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигу |
| азлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и н |
| су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади чов |
| н.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S |
| ти, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде прија |
| ао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Жури |
| укопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било прија |
| м.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо |
| >- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су не |
| н је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толик |
| жи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, ма |
| одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже |
| и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} О |
| није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без ду |
| вратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим ствар |
| врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, ка |
| м са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене |
| /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми зна |
| ан тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из кр |
| о нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам |
| наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и |
| ово пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разум |
| пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голи |
| У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади. |
| традан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У с |
| > <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја ж |
| <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се п |
| ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се раст |
| к из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је |
| да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно. |
| <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били д |
| <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло умо |
| } Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били |
| сти ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно. |
| /p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више пла |
| јарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на |
| осле насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадес |
| рка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, р |
| омшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: кака |
| последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре нег |
| јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, |
| ђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S |
| е нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост све |
| да, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је |
| ади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега. |
| а полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> |
| ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се |
| <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{ |
| иле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу |
| радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у ти |
| ти.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено |
| вуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} |
| ивела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и д |
| </p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Само |
| ирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вр |
| ригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Тр |
| а.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зеле |
| му које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њем |
| {S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздиг |
| е мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја види |
| иле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну цел |
| ана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљ |
| <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Реч |
| нух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми р |
| имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа ру |
| а.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да |
| и ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми |
| </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је треба |
| ти на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутраш |
| Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно |
| му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре оч |
| ени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у |
| а тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори м |
| отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је |
| он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Заш |
| ечи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кр |
| ј пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем |
| дрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта тре |
| > <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љ |
| и породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је чове |
| у падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који м |
| плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - пона |
| вотиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове |
| рка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је гот |
| лео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише н |
| нам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицањ |
| Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво с |
| "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом ј |
| ош нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну т |
| лажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико |
| чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узи |
| да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за зем |
| ри твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>" |
| види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лиц |
| b n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав |
| шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од |
| је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, |
| и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим времен |
| песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао |
| Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум ко |
| ајмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је с |
| саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркино |
| ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се са |
| ао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, ј |
| мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео |
| се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на р |
| Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада |
| м.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прош |
| </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањује |
| еридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p |
| адне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не з |
| ла за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да |
| црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад |
| то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p |
| цији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, прож |
| вао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љуб |
| /p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која с |
| ућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могл |
| Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критичн |
| е се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог ст |
| ао на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</ |
| опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ств |
| ошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како м |
| и нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title |
| струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина |
| тепеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лиц |
| > <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се |
| идбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради |
| рос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не гово |
| ј вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S |
| ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли |
| ли смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се пресели |
| дан корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су |
| и, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања |
| p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господ |
| шу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да |
| трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води |
| " /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу пре |
| претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Зна |
| и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} |
| њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим |
| Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му за |
| о лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису из |
| ела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се |
| Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Креми |
| а ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко д |
| правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори |
| емић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже |
| ра, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продужи |
| бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела са |
| </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго |
| дио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамен |
| и, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: < |
| с му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће |
| их жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја во |
| х, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љуб |
| а не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... д |
| рајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све |
| p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно |
| а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавиц |
| тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{ |
| ан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редак |
| век.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено |
| је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, |
| Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова вели |
| мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве |
| а је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми |
| а хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ус |
| - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални |
| е до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зар |
| аборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли је |
| сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само теб |
| .{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у вел |
| имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то |
| даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p |
| ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро ра |
| кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав б |
| о му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени.. |
| S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми до |
| што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S |
| етврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> К |
| а се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напој |
| Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је иси |
| мен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о с |
| рћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p |
| те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим ш |
| тај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} |
| ли оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бо |
| астрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чек |
| покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао |
| писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је чове |
| витог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји з |
| о у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су н |
| колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да |
| - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са |
| н осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као |
| ако треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још |
| кве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити ро |
| гов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју неср |
| } Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, је |
| да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен |
| боравити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у |
| {S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми са |
| {S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свр |
| довршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је |
| а срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао... |
| аво и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и |
| кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су |
| као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} К |
| сантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на к |
| ти читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно на |
| у.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало |
| алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="8 |
| ма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке нала |
| Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свил |
| тва, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам д |
| еба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допуст |
| вамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстав |
| и.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана |
| рује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржа |
| мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p |
| искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пу |
| а клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву. |
| му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све на |
| запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме |
| иста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због ме |
| зблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и |
| м.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је та |
| рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве |
| министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, |
| ати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара |
| воју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што |
| ају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и к |
| ије било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењив |
| тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, |
| лије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико |
| бе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба |
| о перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозде |
| .{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће |
| а диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од |
| оред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брз |
| ио потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где |
| деље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши н |
| ао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њ |
| ње није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} |
| теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали пра |
| околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, |
| ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку |
| воје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем |
| цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; |
| нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Терази |
| - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржил |
| } Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком |
| ђу мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова |
| Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, |
| .{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} М |
| глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уве |
| ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се у |
| жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу |
| ад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку и |
| димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомен |
| од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> |
| м ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалос |
| арао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка |
| , незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао |
| е узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, |
| в да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећ |
| немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{ |
| них тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиско |
| једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S |
| седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, |
| т пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће по |
| азговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, кој |
| ирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Бе |
| {S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спом |
| ти од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало |
| тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су п |
| а онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, к |
| знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај после |
| ва вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избија |
| те, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца |
| а су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије |
| p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледал |
| дно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприли |
| сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице ма |
| Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да |
| еже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{ |
| у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S |
| се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} |
| ством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином м |
| стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете |
| усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две стар |
| она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} З |
| завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драг |
| ао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је |
| на уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госп |
| се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... проб |
| > <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка |
| гог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као не |
| и, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она н |
| ао пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дан |
| велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S |
| читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне |
| јим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна |
| тки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се нав |
| м и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кад |
| љаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане |
| некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </ |
| {S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад |
| - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми ос |
| вамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају д |
| ли.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено тр |
| ајлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И м |
| узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени |
| желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост про |
| првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ћ |
| нталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљен |
| адак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет |
| еменом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Беог |
| ло слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} А |
| ње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош |
| ије добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Ка |
| То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи |
| алити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него |
| и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам н |
| ита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо с |
| ве новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заб |
| који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о пост |
| анством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ни |
| етрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкрот |
| м плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да б |
| авирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорк |
| упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руме |
| оже једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не |
| шту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <p |
| олим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сув |
| е се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћут |
| на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у |
| да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му |
| о је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком ц |
| ори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман об |
| доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више пр |
| га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љут |
| оје је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чул |
| це.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p |
| који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим трен |
| ди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој чита |
| S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и |
| иближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као |
| гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише ка |
| ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити |
| ој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два. |
| а, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом пе |
| сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S |
| Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су ч |
| Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не м |
| го леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштањ |
| ном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ов |
| C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, |
| се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај ч |
| потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> |
| есма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај пос |
| : </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, |
| већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће он |
| идети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетк |
| те господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију ув |
| н на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног пес |
| рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговоро |
| да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах по |
| ко је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те |
| } - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и |
| их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо |
| жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отва |
| е, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала п |
| и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред |
| } - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електрич |
| војој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је оств |
| /p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима |
| аринарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И |
| мо остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно |
| икада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, п |
| >Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместиш |
| а накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} |
| ене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио |
| S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам пон |
| оро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S |
| да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је |
| савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је |
| иција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњам |
| су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> < |
| рмом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је из |
| детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу |
| стратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мал |
| г шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно |
| </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен јо |
| у, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је М |
| страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то к |
| ро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пр |
| РТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... ка |
| стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још за |
| а како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.< |
| ање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два |
| ала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу |
| поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље |
| и коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта |
| ећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, са |
| са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине поди |
| ама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба д |
| це, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле |
| пуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талент |
| до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</ |
| хом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући бил |
| д немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова в |
| itle>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако |
| се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек |
| ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи |
| капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, |
| И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.< |
| ти ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз з |
| паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он воле |
| до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикер |
| о још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету |
| ионалац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно го |
| ца његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни репуб |
| и и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредн |
| , зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрет |
| мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе |
| } Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у в |
| едни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка |
| ла, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатк |
| вао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене д |
| p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... чита |
| ашти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад пад |
| срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири рук |
| учио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и |
| ге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си с |
| изу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} |
| јом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две |
| смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога ж |
| нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог |
| ле тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад ч |
| девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашт |
| том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - зап |
| и пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском мар |
| рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше |
| је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним поглед |
| за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, сви |
| није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељил |
| оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мирис |
| пити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лиц |
| дућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропа |
| p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - |
| p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није зн |
| овек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мил |
| а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута |
| потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини |
| м људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемониј |
| ари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је |
| ана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" |
| ји су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интер |
| јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка ка |
| оје се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум пр |
| се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни |
| јало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чег |
| раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица ко |
| ји носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор изме |
| ји носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја вид |
| на, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви |
| утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церем |
| атриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао с |
| .</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео бр |
| амисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створ |
| рапних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред меха |
| и се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, |
| црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроб |
| овића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махина |
| ина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванск |
| машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, з |
| који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао. |
| } Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи н |
| загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретар |
| оји заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију: |
| ан пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера |
| у.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем |
| бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци неш |
| е, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не |
| а је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у С |
| исок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је мога |
| се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново с |
| } На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мирис |
| у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало н |
| а, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материја |
| но задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоц |
| е, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној |
| је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракиј |
| нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из опште |
| ивени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У |
| љ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> К |
| па са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{ |
| млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора |
| се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу. |
| би? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p> |
| је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још |
| <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву |
| гана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је |
| </p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ра |
| човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај |
| езан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку |
| ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те н |
| најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећ |
| ше прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{ |
| ица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту |
| вом, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нис |
| ак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ак |
| ек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме |
| ознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они |
| ад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо |
| си.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платн |
| ице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам мал |
| ако сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љуб |
| ви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да доле |
| аког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити на |
| </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молб |
| ој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој св |
| о пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} |
| ва ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам ку |
| и Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је п |
| {S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти пре |
| љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњ |
| пијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не |
| роду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављ |
| игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</ |
| ни час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје ле |
| ин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? .. |
| не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати г |
| } Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} Д |
| и...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се од |
| - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како |
| тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак кр |
| S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> |
| ља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није до |
| о га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од д |
| змеђу нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, луд |
| S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељн |
| о су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку |
| , као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако бл |
| а љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!< |
| } Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунак |
| Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S |
| та била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијен |
| бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој зе |
| оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су |
| - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад |
| кад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја З |
| адак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драг |
| еш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према ме |
| жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави. |
| што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо |
| не сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} М |
| има и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb |
| ра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} |
| </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на |
| разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош К |
| {S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је о |
| колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред п |
| Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила раки |
| није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командо |
| , кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} М |
| кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и |
| ле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновн |
| Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је ов |
| дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има |
| но љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој беог |
| м мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и |
| <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично ос |
| лошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве к |
| у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану |
| екуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво оп |
| гла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} |
| аме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се кр |
| проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака |
| а маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле п |
| их је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из |
| аставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домин |
| да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницо |
| е негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту |
| о да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би |
| своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену д |
| ог поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано |
| унава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и ц |
| , опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све |
| м и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S |
| су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није бил |
| писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом |
| више иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> < |
| ријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио пра |
| наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је г |
| њижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тен |
| је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су њ |
| живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима |
| ртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила до |
| иких игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног |
| вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава |
| оњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала |
| > - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како с |
| је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан |
| n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без ика |
| ако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин |
| краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са |
| } А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изне |
| и их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и |
| д бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе |
| емићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> < |
| ена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је |
| тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска |
| обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="1 |
| у се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собо |
| е воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, нап |
| вље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</ |
| ајзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, гд |
| ерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећ |
| попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div |
| ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука тр |
| е у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зелен |
| едонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ |
| лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне ку |
| Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је |
| су жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве |
| еко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пр |
| алосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горк |
| становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да |
| кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи кој |
| лели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели |
| 00_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима |
| ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је т |
| и, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових |
| ру или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад б |
| наш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не по |
| натске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави виш |
| и у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен |
| тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} По |
| њао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукари |
| м сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и |
| шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово д |
| ћам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири с |
| оже изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите к |
| Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала пр |
| то даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> |
| спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} |
| опственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма |
| Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је с |
| Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се |
| каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег |
| с.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећ |
| одина заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од капри |
| ћања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се кл |
| радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стај |
| предовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу |
| остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да т |
| зависна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли ј |
| и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти д |
| , по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практ |
| колико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је пр |
| {S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од не |
| пенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како |
| ко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајал |
| арали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачи |
| {S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосе |
| , лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l |
| воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрст |
| ма Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цв |
| руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи ко |
| том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака |
| у администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово цр |
| ке даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослоб |
| </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом ка |
| садна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не |
| оји је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без |
| у својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистериј |
| без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни жив |
| без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, с |
| или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте п |
| се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она |
| ала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорк |
| p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен |
| ка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући ј |
| ће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су с |
| истаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и к |
| туче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заи |
| потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно |
| е што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва ј |
| аторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео мла |
| у, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рек |
| а његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку |
| о успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој г |
| а Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја |
| речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостав |
| хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољст |
| прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче ј |
| е видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више |
| скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронил |
| а ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чит |
| т, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отво |
| реде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} А |
| после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ћ |
| у звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, |
| достојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> < |
| оложај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну |
| да разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, п |
| примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ст |
| то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} А |
| стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затраж |
| орке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Мил |
| > <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов |
| жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно шт |
| - Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што ј |
| туденткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали |
| дно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим |
| вао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без с |
| /p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топ |
| ра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну |
| њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама |
| упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, |
| астрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је ра |
| убоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима |
| о сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Ал |
| је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и пос |
| <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не |
| је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одгов |
| ом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, ни |
| ити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи го |
| S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас став |
| упи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе |
| коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жен |
| у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по |
| ну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми |
| рао клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чини |
| рус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изи |
| слоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цве |
| , ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце |
| заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која |
| тим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су |
| од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучин |
| живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пр |
| баца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из ра |
| је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам с |
| <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале |
| вом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама |
| аму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже ост |
| вет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пра |
| што мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватр |
| пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - |
| се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао |
| <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парч |
| а се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-С |
| пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од њ |
| ћу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!.. |
| ку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на |
| ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, на |
| пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз |
| а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од |
| им ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене стра |
| м сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке |
| здух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несм |
| о <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, |
| ла погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети к |
| ак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то |
| ла напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост п |
| а!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже с |
| /p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упи |
| ти.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како |
| лих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мр |
| мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, |
| мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, ми |
| своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} За |
| дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на др |
| вим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек в |
| звор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> |
| ји се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни |
| ји се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни |
| а живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са живо |
| год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти |
| те на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и заглед |
| {S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани |
| као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу. |
| S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласо |
| а службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступа |
| линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плака |
| у ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијал |
| у, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској об |
| општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и с |
| ла се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвени |
| ебно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, |
| ка, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и прав |
| је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и купов |
| есну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на ду |
| им образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа к |
| Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око с |
| још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако д |
| је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је он |
| бицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и покл |
| ћи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпр |
| едај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>К |
| ила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе |
| </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали |
| о цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено |
| дна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си |
| у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Мил |
| сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је л |
| а, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом нас |
| узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и с |
| оју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су н |
| и, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на н |
| и оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је рани |
| ко лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није м |
| оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појм |
| га драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошев |
| а поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по јед |
| ло људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p |
| <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у ми |
| била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Мл |
| да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву јед |
| не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прош |
| е се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединц |
| е подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n=" |
| ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пож |
| изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има |
| другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газд |
| патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за не |
| ош гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим м |
| i>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допушт |
| ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да |
| још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из |
| в ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, вол |
| атеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, бе |
| сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде |
| ку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће своји |
| ц, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Те |
| ац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Те |
| дао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећ |
| .{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао |
| је младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици б |
| едели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог ч |
| ља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинск |
| скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуњ |
| к поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку |
| бом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку |
| вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У |
| ио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које ра |
| - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима |
| <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни вета |
| не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем кој |
| , против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша о |
| Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p |
| вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су п |
| сти, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, т |
| модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио пан |
| је нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић ј |
| стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њи |
| Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег р |
| и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за кој |
| драстао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другариц |
| један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подз |
| ко да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је ум |
| "21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је б |
| без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој |
| смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око |
| бављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јав |
| Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власт |
| ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су бил |
| ну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свр |
| } Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Беогр |
| у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, М |
| је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факу |
| а могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као |
| лом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њи |
| мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака паху |
| S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосн |
| справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Вас |
| мен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| тил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је криш |
| главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изг |
| знину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али с |
| ном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где |
| </p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зач |
| во изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, до |
| ратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он |
| тите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, г |
| ш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало д |
| пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим |
| ј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша |
| к, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, |
| најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те во |
| жио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом ли |
| чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне к |
| " /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p |
| осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео |
| а, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужно |
| ну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с јед |
| ваш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да |
| као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа |
| толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препоро |
| е хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети |
| и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у леп |
| о по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се пла |
| пристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је т |
| а Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колик |
| Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде в |
| Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна |
| заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и |
| ве уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на гла |
| ке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и |
| ред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега |
| мире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег опш |
| на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо |
| едне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже с |
| где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти нис |
| живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог |
| дан, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још |
| сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха |
| ранице мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго |
| p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која с |
| оре, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црни |
| дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ов |
| ла као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, |
| >Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Беогр |
| {S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по |
| стим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </d |
| зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад зн |
| помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што ј |
| онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, |
| нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> <pb n= |
| Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку |
| њу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље. |
| ла, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао |
| но. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две оба |
| проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко |
| ао олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада м |
| орки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кри |
| ва кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, позна |
| ја води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћ |
| иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало |
| ала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што |
| талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развиј |
| .{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја |
| м димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег љу |
| S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камењ |
| у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Уж |
| т била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај |
| сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткре |
| алију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и стари |
| ете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Ост |
| ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гле |
| ле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса па |
| личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поре |
| еба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте |
| очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатно |
| ушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је по |
| дитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе |
| не, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве в |
| {S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и |
| У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l |
| и.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу |
| их рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљи |
| ује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрв |
| као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свет |
| разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер |
| м, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које и |
| роте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени |
| младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од б |
| погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити вазду |
| о ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила |
| амним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде |
| браздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је прола |
| е губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, зар |
| лет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле |
| се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе |
| кер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} |
| >Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико |
| удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном жено |
| е могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а посл |
| у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писа |
| , поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, |
| е поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром су |
| светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предг |
| јала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је |
| ад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твој |
| огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се д |
| и се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум п |
| ремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, |
| ариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, |
| , јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело |
| } Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за |
| у је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црн |
| и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог при |
| у је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа |
| започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем |
| тра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала |
| жба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <p |
| шу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, |
| , ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улиц |
| и пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапр |
| авне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, ц |
| о на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и |
| ву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне |
| у собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готов |
| и води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренера |
| дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам |
| леда је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих |
| ћ је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није и |
| дна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људ |
| етенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, нека |
| слим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше |
| Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На |
| и, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је |
| ди на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од кор |
| е класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом |
| њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на зем |
| није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог број |
| пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она ј |
| тњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки дру |
| даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кр |
| лама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се |
| зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике |
| - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило |
| право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она н |
| неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као шт |
| , то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, |
| !...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... < |
| оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> |
| p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у |
| знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта |
| си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари |
| ечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари |
| човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост |
| без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и исте |
| д <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појав |
| мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете пор |
| ј куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То |
| !...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност кој |
| метњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Д |
| ло се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби |
| јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентиментални |
| едног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно ш |
| S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, |
| неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје |
| о овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвећ |
| а</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли |
| се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебру |
| тографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила |
| ао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољ |
| на војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, р |
| ма постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају ок |
| ма постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се оти |
| их.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пар |
| ше не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало |
| сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала д |
| сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Сла |
| мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успав |
| је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког у |
| одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потреб |
| ена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико да |
| разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не |
| ксинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi> |
| боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, пра |
| познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре. |
| ити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> < |
| и девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему |
| амештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва с |
| циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога |
| {S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што с |
| дело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новина |
| учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је ц |
| оде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнил |
| се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је но |
| д промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду к |
| 164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим |
| па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмиса |
| е печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички жи |
| м варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{ |
| ролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива |
| лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен |
| ала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита М |
| > <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је |
| ло вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и о |
| ду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пож |
| број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зид |
| пцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и ј |
| ролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Све |
| две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозна |
| гани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скре |
| Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било |
| хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај |
| ре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и |
| цију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се |
| знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљиво |
| АГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сач |
| ађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже |
| породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намер |
| Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све |
| оту, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад дол |
| , шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на |
| ао и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвој |
| и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским ж |
| спјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у |
| овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као р |
| јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голиш |
| ова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Ун |
| био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изи |
| тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је |
| тра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се врат |
| b n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се |
| писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, |
| е Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећив |
| ћ се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је |
| , а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један д |
| зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад оста |
| хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ј |
| х банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, |
| и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у суз |
| сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на |
| приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо д |
| су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих п |
| пустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је |
| ло школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома |
| неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Ми |
| ка, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта ма |
| {S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види |
| у око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} |
| г посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата |
| кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је |
| ју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да |
| ница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у |
| арински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није |
| ћи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и |
| ави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовни |
| ат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, |
| е и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, |
| продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- |
| с. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздр |
| ивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се го |
| наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати по |
| е једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова сте |
| убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана мог |
| ког гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, |
| Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку |
| ошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова |
| се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљо |
| су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из |
| ворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по јед |
| ла мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сеј |
| ог миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плав |
| е с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само |
| у успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и ко |
| и, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога ш |
| .</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креч |
| ио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не |
| и је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукави |
| емљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> |
| ко да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али н |
| > <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, т |
| седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност. |
| и она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> |
| ло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао |
| еран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за патриоти |
| ...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоу |
| оји је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> |
| два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су иг |
| јао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова |
| стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу. |
| .{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако |
| тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} |
| } Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитан |
| ржавну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу |
| донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, к |
| гледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стра |
| Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, п |
| у какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић |
| S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као в |
| борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор |
| ви људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу |
| ласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када с |
| ћ хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике изме |
| дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао |
| трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - |
| еш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја и |
| тку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој |
| лио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунц |
| Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би н |
| из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још |
| мшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} |
| ати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православн |
| е озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А |
| к узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, у |
| кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини. |
| и песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена |
| треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада! |
| подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њ |
| ести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Траж |
| еодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно ј |
| руго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго |
| трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усу |
| из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штош |
| >књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио |
| S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Он |
| уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан |
| </p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би изву |
| ловен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом п |
| ној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове ст |
| о да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радни |
| ћи бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун пла |
| ало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицо |
| ћ није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:< |
| м притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје кућ |
| тајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико зад |
| о загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити |
| - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, е |
| емогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао |
| сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај от |
| /hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљени |
| жицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с ме |
| ише само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју дево |
| Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима |
| не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као споме |
| ило угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, к |
| Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на |
| можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам |
| би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - |
| а од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има п |
| {S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губ |
| ан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња ко |
| ненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га т |
| Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани та |
| кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечан |
| ог аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчи |
| ање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му с |
| ба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари |
| ини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала |
| p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим о |
| ш са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и |
| ође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, сре |
| ла заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела |
| ди, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} |
| са.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљ |
| омије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, п |
| е.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Доб |
| Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која |
| страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кре |
| кидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> в |
| уби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним |
| то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, |
| мехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се до |
| бе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорче |
| ало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не зво |
| маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слоб |
| како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би |
| Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништ |
| е оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би лед |
| залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није |
| ех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погл |
| спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, |
| ориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек |
| ћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, |
| ризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог |
| ирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгу |
| физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој с |
| едности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према закон |
| чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју мит |
| човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загоне |
| били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} |
| ама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште. |
| арочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао |
| аконима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера. |
| акију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала пес |
| ао оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кро |
| ивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на ус |
| изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праме |
| се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крваво |
| стајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био сумо |
| и дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови |
| тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички зап |
| а закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и |
| и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис |
| е.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје тр |
| шњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у ист |
| еч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устаја |
| А ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Мил |
| је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужно |
| уња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен не |
| а три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> < |
| Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> |
| и поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама |
| тве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав ста |
| од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љ |
| случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жен |
| {S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се вес |
| импатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би |
| вале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређ |
| је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за |
| гледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту ка |
| лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин гла |
| тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, ос |
| а према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз К |
| људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви ве |
| губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и у |
| овек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело |
| дијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једно |
| њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник |
| да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатск |
| лач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Ш |
| реза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се |
| ољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда |
| у Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари |
| ти.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих пон |
| време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка ула |
| ти далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговор |
| ичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наст |
| сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио |
| а по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Ал |
| е у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта ц |
| ве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш мо |
| ао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца |
| ве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који с |
| овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари |
| пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} |
| што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не |
| је овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, |
| ебало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и |
| помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Мило |
| све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покр |
| није или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхол |
| S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и сра |
| њавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мисл |
| о свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И |
| дјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кад |
| м жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша |
| их помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p> |
| кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p |
| лош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, кој |
| ш невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, кој |
| !{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли поза |
| ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом к |
| од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао б |
| но!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, те |
| би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао д |
| у нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затво |
| ацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди |
| каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти |
| и би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, |
| да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку н |
| да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ни |
| ле:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку п |
| ност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју |
| итаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је |
| шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са |
| сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је леп |
| увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је п |
| удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу свом |
| ос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину а |
| приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спушт |
| ле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегд |
| ао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех пор |
| осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ј |
| .</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и |
| афане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и |
| на унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби |
| ј потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најсла |
| уче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак |
| лижило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од д |
| ерзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што |
| ј соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица би |
| време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{ |
| варчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и вели |
| оши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у |
| ебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очај |
| о камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, |
| д, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигура |
| остићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слат |
| могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта |
| војка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} |
| апред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састај |
| ривезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> |
| е све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те је |
| зражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селе |
| воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гл |
| Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два п |
| раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној по |
| це, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од |
| атворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо |
| више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну при |
| и је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p |
| ди ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга |
| ведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би п |
| а Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску лит |
| , кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, |
| о мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:la |
| д чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насл |
| к, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дош |
| мрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се |
| чао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао |
| андарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијак |
| Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермел |
| е готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцим |
| ити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на к |
| .{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудил |
| ... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од теб |
| видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужи |
| а, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси |
| јсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{ |
| р парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} |
| положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кљ |
| његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантериј |
| ко ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећ |
| ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито о |
| на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасн |
| .</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је п |
| ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, на |
| нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад виш |
| о.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље |
| S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не с |
| ебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш јед |
| то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је М |
| арактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четир |
| ма росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознав |
| м вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у |
| ештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови |
| } Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> |
| узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајни |
| ас ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред |
| ост, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у вр |
| из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе |
| Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо |
| е! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још ви |
| Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео стр |
| ше да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што т |
| га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар руча |
| бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали |
| тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> П |
| } Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="17 |
| м његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле т |
| ако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, |
| скрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љуба |
| p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресл |
| о тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово неч |
| них женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер црте |
| гоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топ |
| енутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам п |
| енутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам |
| </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало зав |
| то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од |
| у зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спава |
| ће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чи |
| али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му ре |
| Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је шт |
| упао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вент |
| едакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, |
| тим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има нова |
| а мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности исп |
| ош једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се сам |
| а нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље. |
| нте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У су |
| мада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би |
| > <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љуби |
| ве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би |
| адој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто м |
| седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога двориш |
| ларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем пон |
| Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још |
| мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други прамен |
| зналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају з |
| а је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> |
| светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само нераз |
| стајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширил |
| а у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о љу |
| у, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веро |
| ајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом рук |
| иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у |
| им више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио |
| .. и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су |
| <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не |
| лом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој |
| унати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем по |
| н златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би в |
| као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша д |
| , увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно заб |
| иљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јак |
| м старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остаци |
| је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да |
| це.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на |
| из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом |
| о у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас |
| оји је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се н |
| ац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали с |
| ика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је прија |
| тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене |
| - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељс |
| а није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог ч |
| <p>Унутрашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, |
| мила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кок |
| Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, св |
| а госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне |
| оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око де |
| ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у |
| је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спа |
| е њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, б |
| посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају |
| налих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - К |
| на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа к |
| својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље над |
| > <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренут |
| себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, о |
| ицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p |
| ика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на |
| ко за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле бо |
| ица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију ко |
| није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, |
| ло је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и |
| нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та буд |
| /p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала н |
| /p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам |
| кве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек к |
| у.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, |
| им двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је исп |
| S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја |
| рећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му от |
| црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метн |
| војој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, |
| а структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које ос |
| Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S |
| сађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њо |
| дбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искуше |
| га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало |
| свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом |
| омањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен |
| е и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз |
| , те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бл |
| а добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани пол |
| већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су гр |
| е му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под |
| није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тр |
| а као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала |
| ст на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролет |
| града...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и |
| одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној |
| се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је н |
| p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о год |
| иони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, ко |
| себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, |
| <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокр |
| давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови |
| тог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, д |
| ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и в |
| .{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних си |
| бијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода |
| место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабри |
| риби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Ч |
| ркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати |
| лена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што у |
| м :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешк |
| ти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фење |
| сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је |
| цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи |
| нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која |
| е осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материј |
| опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног усп |
| Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа ст |
| кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бог |
| ема њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегава |
| а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од |
| постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као узд |
| ирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само |
| и поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се о |
| појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теб |
| гали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесн |
| срећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној пот |
| <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала |
| домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је |
| терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и п |
| ен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни нај |
| им шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, |
| би од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у |
| умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све |
| љног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, |
| едалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни зав |
| Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно вел |
| рпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза који |
| ко се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огруб |
| ма.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, т |
| рка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> |
| ву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилу |
| ено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла пти |
| и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узр |
| бог чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала с |
| , која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно нас |
| оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад |
| верењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке |
| нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне |
| му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима мл |
| допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} |
| о је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Исп |
| се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циган |
| анпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећ |
| смеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реално |
| тири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узе |
| намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле ледено |
| ечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трч |
| се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала |
| згубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка |
| расу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како к |
| ика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, г |
| ут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на сам |
| ј по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и |
| идети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата |
| овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стид |
| ворити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова |
| брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам каж |
| еће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу |
| лата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима |
| свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мал |
| никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног |
| и с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима |
| о кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука |
| не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Сан |
| црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као о |
| је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут |
| огао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је пр |
| гова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} |
| е мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваз |
| е приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних об |
| неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубист |
| акрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и кр |
| претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо би |
| рих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставил |
| гим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и |
| е прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним |
| аможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе. |
| главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухр |
| могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S |
| ати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те |
| не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озби |
| ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје пр |
| ачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} На |
| до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене |
| а се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна |
| и бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети |
| /p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили |
| алба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно. |
| никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да прв |
| кине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњика |
| е, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко р |
| артија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправни |
| обра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S |
| о још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела ка |
| стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопи |
| ароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувер |
| е који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неко |
| т, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међут |
| ојници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.< |
| са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге |
| нерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубов |
| и овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрв |
| ечи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - |
| у у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универз |
| мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пр |
| рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени |
| и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви |
| а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и |
| или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано |
| ичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је |
| ољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била какв |
| .{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је г |
| дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову |
| што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да и |
| јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} |
| бима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишк |
| S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је |
| ладости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кров |
| а, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извор |
| иве ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времен |
| епка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свиј |
| ко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који и |
| ко су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих |
| им.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала |
| бица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено |
| мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба |
| е, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је |
| и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по |
| ства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта |
| а изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу |
| т двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одва |
| ском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су |
| х илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... |
| се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања |
| о те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних |
| покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким дан |
| ебрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава м |
| дилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, сти |
| едан велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни с |
| е да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што |
| у.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је го |
| S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еп |
| > <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још ск |
| почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где |
| а у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су |
| жан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног ср |
| Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек |
| е дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, |
| } Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер |
| г стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог фор |
| ила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе з |
| су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо |
| а није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за |
| сто и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио |
| мех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} |
| <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била ун |
| рош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p |
| РЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реш |
| ана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сл |
| патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било о |
| исање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зо |
| е отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је ос |
| целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати ње |
| веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јевре |
| } Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер ј |
| ци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу |
| који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... как |
| њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани с |
| Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бри |
| о видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо |
| га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматр |
| двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње б |
| ки излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио трото |
| Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па |
| ћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гла |
| х карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред |
| pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора |
| е понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} |
| ј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди си |
| т. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} |
| драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази до |
| се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} П |
| ачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сун |
| ед кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један |
| /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им |
| то би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, |
| ице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити |
| и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат с |
| оћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипа |
| во ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштв |
| шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
| да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам ув |
| јда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети |
| .{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S |
| о се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требал |
| отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, |
| често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут кој |
| ио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловат |
| ав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нис |
| лазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле си |
| и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој |
| о другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, |
| .{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни дру |
| казивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били |
| .{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два уни |
| о је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био уве |
| <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с |
| ј драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа н |
| м смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њег |
| рошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног б |
| тајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други |
| гмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи н |
| се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно |
| развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклон |
| ка на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне спо |
| с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде ч |
| једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да |
| што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих ул |
| тним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{ |
| пита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијал |
| се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало н |
| ола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских ко |
| чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је по |
| ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, за |
| и у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од он |
| Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње |
| је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су в |
| адовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седе |
| исаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата к |
| слим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зор |
| о уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на јед |
| још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - |
| оје сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној мет |
| с остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само о |
| ознавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који |
| дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копо |
| у са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку |
| увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозор |
| ки Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, |
| уговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb |
| лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојо |
| кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљ |
| глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи |
| под црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људ |
| ору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они раз |
| дећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се пон |
| било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једн |
| других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} М |
| во: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне |
| сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спо |
| или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад |
| у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао |
| века било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о |
| власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао не |
| ју и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да |
| здахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, |
| осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвише |
| и ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Уж |
| , јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била |
| правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних б |
| гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, |
| цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ов |
| ом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна ода |
| парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <p |
| S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.< |
| мештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како с |
| на и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, З |
| n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене з |
| ст.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко н |
| ло је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозор |
| погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код ж |
| је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако гу |
| уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације кој |
| са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Мил |
| ла му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена б |
| ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Д |
| огу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је |
| се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, р |
| руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут ви |
| који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је ск |
| чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, и |
| {S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био нав |
| је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На |
| мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гл |
| о јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и п |
| ипадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се |
| а публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај мла |
| ј заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пут |
| у, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</ |
| /p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што м |
| /hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикну |
| будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужн |
| храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо пок |
| е претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Мило |
| p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посмат |
| а позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном свет |
| ђу себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину се |
| превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је би |
| е усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако пр |
| ише, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми |
| је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставн |
| застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S |
| раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукл |
| де, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико |
| очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.< |
| се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу све |
| с, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, |
| <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} |
| требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак |
| требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу |
| head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на |
| раму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хте |
| е такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, |
| кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Как |
| а твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на |
| али.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} |
| отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ран |
| у и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдариц |
| она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој д |
| ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, моли |
| бучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој |
| Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, |
| одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре п |
| да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кре |
| снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А |
| з слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S |
| ност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас пон |
| на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запара |
| змамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да ј |
| p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зау |
| асасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног куку |
| ћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше су |
| винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади |
| не вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се наро |
| " /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Пред |
| ину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипа |
| у где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у |
| ад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, |
| није је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из м |
| Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p> |
| е име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе. |
| , повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код к |
| title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није |
| гу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ћ |
| све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазил |
| е поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну б |
| дите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и к |
| ле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Је |
| и нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да н |
| .{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад |
| онова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаник |
| о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке |
| утацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глума |
| дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло ј |
| ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизно |
| заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасви |
| се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од |
| оре место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступи |
| камењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из |
| -Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илу |
| ила је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек |
| ви мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је |
| знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничав |
| о на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничк |
| и.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења св |
| е.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар |
| својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих |
| ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био |
| вајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољ |
| двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је |
| ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих |
| су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, |
| и лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи с |
| >У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с ц |
| омка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском |
| алон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понеш |
| } Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, |
| у лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац с |
| а је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и |
| и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими |
| кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе |
| понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони ок |
| S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор п |
| Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређива |
| !</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чи |
| жавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад |
| ност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерно |
| се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело гла |
| зило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} |
| ше и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надир |
| > издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поно |
| ad> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорк |
| , био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и |
| рава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога |
| икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриг |
| штај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртас |
| <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је |
| носио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако |
| мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди к |
| желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије им |
| еђу њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално изб |
| ијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра тр |
| годио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што ј |
| вања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што ј |
| биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису |
| ткуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспа |
| у од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наш |
| Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много в |
| сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот |
| олази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али |
| >Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, в |
| ст чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као оси |
| научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опас |
| о бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим |
| осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, д |
| p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Ви |
| се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{ |
| били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико |
| дро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, |
| ултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесе |
| цају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси н |
| гичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се ц |
| ала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезв |
| њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено |
| еким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друшт |
| разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p |
| вати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено о |
| храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени |
| не кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S |
| ме, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу |
| ећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја н |
| Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито оста |
| - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чинов |
| емић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што у |
| ебе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђ |
| да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, в |
| /p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци |
| и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је це |
| поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> |
| ао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на |
| ативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S |
| ад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свак |
| о од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао јо |
| се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао |
| унце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног х |
| и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао |
| вилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.< |
| дала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би чо |
| у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би |
| , па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, изв |
| грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати |
| тавише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом ч |
| е боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} |
| е примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала |
| упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што п |
| одушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати |
| ово, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски к |
| оред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се |
| е тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у тем |
| ајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били на |
| варену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана |
| ве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену |
| је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S |
| е жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају п |
| кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна ци |
| Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с м |
| а поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху м |
| ца.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је |
| же. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покре |
| а маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} О |
| </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што |
| ија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Је |
| ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} |
| {S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гл |
| itle> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сја |
| т, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уск |
| Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као |
| је су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом ли |
| гове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да |
| ење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</ |
| студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које н |
| залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску п |
| к, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би |
| њиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем г |
| помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, |
| Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто бо |
| ега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, |
| н, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао |
| ади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и п |
| тин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>на |
| ређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна си |
| ем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле ј |
| ет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак ил |
| на.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признат |
| аутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених ко |
| " Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га |
| како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет. |
| парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, ко |
| их праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у св |
| амо да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Ве |
| царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "ес |
| ионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од |
| РИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, зајед |
| налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај |
| нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајућ |
| тићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешт |
| ино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - п |
| е волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те вол |
| ла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник би |
| и се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам |
| "79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> |
| себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док |
| мо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазил |
| био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несве |
| непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и об |
| , те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душ |
| госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уп |
| ови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Е |
| често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим |
| ивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим |
| - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n= |
| <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зор |
| дрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по |
| ко пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си мир |
| p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико ниј |
| свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његов |
| у нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему |
| .{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type |
| омне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није |
| ком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгл |
| Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све шт |
| је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четво |
| шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свр |
| ајстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: |
| у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о |
| подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслон |
| дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болни |
| дина како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У |
| и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила ч |
| нице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а ж |
| ији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва |
| ознати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао цр |
| азило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала к |
| рада, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарн |
| перантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Ош |
| а <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кре |
| .{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади |
| лике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како ј |
| било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке |
| ишући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених |
| чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевни |
| аци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи |
| не пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, поно |
| иком, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Но |
| се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више |
| днос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања о |
| о да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</h |
| ази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жа |
| дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијај |
| се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакал |
| то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генераци |
| започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мис |
| о је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не мо |
| као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и зам |
| илош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, д |
| један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на дру |
| е изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седе |
| ажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку |
| стој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје |
| ха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што |
| је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајп |
| и можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину ди |
| бнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом ст |
| лима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако ј |
| з сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла ка |
| лике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим п |
| ред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису об |
| е да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учт |
| је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно |
| ене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заје |
| </p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> |
| амењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и |
| чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S |
| више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво |
| ако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако умо |
| сто.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведош |
| о места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} |
| лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Ни |
| били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цве |
| погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{ |
| у код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: |
| "91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито |
| именталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једин |
| у, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а бе |
| а обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брд |
| слоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишин |
| га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала |
| и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од |
| и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; |
| ине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и |
| трана штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се |
| ију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богда |
| за: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је воле |
| у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душа |
| штовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза п |
| е звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у пес |
| собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пу |
| ршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бур |
| бледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, |
| сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо д |
| а званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно |
| зиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Д |
| ати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небес |
| о лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале |
| у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као д |
| авикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновни |
| очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је гово |
| Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске |
| оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} Пос |
| те, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</ |
| аслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна |
| или су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с |
| у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је удара |
| <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још |
| ути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ак |
| прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовн |
| е уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио |
| и узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та таја |
| н начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али г |
| говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор неж |
| ред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи мате |
| мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне |
| о свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десн |
| су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичн |
| ју, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака к |
| та.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом |
| нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и гов |
| , а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим |
| и.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капи |
| ем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се сам |
| о да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија о |
| сара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис т |
| асићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочек |
| на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навика |
| ео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном |
| врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове |
| оји је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} |
| ово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с |
| досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у у |
| pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухват |
| љу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му ј |
| о, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свак |
| седа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена ч |
| часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{ |
| срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен об |
| ко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, а |
| на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, ча |
| ржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољив |
| сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, би |
| но тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и |
| пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста про |
| х груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ход |
| едан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али с |
| лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је |
| и пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у свој |
| царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спек |
| да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те |
| ну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусн |
| млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено |
| {S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пус |
| p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да ј |
| м потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су |
| је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Ал |
| аџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па прод |
| лостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео |
| анпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био |
| д сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Ми |
| ого више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ни |
| изао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене |
| апа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и |
| мислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош о |
| ешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то јо |
| жена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, |
| p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја |
| твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно сре |
| {S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде |
| ако је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну с |
| ?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S |
| оде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале |
| о га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић н |
| ку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="22 |
| е био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни |
| у пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} |
| > <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните |
| Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остав |
| што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упрк |
| једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и |
| сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p |
| то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Упра |
| ва? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што н |
| ти, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним но |
| оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је ли |
| о је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош иш |
| била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и |
| човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> < |
| ра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду. |
| утак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежа |
| и дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас |
| ма.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и |
| ника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети |
| груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и упис |
| о. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош з |
| е буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре |
| човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна м |
| наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њ |
| ерзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред др |
| похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на |
| рима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и пра |
| е се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Ка |
| кушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не поз |
| але у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним п |
| било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је |
| газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, |
| чери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева |
| мах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана |
| очитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног |
| огзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чини |
| било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитељ |
| ија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска |
| фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, |
| је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си так |
| це мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих |
| марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човек |
| ојих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што |
| а. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза |
| У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је |
| сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му |
| употреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају |
| <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожал |
| ост својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> |
| и стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, |
| иштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шуб |
| купоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, п |
| т замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, проз |
| а кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној ст |
| сти кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, |
| еве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у заг |
| шћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} |
| се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим |
| нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, |
| стане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи |
| налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хт |
| лако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве |
| од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дим |
| грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још |
| што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта св |
| и моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и јед |
| е је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку чове |
| човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p |
| ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек з |
| то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>З |
| ја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n=" |
| туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом с |
| то да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних |
| жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те |
| да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена |
| е.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене |
| а јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Мило |
| авало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је остави |
| а неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - |
| картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, ка |
| > <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, |
| рела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила |
| о се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украд |
| и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само |
| век може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот |
| је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да каж |
| е изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади |
| {S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све ш |
| .</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш д |
| и:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако |
| баван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, п |
| S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа ниј |
| у примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадб |
| илука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} |
| х, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> |
| у загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - п |
| ек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро |
| овати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јо |
| ема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде З |
| ст и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... уз |
| гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те п |
| ити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била под |
| неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на те |
| у да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви м |
| се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света |
| абрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{ |
| ике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је |
| :</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по т |
| <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију |
| је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на |
| а ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе |
| воја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам |
| е.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову |
| шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више пр |
| /p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дуг |
| ићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} |
| да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{ |
| спа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак |
| њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо |
| е се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви м |
| S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка" |
| о ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка за |
| {S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би за |
| рала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весел |
| част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћ |
| ом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и леп |
| дно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, цр |
| била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Крем |
| лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, |
| овали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југо |
| ници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврш |
| сити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш |
| Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вр |
| едну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била мој |
| ане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - |
| них другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја |
| све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад |
| анство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак |
| нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се н |
| ави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} |
| у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} |
| , ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те |
| и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао |
| ене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, |
| м твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало |
| и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу |
| , човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те кућ |
| узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор унив |
| ећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири |
| ...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на |
| ва.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, |
| Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C |
| уку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је |
| Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не |
| Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак у |
| њиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри т |
| груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу н |
| еби.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и |
| олимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог |
| да је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу |
| пота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад |
| х, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и з |
| ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се ц |
| сподин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица из |
| } Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства. |
| барушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви вол |
| шеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Крем |
| дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и ч |
| а треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и ко |
| мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и за |
| ке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадо |
| Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. < |
| Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштри |
| м тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака. |
| или заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица бро |
| си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} |
| су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и ко |
| ше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш |
| много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се |
| оро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чув |
| , ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш да |
| добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је ни |
| ајвише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран на |
| ли бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као |
| ја вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и сил |
| ти начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињен |
| о од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице |
| жи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми не |
| > Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми не |
| се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собо |
| , које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се ширил |
| одине пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи и |
| све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима ча |
| атром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{ |
| једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од |
| се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја |
| ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и п |
| околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му |
| новне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света |
| - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани м |
| уди који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да |
| вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измич |
| после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића кој |
| ш осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Је |
| .{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Т |
| да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек сп |
| аца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћ |
| ицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Зад |
| едате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође |
| е бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и сре |
| као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - |
| ново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће |
| нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S |
| га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдањ |
| ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити с |
| хватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </ |
| оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само те |
| S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисан |
| е од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави. |
| ала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће у |
| неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби жел |
| Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике |
| о друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} |
| њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим |
| ва тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>О |
| делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким |
| делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S |
| наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од |
| цу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не |
| ни ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила |
| амо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} |
| ласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљив |
| за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, |
| које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Ал |
| ан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћ |
| ој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шт |
| } Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начист |
| љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа ос |
| м мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он с |
| една грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај У |
| м, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми |
| , да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досади |
| ако је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право |
| не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам |
| ако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, |
| е твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је в |
| са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати |
| кад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Бе |
| ажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се |
| ске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти д |
| .{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју |
| кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја им |
| љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје |
| зиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову |
| а ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си |
| пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потроши |
| орку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље нег |
| а који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам |
| а који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам |
| о за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да уса |
| а привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да |
| <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- до |
| рна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мич |
| Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти |
| Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену ко |
| потице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја |
| але хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, к |
| трије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - |
| је лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бо |
| овуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би св |
| , боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, |
| лео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, про |
| лео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, |
| азумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво гово |
| ш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Т |
| пце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да пре |
| начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарс |
| у љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна |
| p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош глас |
| ц дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист... |
| латко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори н |
| цу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, |
| хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? < |
| , ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо. |
| } Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> |
| не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти |
| ко ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осе |
| речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, |
| а смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, сна |
| пијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од о |
| мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поре |
| сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поре |
| е било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је |
| све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу |
| S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш |
| орио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да ни |
| ту који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него |
| чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у и |
| > <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</ |
| и и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог |
| и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{ |
| и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезал |
| илошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурно |
| сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један д |
| о је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питом |
| устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен |
| је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију |
| ом приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточ |
| слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одуш |
| клопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала |
| одбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није мог |
| бодом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је бил |
| јући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да м |
| а са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је |
| им добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатк |
| .{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</ |
| нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам с |
| ачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатки |
| била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброт |
| хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" |
| и корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене |
| ле принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико |
| само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прич |
| крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - |
| ?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога |
| ен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју |
| р и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му |
| оноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против ж |
| један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S |
| мој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто |
| {S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима њ |
| и!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, |
| а свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фр |
| ј се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина. |
| валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се о |
| идео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака |
| Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њен |
| апољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле |
| е Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> < |
| воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</ |
| једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошл |
| ихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујн |
| вучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућори |
| који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изв |
| су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавал |
| дало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирн |
| еди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попус |
| чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава |
| измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле |
| д ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка |
| {S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породиц |
| ао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обред |
| ад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала |
| певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?< |
| . - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте ради |
| робило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по стари |
| о са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - С |
| {S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав |
| b n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, |
| м.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој п |
| е висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - |
| ицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу |
| прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залу |
| своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зо |
| ад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечит |
| еоградске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише вре |
| С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како и |
| сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се не |
| врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено |
| еног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чул |
| у сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, |
| игла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их |
| лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена м |
| струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши |
| > <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они |
| еди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте |
| вак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешт |
| колике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе |
| а првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита |
| .{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскр |
| рке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више |
| а писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се |
| једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, миса |
| {S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ј |
| њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцал |
| вде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- |
| је дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под тр |
| ињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару харти |
| ку своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инст |
| нор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови |
| пао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове ње |
| тавио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за |
| јао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила м |
| рена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, |
| бе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта б |
| лазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном |
| иди она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју п |
| ..{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка |
| лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава |
| м тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове у |
| иса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком про |
| нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> < |
| ао сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Вазд |
| нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се о |
| нутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она |
| ћ је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који срет |
| Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлач |
| ео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком вре |
| на, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он |
| не бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од |
| стетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја во |
| p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{ |
| ој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у да |
| долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се т |
| жио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало сво |
| едавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се |
| оброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећ |
| а каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу |
| црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала ли |
| те оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на |
| 9" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p |
| /p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љуб |
| рне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо н |
| ва жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне |
| обе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледал |
| инског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ган |
| ар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - про |
| она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред |
| е страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају разд |
| дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним |
| јева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој |
| н фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>М |
| ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} |
| да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот |
| њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао |
| в позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави свој |
| ћа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у ње |
| а, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, |
| - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, |
| да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја |
| јку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - из |
| усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> кр |
| пиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она |
| своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из |
| ацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, ал |
| о мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад з |
| одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Им |
| на дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је сла |
| /p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је |
| мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох |
| е је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорк |
| што што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто та |
| ке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S |
| мрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвес |
| ив мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да гос |
| те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе. |
| колу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног |
| S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спре |
| а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић |
| жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на м |
| х да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала |
| е.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена |
| дску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за |
| ао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњ |
| стави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби |
| n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од њ |
| лачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њи |
| , чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се |
| емља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима |
| ељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београ |
| појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p> |
| жна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет бук |
| ев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било |
| ље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и |
| је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По к |
| во није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то при |
| пуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у д |
| х потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је д |
| у авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били п |
| ала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако избл |
| рату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчи |
| о се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плитко |
| очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче |
| p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам во |
| а...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам во |
| о и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физи |
| стајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је н |
| S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно |
| бина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерс |
| нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвова |
| а, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да |
| ан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је |
| е, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претр |
| лектричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли |
| е среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да |
| рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да ка |
| умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени |
| умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје |
| једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше нап |
| > - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Не |
| их њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, |
| а као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њихо |
| .</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су с |
| зговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе ж |
| ош нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимск |
| помен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави? |
| воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> |
| егат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда... |
| p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником |
| о кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући |
| пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова |
| Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стај |
| ја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако ка |
| Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш |
| то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, |
| у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што |
| није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да |
| дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам |
| великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну |
| итала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикн |
| > <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не ра |
| три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} |
| p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао |
| их се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило ра |
| њиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме |
| ="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. |
| Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ј |
| - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо |
| еле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, |
| и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако з |
| а је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну бу |
| ега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сја |
| њу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је |
| {S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Наро |
| тене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближ |
| С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и |
| чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још из |
| то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који ј |
| ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађ |
| до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет |
| уше, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачк |
| ли различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</ti |
| заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколи |
| ић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредн |
| м још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <tit |
| ем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стад |
| а кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?< |
| /p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?. |
| . како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакциј |
| >- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђени |
| мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су |
| убав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног докуме |
| радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али |
| ан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} М |
| рши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се |
| </hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди му |
| >- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах |
| /p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадни |
| ви бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њ |
| свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суре |
| срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да |
| обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, |
| лу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је св |
| ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је |
| те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не може |
| .{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим виш |
| е шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурни |
| се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо з |
| о ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} |
| и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разу |
| теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић |
| заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био д |
| , поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у п |
| Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управ |
| ићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја |
| ј.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу расп |
| ене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на |
| , новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, св |
| су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом про |
| вић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за |
| виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти с |
| смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт |
| екину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> |
| чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је |
| оје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне саст |
| а прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја ство |
| уни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало |
| косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлеп |
| мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> |
| жеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже р |
| уда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај |
| никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, |
| И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи д |
| есрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... |
| есрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш |
| м њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утро |
| оже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш светов |
| не слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се |
| е било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно з |
| ила је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војни |
| е.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог |
| на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спушт |
| је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха |
| придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела јед |
| а те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све |
| о застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. |
| ивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти |
| затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне |
| а била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Сл |
| ила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} |
| били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним |
| и: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре реч |
| да било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. |
| и су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човек |
| истадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - |
| упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окруж |
| стионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, |
| сам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз М |
| шена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандарме |
| брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у |
| има му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Х |
| ћ не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена су |
| Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ с |
| лице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек |
| мо не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, |
| а тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, по |
| о и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи |
| га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрв |
| зналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју |
| све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се |
| ани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припит |
| ивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ. |
| ешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су |
| излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од г |
| .{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупни |
| ки шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући р |
| >Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отвор |
| на осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, о |
| белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз. |
| цене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео р |
| дан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош |
| читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у ин |
| ило све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> |
| је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало дру |
| {S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност |
| двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један вели |
| да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали с |
| вај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову |
| али право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити з |
| се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних |
| изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој с |
| е.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, |
| {S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрост |
| атиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко.. |
| p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ј |
| , јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега |
| е душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, н |
| ц, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.< |
| а ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти |
| ог себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ј |
| и твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што нем |
| срећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једн |
| у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, |
| Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Руси |
| јана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући |
| а три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стај |
| и се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је д |
| розора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао |
| ви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави |
| о.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драг |
| дао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</ |
| лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени |
| збојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу |
| ао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према оном |
| ћ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене ко |
| е које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем виш |
| рао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца п |
| зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете вр |
| део.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади |
| ским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и по |
| Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи мл |
| у за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је би |
| ичка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с то |
| ина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и и |
| ота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положи |
| широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У |
| д би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још б |
| ећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и прити |
| уталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у |
| ном и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се с |
| Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближ |
| аслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја види |
| ике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила з |
| ј паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кр |
| и како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како |
| еодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној ва |
| а не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша |
| г живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу п |
| редајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лекти |
| , али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у |
| Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То шт |
| чавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} М |
| стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме |
| досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно |
| </p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити ра |
| има.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи жив |
| танка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе по |
| остити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може |
| Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је тер |
| з твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека |
| арација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћ |
| нова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус |
| вао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног |
| еба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког трен |
| , нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био |
| икакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос пр |
| одређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упи |
| ално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија |
| роба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и ме |
| цу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љуб |
| што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу. |
| /hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} |
| >- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростит |
| о пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељ |
| <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p> |
| да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука д |
| } Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} |
| илике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе ман |
| есно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С да |
| х на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споре |
| упити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је по |
| а, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње д |
| е сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него н |
| жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са з |
| <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веро |
| ока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде |
| , мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече ра |
| није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирн |
| ледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан |
| лашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим |
| ју од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цв |
| лим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</ |
| е су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од они |
| енчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресија |
| а практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао г |
| е црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S |
| танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим ср |
| ициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљ |
| калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита г |
| срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз одне |
| Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, |
| о је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{ |
| реће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да |
| лика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану. |
| , ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веру |
| како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способнос |
| и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не |
| ро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је р |
| S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман |
| те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, мо |
| готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим |
| здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним т |
| неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву мук |
| на приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као |
| ца, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са жив |
| сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, |
| атких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним с |
| е уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури |
| лог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и |
| ограду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они |
| м.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он |
| р? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је сед |
| ш брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад |
| њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олуп |
| По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну д |
| лади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав |
| могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућн |
| .</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај жи |
| ш клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S |
| државала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала |
| еликом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они изб |
| и се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно |
| арасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против М |
| када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВА |
| >Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз ње |
| /p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала |
| а некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарниц |
| т.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И |
| рце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме |
| рце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме |
| их појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, |
| } Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све |
| јом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. ј |
| им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели к |
| и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - по |
| ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред св |
| ... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> |
| .</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Гр |
| а...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Т |
| чно, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног мета |
| ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> |
| > <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста |
| ти под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по тв |
| кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године о |
| ма.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућн |
| све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Дале |
| тичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - |
| си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако |
| /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и |
| {S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{ |
| ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано |
| упа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито |
| вала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих |
| де тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, |
| ом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како би |
| {S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти п |
| } Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Ј |
| ало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази |
| ављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и |
| д Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Гос |
| оје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам с |
| комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извин |
| чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за п |
| тром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа |
| а надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, |
| а, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам |
| бивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате је |
| што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} |
| сне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети |
| е ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на тв |
| м или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији ре |
| Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је |
| ко напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе |
| нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци |
| своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра |
| само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; |
| ну.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном |
| се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персо |
| гог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; |
| } Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек |
| </p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и |
| да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је |
| ачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепен |
| садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та |
| осто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонт |
| качом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи |
| е мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину |
| вола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам |
| ну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и |
| ?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар ниј |
| на магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене ул |
| n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, |
| их се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећ |
| мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жа |
| лења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом |
| тао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бој |
| остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна |
| то им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге |
| {S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, |
| орка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам |
| оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане вр |
| све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје |
| м.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају |
| а разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших љу |
| их рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој |
| лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе р |
| људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покр |
| јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разуз |
| р млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати |
| нуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се чо |
| асе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи ко |
| је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти |
| Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} |
| светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и ок |
| од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p |
| а, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окруж |
| м кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој |
| ао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несве |
| ајзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, ње |
| треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве |
| м водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећа |
| и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се руч |
| штву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кор |
| > <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако с |
| пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтед |
| уза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себ |
| ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела |
| човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које |
| Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</f |
| х.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en g |
| ан пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у вели |
| Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Ок |
| ин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{ |
| а светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајк |
| вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само поне |
| али за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је т |
| их тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја п |
| банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који ј |
| аслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала ц |
| у сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} |
| т полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Ристић.</p> |
| твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S |
| твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најле |
| ржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публик |
| рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово мета |
| } Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, тр |
| њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Чес |
| ки приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} |
| не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами |
| мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. |
| е ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су |
| це, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад так |
| , а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми виш |
| војим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у св |
| ије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у |
| био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали п |
| е трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћет |
| е.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте дв |
| како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подз |
| лим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, он |
| овољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме д |
| ва партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер ју |
| , - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њ |
| к замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сли |
| к, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних о |
| ори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију |
| шај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је |
| </p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га |
| него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те |
| имам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да осну |
| бав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима |
| и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако |
| м јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја |
| доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што посто |
| у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је з |
| се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је д |
| Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, |
| ције, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опе |
| Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на тво |
| отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну |
| > <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно |
| ато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало |
| ње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволаст |
| е страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком |
| дине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полуди |
| Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за уза |
| Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у |
| е можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живим |
| ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђош |
| - Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад |
| етише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је |
| а, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда д |
| шена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и нес |
| ци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на свој |
| у нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни |
| обри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не и |
| мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ћ |
| шио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у |
| дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних |
| У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљив |
| дњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више ст |
| лошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замер |
| и да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породи |
| егове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три о |
| ело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, п |
| мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} |
| дин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си |
| порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова |
| а жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није з |
| не, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, |
| ио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио |
| ио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Ка |
| и у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и милова |
| ћу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је |
| ма и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да |
| тепеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде |
| је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године |
| ч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква пот |
| д тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ј |
| ку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје мла |
| м пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>А |
| другљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" |
| мљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, |
| ј завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, |
| равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земун |
| те кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећав |
| савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена с |
| покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој отк |
| ањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла |
| е или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора |
| и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише поч |
| и расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђ |
| лим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} О |
| редео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се се |
| шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленел |
| чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио ц |
| даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две |
| >Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} |
| n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана |
| лину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сун |
| а допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звони |
| анка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једн |
| месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало по |
| х села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући |
| У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њ |
| од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>О |
| а веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише |
| а возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица |
| .{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била |
| и од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <p |
| природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне бој |
| и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа кој |
| отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лаг |
| жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски жи |
| е примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{ |
| ру се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светл |
| , иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући |
| одне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са |
| м вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом |
| селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаилово |
| мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха |
| едног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесе |
| пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели |
| говор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и гово |
| еко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} П |
| реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, |
| ће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, |
| побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлач |
| зби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да |
| свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још неш |
| ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак |
| је осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште за |
| /p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, би |
| ли ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизован |
| ко шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су |
| у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега с |
| имице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол кој |
| пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и оча |
| ремена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало |
| све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима |
| ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твој |
| на је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут |
| јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и |
| ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, |
| он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и т |
| } Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади пес |
| о да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да |
| еницу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових |
| p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није в |
| аја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! |
| е и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате ш |
| е прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је са |
| ојави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зо |
| парске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет |
| им! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само б |
| ић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити с |
| близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту |
| што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као |
| S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој ц |
| њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ниш |
| мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} П |
| Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њен |
| ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући |
| облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га и |
| ве иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми |
| трао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама |
| <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калд |
| епоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну бр |
| да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне |
| ајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим. |
| базно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. |
| Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво |
| а посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је о |
| у</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не |
| } Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Ни |
| је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула са |
| дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> < |
| замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Др |
| мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе |
| > Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати |
| .</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао |
| ан од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би |
| реног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p> |
| на ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још н |
| кова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце |
| млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом |
| нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Сл |
| егов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за |
| т и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да |
| в скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко |
| но одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После |
| радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> < |
| вот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} |
| Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан св |
| и, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љу |
| рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, п |
| и, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики |
| д, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближ |
| ко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљ |
| и дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности |
| већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити прав |
| ко уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, |
| о најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му за |
| рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се сла |
| а које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајат |
| свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали |
| оћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} |
| {S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се у |
| треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих |
| ног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и кв |
| красио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених за |
| ао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, |
| о је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браћ |
| ошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је |
| е говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар |
| х зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме |
| на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си |
| си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет д |
| им светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, к |
| сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да глед |
| иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихов |
| ње.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и |
| Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више. |
| м је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, |
| Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам |
| >Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми п |
| ного не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свр |
| р је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје |
| оспа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један позд |
| пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била |
| о свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и |
| шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана |
| етљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке сн |
| езији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила из |
| су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао но |
| чио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере. |
| } Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> |
| оме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од п |
| ога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S |
| о, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, |
| Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био ув |
| типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разг |
| типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где с |
| е, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усан |
| г човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети |
| крућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, с |
| е Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто |
| се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу изм |
| ва два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се љу |
| бичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину жив |
| них катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгуб |
| елика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски тргов |
| ан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} |
| ћ? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић. |
| ја учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} |
| ист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има мно |
| век у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једн |
| да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали |
| ну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже |
| намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет нека |
| ече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао при |
| стало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из свој |
| одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S |
| орео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом |
| еним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући |
| на љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Ст |
| сетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Ми |
| ава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; |
| а свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се о |
| јим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без |
| једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није мога |
| кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</ |
| су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорк |
| он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, м |
| ним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно |
| ском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од бе |
| бе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био |
| , то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, ве |
| прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му ј |
| емате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне |
| се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало ка |
| е од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали |
| .{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - |
| је имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, |
| о кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али |
| које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препо |
| издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су |
| огао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим с |
| стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мисл |
| зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз |
| ци, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено |
| ске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Ј |
| а је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отома |
| си од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дуван |
| , али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој дец |
| отреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да с |
| ад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ће |
| олила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу |
| купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицам |
| ао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је |
| овек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посмат |
| у он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се |
| ебно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним к |
| је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам |
| ове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је жи |
| непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову крат |
| одио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала нај |
| е, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије |
| себична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не рад |
| му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било из |
| да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска ка |
| зети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: сп |
| жаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пе |
| , бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплат |
| да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тре |
| ри Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> |
| елог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку е |
| отребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је |
| и је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плач |
| о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на |
| пак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да |
| е млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све виш |
| е би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван г |
| кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде |
| ремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је |
| све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило... |
| оду и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говор |
| говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зо |
| метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено прем |
| такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај ж |
| усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донет |
| вишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор уни |
| Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се з |
| цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу ж |
| у молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш |
| само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој |
| ледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједн |
| г дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који п |
| Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то в |
| вореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У т |
| а.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила |
| у.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрад |
| ико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жен |
| .{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабре |
| , кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти |
| ом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, |
| {S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - т |
| ори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погл |
| шу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем |
| ећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка |
| {S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, |
| једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188 |
| мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја т |
| ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврш |
| илошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и л |
| шити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув |
| жне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} |
| Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S |
| огом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и |
| ављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој |
| у и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице св |
| и јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} М |
| уди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће |
| епавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја пор |
| ла поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си |
| а се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатки |
| да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, |
| узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју ум |
| ги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} |
| вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово |
| то срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити кол |
| мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости ш |
| о добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да |
| , Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не |
| /p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза |
| часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су |
| арода црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{ |
| > То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је |
| ша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо |
| ире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} |
| олим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не |
| еле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упути |
| вима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу |
| оја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је на |
| ожај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти |
| авог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без з |
| а његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љ |
| Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене. |
| одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећа |
| изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колик |
| учење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једн |
| ање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да |
| адао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против њего |
| ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" / |
| ну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није да |
| ео свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује |
| ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите |
| , и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, нес |
| адашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша |
| али да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држа |
| зговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена би |
| а усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је воз |
| редрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, |
| и се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све пр |
| а те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти река |
| е болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја |
| је, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали с |
| угог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p |
| илом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе |
| рија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, јед |
| е дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на |
| између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на тал |
| рло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он |
| есигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или су |
| арошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма кој |
| ба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас т |
| е.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла |
| јаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла ј |
| ија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и г |
| ва девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекла |
| заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе |
| све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као на |
| је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и |
| не у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена испо |
| аји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један п |
| главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како из |
| ; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање |
| љен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило |
| у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као |
| ледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари прав |
| ји се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову |
| це није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само |
| личини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз |
| .{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај |
| купљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошу |
| био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој с |
| а и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p |
| лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, с |
| ебе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду |
| ер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке |
| х глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве гале |
| ких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она вели |
| Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље из |
| б.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве ун |
| сне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке |
| другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{ |
| </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> < |
| есит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пу |
| орало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њен |
| ђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађуј |
| благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, |
| стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што к |
| и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Т |
| никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја н |
| грешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву в |
| човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Љу |
| срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твој |
| ијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по |
| ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет с |
| ти?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то сам |
| инка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити бе |
| ло газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао |
| <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> < |
| hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Он |
| или су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили |
| члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава |
| а бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у и |
| стаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне ре |
| еднички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком ес |
| пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом к |
| е могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми проле |
| је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S |
| Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово с |
| латор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица њего |
| ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од ст |
| ни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу |
| претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још |
| је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67 |
| hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и нату |
| о су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна дев |
| ла.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" |
| проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и |
| еп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељ |
| у, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Ост |
| а, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранк |
| нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, укл |
| оред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад |
| ем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао. |
| S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су |
| и на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео |
| тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци прим |
| м забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би |
| тив наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене. |
| да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци. |
| рзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title> |
| ј се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> < |
| ша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатал |
| надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p |
| орио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо ка |
| е.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из |
| {S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милош |
| мена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску по |
| анствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкр |
| родицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђе |
| шта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, св |
| и дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако |
| нав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи т |
| и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по л |
| га хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава |
| .{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се јо |
| са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни |
| , пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно |
| ихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био п |
| о лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину. |
| лина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразгов |
| и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је |
| годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, |
| се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцелариј |
| ивало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} |
| као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања |
| дупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће о |
| се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало |
| крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да с |
| ном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове гру |
| срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели н |
| и мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух ко |
| сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за за |
| аница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сун |
| са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зо |
| ећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји ис |
| инктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и п |
| зор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим о |
| ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој с |
| јом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> |
| о је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош |
| ветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити н |
| S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи |
| м однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на по |
| рба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежав |
| оћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала г |
| журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове |
| у страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за прол |
| ла на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да ј |
| је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили |
| груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приве |
| прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" x |
| сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизал |
| јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао |
| ује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како |
| тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глав |
| обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заост |
| } Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико |
| емић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота |
| а машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву |
| Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</ |
| рапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када |
| азила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић |
| {S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p |
| ију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је |
| , зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да |
| шево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> < |
| а ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за те |
| стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профи |
| ч.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мис |
| да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђаво |
| Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p |
| ци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова |
| је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго |
| живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, |
| ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, који |
| це... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како д |
| број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па |
| ена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од сусе |
| ом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломс |
| еће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кре |
| да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав |
| сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, |
| о фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, |
| арна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ј |
| знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на |
| на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} З |
| оравим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да ва |
| еста у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ов |
| које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наив |
| о врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте |
| неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Савет |
| лена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ва |
| а у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни н |
| ру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славиј |
| ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се |
| /p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од јед |
| ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{ |
| Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели |
| односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните с |
| у, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} |
| и после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу |
| де онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је |
| у док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да поран |
| .{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у др |
| одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба јо |
| ст каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му К |
| адрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових ки |
| ало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одгов |
| рво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочит |
| емамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што ц |
| разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако |
| /p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</ |
| {S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусре |
| после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надо |
| или сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну де |
| н човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у |
| Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гл |
| нткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај |
| те, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам |
| пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, госпо |
| .</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповедни |
| м сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми |
| ао да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар |
| олећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, |
| пути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини див |
| ментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну |
| них обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је |
| ецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти зна |
| а то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам |
| ико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по свој |
| ит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам с |
| ао после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега са |
| ну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја |
| ета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја |
| ише од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{ |
| имо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависи |
| о се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Иди |
| в је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је јед |
| небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци виш |
| чите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја. |
| раме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ј |
| ош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ниш |
| S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора |
| мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом |
| икс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стров |
| е ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је |
| не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што с |
| Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја |
| кцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог с |
| лусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле |
| м улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за |
| "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које |
| Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро |
| у и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухв |
| о: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> |
| аље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђав |
| еко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо п |
| и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самц |
| Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још |
| ишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Нап |
| ла погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о |
| тепенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јов |
| рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не |
| може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она |
| а је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жанд |
| </p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам |
| о је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из |
| икаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било и |
| ину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни х |
| ену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пр |
| етлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним не |
| да на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном |
| о промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тр |
| ом орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, |
| ости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба |
| авикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о д |
| ажио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и |
| .{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S |
| утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фа |
| тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на |
| алеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак споме |
| рви пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и |
| истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек н |
| нити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није п |
| оница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, |
| у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачн |
| има чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну махо |
| пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се од |
| ња</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Коли |
| дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошл |
| реме био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је |
| ка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Ув |
| обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула н |
| код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечен |
| рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме з |
| пиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је к |
| оле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвећ |
| , мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко |
| једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гол |
| стављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити |
| } Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Ј |
| еб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: |
| зовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По |
| ом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни стан |
| жаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом |
| Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом |
| добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну к |
| скрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је |
| ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, |
| ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несре |
| т:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{ |
| готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког |
| <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другар |
| вом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају |
| ије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буд |
| У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и |
| ли пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико време |
| ајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</ |
| ратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана вол |
| обеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не од |
| ћа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?.. |
| вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прв |
| транству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба |
| вакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубиц |
| b n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гоми |
| ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да |
| у да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и |
| ос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни |
| ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређе |
| о ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се |
| } Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се беж |
| слу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да гово |
| ави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, к |
| и сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо ј |
| а много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља наг |
| и једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полаг |
| их мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније б |
| ле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорк |
| олико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису |
| азите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухи |
| а година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад |
| нам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја |
| Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам |
| ози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} М |
| се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћ |
| и увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваље |
| а посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Се |
| да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар |
| иче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} З |
| аборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке. |
| </p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да ва |
| песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже м |
| м.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неко |
| о, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом |
| "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били с |
| , и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте |
| положењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му |
| вог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} З |
| осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{ |
| му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се ан |
| , учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не п |
| Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну н |
| бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p |
| о чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} |
| <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више |
| кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавањ |
| {S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Р |
| . како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и с |
| портер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као ш |
| ичити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и |
| еран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Преп |
| ... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p> |
| да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> |
| " - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар о |
| плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите изл |
| {S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без п |
| Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопш |
| ависно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јав |
| о као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори |
| e>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дуг |
| ст су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим б |
| јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како ј |
| емић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појед |
| о у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са |
| гачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Приз |
| ти, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како |
| тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи |
| о на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни п |
| који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али |
| а у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде |
| кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти |
| н дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то са |
| а и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како |
| у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи |
| ћа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима |
| жем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени при |
| ла је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тра |
| цијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчез |
| е као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитаво |
| је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се |
| влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино пр |
| <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних оч |
| , са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још |
| иле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где с |
| е музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискива |
| тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекид |
| ен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један ст |
| паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу |
| брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге |
| и су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред св |
| толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Зн |
| ајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мик |
| Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош |
| Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка |
| ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, мет |
| је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и |
| се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом п |
| ој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започ |
| врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која |
| >Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено б |
| , која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала запа |
| p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, |
| и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допа |
| на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје ср |
| ве: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, |
| це, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, |
| о хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакр |
| е Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском |
| вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у хо |
| чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она ос |
| ку са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није м |
| ас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао |
| ојим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с |
| независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} В |
| на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно |
| Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадн |
| шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> |
| ола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, |
| онављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p |
| ета...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрик |
| И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник ниј |
| а и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разу |
| једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније |
| /p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речи |
| се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> < |
| еченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му |
| и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви ј |
| спита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? |
| е једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кр |
| ставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту на |
| ко, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече. |
| млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њ |
| је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p |
| Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти |
| руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је др |
| чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} |
| . </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија |
| рдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћ |
| ахали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} |
| оте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме |
| отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад |
| е недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помо |
| и у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о над |
| и дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудн |
| сетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама |
| кренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити |
| латни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> |
| сници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - г |
| ћајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричућ |
| Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свако |
| ема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случај |
| {S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>До |
| брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} |
| еба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... ж |
| за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова н |
| и куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робов |
| ла на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно ис |
| лук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S |
| ву собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се ч |
| тампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње |
| ћа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта |
| е да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и |
| волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} |
| непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.< |
| ћаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да |
| к овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за |
| адује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{ |
| само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док же |
| једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси п |
| но срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује |
| држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је по |
| фону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозн |
| рекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек служ |
| и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, п |
| ужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу ве |
| ама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, |
| урчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране р |
| ри, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи |
| се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Н |
| дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се и |
| а ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено глед |
| репљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли |
| пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после |
| ва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а м |
| и мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дир |
| живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карак |
| ош у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још |
| зориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Не |
| а и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти н |
| Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око |
| је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кров |
| дови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике мах |
| главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере |
| н опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохоли |
| рши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам же |
| реде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорил |
| сад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из |
| Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индифер |
| аздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S |
| ској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетр |
| крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и избли |
| сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по |
| старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовим |
| једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као шт |
| у као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} По |
| ас, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и д |
| ом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за на |
| ису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковр |
| ита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одм |
| човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је б |
| Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је мале |
| адосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло бо |
| дељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} |
| рти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет поми |
| , и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече |
| оље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену г |
| грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, уз |
| врши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осм |
| ав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разл |
| ао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све д |
| м, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жен |
| мо једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам |
| е нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, ка |
| н хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, у |
| а дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали |
| е него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској |
| као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београд |
| трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као ди |
| било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га |
| састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује |
| био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га |
| дила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану |
| опију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> |
| ђе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је д |
| олу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и о |
| ужбу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан. |
| авом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечји |
| м обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси. |
| горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, |
| о се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова |
| оша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> |
| ти тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и |
| Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фоте |
| ничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се |
| ничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p> |
| к, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене |
| једна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше пл |
| Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави |
| тали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су рас |
| Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тач |
| и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућ |
| би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калим |
| е ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велик |
| њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, |
| ица приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другар |
| ам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде |
| ју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помал |
| људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, о |
| } Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће |
| или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љуб |
| ога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти д |
| овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете |
| име.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претв |
| је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала по |
| нате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке |
| p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави траж |
| ом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Срби |
| стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која ј |
| удски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади пес |
| то ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> < |
| и по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> |
| писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка |
| љана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} |
| било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу |
| јављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гл |
| рв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час ј |
| и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на |
| остирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и |
| дела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена |
| послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> |
| аво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим |
| на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у свој |
| рске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ |
| стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} |
| он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази сп |
| нену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се |
| се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Креми |
| а кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео в |
| ши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свад |
| {S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једин |
| ењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на |
| желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да |
| ивог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао на |
| бу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могл |
| мали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му |
| ком друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизн |
| се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега |
| коро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шт |
| рачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снов |
| е сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен |
| али су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело в |
| кривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, |
| у светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тро |
| тојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним |
| а становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а др |
| аме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна сна |
| земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чароб |
| у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије н |
| евом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се пој |
| p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је |
| једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади |
| Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао кул |
| дбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за |
| та.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања |
| ења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, |
| ни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштају |
| ицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак у |
| ените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе |
| оје су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој ули |
| ила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим |
| на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме с |
| су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све |
| , ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треб |
| амо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у |
| и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се прима |
| обе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старинс |
| ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај |
| уком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p> |
| обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим |
| и и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву с |
| споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком |
| ови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих г |
| не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање |
| ги Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те ј |
| к је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му ј |
| као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте |
| вало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакал |
| требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних |
| на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је но |
| нути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији це |
| на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо про |
| нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све |
| нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима |
| ина, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад с |
| посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па о |
| у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи |
| је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који |
| поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била же |
| не снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плеха |
| ад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима |
| је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из |
| се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љ |
| г тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматра |
| S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола |
| омогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба |
| ...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> < |
| ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна у |
| , оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова |
| е требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши |
| се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како |
| официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљ |
| ше главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до |
| <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом |
| е родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољ |
| е смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је |
| на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али |
| д пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом се |
| p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сиј |
| игнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би |
| шном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> |
| {S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак ниј |
| о положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па |
| ивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета |
| као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у |
| твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад н |
| а.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи д |
| чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, |
| </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка |
| једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су с |
| коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отић |
| !{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно |
| крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубиц |
| p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста |
| - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу |
| је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чиз |
| а се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p |
| .. човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Ва |
| <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући ник |
| спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нов |
| смеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народн |
| кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још по |
| као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он |
| (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито |
| {S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се т |
| тки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није пр |
| и још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се |
| ску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да |
| орен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама |
| речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. |
| .{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубо |
| брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је |
| ање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и ко |
| то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке у |
| и месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све ш |
| ако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да |
| ста које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај |
| на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада поз |
| ви, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да каже |
| . како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> лит |
| оност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и |
| актичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било |
| анем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из как |
| а се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те воли |
| кидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог. |
| , заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио неш |
| </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је |
| кше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спреч |
| е:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што т |
| обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече оста |
| к почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га |
| грешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жен |
| {S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми |
| } Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој |
| лас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време |
| ара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије |
| волико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја |
| но да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да м |
| ad> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагд |
| здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, |
| стићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу тв |
| во, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитиви |
| х уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обија |
| оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они ко |
| ораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе н |
| ајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети |
| и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром в |
| не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, бр |
| те се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве |
| <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике |
| , ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо из |
| д суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да зн |
| ед тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љуба |
| авити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и |
| шину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљен |
| ци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подв |
| рбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца ко |
| сте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га ј |
| хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра |
| лски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} З |
| ао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и др |
| их обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине |
| , живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима |
| се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сест |
| ила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића не |
| што чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p |
| > <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једин |
| , и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па ка |
| упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу |
| се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се ч |
| </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововим |
| S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који г |
| прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити та |
| у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова прир |
| ме је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што |
| е.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни о |
| ка давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата |
| на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S |
| из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну |
| ман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо |
| ешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко |
| свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле |
| асиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и гд |
| д рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које н |
| тише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покрив |
| title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, |
| ије више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зорк |
| } Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од |
| ви коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смр |
| тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Не |
| ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ру |
| са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> |
| провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорк |
| пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да |
| афане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друш |
| едњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије |
| к Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудит |
| </l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник |
| > стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадн |
| </p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква |
| сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопи |
| и за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио је |
| и слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребач |
| о вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести: |
| ном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир. |
| е један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша пост |
| последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и укр |
| а заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени пред |
| један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изнен |
| них иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, т |
| седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долази |
| бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од ке |
| у падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале |
| аздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао ј |
| к, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободо |
| утог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим |
| аздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром са |
| Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пу |
| је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило гото |
| ј дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, ка |
| да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покрива |
| идиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блат |
| деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и бож |
| убио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљин |
| ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина |
| је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледе |
| друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо н |
| мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, б |
| е повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха |
| о лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} Н |
| и је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покор |
| о је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана во |
| г овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви п |
| ; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је |
| а неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p> |
| азличитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, |
| аште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, уса |
| су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није д |
| омна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници до |
| <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи |
| родрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по д |
| млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај |
| ледњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остал |
| ти далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо |
| што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш д |
| Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, |
| е, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драг |
| не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; |
| ну.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, ал |
| рагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вож |
| им очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> |
| пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места |
| сти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској |
| стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S |
| о није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео |
| га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало. |
| p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати |
| им приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину |
| кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледа |
| због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не бу |
| о губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" |
| ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не траж |
| .{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју |
| ликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављива |
| пита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хлад |
| } - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... и |
| ље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} А |
| олима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њег |
| ута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње пи |
| уровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни. |
| чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.< |
| едица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене о |
| поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу б |
| а полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где |
| број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна ш |
| </p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису б |
| овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и |
| најем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било |
| то између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо в |
| ам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим уг |
| лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> < |
| уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се пок |
| овек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често |
| ајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да |
| > <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће виде |
| ономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варо |
| а, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како |
| и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је мла |
| ту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те по |
| су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и тр |
| p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љуб |
| гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлуч |
| ед ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освест |
| унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седош |
| у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, г |
| датке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати |
| и се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи п |
| е притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак |
| арски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ст |
| Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} |
| Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</ti |
| о те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју с |
| о сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, |
| о сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, |
| д, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - пит |
| према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тр |
| о на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново уз |
| ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта |
| и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке |
| које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, дво |
| и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места млад |
| живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} М |
| ки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Мил |
| какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу |
| е осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на м |
| мићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више нег |
| а на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, з |
| изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млад |
| ли тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећ |
| ик је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је че |
| ав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим |
| рка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена |
| крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично назив |
| ку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двој |
| и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Ми |
| и слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеш |
| обености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут |
| својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је |
| склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршен |
| Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептич |
| учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} |
| чекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идит |
| ндармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказ |
| пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивиц |
| пе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на |
| у ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, ч |
| тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завиј |
| , заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су |
| ју.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни |
| ио је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољ |
| е се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} |
| бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне |
| ича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>К |
| {S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочи |
| ш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ће |
| ни млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз |
| огину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на ов |
| еалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млад |
| орка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом б |
| но што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднул |
| нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа |
| је свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изглед |
| ве, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S |
| актера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једн |
| ивот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонет |
| бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја во |
| ако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, ко |
| ојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико ред |
| "165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима |
| ецу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како ј |
| њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам |
| писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, |
| ира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" |
| а.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чуди |
| рабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ј |
| одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одгов |
| е вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију кра |
| може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се |
| али.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у та |
| етњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред |
| сано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Дан |
| и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писал |
| а чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим рас |
| Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на |
| ање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве |
| о истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и нек |
| љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми |
| ве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј год |
| у реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети |
| каче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још |
| рној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затв |
| апојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар |
| , такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог |
| ригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је |
| вара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као д |
| тављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнел |
| е налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадил |
| и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ по |
| женим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова д |
| је која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одво |
| погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је |
| о.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника |
| а ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> |
| ј које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и |
| ј самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало |
| нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, |
| жица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у |
| позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, |
| ку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p |
| из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, |
| ји испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малод |
| овинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, |
| рло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Ал |
| њу да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најл |
| ва, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанст |
| азуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њих |
| .</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нап |
| копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} В |
| ију.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази |
| во сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала |
| ице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина би |
| глед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји |
| станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено пок |
| "13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно д |
| те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутин |
| зна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S |
| .{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредни |
| вој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша ни |
| вог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредн |
| _C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законода |
| тао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је од |
| ма као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, |
| нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати а |
| налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских |
| {S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} |
| ико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} |
| лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме на |
| у на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим |
| Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p> |
| едним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашл |
| рио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S |
| </p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше с |
| видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном |
| азили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како |
| уна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка н |
| даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали с |
| етири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу пор |
| ставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, ч |
| вали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали |
| Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко од |
| ства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао |
| амо да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана |
| о разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад ј |
| тупио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако |
| учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, боге |
| и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бес |
| да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{ |
| о своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош ј |
| ло.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плави |
| Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране |
| {S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и |
| ле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и |
| је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до к |
| и живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толик |
| а, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлуч |
| придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. |
| на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуњ |
| азуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо |
| шта не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.< |
| ј живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи |
| ти кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена |
| ју.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева |
| ања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да |
| велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станов |
| ош није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јо |
| Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обух |
| уше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу. |
| вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отса |
| самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико |
| Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем |
| које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто ре |
| оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - |
| свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, во |
| ихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пре |
| остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај |
| су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе |
| носи љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у св |
| еко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покуша |
| /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава |
| у те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будем |
| су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку |
| дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али |
| S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било најви |
| љана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један па |
| ује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја |
| обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник |
| ожемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших |
| тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепе |
| човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју |
| о се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је же |
| офа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи с |
| ни осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, на |
| лимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез |
| род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а руш |
| ид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од свој |
| питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог умет |
| едну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тр |
| нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огр |
| сподин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо |
| - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - |
| нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне с |
| томом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност |
| трован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменул |
| S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако пр |
| Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - |
| љувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да св |
| удућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, |
| , а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади п |
| то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је и |
| терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{ |
| и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се је |
| ош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се з |
| н уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно н |
| - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се от |
| ајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb |
| ама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све шт |
| унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој |
| 86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин |
| а сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно ме |
| ам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, мо |
| .{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја в |
| м, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош з |
| и умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од жив |
| или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од с |
| : </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек |
| очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стихо |
| о горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати с |
| ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену к |
| S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> |
| провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја мален |
| омпромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бац |
| а се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на З |
| епо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштат |
| ући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете ос |
| аспитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се ме |
| себне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на |
| збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара |
| ј се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се бл |
| е у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова |
| итао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </ |
| абашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је сам |
| > - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кре |
| је слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја кој |
| ече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, госп |
| са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре |
| ас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете |
| S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{ |
| !...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра св |
| речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> |
| нђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - М |
| ријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета |
| оту ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Ни |
| ам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за |
| пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може п |
| сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство |
| поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред не |
| ке узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и прибл |
| претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед |
| /p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сам |
| во титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично вл |
| - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шт |
| ло да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зор |
| ом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове д |
| а.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него н |
| а прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има д |
| оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се т |
| ност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвој |
| ног живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се ка |
| о да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и ст |
| {S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око вра |
| <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми |
| ћ плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се п |
| као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она н |
| ових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој повр |
| ненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала |
| двајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава |
| адрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брков |
| не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очиј |
| дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је о |
| </p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да и |
| ој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих у |
| или отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцелар |
| се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он ниј |
| ше нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов коле |
| утовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и боја |
| и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним |
| свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, |
| а њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви прам |
| мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово са |
| Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквар |
| конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала з |
| Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нар |
| губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима |
| де од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је |
| није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, в |
| ило однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му ј |
| на сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на |
| КА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да |
| у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S |
| су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песм |
| и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Једа |
| је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило л |
| овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право |
| а, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, |
| ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> оч |
| арци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. |
| познавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали ра |
| и се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој г |
| у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главн |
| се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали |
| х, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изне |
| ном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, |
| цу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметиш |
| /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је уза |
| дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата с |
| вала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он |
| је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Са |
| равили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још нек |
| рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћ |
| ћи једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли |
| а један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна пат |
| д себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било ј |
| м Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које |
| један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судб |
| аша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телег |
| скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је до |
| би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе |
| тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; в |
| ти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са |
| упљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели |
| живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену ши |
| а.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче к |
| смо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је |
| ве излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он д |
| p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девој |
| м... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим |
| p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, |
| S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S |
| вет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим с |
| је нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, |
| тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над |
| е што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" |
| ао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га |
| ковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву |
| } Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба |
| ти, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова м |
| а распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у са |
| 10" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим о |
| њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним блед |
| убине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризур |
| уге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли |
| ом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> ра |
| рзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио ск |
| олете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознал |
| али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред њег |
| ма, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а |
| крено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је н |
| реноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{ |
| , и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце к |
| удио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио |
| ча би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митроп |
| ље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледа |
| одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем. |
| .{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим д |
| о о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљени |
| ад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- |
| ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> < |
| слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> |
| S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симп |
| >Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове пам |
| ног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунел |
| а од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Са |
| а миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци бех |
| а</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S |
| нке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућ |
| оркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако тр |
| својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити св |
| кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до др |
| а кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> |
| је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} |
| мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> остављ |
| она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја |
| атеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилиба |
| шем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да |
| лим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бо |
| ни, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш |
| д.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разло |
| га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрач |
| елом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, к |
| време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хт |
| ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су би |
| е тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ов |
| ... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у |
| .. љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код н |
| ности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше |
| о извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не д |
| неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удоб |
| иљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не мо |
| .{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребн |
| она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак др |
| . хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад |
| ледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, поку |
| абланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударају |
| зва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она ја |
| , док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања |
| Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не при |
| рио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, ка |
| лега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канце |
| ла, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, пор |
| е.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју ше |
| солутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била нека |
| му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter |
| } Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је ро |
| о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђац |
| јући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је п |
| рагутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гом |
| ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао |
| } Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом б |
| види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њи |
| S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим |
| знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мисл |
| ти синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом |
| имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> < |
| У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма к |
| <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми |
| дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио најв |
| анама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет |
| у.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се преда |
| јанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој с |
| превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су та |
| рош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју со |
| да је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубље |
| гим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати н |
| детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а |
| да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песни |
| нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} П |
| ади, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живо |
| рете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш л |
| је постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никад |
| о унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће ви |
| зренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у реда |
| .</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, ко |
| човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био жи |
| Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се не |
| ед њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим даним |
| је.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.< |
| њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљи |
| ом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног |
| већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој |
| <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну стариц |
| ва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дуна |
| убљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоц |
| ше све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му |
| агло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи |
| а било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на ра |
| Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, |
| ш спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Умор |
| ече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветај |
| сам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...< |
| је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи дево |
| а онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је од |
| нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разум |
| к.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба |
| Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} |
| <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у |
| ља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да с |
| наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да |
| желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим и |
| ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те вол |
| и су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него ј |
| да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А д |
| начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија |
| више требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, |
| {S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, |
| накиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Т |
| ам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствар |
| ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него ос |
| у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све |
| ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје ср |
| каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, п |
| прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтел |
| о што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније |
| пу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти. |
| најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио |
| је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те ура |
| госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас |
| илију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им пока |
| куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да у |
| војили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачу |
| д мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о друго |
| о десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо д |
| е дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> < |
| ме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> < |
| , да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води |
| ачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше |
| д човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, |
| шта!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у |
| а, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здр |
| по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог све |
| о не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси |
| рце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она |
| жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него шт |
| на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце |
| свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да |
| ури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све |
| ла би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад |
| ву! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збу |
| ем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш л |
| саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Свако |
| постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, м |
| оја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, |
| оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни ча |
| ај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми зас |
| бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћ |
| кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна |
| угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми гово |
| га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слик |
| тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три |
| во, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам |
| /p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу |
| њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву пове |
| имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је д |
| натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, |
| свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају ок |
| казивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} |
| У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља жив |
| едан велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик рим |
| оре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p |
| } Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око ко |
| љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је |
| сец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас |
| Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакц |
| ћно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опој |
| жби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена |
| ремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, |
| три.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> |
| Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово |
| .</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буд |
| бно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те в |
| свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвр |
| ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао |
| ј и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p |
| је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што |
| едај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паме |
| новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па |
| > <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао |
| дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} |
| S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због |
| редстављала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер |
| те руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је тре |
| е поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер |
| рења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на ј |
| ице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће. |
| а. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - зат |
| з ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Греши |
| јала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> |
| јске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео |
| - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим до |
| Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га |
| цама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Беог |
| глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, |
| кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} |
| .</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да пропер |
| </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку т |
| агорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је |
| ол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отв |
| чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подиг |
| осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта |
| о за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, ј |
| моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао |
| разговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљ |
| ошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, |
| већу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засв |
| ријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да се |
| напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске |
| Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне с |
| е без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на пр |
| еље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је н |
| т ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем |
| бро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар |
| уфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапов |
| о пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола |
| они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих с |
| онесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан |
| </p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање оба |
| рана, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} |
| запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био б |
| - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у |
| плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на там |
| држати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осет |
| је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне тра |
| е уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, и |
| које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материј |
| воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле с |
| а пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је |
| је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зе |
| тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, тре |
| и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро |
| а је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престаја |
| као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо |
| {S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног |
| дима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају пр |
| цу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду зајед |
| ала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плави |
| још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у ко |
| е.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о јед |
| о, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, ко |
| .</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женск |
| у моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдско |
| ује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, прош |
| м други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од апла |
| и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Би |
| са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима |
| ао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њи |
| лош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога ш |
| лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним |
| на песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским о |
| оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, та |
| његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама с |
| ји је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> </text> |
| Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, јед |
| о огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као |
| уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњац |
| миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, из |
| чију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столови |
| ако је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапет |
| имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку |
| имњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно в |
| које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и та |
| {S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, п |
| ацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{ |
| носио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У |
| акве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак |
| е предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега |
| биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајан |
| као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, |
| мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из ј |
| у се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао |
| {S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са |
| пора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи |
| је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтел |
| је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S |
| <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће оста |
| се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена |
| ити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиж |
| своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песм |
| зо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умир |
| об свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>По |
| ју.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се |
| истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок |
| олко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, виш |
| ста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађ |
| срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како |
| , тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукал |
| ирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, |
| добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде |
| ског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да инт |
| сполагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био |
| ри крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопст |
| боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи |
| аћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и пор |
| } Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахн |
| да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Крем |
| естано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и прав |
| поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Р |
| ј рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стал |
| ка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме не |
| о дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна ј |
| S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложн |
| мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена |
| S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пи |
| - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше и |
| а разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{ |
| како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и прет |
| аволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећ |
| кан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да |
| ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пр |
| је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су с |
| табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џепо |
| а неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" |
| ротив тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана. |
| екину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике |
| шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, |
| ао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по |
| дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потс |
| - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо |
| p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и |
| поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети по |
| шило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу |
| је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те с |
| ад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова прост |
| овољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне св |
| ре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве ст |
| ску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div type= |
| у главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво |
| матрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе |
| вати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено блед |
| орба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакрива |
| аку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали бело |
| анак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена изб |
| </p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на |
| ако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћењ |
| афаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започи |
| рба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мр |
| дао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се |
| к и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бо |
| иховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све ја |
| {S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гле |
| вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p |
| звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем в |
| рагане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што |
| приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлиј |
| јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Р |
| загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} |
| сртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлост |
| олико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и |
| о.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скр |
| а их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сва |
| одати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори |
| је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне |
| 158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље |
| илош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети свој |
| аље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало |
| е куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које |
| н, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, |
| лије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуња |
| нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из ку |
| шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду |
| ш једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је |
| дбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош |
| су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n= |
| раги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} |
| љно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде раз |
| нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам |
| , ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом пр |
| агану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни пр |
| човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока |
| с, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Ал |
| а што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али исти |
| крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење |
| то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она ус |
| убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну пр |
| о врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући је |
| се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана |
| изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја такв |
| о Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно ко |
| етрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка |
| на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам |
| иш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим т |
| љем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> |
| а руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који п |
| оја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} |
| p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је |
| тећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први |
| " /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је |
| епланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена |
| на од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја |
| ана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак |
| ојединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом |
| а за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи |
| за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пуст |
| о је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би |
| p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио н |
| и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор су |
| , и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је би |
| ама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, |
| е драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекањ |
| уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији он |
| живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако за |
| о и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун л |
| ворила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене. |
| } Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та |
| е требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут по |
| та дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени |
| Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу саве |
| > - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те |
| мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад |
| срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твој |
| а.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путе |
| ко сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обно |
| </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и и |
| ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира |
| какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти ника |
| ах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека |
| е, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{ |
| <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} |
| тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више от |
| и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па п |
| с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки |
| лог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило он |
| мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем |
| " /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> < |
| прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је бил |
| исли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више н |
| мић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнск |
| имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор |
| иш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалост |
| тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} |
| по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво ца |
| ило са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако не |
| а плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тр |
| и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част |
| срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} |
| и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бе |
| м твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, |
| их ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја м |
| њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни ра |
| где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе |
| S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредн |
| и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је д |
| павији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у |
| лико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не |
| не, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој |
| ад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки к |
| аног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно забора |
| и у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени |
| у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам ј |
| а.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекај |
| ео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под |
| преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављал |
| > дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно. |
| к су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала наг |
| мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, је |
| о та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу. |
| г човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се прави |
| го, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци па |
| та би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то |
| о да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукоп |
| лико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више п |
| дну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, |
| цао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервозн |
| примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</h |
| ише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> |
| потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот нећ |
| свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их и |
| , опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам је |
| ко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и пр |
| је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S |
| здуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други з |
| ко те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријате |
| тајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су |
| ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> |
| авимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растав |
| ого, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако |
| ати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је бил |
| лас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам |
| кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са |
| . ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо го |
| ебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... |
| лош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! |
| киде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас вол |
| ладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које |
| ичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајк |
| остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота |
| а иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја |
| n>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен |
| он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да |
| ђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> |
| > <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не |
| се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно ул |
| ладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново |
| ница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо жив |
| мех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје прва |
| смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>П |
| му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад |
| а је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи |
| се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, пра |
| p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио из |
| па-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</ |
| оји није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецка |
| х на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </ |
| измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да с |
| која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горост |
| њао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пун |
| нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово |
| ила, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - |
| пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, диј |
| ала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзир |
| се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски п |
| ржали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и да |
| ца.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет |
| метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророг |
| ла спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> |
| урака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као |
| том светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и к |
| су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне |
| ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" |
| hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета |
| ни пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Ње |
| ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види з |
| а какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у п |
| нутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали о |
| ављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио |
| ле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледало |
| тињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке ка |
| ори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред ње |
| </p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сун |
| n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Ку |
| хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S |
| розницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса |
| тало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела |
| о се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фе |
| м.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке |
| да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</ |
| она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења |
| е лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страс |
| ка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, |
| а.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна |
| гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем |
| видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен |
| ног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утер |
| ши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какв |
| толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало неп |
| коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се с |
| јзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суб |
| Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округ |
| рош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, та |
| и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није |
| осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и б |
| због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскид |
| а које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и дос |
| на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево |
| кај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Са |
| једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да с |
| чила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљиг |
| доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња нека |
| авали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су |
| видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капи |
| ејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су |
| у.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у |
| х, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које с |
| убини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито |
| која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при |
| , бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког |
| гледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела |
| Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, ка |
| несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између д |
| е ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и |
| кидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по го |
| поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша |
| и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног |
| ло као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке |
| кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као |
| е од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уски |
| на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, |
| остасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска твр |
| прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантс |
| е једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се подними |
| железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским |
| е примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустр |
| S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} |
| ијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} |
| не облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у |
| вољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од р |
| опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - уп |
| сти.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој |
| живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли о |
| их дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела |
| се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ват |
| ре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који |
| је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљи |
| </p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да |
| ан шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило |
| амну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наж |
| } Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широ |
| ризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртов |
| би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над |
| послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на в |
| еба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем |
| ешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци |
| нтралу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p |
| насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p |
| емљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везу |
| ђу срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по |
| надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љуб |
| не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо |
| срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука |
| ва и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} С |
| ни беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, |
| стиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са јо |
| ако дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му ј |
| /p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварак |
| или на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљаш |
| не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала ве |
| која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и |
| е и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриот |
| утем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега. |
| чне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она |
| , где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута |
| седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак з |
| утњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да |
| д ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онд |
| а не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман |
| зива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек |
| личиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте |
| орка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</ |
| ињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита З |
| им срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа н |
| ада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим |
| ожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је |
| јући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Врем |
| интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књиг |
| оје је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре |
| град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жуде |
| и.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} За |
| а истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; |
| устише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске је |
| пале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом бр |
| анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски |
| p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. < |
| лицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други |
| Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њ |
| моћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне сп |
| живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се св |
| та они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна |
| казила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, |
| СТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - в |
| {S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p |
| воро, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, |
| ни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни |
| два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бол |
| а су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и ко |
| емљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се бе |
| аре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} Н |
| ди укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно др |
| е тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S |
| } Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зелени |
| S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div |
| ући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из |
| њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупниј |
| жио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах по |
| авало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</ |
| p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао в |
| , Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{ |
| м уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се |
| кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у |
| ока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоко |
| вала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име |
| <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош и |
| лош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На |
| већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори пр |
| нераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић заж |
| око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би |
| им.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковић |
| <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... ка |
| /p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош |
| А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка |
| ле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад јед |
| о љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплета |
| и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точко |
| емић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види св |
| p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар ов |
| ји су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазира |
| {S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у |
| нковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пре |
| .{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се |
| има ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио ј |
| нако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе наг |
| крипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варо |
| оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јур |
| циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално |
| ну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p> |
| гла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ов |
| видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је п |
| ео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским к |
| ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на пут |
| ачин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери |
| уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је |
| о половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми д |
| } Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Н |
| ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у поче |
| Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе |
| е маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Њ |
| шно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира ка |
| аметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше о |
| их очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овд |
| је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо |
| ра. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он у |
| , путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није |
| ултуре. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им при |
| а одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или п |
| уна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Св |
| адала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> |
| шке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја уде |
| њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим д |
| свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика к |
| е коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ |
| скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p |
| ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на м |
| решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p |
| неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страш |
| у, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је ика |
| ива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, П |
| кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владин |
| и видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу растави |
| ног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мо |
| ориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које ј |
| Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђа |
| о Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари |
| не не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно |
| ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја с |
| им краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат кој |
| морити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Б |
| ња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} К |
| који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и п |
| околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало |
| ом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор р |
| ко бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја воли |
| {S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали |
| она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хте |
| које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у с |
| } Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пе |
| вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, |
| тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, кој |
| нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један ко |
| он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припад |
| итици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Р |
| Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек р |
| , волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја |
| ући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљ |
| ез наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, |
| о што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој ниј |
| осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити с |
| а само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет соп |
| нижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други ј |
| тин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову ос |
| стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је ис |
| Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам |
| ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" |
| ише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S |
| се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака |
| све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног ли |
| њи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која |
| и од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без |
| се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевш |
| е да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, |
| дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала |
| куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бит |
| куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да |
| ан сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут пој |
| би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је ос |
| куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај |
| мео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек |
| ало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати |
| ш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу |
| е Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све ис |
| питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити |
| ешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мисли |
| онекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му |
| м донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати |
| ла све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре те |
| олети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за |
| иђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била боле |
| бала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу жив |
| ам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци |
| ети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више |
| твовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се |
| о се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо |
| о ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја ве |
| двојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол |
| } Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{ |
| у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после |
| наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и |
| сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја н |
| о младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.< |
| ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уисти |
| ости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срц |
| ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја са |
| поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више |
| то остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја н |
| љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млад |
| натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала |
| твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово |
| о што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што |
| у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине |
| ога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка |
| ољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до кућ |
| к, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да луп |
| ев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и доса |
| пада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љуб |
| једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку |
| тсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као се |
| а не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи м |
| ...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује |
| с...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идем |
| ао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да |
| > <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна |
| амери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p |
| м, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, |
| њује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу. |
| чито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.< |
| огоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практи |
| тању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула. |
| вују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> " |
| ба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је |
| нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве ни |
| коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубље |
| отаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, |
| е час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да сам |
| наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не поми |
| од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпу |
| ни да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми |
| има има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је ж |
| <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад т |
| е рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не мо |
| ио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више н |
| е претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да |
| кад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} |
| вет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље |
| ишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш |
| /p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Ви |
| <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, он |
| > <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више |
| .</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, сп |
| ш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сла |
| , и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на коле |
| ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ва |
| све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј |
| раги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} |
| ивене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због |
| ношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је З |
| и се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршен |
| јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих |
| еђу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где |
| . </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али |
| твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу |
| Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка с |
| редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} |
| м тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али |
| ја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не |
| се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" |
| оја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, |
| њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које |
| о муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам |
| му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једи |
| Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш |
| орка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна |
| ра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</h |
| , због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане брад |
| у, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане брад |
| ем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставит |
| "225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио |
| пљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро |
| и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</ |
| га другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио |
| , од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и пе |
| тано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type="c |
| ти моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме |
| о сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава |
| досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и |
| дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве |
| изију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као дру |
| рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} О |
| век није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу по |
| воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом мој |
| знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све |
| живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме дово |
| ра на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за б |
| .{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих |
| , у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то |
| , у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и п |
| ш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена п |
| и поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја |
| осне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу забор |
| и, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти |
| а ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{ |
| повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не мог |
| ем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајк |
| Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi> |
| није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, в |
| . </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу |
| с волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не |
| и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове |
| имамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="12 |
| мрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас |
| ресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума |
| рлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} |
| ченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас |
| ојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, |
| т?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Св |
| је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недоста |
| немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, |
| еоград, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет п |
| нансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти |
| мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно о |
| и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње |
| потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, |
| една прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - А |
| Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови т |
| да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се |
| - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да н |
| више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <p |
| она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас |
| {S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни |
| је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност |
| да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност |
| увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти |
| {S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми |
| <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност |
| е...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву |
| брења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{ |
| овори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја воли |
| ена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љу |
| хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, бр |
| аво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим |
| је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{ |
| за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиро |
| ри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ј |
| м овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинк |
| верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљ |
| дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити |
| ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај |
| а.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S |
| ју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него шт |
| едини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зорк |
| толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро заш |
| бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... |
| ад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, |
| први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити |
| оју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као т |
| леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магаци |
| едном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није п |
| и сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се ос |
| ност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш поднос |
| од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисл |
| чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S |
| своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А |
| их крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор |
| Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> <div ty |
| је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је |
| ствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, |
| а пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које пада |
| у сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако бриж |
| Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупа |
| нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, д |
| о у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам |
| болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>О |
| ветао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим |
| его да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам |
| ост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе но |
| во срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу |
| Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио к |
| о недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта |
| пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на |
| лачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односим |
| то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, |
| <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не п |
| ене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се |
| то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" |
| хватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Д |
| у да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгл |
| ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и т |
| јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у груди |
| ји није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изаз |
| и, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говор |
| нило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, по |
| } Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и в |
| пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања д |
| убила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слик |
| оће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја н |
| дости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и н |
| ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Е |
| умевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби т |
| виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> < |
| е љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простр |
| љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска им |
| лиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они ос |
| нивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију о |
| вим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Ми |
| крен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако на |
| ема њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата цело |
| ости за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живот |
| а друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници< |
| је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се заврш |
| човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан з |
| зда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још де |
| у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач |
| што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} М |
| довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врат |
| оба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није ж |
| еда, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајал |
| Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбин |
| ша, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и р |
| два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници |
| беду.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лута |
| која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије с |
| тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова |
| но биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље |
| ене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела |
| на помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек |
| дукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке п |
| смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> < |
| назију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зо |
| љена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим |
| еш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ј |
| м глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S |
| по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунав |
| ећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћева |
| све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош |
| капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шиб |
| >То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је |
| у свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из к |
| акрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти |
| миравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и ствар |
| грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгу |
| грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и |
| ј земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Мило |
| </p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</ |
| рет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући |
| есник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за ј |
| , - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</ |
| кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две |
| а капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он остав |
| ику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кр |
| } Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао са |
| владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је |
| а се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зо |
| е у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пут |
| еђу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, |
| своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> |
| права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шт |
| а се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и |
| срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном |
| ац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци |
| , отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цв |
| ак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено |
| ек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зор |
| ниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изнен |
| мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загр |
| отове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. < |
| ског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како ра |
| жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одр |
| дужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на раскваше |
| мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој |
| и је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и |
| ворио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мр |
| ачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да |
| постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш |
| а одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост. |
| з канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И сток |
| - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко от |
| уни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под рук |
| драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су бил |
| или намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се |
| е да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској |
| има се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на ка |
| ти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светл |
| p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за |
| } О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у ду |
| те господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак о |
| опуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто |
| дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши |
| уће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреч |
| олазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и ж |
| јало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он |
| рства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, д |
| е свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остан |
| ремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb |
| и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p |
| лео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чи |
| к ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из |
| пљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет пре |
| своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресова |
| кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти |
| својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да |
| де умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу |
| реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове |
| тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајал |
| је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покрето |
| еваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио |
| шло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није п |
| Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у тв |
| p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у гово |
| ите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</ |
| жен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помо |
| , играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући с |
| } Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала ј |
| } Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже оп |
| ју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! |
| ређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној. |
| одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га јед |
| начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} |
| он.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка при |
| злазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, зад |
| није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде |
| дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - гово |
| алдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за п |
| осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испр |
| Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан к |
| е главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично зво |
| ечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово ме |
| /p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која б |
| и.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од по |
| ад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авант |
| е брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љуби |
| давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То |
| против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не каж |
| д великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавн |
| ио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би |
| о је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече |
| ос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да |
| више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, г |
| а се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. |
| - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p |
| <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати |
| к друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се |
| м ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем о |
| м још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још к |
| телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог |
| атресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао |
| што без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле |
| е и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је |
| он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измиц |
| ретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је во |
| ицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, |
| она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су ч |
| зивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, д |
| мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти |
| раје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тра |
| а капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у се |
| о устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} |
| из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу ром |
| зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао |
| рних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је неж |
| не мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црн |
| ојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао |
| њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лу |
| , које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се јед |
| ироди је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са ис |
| евојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова ство |
| инуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} О |
| а твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врел |
| па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парк |
| еко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из варош |
| нак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропи |
| је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је |
| мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њег |
| ни шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња јез |
| S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја ис |
| г излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка с |
| ду је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур мос |
| ама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје дра |
| , који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} |
| могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе |
| ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она ула |
| оје се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју |
| иту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су ос |
| ећ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под свој |
| иљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} |
| че, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од пуб |
| нанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S |
| догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме мог |
| /p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он |
| ајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у с |
| чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримеће |
| кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n=" |
| га: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и бож |
| и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство |
| то нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и св |
| S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си ис |
| ијем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао и |
| {S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тра |
| плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајст |
| деву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> |
| један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живо |
| броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим п |
| учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није |
| је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S |
| му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p> |
| го до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и у |
| вичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за т |
| којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да ос |
| јући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, п |
| унав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је чит |
| љају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око м |
| престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њег |
| лих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, п |
| м.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што с |
| еша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, св |
| а га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун |
| ребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се |
| ом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на |
| стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, |
| ста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљ |
| је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за во |
| ло црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних |
| је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала |
| бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} |
| етњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат |
| већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која |
| а последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт |
| авицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случа |
| ну срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке нови |
| ровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је пес |
| шом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да |
| <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајају |
| о.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у м |
| /p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа |
| запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка |
| ен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, тако |
| Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика |
| те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак |
| оне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје |
| , ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио к |
| у пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак |
| ога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово по |
| аштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, м |
| а.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, |
| и се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Тр |
| е око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално |
| и рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за о |
| ошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком. |
| и својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог мест |
| и ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечер |
| то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо |
| > - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме забора |
| поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војни |
| а дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу у |
| мели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са |
| том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> ме |
| на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Д |
| , не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Униве |
| pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је треба |
| обром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на |
| у где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако прет |
| сам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... крат |
| љао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се |
| " /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздра |
| је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка ј |
| једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродив |
| цање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз ср |
| вој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не у |
| а да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом |
| н према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> < |
| вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређ |
| S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него |
| ину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остар |
| - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p |
| , нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, |
| место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шет |
| од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољ |
| х седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постај |
| а калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи |
| била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву саг |
| врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калим |
| >- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! |
| бразима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених |
| колико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од уро |
| ао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учи |
| олим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете |
| едно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута деш |
| данпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до |
| /p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један |
| е уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено се |
| а косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јо |
| .{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом |
| у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једн |
| мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је т |
| небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, је |
| ом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, |
| уо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из |
| ак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно загол |
| стане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и |
| ш реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило |
| и тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам б |
| већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све др |
| и твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да л |
| м се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостав |
| м се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостав |
| слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па |
| жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако н |
| м! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} До |
| твом, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме бил |
| је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала |
| му стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас |
| осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сум |
| >- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се изди |
| че да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} |
| S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То |
| бе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће б |
| ="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби ч |
| ош неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} |
| Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо |
| <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> |
| мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} |
| и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено оглед |
| врстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да ј |
| за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био |
| собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљен |
| њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег д |
| ви иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - |
| он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачу |
| пстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога |
| ла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо |
| енском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагал |
| ашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су |
| <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је по |
| Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Мило |
| жем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који |
| ину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих де |
| орком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - |
| врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који |
| губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што |
| овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно се |
| ко си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнул |
| е крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да гово |
| сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и |
| тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отид |
| и, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим |
| тајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се |
| {S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али бр |
| болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми до |
| с омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> |
| буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је је |
| јка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"1 |
| рећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме бо |
| ара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S |
| .. и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих жи |
| , - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио |
| треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче |
| шини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, |
| , чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно |
| да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не пои |
| зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увреди |
| преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина ниг |
| ној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем некол |
| оју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш жи |
| ја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађ |
| гано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у |
| а два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили |
| S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између |
| > и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник помен |
| твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је п |
| S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим имено |
| ринске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, |
| танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српс |
| овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> |
| ан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао брошира |
| и човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму ни |
| подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати |
| сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта |
| опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Ч |
| остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш |
| .{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{ |
| ве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се |
| завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари |
| и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке о |
| и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут ожив |
| е сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дво |
| да смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један |
| д смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас |
| ић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су н |
| исли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где |
| > <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори. |
| шњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као м |
| јног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама |
| ође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} О |
| чи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се об |
| о неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови |
| а као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хва |
| таје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце биј |
| п по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је св |
| љана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда |
| еже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио |
| S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешт |
| је је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних в |
| дном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, |
| било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по |
| .{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореск |
| убавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{ |
| исује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један во |
| ђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама пок |
| охабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а |
| му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му |
| > <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјава |
| матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Њего |
| била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек |
| ележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} |
| ло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и |
| ло је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два |
| ика, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> |
| зиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Беогр |
| е од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске р |
| <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{ |
| немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећ |
| е тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко |
| не, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису нам |
| м пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете д |
| радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, к |
| арском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред к |
| ш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао ј |
| ажила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа нал |
| о спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да г |
| ти тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се неш |
| а се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Н |
| а даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</h |
| свећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најз |
| је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препоро |
| е шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Ми |
| махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као г |
| ије био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на п |
| те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и са |
| ..{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> |
| анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој по |
| чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли м |
| </title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Чит |
| овек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећ |
| и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућ |
| у да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео н |
| S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставил |
| le> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну |
| ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашње |
| n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, при |
| ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело ј |
| мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја н |
| ти весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} О |
| це.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк а |
| е да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да им |
| и душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седел |
| дан уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у же |
| једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хр |
| ве мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писм |
| он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у т |
| ишта, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, |
| и и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка предст |
| види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако |
| ртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што |
| више Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> С |
| глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила |
| вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима го |
| реко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S |
| остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му |
| ићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p |
| ај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али с |
| му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, и |
| </p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, |
| ић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да |
| нски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то ост |
| од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је бел |
| 33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или |
| е писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мо |
| ="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових р |
| страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га |
| неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то. |
| в какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и |
| ине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас ј |
| али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад и |
| ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се |
| ме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Как |
| шљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у ист |
| блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> |
| брза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{ |
| својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: њег |
| ћи женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и |
| тео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чин |
| гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад с |
| ривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, |
| ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да |
| још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љуб |
| и крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се |
| Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај ду |
| ина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И ова |
| а би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где и |
| {S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утис |
| јем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја па |
| се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити и |
| има су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, ом |
| да жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада ко |
| поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је гос |
| и како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што |
| ирода прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас |
| ила жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежност |
| великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} П |
| ва машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илу |
| плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као п |
| мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> |
| и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свире |
| алона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>О |
| е у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости шт |
| дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову тр |
| hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она ди |
| а шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> |
| title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече некол |
| ветлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан |
| о код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка ј |
| реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала м |
| се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, |
| ешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је |
| си ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утег |
| тампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напа |
| , на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> |
| /p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - |
| а Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што |
| <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Једа |
| кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p |
| е идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта |
| . </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљасти |
| <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут |
| шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера ова |
| пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, |
| ран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава дево |
| дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегон |
| е оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од |
| ро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округ |
| ћу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Ве |
| стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, |
| чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једн |
| да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S |
| толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада |
| /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да |
| једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним ду |
| е, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се |
| ш извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочи |
| сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много |
| навског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да |
| <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седи |
| браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајк |
| ја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око |
| p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још |
| тање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</ |
| ушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично пит |
| дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} По |
| да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник |
| е немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, |
| ма.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног |
| нодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дан |
| е свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на ов |
| це стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био пл |
| срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он окл |
| или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, ко |
| најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S |
| вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! < |
| екивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> < |
| ксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S |
| ле подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече |
| шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узеће |
| ниверзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи ка |
| кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку |
| пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане |
| и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нек |
| д...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио мест |
| десет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак п |
| кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и с |
| <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, |
| е чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и |
| </p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила. |
| S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о |
| е.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао на |
| оврчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? . |
| Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио |
| лошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако |
| би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и |
| располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је |
| такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав |
| Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све |
| падао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уред |
| лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад |
| о да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечера |
| да шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило |
| же га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте |
| це се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огре |
| ле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга |
| /p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из њего |
| дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p |
| Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако с |
| дну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново зав |
| е у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{ |
| вај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка |
| > <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, бо |
| их новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Мо |
| родужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто |
| врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвож |
| аљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш н |
| е тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Мил |
| убав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здр |
| м тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S |
| в загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади чов |
| да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар не |
| , овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан |
| ачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцни |
| војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу |
| - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То н |
| не Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, |
| хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помо |
| да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до |
| itle>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би |
| сне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећ |
| тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли |
| г и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па о |
| сцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не г |
| лела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се |
| ла сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S |
| n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?. |
| убоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n=" |
| би, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не |
| пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, |
| илош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да |
| , припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Как |
| се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њо |
| двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</ |
| на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша |
| и неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслу |
| рсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски |
| рагане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом њег |
| , господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препород |
| рали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одеље |
| онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинил |
| м у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је ск |
| {S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и с |
| смо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу |
| шљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророг |
| ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге к |
| .{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут дон |
| еб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође д |
| {S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић |
| јом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту ва |
| грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех |
| лаго му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливал |
| > - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га |
| ина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљус |
| ма више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} О |
| алости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади ч |
| а преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му |
| на Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi |
| , коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита |
| есовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га пон |
| из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није мо |
| ајлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петп |
| вио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељс |
| {S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор јо |
| иког рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двад |
| сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота. |
| рим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да каже |
| нархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, кој |
| ној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за |
| з посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове |
| ућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као шт |
| ка оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју брад |
| приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и доса |
| рја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље |
| требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгор |
| ислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најз |
| Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} |
| упљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће |
| што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а |
| као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност |
| но што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава ка |
| ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је мн |
| и.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то реко |
| а боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... |
| м како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка ум |
| тео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао пос |
| аја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис |
| , као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је с |
| и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! |
| залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и к |
| широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршав |
| рећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} |
| брати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без |
| жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и ка |
| човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечн |
| ирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном |
| ај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим |
| олу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} С |
| спаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и по |
| Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врх |
| га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде |
| p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се |
| ћ га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан |
| </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на краје |
| и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а њего |
| >Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> < |
| е се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у пр |
| орку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене |
| спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине н |
| истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматра |
| овршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Гу |
| и о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао |
| за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене |
| а које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у б |
| рилици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у |
| тео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави изме |
| ва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</ |
| {S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у |
| узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осм |
| ти извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се |
| целарије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био за |
| подствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се по |
| амршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог ра |
| } По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарни |
| ирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао ј |
| разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - п |
| чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она ј |
| осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, |
| иви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је |
| е низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће |
| глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док ки |
| авне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима |
| али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корис |
| вим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих |
| итељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене п |
| и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово ш |
| /p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из а |
| е мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће |
| ба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, |
| дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на ста |
| се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позв |
| је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је из |
| Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Не |
| нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу. |
| вога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га |
| рх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је |
| виност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштениц |
| ицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад |
| ца, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци |
| <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p |
| пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио магл |
| > <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му тр |
| нда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у св |
| {S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{ |
| е би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту |
| у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати |
| ед циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна ба |
| питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} |
| но премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се п |
| без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се д |
| ила устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- |
| у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> |
| француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одре |
| ан шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је би |
| е парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићен |
| едовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонов |
| д промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински |
| угојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих ру |
| ојем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} И |
| у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све об |
| евеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које н |
| де мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављ |
| киде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродно |
| ј штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранков |
| а пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину. |
| ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га |
| а уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - ви |
| а су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплав |
| Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна вели |
| тици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, до |
| пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} |
| и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила |
| ином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога |
| 9" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из |
| била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S |
| и за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још з |
| цу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафа |
| во врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњак |
| иче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште |
| ским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ш |
| видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом |
| међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>М |
| звишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изнен |
| ан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посмат |
| ичке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од |
| е загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један |
| шава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грч |
| тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купи |
| долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практик |
| обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају |
| војим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, |
| е жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</ |
| каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} По |
| ви скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије |
| а и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан |
| тао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице из |
| спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни |
| ише није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза с |
| о распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место |
| ног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати |
| у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- К |
| ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене кола |
| b n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош |
| уваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом |
| изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке |
| владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице |
| живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино пош |
| ким, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Из |
| обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читав |
| сположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово |
| ока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} |
| поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до а |
| егове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Мило |
| еном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он н |
| ролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није |
| зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу к |
| ци, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, ста |
| а само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланц |
| ли од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С час |
| , срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скор |
| се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика. |
| Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони д |
| начавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо из |
| роки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римски |
| ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њен |
| куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" |
| ледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде |
| више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{ |
| ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на |
| ад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скре |
| арумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изг |
| тварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу. |
| мбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две |
| S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, п |
| устиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широ |
| м, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао м |
| <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива в |
| ња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, |
| забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очи |
| оке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, К |
| и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним суз |
| ке и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... о |
| спа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зо |
| да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </ |
| као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи |
| планак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да |
| ранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с ве |
| еше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препреден |
| и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то би |
| повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих |
| ма ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита с |
| да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још на |
| и десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број |
| довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Во |
| епшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпара |
| ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће смет |
| потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима мест |
| овог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и |
| тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја л |
| знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји |
| браслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива г |
| з дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео |
| другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да |
| ј кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| у насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним ули |
| ам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећа |
| не од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначај |
| ле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве |
| ба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твој |
| ана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутро |
| вају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада ст |
| Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопств |
| S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у ис |
| а и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </d |
| епачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве ка |
| које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснат |
| ода, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понавља |
| тин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу |
| ито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је |
| оди, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољс |
| {S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је |
| пографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети но |
| сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу б |
| > <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} |
| на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао сас |
| некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру |
| иси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако |
| артане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе |
| помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} |
| жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда вол |
| ог додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом |
| о на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је |
| рупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко ост |
| <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тач |
| брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика к |
| ебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам |
| - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су |
| спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксуз |
| ношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су јед |
| ите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих |
| си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с |
| ину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене ку |
| не у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, |
| се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени вол |
| <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се |
| је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са с |
| рећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео |
| адознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S |
| Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој сп |
| ојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалист |
| , ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти гла |
| ц је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је н |
| и.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом |
| - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</ |
| ренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и бли |
| мо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти так |
| еће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{ |
| p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао |
| у.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састана |
| у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулде |
| варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да |
| и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - ре |
| ... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта |
| она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар |
| ако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромн |
| њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака |
| ревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и д |
| једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се при |
| ца су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевн |
| га један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропусти |
| едело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</tit |
| S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из д |
| а поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку разд |
| - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то каз |
| пуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколи |
| за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <di |
| овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће |
| .{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш п |
| био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми |
| ета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет з |
| олико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговц |
| олео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође бе |
| рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још ви |
| био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су |
| а.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних све |
| атог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била от |
| лико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засеб |
| цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст |
| с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одгова |
| не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве |
| обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли |
| из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Сам |
| ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чув |
| нег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног |
| угих, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире |
| chapter" xml:id="SRP19100_C2.3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и |
| chapter" xml:id="SRP19100_C2.4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА |
| chapter" xml:id="SRP19100_C1.6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛА |
| chapter" xml:id="SRP19100_C4.7"> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У свој |
| очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали |
| нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није пом |
| {S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако к |
| да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, |
| вег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да |
| ости и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чи |
| спомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и р |
| S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није би |
| о њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљ |
| рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због па |
| на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом по |
| ни ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Ма |
| S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопље |
| ћу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на чел |
| полете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији |
| трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дуби |
| а.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} |
| а је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се с |
| арије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескор |
| дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних оч |
| Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одго |
| chapter" xml:id="SRP19100_C1.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између |
| chapter" xml:id="SRP19100_C3.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p |
| chapter" xml:id="SRP19100_C4.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још н |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзи |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C3.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта ј |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C1.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C2.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C3.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C4.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p> |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C1.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кр |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C3.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одм |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C4.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> < |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C3.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C4.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C1.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C2.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњ |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C3.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сук |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C4.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Ми |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C2.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жа |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> < |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C1.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нис |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C3.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је б |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C1.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки док |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C3.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C4.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>Т |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C1.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Мило |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C3.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задов |
| "chapter" xml:id="SRP19100_C4.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>У |
| :id="SRP19100_C1.1"> <pb n="5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Д |
| па Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и пр |
| ојим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На је |
| умевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума |
| у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, |
| ас своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друг |
| одником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С час |
| есном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљ |
| е побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> |
| оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, див |
| } Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног |
| Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја |
| таре Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све |
| рице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је |
| 15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице св |
| старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први погл |
| које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међ |
| е је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод ш |
| ундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела |
| само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у |
| чији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око |
| нутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је среди |
| га места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је |
| ана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их ст |
| постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, к |
| е био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега дог |
| S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ од |
| ас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу |
| ир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах. |
| гне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјут |
| је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео |
| .{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на т |
| и магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој п |
| од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли т |
| Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача |
| и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, н |
| {S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, |
| орма ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p |
| самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адв |
| амо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз |
| hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са |
| дник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча |
| ар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босно |
| зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку |
| адовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна |
| ао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, ожив |
| цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине |
| у оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед |
| нице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} |
| ја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пош |
| пава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лак |
| пава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лак |
| p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S |
| изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио |
| и су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи ра |
| м и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто ди |
| еумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипал |
| {S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, заб |
| ад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем |
| она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Ми |
| говарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим |
| ном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платн |
| наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста ко |
| <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> |
| јзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од он |
| су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље |
| , природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад |
| се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, приро |
| ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капу |
| ади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p> |
| /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек |
| ат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених |
| овуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и о |
| у Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам |
| пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један по |
| наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и св |
| оса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди |
| струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала |
| ци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба |
| што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте пр |
| на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима |
| са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао |
| јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, |
| } После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа |
| те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвој |
| Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и к |
| .{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју |
| кле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да |
| дити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех њег |
| е требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином циг |
| ерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p |
| у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике зван |
| ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвај |
| они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на јед |
| ажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како с |
| почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на |
| сматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало |
| овека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писм |
| вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примед |
| лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} |
| ана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округ |
| ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p> |
| е знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке |
| ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљ |
| но писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхта |
| ади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује ра |
| , пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, у |
| ца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, к |
| хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им по |
| ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> |
| поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њ |
| дни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на |
| оса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он |
| је...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хле |
| ка</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне П |
| говца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à l |
| ки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви |
| леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред ца |
| е, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је |
| еле зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила |
| на зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић |
| о, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{ |
| емић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру |
| и ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после бор |
| p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али |
| </p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати... |
| није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друг |
| аних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и |
| утио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећи |
| Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изг |
| ио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје |
| ни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини |
| е се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: |
| е тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу сму |
| чи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да п |
| над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим пут |
| !...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред соб |
| спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су |
| е, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> < |
| е свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће |
| , а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући суглас |
| исам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S |
| ма, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке усп |
| сматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> |
| вуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспева |
| </l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>А |
| познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, с |
| авника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> < |
| еби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на |
| {S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст |
| ги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пр |
| свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај |
| Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ет |
| к покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</ |
| ле недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и |
| о један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо ке |
| иле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућ |
| е тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи |
| . </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо |
| и тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова дево |
| , певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио |
| ћу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејск |
| црвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике |
| ворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, М |
| аца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос |
| се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица б |
| <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи нап |
| ремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу |
| вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} |
| ћи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја |
| ме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p> |
| тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је зв |
| >Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</h |
| S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се кр |
| док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног к |
| ли ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, |
| на.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без |
| p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син |
| ивањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђи |
| овина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада |
| слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се непри |
| ји је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмеј |
| загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. |
| јање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва на |
| астали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом. |
| неки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава к |
| ма и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата. |
| S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за на |
| је се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју |
| упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... |
| ој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој |
| - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па |
| ас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете М |
| Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош |
| S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потр |
| ди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој проша |
| х десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само дон |
| <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубис |
| к, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине |
| м под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господ |
| одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S |
| је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а д |
| јом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опрос |
| е ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави |
| </p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С л |
| осподине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни ча |
| да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о |
| га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} |
| ити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у ма |
| учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па |
| и Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запит |
| рење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много |
| о им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, |
| о што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{ |
| да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина |
| и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Сел |
| знао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јевре |
| упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволаст |
| устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду не |
| бавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш |
| о.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више |
| које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Мило |
| ће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, он |
| он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је вол |
| руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у из |
| ико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала |
| нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, |
| но послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти би |
| Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана до |
| ајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како |
| димо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није до |
| } Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја |
| сновну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- |
| ве птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму |
| .</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју ј |
| ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, |
| ош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређен |
| оз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти |
| овалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји кој |
| ене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о нај |
| рује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми в |
| идина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све о |
| е увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, м |
| ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке об |
| е букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један |
| си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја |
| атерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писм |
| крену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадн |
| ке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испр |
| ела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се |
| и је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врл |
| своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја |
| затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их доби |
| та су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те при |
| > <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевим |
| ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуб |
| е и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb |
| ика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређе |
| жда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, |
| скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њи |
| лада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очим |
| <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред |
| успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју |
| детом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе мат |
| з крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} |
| } Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где |
| на је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, |
| , да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо |
| а, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују |
| } Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубав |
| у, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усн |
| д отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То |
| е се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану |
| капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђен |
| Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све |
| им видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтал |
| ћи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Ми |
| хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговор |
| жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p |
| обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{ |
| рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Рек |
| бе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по К |
| ако је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је т |
| рка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо |
| ла у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Ми |
| се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том |
| отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, |
| а префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p |
| био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, |
| е изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувал |
| е један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај |
| мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, ма |
| рчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светл |
| /p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, чове |
| плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више открива |
| успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер |
| Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољуби |
| он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов |
| уку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изнена |
| ео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S |
| ј стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао |
| еног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се |
| часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотин |
| на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлач |
| ад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, |
| ц да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних тро |
| д завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као |
| напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати г |
| ош у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси |
| ако ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, ова |
| мештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Коли |
| азаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођ |
| один-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу дв |
| из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Мил |
| дор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, |
| и приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три |
| рави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог |
| да и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дан |
| ундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дуже |
| створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун |
| је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ни |
| и брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт |
| у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује |
| {S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио |
| и су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао |
| елики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједн |
| ом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, п |
| ом, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико |
| уском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p> |
| ко је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћ |
| мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је |
| на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, |
| аху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе је |
| је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се |
| шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Мил |
| стужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не |
| {S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} |
| ма, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне |
| главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик |
| крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори |
| што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јаков |
| грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа С |
| е, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? |
| S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука? |
| - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим |
| трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдс |
| ! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку |
| .. одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није |
| и песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, з |
| из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика |
| од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живо |
| а.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, при |
| Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како |
| њства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравал |
| и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било изме |
| покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди так |
| орода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска и |
| н осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног |
| че он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, на |
| а удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце нап |
| руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то |
| него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљуб |
| да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови |
| ори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му |
| {S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и осваја |
| рло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али пос |
| век сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој |
| био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова |
| о говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам и |
| м тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.< |
| ак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} О |
| .{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, ни |
| > <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да би |
| от што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p |
| ном, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми доб |
| илоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш |
| уком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му |
| заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече не |
| Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не дан |
| {S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И тама |
| лошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p |
| рог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не п |
| ...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - |
| новне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по |
| у другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли |
| ! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p |
| ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и |
| <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} |
| га већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупци |
| лим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милош |
| ад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја |
| их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у |
| еба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, |
| ке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога дра |
| </p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним суз |
| и ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је раст |
| а ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си ве |
| ема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} |
| да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бо |
| е била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </ |
| часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвој |
| е, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, |
| ста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан |
| планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љу |
| жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина |
| снију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила пр |
| се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме |
| ала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није |
| .. ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - |
| ке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркин |
| једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У двор |
| увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи |
| на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број о |
| о избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз и |
| <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, оп |
| Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу. |
| тпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошев |
| у нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који |
| в тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госп |
| е осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} О |
| овом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, ни |
| , кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине |
| >- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон. |
| куша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад |
| а волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме воли |
| ожив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми бу |
| {S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем |
| а.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем |
| мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати |
| ке душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> |
| ег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком. |
| собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, в |
| тици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао |
| живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} |
| о, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за |
| е за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... к |
| аш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад |
| ише и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не из |
| , хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а ј |
| чка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} |
| бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{ |
| овести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S |
| м те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по о |
| - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Ал |
| Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишет |
| p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Ка |
| дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршав |
| а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не см |
| > <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му |
| шим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рек |
| ло, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, нео |
| в, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се н |
| 241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није ж |
| ејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав |
| праћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар т |
| а млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио |
| своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети |
| му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спав |
| велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима |
| а све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тв |
| ала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео |
| љао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела д |
| плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам |
| ош више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово ли |
| у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ћ |
| беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да |
| оркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико шт |
| цуском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Крем |
| е, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit |
| да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не изб |
| мвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се по |
| звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто д |
| долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је |
| а га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему став |
| ебе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Мил |
| што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби ле |
| по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледа |
| а не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом |
| један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се ти |
| ом надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... к |
| да је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није м |
| н посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не см |
| одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се ни |
| иже госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S |
| челника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а |
| {S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наи |
| ала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не жи |
| ише него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се |
| те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - |
| <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али |
| о ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p |
| тре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том др |
| седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу нар |
| , довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p |
| само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} |
| врсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто мл |
| брика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као су |
| м, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена |
| Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је |
| } Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чек |
| уће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне кар |
| а га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} |
| а њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l |
| викла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај жив |
| у топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове |
| ћ није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војн |
| > <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као |
| госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог |
| ки дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како и |
| воју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао н |
| .{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе |
| ића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="12 |
| цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада |
| и.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{ |
| најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорк |
| м дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су н |
| ди који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико |
| био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђ |
| ирода.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети |
| чне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с т |
| пио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће |
| 55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да |
| а страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то |
| ме је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још |
| {S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од |
| је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић |
| ић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао по |
| о се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и о |
| јна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголи |
| ој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица |
| вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане п |
| та и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде |
| који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без п |
| закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у чове |
| > - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љ |
| девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели |
| шава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег дети |
| није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт |
| а и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако |
| сно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске |
| А.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја |
| ећ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срц |
| ртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежен |
| мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја |
| н, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела |
| искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} |
| ипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде исте |
| е је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који |
| части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би т |
| аници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу |
| о живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље б |
| ротив нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} П |
| осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја |
| з иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољ |
| је правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу |
| алу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се |
| у девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписа |
| урђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године ка |
| о, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну вар |
| гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Ка |
| едељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а |
| рате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта |
| ндиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић ј |
| служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних год |
| тету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хт |
| каним очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала ј |
| у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђ |
| .</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују д |
| ала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} |
| капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај |
| уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се дога |
| а у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови |
| ичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, О |
| /p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од |
| :</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb |
| ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан! |
| јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, н |
| анпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављ |
| .{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се в |
| , полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неи |
| да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак |
| сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је |
| , видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се |
| јатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сив |
| еба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један поло |
| м жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хт |
| о голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик |
| S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се |
| , на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то ниј |
| бе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад с |
| це, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побе |
| о се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згуж |
| како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то м |
| реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога |
| цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин вр |
| је, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ов |
| ле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства |
| е наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То |
| долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике ства |
| , младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под не |
| жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханал |
| и, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек |
| авлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић |
| спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено |
| <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на ри |
| росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих стран |
| омиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{ |
| м месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позор |
| ођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда. |
| делу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су |
| ености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала р |
| чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у ду |
| ај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала с |
| јакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</ |
| ead> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалет |
| рали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши с |
| сно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. < |
| алатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> згра |
| ско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица |
| оје је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега |
| ајмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи. |
| обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шес |
| и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају |
| ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног |
| ивудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} К |
| њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која во |
| аснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки ју |
| .{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што |
| познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који так |
| цину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до не |
| аја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су би |
| гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брат |
| ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се пови |
| ници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла |
| , Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја па |
| , најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; |
| и Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била |
| о одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огро |
| су сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа |
| толова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, |
| , а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, ут |
| ика се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећ |
| Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, |
| наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенч |
| /p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно |
| ека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чек |
| зветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испу |
| рног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути |
| е уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам жели |
| ришта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пу |
| , <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш н |
| е сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> < |
| а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовн |
| и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је в |
| на.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као |
| један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дуб |
| ачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка с |
| се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу н |
| сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што воли |
| о ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мо |
| ала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек |
| инистру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дан |
| .</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам |
| досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на |
| о што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која |
| ика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче диза |
| хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на |
| девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само с |
| те ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} |
| служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је плани |
| светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, в |
| дали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> |
| мом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјај |
| не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по цел |
| скрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нов |
| рио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли |
| шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то |
| брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат |
| зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, пост |
| ика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла |
| није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између |
| између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од друг |
| Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> |
| д ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши |
| p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, |
| зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оску |
| ом путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрча |
| чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био пра |
| е одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, ок |
| и Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђ |
| Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад |
| ша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему ра |
| гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p> |
| грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и од |
| тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубав |
| </p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обу |
| чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра др |
| да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <tit |
| себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, |
| га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} |
| ad> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и сви |
| азио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала |
| о се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Д |
| а на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам каж |
| станка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београ |
| пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек |
| e>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пет |
| ја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајд |
| Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла |
| 3" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила |
| ош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} Т |
| тискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била ку |
| а зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даљ |
| } Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектира |
| и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} |
| су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{ |
| пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје |
| S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као д |
| - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трам |
| ле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридес |
| а угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да |
| поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад |
| а ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка |
| о писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здра |
| ети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз |
| сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да им |
| е нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми ост |
| д трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше |
| је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакак |
| аквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си |
| руге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју ј |
| ужите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне |
| > <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драг |
| е и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} К |
| </head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, мла |
| био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је |
| кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p> |
| у угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се ње |
| адник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седн |
| времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на |
| е, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош |
| /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку |
| оје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица ко |
| се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мај |
| {S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштв |
| изу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> |
| тару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишље |
| разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе ка |
| ажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се је |
| ок својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</ |
| што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да пр |
| удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n= |
| охтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно |
| :</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> |
| о ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад н |
| ку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче ј |
| емића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељ |
| хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне б |
| рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим |
| која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од |
| о што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо д |
| ћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи ур |
| го се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi> |
| госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако ид |
| } Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још доша |
| над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој гос |
| Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао он |
| успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p |
| Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном ру |
| ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ ст |
| себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било |
| рницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за |
| по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, |
| Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивш |
| а је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{ |
| {S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше л |
| рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb |
| м створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће би |
| ове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> |
| с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, |
| огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми |
| жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема н |
| p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно. |
| слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички |
| ици мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним посл |
| истарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљ |
| ачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" |
| ратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је н |
| ји учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} |
| глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> < |
| ублици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су |
| 183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветре |
| ио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова |
| ако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, тр |
| ста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му |
| пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две ма |
| живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже. |
| среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да |
| их опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> |
| да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша су |
| - Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђе |
| само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му |
| зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске |
| <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите пу |
| расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С врем |
| тири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано пл |
| .{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар ч |
| ло изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господственије него у његовом гол |
| кресаних растова, господственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади |
| мехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они увера |
| ан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут |
| огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо |
| ад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исп |
| век волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро |
| , како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} |
| е суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист |
| оворила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју |
| да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сит |
| адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш до |
| p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери |
| </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у ње |
| у продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, |
| вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је. |
| астила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадали |
| смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи |
| ого и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драг |
| ели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост |
| вице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> < |
| з дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљ |
| себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, |
| сте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} |
| 6. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако с |
| сни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебито |
| мене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! |
| а ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, |
| госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош |
| вуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пу |
| брањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформ |
| и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу |
| ас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </ |
| Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну висок |
| Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> |
| ју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из |
| због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на |
| узет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гим |
| тео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> пр |
| Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} |
| коме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног |
| сећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места |
| лош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из ва |
| ише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде треба |
| је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао |
| свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећ |
| лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитује |
| ао Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Креми |
| дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није |
| и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, |
| мо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> < |
| рајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи |
| није дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{ |
| S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У со |
| љених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су т |
| ead> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још не |
| е, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љу |
| има једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{ |
| ите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара д |
| <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> < |
| о.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде |
| се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се |
| ка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо при |
| асамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио |
| ш.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамва |
| где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике ше |
| Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на оп |
| свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина |
| тнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Се |
| о не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позориш |
| там: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- |
| {S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте |
| њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачи |
| ској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зо |
| апуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где |
| еда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кр |
| , салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну |
| м град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли |
| а отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизм |
| ану на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремић |
| и прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост њ |
| озница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попи |
| елом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове |
| к воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви из |
| голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да |
| аго покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и |
| у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једн |
| Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Би |
| ледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала |
| о вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим пониж |
| а вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативш |
| чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих |
| ...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој |
| ј капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближав |
| миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што |
| енутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који н |
| једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и |
| ар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S |
| ајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало ј |
| и би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гле |
| а онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, |
| p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу ис |
| голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњак |
| лица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунц |
| а су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Др |
| него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} |
| ади</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143 |
| и сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим |
| железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи |
| громна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледа |
| ће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца к |
| Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале |
| м својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на |
| младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи з |
| арк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и р |
| биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да |
| , ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p |
| оји је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском н |
| неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати |
| на, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички са |
| ира који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} |
| ш сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, б |
| тне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништ |
| у је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике држав |
| е поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ра |
| стала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом ц |
| само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи |
| реком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је би |
| вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно веза |
| кви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се пр |
| пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топло |
| г</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до мини |
| рецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} |
| сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у вазду |
| етар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно |
| продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворе |
| репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишји |
| се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистро |
| еласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као |
| .{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{ |
| са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно друг |
| тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су пре |
| ћу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја т |
| персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име |
| Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове в |
| довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а |
| добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једно |
| свест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче |
| ташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{ |
| у.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху |
| едан једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Мил |
| е хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког за |
| газише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на |
| ати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, ви |
| лавној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери |
| ено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најб |
| назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се з |
| узних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргн |
| је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по |
| и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам с |
| уарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланен |
| а ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То |
| } Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као |
| е <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила |
| заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела стр |
| то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губ |
| е није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могл |
| к се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су |
| ледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски д |
| де: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседели |
| вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако |
| Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја. |
| а једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огл |
| то, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купче |
| ји је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске ра |
| тињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, стари |
| Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S |
| танице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућ |
| јој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразе |
| е је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све шт |
| оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали прав |
| да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљив |
| да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо |
| а која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> ј |
| ави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она прин |
| дужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, |
| а, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол |
| до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да доп |
| е гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - |
| {S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешц |
| ј ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести ј |
| је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се |
| , та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да |
| а!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p |
| дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти за |
| ешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ни |
| ти. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа |
| е штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од с |
| , метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негд |
| тране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људ |
| е смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су м |
| дбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове в |
| него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова де |
| резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не с |
| из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како |
| а девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад |
| тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весе |
| оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Б |
| ауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у |
| да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, |
| ази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се о |
| о се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала с |
| ку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за |
| нци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамен |
| ак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушк |
| не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом. |
| утра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> |
| ављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо |
| , распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жа |
| и седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи ко |
| светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима л |
| пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њ |
| ца речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> < |
| се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сет |
| у, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим т |
| и примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупц |
| ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица |
| уња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац |
| се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву непра |
| а ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p |
| сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда |
| пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без |
| и шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београ |
| обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила |
| ика с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на |
| волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и мој |
| су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се |
| круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светло |
| ћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пре |
| будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везу |
| атељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио |
| у са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу н |
| им стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, ди |
| Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на т |
| су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зли |
| бави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као |
| не кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хлад |
| Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S |
| д је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара |
| ницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда |
| ега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити |
| себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} |
| ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађ |
| матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она |
| о га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један |
| ећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгуби |
| ла се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиско |
| веже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко уд |
| свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину |
| танак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша |
| ово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у |
| арно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се б |
| хове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изн |
| S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе |
| ешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао |
| време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега |
| /p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на запад |
| спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се с |
| че да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури |
| тагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веро |
| {S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магац |
| ..</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, куј |
| о да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ј |
| дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се м |
| {S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило |
| одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облач |
| но увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седе |
| ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила и |
| ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као д |
| а бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровов |
| рироде наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежин |
| покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио |
| , то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти з |
| нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређени |
| као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} |
| ем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ј |
| ла би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је |
| ње се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да г |
| и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбин |
| ах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао |
| не светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је |
| могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, |
| ју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о |
| ислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... р |
| ћи под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који |
| е сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И |
| акривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увиј |
| цем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог при |
| а, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља он |
| а грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n=" |
| о њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан |
| кшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слобо |
| ај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, |
| драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} |
| мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отв |
| уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, про |
| етасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио врато |
| да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, |
| мишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по |
| дне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатк |
| гао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... |
| лакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потр |
| љубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, |
| један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово м |
| сно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно из |
| излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаро |
| права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је |
| арини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на гл |
| аласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисањ |
| ку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, |
| омало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не |
| сцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрада |
| е пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрада |
| Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не |
| Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти |
| мешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до с |
| је срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега раст |
| - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... < |
| ем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> |
| вечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, он |
| и никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала |
| од <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне |
| ротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропад |
| о и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господст |
| а пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним к |
| једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са |
| улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига би |
| дом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} С |
| острана дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред |
| голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим |
| да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја |
| ице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини |
| лизу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - |
| се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играл |
| ним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима |
| предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се |
| кавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу |
| е и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, |
| штићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја ко |
| е.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош про |
| <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посмат |
| из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у ин |
| уди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи |
| ве намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, |
| је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - |
| чиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаве |
| РАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто |
| д краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клуп |
| менове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њ |
| ка се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се б |
| ош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме о |
| > <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> |
| ритиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умо |
| све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пи |
| же у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази |
| зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, |
| толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од |
| дмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при |
| тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, ка |
| зама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешк |
| о Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату. |
| летне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног паро |
| и бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брд |
| откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало вес |
| вима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности д |
| после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здра |
| } Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили |
| и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада и |
| је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомил |
| ога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а |
| осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и |
| о је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи |
| збијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је по |
| ан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић м |
| шњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се са |
| а тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан д |
| ијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, |
| и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати |
| им сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма |
| асно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију г |
| а, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део К |
| ла неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} |
| S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је п |
| едно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, |
| очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала |
| другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" /> <div type="chapter" xml:id= |
| кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, М |
| је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљ |
| и месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколи |
| станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређу |
| дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако |
| да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело с |
| ао надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет ок |
| задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не |
| ерали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шега |
| , усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредн |
| ао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заг |
| грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Млад |
| јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошл |
| ле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сав |
| та од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих г |
| ореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киш |
| их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово |
| као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није би |
| е сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калим |
| располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамен |
| ти сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновни |
| потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p |
| кругластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Биј |
| се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је |
| title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</tit |
| колицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, г |
| скрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мир |
| на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако п |
| наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између |
| рада јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Г |
| евине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећ |
| ранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насм |
| пирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - П |
| а главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна пес |
| црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Б |
| стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и реч |
| S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, а |
| на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је па |
| Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам ра |
| ло репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста |
| да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне об |
| би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи п |
| олео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред |
| Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по |
| ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да |
| ко да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не пон |
| те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима |
| икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{ |
| н.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дн |
| о му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима |
| ећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећа |
| , служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је смат |
| у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе |
| као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав |
| у.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{ |
| колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним ка |
| отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложит |
| Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело! |
| ена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} |
| е ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ј |
| и се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се |
| .</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и цр |
| арела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, |
| сник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротн |
| цале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју |
| шевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S |
| .{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцим |
| есник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније |
| енутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида с |
| еравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама |
| мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско с |
| и из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми |
| ов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задр |
| , сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је теле |
| едно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен тво |
| ти.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити. |
| {S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да б |
| са из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је ј |
| комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{ |
| .{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У т |
| жи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало |
| целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Т |
| ваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато |
| ависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба ду |
| и заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне |
| у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а на |
| плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима правосл |
| да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој |
| .{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руков |
| јом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је же |
| гуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, дале |
| све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те т |
| - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав о |
| си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} В |
| p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрз |
| талгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на |
| е се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> |
| овек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се |
| клоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност изв |
| га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време |
| ог анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој |
| е сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једно |
| авају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију св |
| други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо м |
| ејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми |
| жна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој |
| тио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чи |
| али и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, |
| х, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме т |
| готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су зај |
| а за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{ |
| а остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе |
| је не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слоб |
| е једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака кра |
| идим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како |
| ла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје. |
| да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; на |
| девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају т |
| е природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и слу |
| уће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, до |
| ене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душев |
| и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватр |
| то нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи |
| лади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао врем |
| би треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар мла |
| с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p |
| ам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи о |
| на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њих |
| и Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живо |
| Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и кр |
| појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи по |
| , Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да пос |
| рује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се |
| је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, вол |
| ећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње |
| освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Т |
| е мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпун |
| {S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ак |
| био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од ј |
| > <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ј |
| жем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да каже |
| зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с |
| натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што |
| Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p |
| и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болн |
| ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се по |
| ли овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да ј |
| теде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за |
| о друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим дру |
| ло, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници ма |
| одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не р |
| свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се д |
| се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад |
| ви младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се |
| а долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охр |
| да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће |
| Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма |
| и ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која |
| зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута |
| а ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим |
| бичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација |
| рагу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала ко |
| се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да л |
| S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, |
| зано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укочено |
| словима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... на |
| ст из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много ш |
| Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човек |
| ши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао ка |
| еодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до |
| аче, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу! |
| сни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужите |
| - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то |
| ив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо вез |
| у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - т |
| </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гн |
| е веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, |
| је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих др |
| гане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам |
| и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо |
| к још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не |
| а.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледат |
| гових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али г |
| блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти м |
| {S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{ |
| осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> |
| а да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце и |
| ој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ће |
| х очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Мило |
| ве било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориш |
| стог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисл |
| оји су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо |
| емић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зави |
| <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израд |
| е и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, |
| се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није |
| и.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} |
| Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су те |
| оселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, наме |
| тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је ја |
| дно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задово |
| ек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цел |
| да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи |
| обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-живот |
| јан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу ана |
| толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећа |
| је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који |
| Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{ |
| , њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огл |
| купе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изнен |
| ти.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би и |
| ови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубин |
| мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем |
| ренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам |
| ици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих ж |
| у твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би же |
| Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претеру |
| тајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} |
| ило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна те |
| бав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> |
| кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова ма |
| сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмех |
| , јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам поне |
| њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који |
| ржавни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова в |
| ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли |
| м знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} |
| р с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је по |
| беђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <p |
| раја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Бе |
| ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се н |
| /hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Ст |
| е, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чуд |
| {S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је |
| ајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ва |
| ном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} |
| си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај пос |
| оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би |
| прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам остан |
| ласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћа |
| ку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред |
| ислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дан |
| без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком јези |
| вља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си т |
| и обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је.. |
| себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још ј |
| та.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не б |
| } Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не |
| ном који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} |
| па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима поста |
| ли јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посре |
| ед себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би б |
| и реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар |
| , али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, |
| , једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без |
| ј потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и д |
| то још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу мол |
| S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми |
| уре да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Ули |
| брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на у |
| није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p> |
| са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим ј |
| S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</ |
| ј од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>М |
| ге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа |
| рче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је по |
| дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p |
| мо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош ра |
| рења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему д |
| } Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико та |
| жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к |
| растима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ј |
| знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим! |
| е ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио н |
| границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара аутори |
| Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затвор |
| заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да |
| подине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi |
| кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас ст |
| без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав у |
| од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p |
| по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми нај |
| p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену |
| сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он |
| а би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, |
| ени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, оч |
| .{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног |
| осподин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да т |
| зади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа |
| свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се |
| јку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми ни |
| Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти п |
| оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до ж |
| S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега. |
| себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је сл |
| дај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то ле |
| мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко дола |
| м сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавн |
| удица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би примети |
| ор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене речен |
| гословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о какво |
| и коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Как |
| ћи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и он |
| ко као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, мо |
| све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S |
| тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам тв |
| S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше |
| .{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти зна |
| м да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је ме |
| ма теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у |
| огим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка |
| з њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасн |
| зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред |
| рет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, |
| у били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда |
| дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, |
| бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је к |
| а.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни |
| и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело |
| елим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} |
| ало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе |
| једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове |
| бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш |
| едајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос буду |
| чајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито |
| се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ог |
| аше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је |
| За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у ка |
| знавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што |
| рдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Мест |
| >- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног |
| род</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} |
| чита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака ње |
| ео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба |
| које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке ка |
| Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; |
| ме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозб |
| вот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито |
| ...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, |
| Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако гово |
| ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињ |
| /p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треб |
| /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- |
| еба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих да |
| е:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заус |
| и човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи |
| евне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, к |
| с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичн |
| израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво расп |
| аги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја |
| ких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изго |
| као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један ра |
| на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и |
| ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити |
| вољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога |
| - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци |
| то ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Ни |
| Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека дру |
| се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми г |
| него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твој |
| Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} |
| овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изглед |
| илошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је |
| {S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој< |
| жемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очеки |
| а као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем к |
| /p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, он |
| ; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу |
| оново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... |
| твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледет |
| </p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео н |
| едну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, |
| ве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да |
| о незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што |
| p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја са |
| еоборима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло н |
| ота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се дос |
| дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теб |
| акнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим и |
| ећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну |
| Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари |
| жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{ |
| не и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под в |
| Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о он |
| в уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављ |
| дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за пра |
| та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> |
| сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што |
| мићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желе |
| а добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и |
| е која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови |
| чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубав |
| ајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун |
| ином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је |
| тави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу |
| н; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{ |
| ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкро |
| Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну ка |
| а Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јест |
| јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{ |
| и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што |
| овато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев- |
| ску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студен |
| </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини |
| , Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и |
| гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Једа |
| еминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: м |
| ити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, та |
| исли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и т |
| ребало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским ц |
| зати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у ко |
| је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао п |
| оворили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су из |
| ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли |
| та ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мисл |
| људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У |
| косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.< |
| .</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходни |
| га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број су |
| исли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> < |
| имих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оста |
| Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио |
| е на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, |
| нидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је |
| чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, но |
| то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студ |
| заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нар |
| оже брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало п |
| , понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам једа |
| , како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш пр |
| црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво не |
| га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</ |
| у, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p |
| ела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.< |
| ади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."< |
| а није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би и |
| p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веро |
| и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обр |
| ла те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S |
| 85" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном пол |
| накиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро за |
| ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јо |
| г успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла |
| и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си |
| p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади чове |
| око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала |
| <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вр |
| > <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овд |
| оред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој |
| ивот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљен |
| се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати |
| огу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу до |
| неки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљен |
| , мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо ку |
| о, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нис |
| и за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S |
| /p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала |
| лу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих и |
| не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте мило |
| едним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра |
| дела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехива |
| ао дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фа |
| та, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они при |
| а се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио |
| акву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена |
| који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузо |
| састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју сн |
| кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S |
| Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш тв |
| астали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми |
| рог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит |
| ду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у в |
| гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је |
| ла тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су б |
| <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек |
| г вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје |
| оворила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, к |
| ажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод |
| тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитива |
| оследњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер др |
| је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти |
| еколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те в |
| ните напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим |
| и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осм |
| целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, и |
| ејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позва |
| , она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буд |
| Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети |
| а и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од н |
| само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављен |
| да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, он |
| <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задру |
| ориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори |
| новника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио |
| о све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни |
| да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јак |
| илатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прв |
| ајгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... мило |
| <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички т |
| а се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских |
| корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепен |
| уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не мо |
| Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си с |
| је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди |
| ње и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од св |
| лико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још |
| <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка |
| где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан п |
| n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који ј |
| рупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је |
| жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је би |
| толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Т |
| исак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да |
| трашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада |
| већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила пог |
| Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се |
| на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прв |
| и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око |
| снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао |
| маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није |
| ца, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било |
| рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш |
| p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори мл |
| p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу |
| ако је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - |
| урски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпо |
| ао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно |
| изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину |
| у.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оста |
| га, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су бил |
| ј соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S |
| ебало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење |
| емић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јо |
| наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђим |
| Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је ут |
| и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како т |
| у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од |
| а?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор |
| мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригинално |
| још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време д |
| е се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, |
| ешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се |
| ран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити |
| {S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Н |
| троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{ |
| оле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му он |
| лену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама |
| те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изг |
| p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не |
| сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то уч |
| S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још н |
| амо новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго |
| S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била стари |
| ној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S |
| го. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић |
| апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била н |
| о сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да |
| еђу нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - |
| арушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све т |
| прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године став |
| чан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном |
| у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, з |
| а писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мисл |
| еда се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се раст |
| световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тиши |
| световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари |
| крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> < |
| рукчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама |
| е исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рек |
| у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је |
| {S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - |
| е к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић |
| међу дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају |
| заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али |
| не и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, ж |
| ближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих |
| рице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био пров |
| се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за |
| ић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како |
| отребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи вазда |
| , а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да |
| ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, нап |
| title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потп |
| но му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chap |
| p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико |
| ге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div ty |
| дала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа про |
| жалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољ |
| епортер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем.. |
| тних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су |
| даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> |
| веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - гов |
| га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутра |
| </p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - |
| илош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво нев |
| ош већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни п |
| војој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до друго |
| сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш |
| n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио ј |
| е да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино |
| оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - |
| ује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао. |
| оју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} |
| соких идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто к |
| S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да т |
| још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - о |
| ачин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучн |
| ему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта |
| своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске < |
| и човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој |
| </p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгути |
| их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле на |
| ши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш м |
| итким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати м |
| е очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драг |
| ок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p |
| о да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! |
| е би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и |
| нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане |
| и, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, м |
| а.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота тов |
| носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику |
| казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> < |
| равио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који н |
| хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити ш |
| н себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла |
| ш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело на |
| ли, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p> |
| ници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од ов |
| ох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се уте |
| рка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, м |
| за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћенич |
| иде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља с |
| говори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа ка |
| ој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропал |
| ила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" / |
| говори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже |
| <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, |
| ад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости уч |
| го груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти де |
| ...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену не |
| их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на |
| а разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништ |
| х уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом |
| хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жен |
| Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб. |
| Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде н |
| есечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад |
| та рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ј |
| ткривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? |
| Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је о |
| Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те ј |
| ходњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревет |
| да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце |
| прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - |
| шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не о |
| р.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- |
| а у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спава |
| озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол' |
| на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао бл |
| о некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариш |
| биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, |
| чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старин |
| та Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </ |
| ша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала |
| саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли т |
| > Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S |
| пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је |
| е бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас |
| ош ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ни |
| ознавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Њ |
| што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио |
| у.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви |
| постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек је |
| ена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском св |
| у располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини |
| вац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашо |
| н, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да м |
| је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шт |
| а ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена |
| настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђ |
| еста само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме р |
| је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> |
| кољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећ |
| чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не ос |
| } Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са т |
| ам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим ср |
| број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему |
| , тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али |
| још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p |
| ош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је т |
| оју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки |
| управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дат |
| оба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије |
| ло опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то урад |
| аринским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи |
| његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који |
| та је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесн |
| инистарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје пр |
| ци познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кис |
| где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која |
| ајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје |
| свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље |
| Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без |
| Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане бе |
| лада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио нис |
| вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер с |
| га, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад |
| ј седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обу |
| .{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио. |
| цајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са ње |
| и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово пис |
| он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики у |
| м, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе с |
| е већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и п |
| да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме |
| .{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је |
| 9" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи |
| ло наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца |
| злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жут |
| ве на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} |
| искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, |
| говог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно |
| му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалос |
| {S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави пр |
| ог у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак |
| имнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих |
| има и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерн |
| изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошт |
| ига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава па |
| ци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мерак |
| аљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који под |
| и и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било ј |
| е у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају |
| на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић м |
| ико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} |
| мић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Се |
| и велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у т |
| тском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из наро |
| сећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> да |
| самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже |
| покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - К |
| и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све |
| ак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још |
| > Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још је |
| .</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се на |
| } Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и |
| као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <p |
| . моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај све |
| , највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори |
| S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и пр |
| инка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је см |
| са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да г |
| ћу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео бан |
| бичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрл |
| орија сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одгов |
| ешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди м |
| о је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће ов |
| Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи |
| је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изнал |
| вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот. |
| е молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било пом |
| да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... н |
| ко се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Ви |
| епи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и |
| своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, пр |
| као.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши |
| паше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам. |
| ржао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао п |
| аједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба гр |
| пање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило |
| пло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је |
| hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само з |
| век воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - |
| поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са |
| дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби бораниј |
| {S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</ |
| остраним.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се |
| брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, |
| а, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањ |
| изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је |
| која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски капл |
| ла купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породи |
| се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, |
| дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу |
| им сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали |
| је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али |
| и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} |
| , ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p |
| лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страст |
| нувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још б |
| {S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бо |
| > <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Ку |
| <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! |
| ћи под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасн |
| тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што с |
| е од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мај |
| а."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n= |
| {S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Ал |
| у слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од |
| кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, зем |
| овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђ |
| тра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Ост |
| ад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се в |
| пе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја в |
| вим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} |
| > - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јевреј |
| ри која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољен |
| .{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас ра |
| већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам ј |
| о да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог ст |
| о више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега тво |
| обу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме |
| руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не |
| води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би пос |
| </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је |
| још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не |
| } Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу |
| не ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седел |
| ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</ |
| дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премеште |
| мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско |
| ица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси |
| ко њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку д |
| но од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Мил |
| х места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се |
| тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за теб |
| ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширн |
| на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, ј |
| де трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежно |
| на ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</ |
| је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бит |
| го што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос |
| оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико с |
| а излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска ул |
| Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S |
| p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну |
| ту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад |
| да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана пре |
| и ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не бри |
| > - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад миј |
| цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ва |
| е поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} |
| је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били до |
| <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође |
| , која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету |
| нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се по |
| је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила |
| време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнев |
| варао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- |
| капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А |
| ајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако |
| се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на св |
| о шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говор |
| ородица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нар |
| ац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{ |
| мимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друг |
| га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више |
| ениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та вел |
| сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> |
| ди чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њ |
| у се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштан |
| а у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ј |
| ђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, к |
| и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{ |
| рстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под |
| овори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. < |
| је било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је б |
| је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите. |
| отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> |
| ?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми ваш |
| опуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S |
| ицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p> |
| ити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја ниса |
| вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једн |
| а без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић сув |
| шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се |
| </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слобод |
| презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме позн |
| их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас |
| сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{ |
| ве, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љ |
| у, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је |
| > Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није инт |
| је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који |
| дан познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а < |
| бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S |
| умеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње |
| дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да |
| их испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила поја |
| ражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом жи |
| а човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и пос |
| де с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста |
| пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачун |
| Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом м |
| и некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорк |
| не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и ни |
| сти које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна шт |
| } Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често пор |
| ину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме |
| мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не |
| ава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ј |
| ета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох за |
| по прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно бе |
| о не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> |
| ше много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била |
| милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{ |
| јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ла |
| показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од |
| била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали |
| претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и |
| ни кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужите |
| а то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе |
| заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили б |
| удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - пр |
| и Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, |
| , при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје со |
| ви Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове |
| нити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново. |
| , играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође |
| т узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболел |
| а му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} О |
| али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу |
| ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобо |
| утку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа |
| друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да |
| се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у |
| g="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} |
| улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широ |
| а</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску ули |
| ко великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности |
| о се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека н |
| у окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у ду |
| прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је бил |
| номе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} У |
| } Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да каже |
| спа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много |
| 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдар |
| ара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни |
| аступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја прим |
| своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада нав |
| је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени |
| а, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислим |
| се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који |
| вала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на |
| опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> |
| егујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> |
| ка привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p |
| ао толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, |
| а ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> |
| у су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чин |
| да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи груну |
| че да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p |
| и се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба ј |
| апишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Напи |
| м искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који |
| осле кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Некол |
| је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с вре |
| а је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај |
| се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним жив |
| жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч ј |
| да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - б |
| ја; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем |
| ој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста те |
| лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му ј |
| је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Мил |
| да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико са |
| она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад |
| ло му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарал |
| му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих зано |
| S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, |
| хова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја |
| Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели |
| Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, прав |
| кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а |
| да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја ј |
| Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 3 |
| тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају п |
| цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, з |
| ме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и у |
| Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо би |
| рме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу |
| ену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан чове |
| непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе |
| данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи |
| ак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ного |
| ом, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јав |
| е извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучени |
| а она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S |
| {S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутњ |
| лико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су па |
| ићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве |
| о дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; |
| ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који пот |
| ја, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене |
| због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мор |
| говог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... |
| човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <d |
| драв и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затв |
| ндарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, |
| реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да |
| отребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једни |
| пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је п |
| их срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толи |
| лим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобо |
| Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећ |
| ли, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка ниј |
| е не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити св |
| бини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је се |
| {S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош м |
| е му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је иш |
| то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити ма |
| S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је н |
| уни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најл |
| животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја |
| д цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, |
| питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико |
| ктера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири с |
| другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити з |
| екла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, |
| су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, |
| чима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Р |
| нка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред |
| кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у тр |
| бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми |
| Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и |
| мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, |
| ћ се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколик |
| ово у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у р |
| лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа |
| о: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће |
| вета и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле |
| један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у |
| ма не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи |
| арити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбис |
| Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p> |
| , па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница у |
| у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје |
| , ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и |
| лике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па о |
| ти коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа |
| ош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забрани |
| лош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још |
| а поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Ј |
| дао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радос |
| о посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, |
| хову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, |
| егове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина п |
| ога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се |
| НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови коле |
| е господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа с |
| изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено у |
| ив живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спр |
| ања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхра |
| ошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} |
| еб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу и |
| у, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног |
| ан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду |
| њу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свег |
| Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-С |
| ца.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се |
| реласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију стра |
| ној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Послед |
| огатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чиј |
| цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и п |
| аћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и прип |
| ушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p> |
| и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи свој |
| шли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и |
| породу</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка л |
| ебу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад са |
| погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и |
| ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом о |
| ама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспо |
| хтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели |
| преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера. |
| Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{ |
| штајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли ј |
| о неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господи |
| ло о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> |
| пуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питањ |
| те</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> < |
| рану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су до |
| есто пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели д |
| и, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа |
| о му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито |
| на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати. |
| да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било |
| е пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> |
| избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Д |
| , ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то оп |
| о и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшин |
| жио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S |
| заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су |
| друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} С |
| ас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ст |
| ашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим ос |
| хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић с |
| уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, ма |
| и ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји |
| и своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отвориш |
| је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша |
| јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{ |
| е ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машт |
| ко ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећ |
| тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се |
| ици, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш |
| а вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на с |
| и су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о |
| ајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до ме |
| } Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече д |
| иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као |
| од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико н |
| ла од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали |
| задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зор |
| ло никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући |
| о бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш.. |
| ло и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубље |
| прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврш |
| клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Ди |
| ог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, вид |
| понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити тв |
| х.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају |
| ј једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену |
| ачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци ок |
| с је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено |
| сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена коле |
| да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бој |
| .{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> |
| јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам д |
| ива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најми |
| и.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или |
| м је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио к |
| ланове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код ве |
| полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мо |
| p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне јед |
| гутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела |
| најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не |
| учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба у |
| S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми |
| ажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, |
| у само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} |
| раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића |
| ебо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S |
| поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} |
| вари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала оп |
| Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићев |
| паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ј |
| ђено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да |
| {S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и |
| ела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у св |
| S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти б |
| радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трља |
| > <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка пот |
| ећ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, бац |
| е то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако хра |
| духу, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже не |
| је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је |
| че свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш. |
| се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S |
| /hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш с |
| гао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанст |
| а кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема |
| " /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она |
| ћан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме ј |
| е није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одгово |
| м стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба |
| омагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом д |
| ишта више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме |
| а радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја ж |
| та.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не д |
| ође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, п |
| у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна |
| евљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим |
| д заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и наста |
| > <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да ј |
| оји је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имат |
| ше се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свег |
| у се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> < |
| великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Поглед |
| уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себ |
| ити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је |
| твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све пр |
| зеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{ |
| ави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно вр |
| или најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгл |
| о друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маск |
| ајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хва |
| - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак |
| ју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога је |
| .{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и д |
| р он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, |
| правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, |
| вљати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> |
| нскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да забо |
| мртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радни |
| ладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p |
| као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборав |
| ена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сен |
| квог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по једа |
| у, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако изв |
| е за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и |
| очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка преки |
| приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој ка |
| итрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. |
| n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде |
| угога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хт |
| ијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слега |
| от што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужност |
| Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да т |
| јући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, тр |
| ворио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је удар |
| драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као |
| ако да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету ж |
| Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразр |
| бина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто ј |
| генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школ |
| едао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје |
| да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, |
| изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је |
| рила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је п |
| е чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног гол |
| о, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да с |
| ушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, |
| не куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и мех |
| ачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну |
| децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради |
| улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синов |
| теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али |
| ти те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади чов |
| . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> |
| започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љу |
| је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ов |
| ви у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отим |
| оћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те че |
| ебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје |
| ти.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и |
| > </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка ј |
| шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зо |
| но уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против њег |
| није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао о |
| боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Мило |
| азигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде дал |
| се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том |
| о наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и |
| чани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка пре |
| Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли |
| срећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак бић |
| јке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве млад |
| ви ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек |
| о, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је похо |
| потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ни |
| патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео М |
| а будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје |
| ћ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад с |
| а, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила |
| огу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер ј |
| ји види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па а |
| којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао пог |
| их ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} М |
| се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали в |
| еђа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p |
| жим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се |
| ђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се |
| цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, |
| ај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може |
| но срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне |
| ову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где |
| , господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му |
| куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом ву |
| би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лиц |
| е плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај |
| помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренут |
| ше неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Са |
| дим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S |
| p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех |
| вече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам ј |
| а мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То ј |
| реха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме забо |
| их нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пу |
| протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремић |
| отив нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше |
| се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се |
| али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној п |
| з новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ј |
| те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула |
| и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом вла |
| да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији чо |
| о.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, |
| фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и |
| мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пр |
| } Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p> |
| ињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена |
| ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти |
| {S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те |
| /p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Б |
| и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одм |
| пуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да зн |
| е ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме в |
| аје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову д |
| д се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p |
| што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба д |
| ољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с тво |
| му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савла |
| Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажа |
| рме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневн |
| х новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љуб |
| ревртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно |
| ити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се |
| p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти има |
| тије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој |
| Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не буде |
| S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не сме |
| ладог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се |
| {S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је |
| ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо н |
| </p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} О |
| је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога жи |
| Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и |
| d>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То |
| ој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећ |
| <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</ |
| обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да |
| S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло сл |
| ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети. |
| већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала с |
| она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, |
| м Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз |
| исаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хит |
| ам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја т |
| је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, ал |
| - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршит |
| тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жало |
| да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо п |
| давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, је |
| и, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан |
| дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несноса |
| , ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми.. |
| бог мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> |
| .</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} |
| што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p |
| и овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим |
| е, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на |
| а жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам нов |
| > <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други |
| аше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају. |
| моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и изм |
| ем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељи |
| Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један вел |
| ворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остан |
| ан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пиш |
| чим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежа |
| <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чи |
| во где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> |
| же раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас раста |
| {S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без |
| у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; |
| ном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку и |
| пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, |
| иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођац |
| ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се |
| тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} |
| увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... о |
| он, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S |
| на, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог п |
| ко ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте не |
| реко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако |
| а приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим |
| олиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љуба |
| : са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика. |
| главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} |
| о пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на |
| е снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљи |
| , како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао |
| ке везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бр |
| а и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве в |
| највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p |
| оркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спр |
| Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за од |
| шавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онераспол |
| човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, ка |
| били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем по |
| је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку |
| ам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко |
| амет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готов |
| и и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим |
| ој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом откри |
| </p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело |
| о како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако как |
| и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништ |
| а.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, |
| а у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је ч |
| ки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега |
| они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија уч |
| речена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошк |
| а од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бо |
| на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није м |
| би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на р |
| ј сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд |
| ину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су бил |
| руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек ко |
| хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да веруј |
| ом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и |
| </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто д |
| </p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је ра |
| аву да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та ма |
| га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти пе |
| амтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S |
| све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам |
| савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари |
| носан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заб |
| седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се |
| сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним муш |
| поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског |
| упачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручња |
| од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чел |
| ако је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта ј |
| ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатељ |
| да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и ос |
| твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану. |
| збијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша д |
| лник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да |
| .{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена |
| по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p |
| асположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичиј |
| ота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње по |
| тимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први са |
| е знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да ј |
| виш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ев |
| она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: отку |
| е Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим |
| ако да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да |
| а, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мо |
| довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> |
| S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђив |
| } Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао |
| ати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кр |
| сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њег |
| оју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец |
| је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> |
| оје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то н |
| овода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи ј |
| ој води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уве |
| па лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и о |
| стаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - |
| тио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгу |
| драсли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на |
| ане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се бац |
| оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу зао |
| е на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из о |
| граде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар з |
| другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз |
| е стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех к |
| стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је б |
| које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би |
| је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би |
| ко паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо о |
| жи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хте |
| и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњ |
| S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кре |
| е, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорк |
| је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Р |
| ки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадет |
| га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да |
| ерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога |
| почне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - |
| ошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је |
| о, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се |
| о у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Ми |
| же на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу. |
| е по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све |
| есно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање упра |
| S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече св |
| оје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица |
| нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се |
| ринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат |
| а га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан |
| либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, ка |
| уђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Вас |
| је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушил |
| цу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајс |
| око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Мило |
| ењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама |
| указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу |
| ја је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо |
| е му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи. |
| >Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милоше |
| и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија к |
| још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хо |
| на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје гла |
| Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се св |
| асположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шт |
| занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице |
| >Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно |
| ист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз от |
| увало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад ј |
| се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима |
| да.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела |
| уто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који оста |
| а поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изг |
| >Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадил |
| ицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се ок |
| и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан кр |
| олеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај |
| самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесми |
| са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јо |
| Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакш |
| ка, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће |
| прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спа |
| ?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза ст |
| е су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина |
| да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препород |
| их уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај |
| ух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош |
| ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и д |
| о преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут |
| и десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независн |
| е њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге |
| ној води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом |
| ежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вред |
| пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да б |
| редставе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облаче |
| вим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је |
| а присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала |
| у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махи |
| оја је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао |
| угме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, сил |
| га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби с |
| ади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је |
| адим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако |
| као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам |
| ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало |
| ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је ка |
| S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум |
| над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је иду |
| и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Неш |
| изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> |
| опуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло |
| лош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ пр |
| онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Ал |
| да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{ |
| т од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо |
| ош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова |
| или само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други све |
| е од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} |
| арима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телал |
| и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће |
| адњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том |
| ни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутац |
| морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога. |
| му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од |
| же с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли |
| ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити |
| ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам н |
| муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их сре |
| > <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио |
| у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - ви |
| . <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - го |
| аву начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву вел |
| .</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хита |
| часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, к |
| својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип с |
| буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, насло |
| о немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је ми |
| жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му с |
| ?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, |
| {S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак зајед |
| , грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хо |
| лазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са |
| само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њо |
| ави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно за |
| ечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те с |
| Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, |
| <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближ |
| е волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{ |
| ега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанц |
| зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшн |
| су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов о |
| такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега |
| лош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање |
| ивота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које |
| вече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз |
| би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом |
| на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. < |
| као од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружил |
| према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Преп |
| Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим |
| помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала дево |
| црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу н |
| ти Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - И |
| акеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Сла |
| ије ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би |
| говори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</ |
| љ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја ви |
| о је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} |
| Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има |
| ев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да |
| што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство |
| , исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али |
| поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" |
| у од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> |
| head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио ка |
| рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </ |
| шу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и б |
| ио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресеч |
| Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се п |
| ојава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} |
| .{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека т |
| тави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> св |
| што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јад |
| је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> |
| вених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни ре |
| сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушче |
| {S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због |
| тито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је |
| загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитск |
| мо Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и |
| једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено им |
| из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S |
| <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти |
| ца.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{ |
| бити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш |
| м бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам |
| је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драган |
| пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош |
| и да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два |
| у у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао |
| ли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и осв |
| ату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, и |
| оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога р |
| са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одм |
| <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима |
| вати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена нов |
| ише, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао о |
| к га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранков |
| устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику дево |
| чно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пр |
| - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - в |
| <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала пор |
| е могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади пес |
| црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, св |
| и чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане |
| е пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у |
| х које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва м |
| игаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избија |
| задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије |
| је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ак |
| се материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем |
| његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је |
| сма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од |
| ће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек ш |
| Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ |
| ?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих |
| е чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе |
| о да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} |
| очише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из |
| гована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим |
| а.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те в |
| </head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли от |
| p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да |
| а није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није |
| душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око п |
| тпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му с |
| врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот врем |
| се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондрис |
| "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећа |
| није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале |
| адобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно |
| шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за свој |
| {S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} |
| ш се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајн |
| а на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњ |
| емић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више би |
| е стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била |
| ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа м |
| о своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце |
| не, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као пр |
| а, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог неср |
| једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био |
| појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не мож |
| каквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је д |
| узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор |
| к с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сн |
| ма.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казал |
| ни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> |
| ржавне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи уд |
| чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да |
| истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које |
| стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и |
| то догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависи |
| авике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита ил |
| у да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, |
| ије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и изву |
| их савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi>< |
| ени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене |
| оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју чо |
| ену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да |
| и свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види м |
| једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да п |
| ог тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припија |
| среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз |
| ет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли |
| абије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, |
| - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранкови |
| питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог |
| глади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све мож |
| ко бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа |
| дног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговар |
| о крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових |
| у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Ру |
| кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој наб |
| ?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без |
| као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи др |
| ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћу |
| .</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S |
| га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администра |
| инистратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... д |
| ...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем до |
| чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Н |
| трану.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз кап |
| јао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова верени |
| ва вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{ |
| ења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, |
| и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чи |
| .</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, п |
| е: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био |
| ити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет |
| > <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгут |
| ја облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће |
| ли је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S |
| шено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање |
| <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрет |
| ш не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да к |
| . </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић. |
| учише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} |
| м.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мен |
| де су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не |
| >- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га пит |
| је могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>П |
| илозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су |
| Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те |
| ротивио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} А |
| Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пр |
| људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та |
| ени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{ |
| прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богда |
| еседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} М |
| зане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тад |
| ојске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник по |
| /p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији вој |
| има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви м |
| мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у |
| нковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материј |
| м? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се в |
| саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић |
| у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто нап |
| а додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нем |
| ворио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је с |
| ојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо пед |
| на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се ук |
| та било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад о |
| не.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни |
| а:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити |
| ма, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</ |
| >- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек мо |
| љено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да |
| р задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, |
| ло кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам |
| е пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу |
| и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} О |
| <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допад |
| Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њ |
| Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану би |
| p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - |
| ? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од |
| репорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада н |
| је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фаталн |
| - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути |
| м девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Ал |
| икога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се д |
| Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не куп |
| ену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позо |
| тијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош |
| ји јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отва |
| ала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегн |
| нуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједа |
| ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у нар |
| на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранкови |
| шо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} |
| аложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио с |
| е дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па |
| шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу |
| је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p |
| ље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову к |
| видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p |
| Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлач |
| , наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако |
| анствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједн |
| ана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са из |
| је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те из |
| ало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека |
| иле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} |
| а Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографим |
| ло велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посм |
| се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које |
| р, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад |
| Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких |
| асић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени |
| ило да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне квак |
| било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав |
| у на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам |
| S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја с |
| истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких ле |
| овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше ком |
| о замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и |
| тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си |
| ка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примил |
| колико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, |
| а, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај |
| ших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњ |
| ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане с |
| свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је би |
| свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и ок |
| дби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско пр |
| рхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мис |
| них у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава зав |
| а.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине |
| ио толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подле |
| ам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има |
| еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могу |
| е за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и с |
| брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мај |
| да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљ |
| некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у |
| ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били |
| ремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу |
| једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек |
| к што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли д |
| S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет! |
| амо наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере |
| о.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} |
| сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било поз |
| ованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара иг |
| а да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четир |
| смо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра |
| иди какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} |
| још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} У |
| сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је с |
| је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио |
| решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годин |
| .{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плаво |
| ешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би |
| е, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребро |
| кве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи |
| ниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана бић |
| .{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, св |
| е често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код |
| м обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако |
| му је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао |
| обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим |
| дакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се вр |
| ово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова му |
| светити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твоји |
| осветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити |
| да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} |
| о питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да |
| ротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о |
| носа долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p> |
| Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочит |
| но и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</ |
| {S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не б |
| о кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао |
| његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове зајед |
| дите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим |
| } Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као з |
| време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она |
| које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млад |
| Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину |
| д дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због ње |
| Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то |
| имакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај ро |
| ди; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају блед |
| навао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Њ |
| од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна в |
| ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да |
| неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да к |
| и о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више ника |
| е никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути |
| ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах |
| ло да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су и |
| једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман |
| целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у |
| што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће бр |
| лиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој |
| каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разоча |
| груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мис |
| , гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богда |
| каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се |
| еба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба |
| а отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи ником |
| се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и кур |
| не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако |
| рке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је оче |
| ала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој |
| патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су м |
| то ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, к |
| /p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју дру |
| {S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из со |
| а ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Ур |
| го што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за п |
| и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је |
| ли су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављен |
| ка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.< |
| оји је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је п |
| ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право. |
| } Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам с |
| адимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми |
| ве стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у св |
| и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али |
| у грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али |
| ..{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате |
| леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно |
| а ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> |
| е, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ује |
| сећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четир |
| преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дот |
| p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечнос |
| ана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледа |
| есори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе |
| се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} |
| решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет |
| мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се |
| више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га д |
| животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свр |
| ост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се наз |
| е.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље конд |
| се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} Н |
| S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим т |
| де да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама в |
| е увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све |
| сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да са |
| јвећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада ж |
| ековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почиња |
| у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с |
| у се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најн |
| мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала |
| та је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, по |
| о сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{ |
| .{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире с |
| {S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без преми |
| школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог< |
| ст и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с о |
| нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана се |
| ало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре ка |
| </p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо исти |
| о писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош< |
| одижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражит |
| бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> |
| на реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда |
| бода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека м |
| подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се п |
| га, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љ |
| рим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ру |
| стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпат |
| да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb |
| о.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје |
| још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изглед |
| Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филоз |
| едан жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како б |
| и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по поља |
| - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женс |
| и било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли |
| сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb |
| иљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви |
| >, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до |
| ричају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагоди |
| ш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допусти |
| жем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како |
| свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И мл |
| ет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме с |
| ко одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одго |
| уди долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су |
| сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И |
| рвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне |
| се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности |
| који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стај |
| ад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и п |
| S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове о |
| град у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је |
| e> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се т |
| кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да |
| се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде п |
| као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што |
| су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га п |
| толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачу |
| од деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља |
| ој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} |
| у је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео |
| јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је |
| .. неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Там |
| S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног |
| ачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одгово |
| ма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну |
| ише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није сврш |
| отово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</ |
| вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} А |
| Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још |
| учка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинк |
| ла ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала |
| ја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули с |
| .</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде |
| лад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је. |
| с ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} |
| јући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p |
| /p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Б |
| n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици и |
| ени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама с |
| да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с |
| > <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Пр |
| нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ов |
| ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу |
| шљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће с |
| енуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин н |
| огао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцелар |
| н, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио |
| /p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и |
| но привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутин |
| пцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, ко |
| најбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у |
| а бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{ |
| и је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си |
| све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу д |
| Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треб |
| илошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну ду |
| трет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - о |
| ори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубо |
| } Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се об |
| и ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу воље |
| успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан |
| амрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том |
| де мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли. |
| и, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, |
| м рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цве |
| <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вра |
| дну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем доб |
| тане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане б |
| ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане |
| о.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти доврш |
| врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, |
| по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на |
| и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не може |
| ти залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати сам |
| ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили |
| си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да |
| бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бр |
| чем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одго |
| то пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Ро |
| то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене само |
| а ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та миса |
| и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа бо |
| у драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као |
| цајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете |
| , или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и |
| и на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете |
| о два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да |
| године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао б |
| ена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те н |
| груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око |
| д био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих |
| фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први ма |
| кад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја изм |
| во ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спреми |
| блици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи с |
| ћа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у |
| .{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако узд |
| к имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у живот |
| себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нере |
| .</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не од |
| ежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно друг |
| о пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа |
| к!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, |
| ој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту |
| ет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} |
| утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али м |
| казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети |
| знео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећн |
| хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, |
| за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради.. |
| о.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - |
| е, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> < |
| је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то |
| право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позит |
| цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове на |
| се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> " |
| и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на глав |
| другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љ |
| но, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре то |
| и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да З |
| едну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да муч |
| од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах |
| тељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога |
| јете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{ |
| >- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити |
| а тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племен |
| ише допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да |
| ишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је за |
| у хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје ср |
| не постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје ср |
| отребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна изв |
| ква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако бе |
| ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепит |
| близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У ми |
| p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли |
| вредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити с |
| приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ослов |
| песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио об |
| у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када пр |
| волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... доб |
| је за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; |
| инктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се ов |
| соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама по |
| искују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојит |
| вече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Плати |
| ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је |
| свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младос |
| афија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена |
| а за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, арист |
| реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на |
| бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске о |
| с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао |
| еном.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити |
| се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један |
| су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претвар |
| сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка |
| ерење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са сви |
| су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напи |
| није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Од |
| читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и к |
| ојој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огр |
| његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једн |
| н бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се превар |
| се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.< |
| ћавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив од |
| к, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{ |
| окетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене |
| је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је има |
| публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који |
| вака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се |
| се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те варош |
| , кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама |
| ко усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут |
| е види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га |
| ама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се з |
| жале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и с |
| их састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши |
| срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога к |
| ш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - |
| руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Ш |
| ! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгал |
| епо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек |
| праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет које |
| {S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш |
| а који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува |
| е, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љу |
| од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. < |
| волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="20 |
| Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала цр |
| ико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако |
| г краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако |
| обом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може |
| е, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захт |
| гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачуд |
| ка, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су |
| рама је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - вика |
| раму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет |
| ћи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - |
| љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је би |
| љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Ми |
| мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних м |
| о волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити |
| .{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благосло |
| /p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите |
| тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докл |
| други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око с |
| а си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} В |
| хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири |
| егова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разли |
| ав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мал |
| убаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на к |
| } Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту |
| е, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама |
| ким напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је н |
| мо љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени |
| вету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стеж |
| сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у о |
| је могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја |
| ажити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S |
| законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је пре |
| ци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети |
| и си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу |
| да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, ч |
| нстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лиц |
| Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, тр |
| смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао замени |
| тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонил |
| стигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистри |
| оследњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се |
| но другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајн |
| о наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима |
| к је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склонос |
| једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која |
| м могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, о |
| га; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} А |
| p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Б |
| Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам |
| илошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти им |
| остепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облак |
| век борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужич |
| еду трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско |
| из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је |
| ше и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, |
| ли уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали |
| иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо. |
| ан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпу |
| својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат пр |
| не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Мол |
| још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелен |
| ио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у н |
| кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, н |
| купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниск |
| го све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која |
| ли, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало |
| радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} А |
| г црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је |
| <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div t |
| ари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прес |
| идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас |
| исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљев |
| како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p |
| ле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то н |
| еринске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навик |
| ве било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - |
| је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица г |
| мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћо |
| , и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прош |
| кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које м |
| ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата |
| } Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би |
| ти од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а к |
| гу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожало |
| ају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана ка |
| , при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Бео |
| /p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и си |
| појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрад |
| о више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста р |
| н да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалош |
| р ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и |
| је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника кој |
| шити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао п |
| ој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити с |
| а, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пр |
| и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> |
| очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зор |
| ознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, мл |
| је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за |
| ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедон |
| ла га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је |
| ајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово дв |
| у имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и |
| а има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи |
| те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога д |
| о тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, з |
| - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по |
| о му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад ј |
| песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилим |
| ити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, бр |
| окомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapt |
| у пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда |
| а тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија |
| вила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и |
| ишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала. |
| њака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и |
| колико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала |
| ести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хте |
| иближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем |
| апенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промич |
| во, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градско |
| природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову |
| искусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо за |
| андеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико воле |
| мтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно |
| о хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши |
| није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа |
| p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучи |
| ао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заје |
| ли су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош ј |
| олаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </ |
| ели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погле |
| ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дуг |
| првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник |
| оследњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, |
| дина кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је |
| зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни в |
| и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познан |
| у испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохра |
| падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} С |
| раму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његов |
| ворио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради б |
| ном праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминациј |
| и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похита |
| ису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консерватива |
| хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћ |
| и његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Само |
| е бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млад |
| /p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се |
| , само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу ст |
| верљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p |
| се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... |
| е не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, т |
| /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати |
| сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно обо |
| једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их по |
| испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости кој |
| pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунско |
| лу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу. |
| сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p |
| је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајниј |
| ескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а пре |
| Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку |
| кривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, мл |
| ош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </ |
| <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p |
| буњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознал |
| мања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још ми |
| тим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења |
| једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб |
| ко те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се |
| ".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом га |
| илика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници |
| еђу другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранко |
| мо у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о |
| о, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио |
| о <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> |
| кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова ок |
| треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се |
| се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе кој |
| ити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и |
| пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог |
| Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао ко |
| .{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Про |
| > <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће |
| зум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, |
| х шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачу |
| Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сат |
| ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се ра |
| кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика |
| тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколик |
| .{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару. |
| и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог |
| вај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски |
| говине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарс |
| а насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из |
| Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош мо |
| заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирањ |
| бинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало с |
| се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после |
| а што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је |
| осле дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се |
| о целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламе |
| ећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака |
| чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, посл |
| /p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да |
| ика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облак |
| ш једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала |
| бијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја |
| } Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не |
| роста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, как |
| о је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао ул |
| истарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецве |
| топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} |
| } Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> |
| дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора д |
| ами одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би мора |
| аше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне |
| ли сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на |
| рт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочита |
| мама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци |
| ве мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек |
| е гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог се |
| лазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од о |
| звијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестаја |
| ети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти |
| дне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било |
| Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некак |
| ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи п |
| е излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог |
| задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је о |
| љем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Т |
| вном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, |
| {S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени |
| ш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш |
| још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- |
| икад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У |
| кнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, к |
| е.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила |
| гове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је уш |
| да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па ј |
| поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је по |
| о изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашил |
| оја му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и |
| д оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог м |
| ора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Л |
| то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедн |
| ала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у свој |
| орпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, рос |
| Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло |
| ре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране култур |
| " /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успе |
| аздарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с |
| ктиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био |
| {S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело |
| јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Бож |
| би казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд т |
| разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам |
| уте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, род |
| {S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћем |
| сне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публ |
| ад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је мо |
| и волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p |
| d>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица |
| са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, пр |
| радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који има |
| ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаб |
| волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погл |
| СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићев |
| н се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак |
| епше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам |
| епше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам |
| пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збого |
| >- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад. |
| било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млад |
| ја га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако с |
| у је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакл |
| гове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило |
| прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико |
| да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој ос |
| p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су жи |
| ао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем прити |
| ј поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се сре |
| ти још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић п |
| раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је |
| Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да |
| руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново |
| сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај |
| су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било |
| пуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрат |
| паднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што с |
| е од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени б |
| <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S |
| љак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и пон |
| е ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја ни |
| {S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне в |
| доше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је |
| и.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право про |
| који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба |
| м данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} |
| зива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младо |
| о ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учин |
| о пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу |
| му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како |
| hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам |
| е и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специја |
| меш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу. |
| о без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра |
| /p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што с |
| ком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомен |
| е... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је |
| ебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве срећ |
| ајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десил |
| у, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као |
| ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљ |
| се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба би |
| а велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девој |
| о да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред њего |
| је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечн |
| е могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужнос |
| осле подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има |
| ... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то до |
| ас да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте |
| сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... п |
| > <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- |
| ра, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам ур |
| ао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Т |
| оје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</ |
| етири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле дра |
| <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или м |
| Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би |
| адају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на |
| о ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је пре |
| ко...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није мо |
| је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев. |
| ди то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, |
| S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увер |
| И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад |
| љен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо |
| > <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> < |
| сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Тер |
| ћао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банат |
| од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи |
| ић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма |
| е, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје |
| нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, на |
| којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да и |
| ајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писа |
| , не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми |
| дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејски |
| жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</ |
| јкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене |
| више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... |
| рце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурн |
| мњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжиње |
| као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла |
| угове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икакв |
| рско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разап |
| да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А т |
| но као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може |
| човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће |
| ако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом пос |
| рка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на у |
| из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној пал |
| Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати |
| ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, |
| без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао ј |
| су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато пок |
| риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у |
| и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта ка |
| смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце |
| дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најза |
| е губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београ |
| орку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, трав |
| елики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. |
| е је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су |
| београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поре |
| ре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb |
| е љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код |
| </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} |
| ш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио д |
| м ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош прод |
| и сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, ди |
| и сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срц |
| сет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за т |
| неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди к |
| ан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, |
| ос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим т |
| да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче |
| ш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче |
| а, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица |
| у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како |
| рвенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Гос |
| {S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и |
| {S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празн |
| ет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p |
| >И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао так |
| овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може н |
| нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без |
| Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од трену |
| Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од трену |
| а је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила цел |
| крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} |
| жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и |
| едне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један пол |
| е истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмеј |
| е породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="2 |
| и сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Мл |
| ј једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринк |
| ... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад с |
| ако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да |
| /p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парче |
| га живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, да |
| ност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакат |
| варењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита же |
| нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда |
| пам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди |
| д није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - ко |
| о више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешин |
| иснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <tit |
| сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писм |
| у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких |
| јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, |
| једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се |
| } Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чи |
| д одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, |
| оји познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скр |
| ш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да зн |
| S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно |
| ш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p |
| а, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја з |
| ије, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој |
| .{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он п |
| зрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић |
| ћност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себ |
| једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> |
| дан лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњ |
| је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да одн |
| она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством |
| у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и т |
| као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и |
| ћа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати с |
| се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су |
| n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, с |
| госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сун |
| овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао ње |
| кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући |
| е мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која ј |
| летње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, |
| било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакали |
| еколико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанс |
| а песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али до |
| ркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у ва |
| ајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвест |
| ашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, иг |
| рма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле |
| а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ оста |
| муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесио |
| о.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији |
| биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У |
| умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је нач |
| , да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полица |
| имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињ |
| људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога с |
| е опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се |
| малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре на |
| {S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одло |
| д будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне п |
| две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје |
| ост још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи сам |
| , пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алко |
| а слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те |
| тле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који |
| сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њ |
| едне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која |
| рви пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло |
| х ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је |
| алеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке |
| смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајућ |
| орени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} |
| p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} |
| </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака к |
| паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је јед |
| су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него ш |
| и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разум |
| шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у |
| ве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, са |
| ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и г |
| ина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како г |
| ио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане |
| његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, п |
| аници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких |
| шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници ле |
| вио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p |
| , месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случа |
| авска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухва |
| <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом |
| се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите |
| каром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> < |
| из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други с |
| , која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном неж |
| а устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без |
| ила језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други дода |
| повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних |
| ба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћ |
| наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку с |
| ља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омр |
| који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</fore |
| ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још |
| пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба |
| 173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? |
| само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} |
| огу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после с |
| та шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кр |
| рвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао о |
| ети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог |
| вилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је с |
| S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</ |
| мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секун |
| ица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од |
| C1.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се из |
| м коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и |
| /p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електричн |
| су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним послов |
| енском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, о |
| асти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој стани |
| змицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је |
| да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој |
| пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове |
| грешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кне |
| све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до царини |
| писало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три. |
| ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сиро |
| е не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ и |
| а у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хо |
| м покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, она |
| ивот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади пес |
| срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и и |
| реће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновнички |
| да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гр |
| публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве ли |
| } Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да |
| о гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} |
| госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да |
| неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто |
| и се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода. |
| , већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> < |
| кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу |
| Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> |
| ом пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хо |
| е крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он ј |
| 4.7"> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором |
| г жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васи |
| е светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале |
| овашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откр |
| тидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћут |
| окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи |
| е једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и сл |
| је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врст |
| ола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чин |
| отног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у |
| .{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору |
| вао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је б |
| елики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте д |
| дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који |
| брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатс |
| њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни |
| ад, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура бео |
| а, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Беогр |
| Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Бог |
| а по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише ка |
| </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе |
| шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде |
| дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена же |
| S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} |
| ао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде п |
| је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> < |
| девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив |
| овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу браз |
| е, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на |
| добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По |
| никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{ |
| што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, з |
| > <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си м |
| сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати на |
| дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је с |
| ивност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад |
| нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела |
| обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубав |
| сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - |
| /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да |
| и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај |
| он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Ње |
| Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} С |
| и.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску ста |
| иво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се |
| о је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је |
| .{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу р |
| у.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и |
| лазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски ди |
| у капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устр |
| бар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошил |
| ава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи јед |
| S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те оста |
| га ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због мо |
| који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овак |
| аљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{ |
| а нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим. |
| мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја с |
| /p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{ |
| жу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутин |
| орка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупц |
| ила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, |
| инило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног верен |
| Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полук |
| на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> |
| ицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писм |
| е него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским п |
| вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> |
| {S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутро |
| > <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основ |
| садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипа |
| вићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима |
| ови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље |
| код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми |
| златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и д |
| Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с фра |
| бјави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова |
| , а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} |
| том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хлад |
| тима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно |
| била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једн |
| стер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је |
| их клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле з |
| д куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад |
| више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако |
| ве с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се |
| је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула |
| едакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак |
| лију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којег |
| у одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејск |
| ерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за кап |
| извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> |
| азио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За |
| о сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој |
| љама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратим |
| зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно |
| век право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један па |
| , неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело |
| д прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог све |
| а капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који во |
| ући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак слу |
| муцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са на |
| а друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју ј |
| } Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је |
| а робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бун |
| {S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад с |
| а и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, д |
| се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре |
| улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сун |
| ије ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из |
| уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако |
| цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно поно |
| а прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.< |
| >Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата. |
| с <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гом |
| ње са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу н |
| да је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и пок |
| алосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим крово |
| непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже |
| лашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али |
| алона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре реч |
| трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мир |
| има што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између се |
| едни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин |
| тарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степе |
| сти, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улиц |
| аље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве сил |
| ије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се |
| er" xml:id="SRP19100_C1.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зо |
| er" xml:id="SRP19100_C3.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство |
| er" xml:id="SRP19100_C4.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар ко |
| а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, |
| куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, н |
| , а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни |
| ead> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p |
| удна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, |
| му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви б |
| авикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући б |
| с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је |
| трао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу копр |
| да за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Вре |
| д свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињс |
| овор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њ |
| што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша |
| се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћ |
| та се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се пита |
| садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је |
| - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад ј |
| умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> |
| ед њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђет |
| вали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према |
| а ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. < |
| зивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало |
| Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, прелас |
| но као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајко |
| p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, |
| На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било |
| дарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за в |
| ико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим |
| о и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су ур |
| бу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај |
| уз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је ли |
| о је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању о |
| вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој же |
| двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам |
| ете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} |
| лоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко сел |
| дног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, расп |
| ним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних б |
| се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто ти |
| мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то |
| {S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, г |
| Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући св |
| ила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се по |
| и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{ |
| сјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две ч |
| вале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p |
| ачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли |
| - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{ |
| } Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и |
| на бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог чо |
| ао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена |
| дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар |
| упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи налич |
| дати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жен |
| овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости |
| шта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као |
| ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јас |
| у је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапут |
| Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и п |
| у ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у жи |
| ст избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p> |
| /p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из ј |
| на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>К |
| а поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте о |
| љала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну |
| и се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, |
| И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио |
| одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантом |
| индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је ку |
| ошћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гла |
| га се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и т |
| има своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори бел |
| хвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављ |
| итања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се у |
| астајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед с |
| ручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала |
| <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправда |
| и шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши п |
| имила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Как |
| " /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и |
| викле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нит |
| старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> < |
| лази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његов |
| Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Ал |
| <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; м |
| е огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове тре |
| м.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се |
| викавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, з |
| Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, |
| .{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе |
| то је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за п |
| ио практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Мини |
| {S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, |
| вету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и |
| има изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак |
| им просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љу |
| им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не п |
| д моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} |
| Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је |
| ачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављају |
| и новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним |
| ву београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је |
| бодног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад вол |
| д се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта |
| ...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор |
| ка генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му им |
| у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за от |
| <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани пону |
| е стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком |
| потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} |
| да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У |
| и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уз |
| у, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавил |
| ким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају |
| па ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n= |
| је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те с |
| дном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претво |
| Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављ |
| ања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не |
| ба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу мо |
| на његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не |
| ности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101 |
| ype="group" xml:id="SRP19100_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> |
| ype="group" xml:id="SRP19100_P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на зем |
| ype="group" xml:id="SRP19100_P4"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после |
| ml:id="SRP19100_P1"> <pb n="3" /> <head>ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви |
| ту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као |
| дивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај |
| <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао |
| " /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} К |
| , још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад |
| То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се |
| {S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се о |
| уком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се |
| себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав |
| и време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p> |
| ама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада |
| већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, п |
| - Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... к |
| <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Вре |
| несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ... |
| цније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се з |
| твари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам |
| ко лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је |
| комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одмори |
| лео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним р |
| r" xml:id="SRP19100_C1.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке |
| r" xml:id="SRP19100_C3.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не |
| r" xml:id="SRP19100_C4.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не веру |
| i>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се |
| та примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се |
| д то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - |
| ер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само д |
| свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној |
| д турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а |
| <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, нов |
| стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </ |
| а обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му пр |
| азговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - к |
| пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{ |
| у победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чин |
| куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила |
| head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по по |
| прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум д |
| лети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила с |
| орко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и бра |
| ига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило? |
| </p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о н |
| ам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, |
| /p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове |
| ... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу |
| еби нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Ј |
| удећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њи |
| S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да изл |
| мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> |
| уги несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да |
| се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Нам |
| ј руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено |
| - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше |
| на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала |
| } У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, |
| онесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фур |
| цила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под |
| ла је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је |
| устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p |
| е брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосни |
| значајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без |
| е више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав с |
| послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је |
| стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су изл |
| } Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покуша |
| предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци отка |
| ењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њихо |
| кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафа |
| то је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Мла |
| рку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташн |
| ш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, |
| Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра |
| даоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило п |
| еместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се |
| и Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана н |
| , - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју игр |
| .</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{ |
| од своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и п |
| ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, |
| {S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, |
| дговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да с |
| предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лак |
| , нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, ш |
| је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад |
| у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клиза |
| ог љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који |
| понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да пре |
| тичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда |
| олели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан м |
| вадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорк |
| а?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n=" |
| е са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка при |
| којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе? |
| г што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуб |
| Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у |
| } Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед |
| /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p |
| које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, |
| које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним п |
| руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомил |
| ица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су те |
| ко и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најст |
| јала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег |
| на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот |
| зивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би мога |
| у поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је |
| лио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p |
| изи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово дет |
| .{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и за |
| се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> |
| е престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Д |
| енила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су заблен |
| /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруг |
| је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој |
| везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се брину |
| један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p> |
| ас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; |
| <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове |
| мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стај |
| еви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељс |
| ... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p |
| е, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о тво |
| млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе ко |
| ог неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда |
| не, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично |
| оран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} |
| како и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају с |
| и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показив |
| нци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с |
| ли сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исеља |
| у жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Мило |
| ло, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, |
| шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихо |
| онкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи |
| нску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по |
| а на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} |
| и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист |
| присе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују има |
| и неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од |
| сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаш |
| нела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију |
| реба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади |
| графије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} А |
| ако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на |
| а Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S |
| крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погл |
| крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест г |
| врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сус |
| евет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно об |
| леду било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људ |
| јка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде |
| се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, |
| ја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, |
| гове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чк |
| јим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко је |
| његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па |
| ибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цел |
| На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне по |
| ке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза рамениц |
| какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерај |
| а дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. |
| оја се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као ко |
| ед врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана |
| ија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} |
| новно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје |
| оје су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу |
| сена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо о |
| аскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош забо |
| ао гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу |
| ала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S |
| ве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост |
| исао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изгл |
| је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена |
| вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и |
| е, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title |
| оже спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> |
| ече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против |
| нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, |
| ам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби |
| а деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, х |
| атрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до пр |
| ређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев порт |
| b n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале поје |
| скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доц |
| овашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова |
| с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S |
| е драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој |
| p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећ |
| адицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила о |
| о дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској ули |
| неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку з |
| а овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу |
| овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S |
| шеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S |
| стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста: |
| лизу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела |
| е највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које |
| ..{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и |
| сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих |
| ичари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја |
| e>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно |
| унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланс |
| >Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо |
| оби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била |
| е и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје р |
| срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољу |
| свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбух |
| и госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек ш |
| ела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поези |
| коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њ |
| грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и |
| <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадук |
| ј кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да |
| <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред јед |
| но не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p |
| самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом |
| де на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у |
| о већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњ |
| <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај |
| д се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p |
| упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корач |
| н тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да ради |
| и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и с |
| е од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је треба |
| иве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта б |
| је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title |
| се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама |
| јонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дуг |
| ла је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрењ |
| ног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови при |
| а слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћ |
| бла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледају |
| Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене |
| десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ |
| алу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове |
| ивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} |
| вено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се |
| видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С л |
| ни језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{ |
| ати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има г |
| вљао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и с |
| г предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав |
| ао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби |
| ом нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње |
| лаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, о |
| одужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му |
| Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао |
| м перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположе |
| е бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и так |
| орја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седа |
| које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка |
| ијеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{ |
| кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим д |
| им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> |
| } Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - |
| {S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила |
| Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - |
| рички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога |
| у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећ |
| раброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у свој |
| лачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу |
| њаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског |
| ом отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писа |
| уху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио |
| о, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке све |
| оле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом пла |
| ово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова |
| о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S |
| ћа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и |
| ди на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} |
| остур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на сев |
| о и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему |
| из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени |
| им доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била ј |
| ескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећ |
| и видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, |
| ачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове |
| резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, |
| 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Дру |
| ремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је та |
| инара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца. |
| врдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој шт |
| у, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одвр |
| сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и |
| простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се т |
| ћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена к |
| т питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено к |
| <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одго |
| огом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га |
| о мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} |
| широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало |
| есник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врл |
| е парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или он |
| о га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и |
| и имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- К |
| а летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров пот |
| </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мер |
| Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео н |
| ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јекти |
| ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадо |
| лавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као |
| S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то о |
| вушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели скл |
| од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка |
| да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> < |
| на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и ле |
| Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промиц |
| ...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао |
| су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке к |
| црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољ |
| вим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени |
| ог наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирал |
| седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да |
| е намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена |
| и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то дол |
| а руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех ј |
| наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слоб |
| авала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт |
| је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла |
| очаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њи |
| рао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише љ |
| ух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S |
| /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и |
| о отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрем |
| осматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на ст |
| врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер |
| ам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Мил |
| обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну ов |
| Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси |
| јих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и туж |
| ене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, З |
| е се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, |
| крету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагиња |
| арочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</ |
| би тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им ж |
| <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</ |
| сли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха |
| је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових ли |
| триски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поре |
| о око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз њего |
| рода дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице |
| риближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не |
| војице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био < |
| рка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржава |
| мић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окре |
| иски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом |
| ви пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и сп |
| којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зор |
| {S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису л |
| би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматра |
| се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко |
| </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина |
| сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се |
| ад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди рашир |
| азлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла н |
| м ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и |
| ткако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забел |
| громна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће |
| ва Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пе |
| реносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} |
| е изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарск |
| Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Ни |
| <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси цело |
| </p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи ис |
| азнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, гд |
| ршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подиза |
| вале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског з |
| нали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште држ |
| ш као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради. |
| ња био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Н |
| варила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазил |
| кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вр |
| се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сив |
| је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сун |
| ио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотив |
| ри груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као кана |
| видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гуверна |
| човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико ре |
| само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, п |
| p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се п |
| оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се н |
| АВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, на |
| кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се |
| ојом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље |
| , диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјап |
| у хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С |
| акво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си |
| ти.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже |
| ва и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене н |
| > <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине ч |
| узимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач. |
| опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом д |
| ком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Кол |
| {S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема гото |
| ИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико |
| их двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чека |
| ?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не |
| удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја т |
| но зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивск |
| смо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Че |
| то ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је чит |
| ањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> |
| ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми ш |
| нутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Т |
| Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> |
| убицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном |
| воту.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам |
| м скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао |
| пшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомил |
| бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинс |
| о на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је т |
| купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана |
| оспа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као |
| били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој кра |
| ћи са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.< |
| а га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да |
| државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од |
| , продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао д |
| ну строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при сврш |
| гоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... |
| пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену о |
| радом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац |
| а одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пре |
| <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, |
| а, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су |
| х дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p |
| Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу |
| ена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи |
| готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на |
| дњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у пла |
| у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Мило |
| ви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија |
| са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све дево |
| м или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође уст |
| зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад з |
| е убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише |
| атрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да пр |
| косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном |
| ити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S |
| ка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала н |
| ет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен дв |
| моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зорки |
| којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: |
| > <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите? |
| и је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да с |
| планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, |
| чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</ |
| , проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милош |
| послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај |
| ријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелаз |
| јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам б |
| {S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем |
| иш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умет |
| и свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за с |
| дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} |
| ова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, |
| Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њо |
| о сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше |
| својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до |
| по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице. |
| нерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би би |
| ад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посма |
| етњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна цел |
| а њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па |
| .{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се п |
| та, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожел |
| није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам он |
| ави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи к |
| бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија |
| <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао нео |
| у и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер |
| ћи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра. |
| ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, м |
| рема конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не за |
| ајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка |
| им даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицал |
| ри ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битк |
| , Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се с |
| живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех какв |
| ће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{ |
| <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује |
| ма, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове |
| . </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све м |
| на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практика |
| је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се по |
| еби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успе |
| мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам |
| вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Т |
| У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар |
| колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од |
| ла узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда |
| уштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зрако |
| <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селе |
| уди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је кора |
| ош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{ |
| рамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози д |
| ћи одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени |
| у је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{ |
| , буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти сре |
| е смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима с |
| .</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играју |
| ђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овак |
| ам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугач |
| - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лис |
| вог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога |
| де вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао ј |
| ећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пи |
| љотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој |
| ?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту |
| и су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђу |
| огледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди п |
| угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је |
| и своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих |
| е премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само к |
| тарији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, ми |
| има.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у ле |
| вог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и раз |
| аветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их остављ |
| ала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу |
| и такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од м |
| ирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који |
| ас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина к |
| али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно мес |
| према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како би |
| кост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у пр |
| ад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског п |
| се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слоб |
| овека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Ми |
| е затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обд |
| тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киш |
| г.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да |
| атима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутра |
| и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, п |
| е и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здрав |
| еће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми о |
| товао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем. |
| > <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њи |
| љ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој |
| њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да |
| био новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши |
| - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен в |
| траних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова кој |
| ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћал |
| зи после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа |
| вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S |
| а није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слаг |
| тин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, д |
| променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми р |
| е и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао пр |
| <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду |
| а.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта |
| као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читки |
| а млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави |
| ама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у |
| да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина |
| утак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош |
| и и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и |
| ш, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је |
| чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S |
| {S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она |
| главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и |
| <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић |
| тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога т |
| али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ |
| иподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све |
| ле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S |
| им.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> ча |
| мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да д |
| и.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако так |
| латке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали з |
| допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако м |
| ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} А |
| и распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој |
| хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипл |
| ила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се |
| у његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити |
| ки посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мо |
| престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежнос |
| х Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки б |
| Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују |
| <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и |
| ?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу в |
| е остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети пре |
| порода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, |
| се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, |
| Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред |
| успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новин |
| емић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <titl |
| арадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кр |
| <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он н |
| лади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, |
| То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до чи |
| бица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов по |
| да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она |
| чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош доб |
| дић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} |
| ју своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога |
| тио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта |
| за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља |
| цу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{ |
| волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је п |
| и једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не пл |
| Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Из |
| и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био на |
| } "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} |
| је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узим |
| не они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Мил |
| пих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли |
| зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, |
| чка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош с |
| Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је о |
| Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се |
| њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Чове |
| они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта |
| све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати |
| и капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили с |
| проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за је |
| ј метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био ме |
| предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у |
| х готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} |
| е је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p |
| ика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које |
| ао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, ми |
| спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и ч |
| насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео |
| та...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да с |
| у малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је преста |
| обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога п |
| е смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</ |
| остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да з |
| тајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашил |
| школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете ча |
| је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по доб |
| а.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну |
| ој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али н |
| ијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одгово |
| Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слат |
| ешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да |
| е буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ј |
| сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим с |
| раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је сврш |
| но, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трепта |
| {S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чи |
| .{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селе |
| шана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска |
| лика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се |
| То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобр |
| е ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом |
| ротивила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, |
| се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то с |
| <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, н |
| ош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - |
| редник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Ни |
| рам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има л |
| а да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Ме |
| своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека |
| с, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За не |
| орка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и с |
| онац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, е |
| рећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па |
| Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све. |
| је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{ |
| говори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То ј |
| уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах |
| ек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку |
| ила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, |
| он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се изм |
| дам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј с |
| рио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка о |
| о оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жа |
| p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S |
| незверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p |
| нка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њи |
| лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> |
| ежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две |
| лента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим ра |
| жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити |
| је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила |
| погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и |
| топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недос |
| колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће. |
| мањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију |
| е него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила |
| јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како |
| освађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S |
| а моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа дру |
| о је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не ом |
| овољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико |
| заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си |
| мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> |
| ио рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и дру |
| /p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све ш |
| има сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај нев |
| "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за |
| </p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p> |
| а си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се заб |
| што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми |
| вако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, дав |
| Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја вид |
| то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, |
| стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе |
| } Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се |
| а ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш о |
| ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу ј |
| смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не |
| о је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти к |
| , љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог с |
| г бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да |
| ем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека по |
| .</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говор |
| о велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, |
| н успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њ |
| лан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда ни |
| /head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драган |
| ени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одваја |
| ј Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Ка |
| целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо |
| свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је |
| .{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је |
| ина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, р |
| свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те д |
| </p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ з |
| не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по |
| варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n |
| то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} |
| лош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманос |
| у табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак |
| ијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се |
| молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра. |
| > <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Нар |
| говој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже |
| осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говори |
| <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевал |
| ира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод зем |
| и у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36 |
| Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубав |
| о младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину це |
| лаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због |
| кине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лиц |
| ио уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се дв |
| мерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности |
| у.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог па |
| и обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу |
| таре слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а |
| рка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> |
| буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле |
| ог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се св |
| постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само |
| Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се |
| тво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!.. |
| бодан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} |
| г голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало по |
| ло је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спа |
| ало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спа |
| илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег ј |
| масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников |
| ортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Мос |
| - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо до |
| ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо вазда |
| е главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор |
| ославне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом. |
| Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја |
| и, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два пи |
| два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при |
| и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава сток |
| у свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у о |
| ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њен |
| ао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква |
| p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и |
| марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и о |
| и не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; |
| канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драга |
| о се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је см |
| ико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново с |
| бљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим ос |
| о да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме в |
| абрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и с |
| ма где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, |
| е још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис по |
| наника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти |
| а и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино мо |
| Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb |
| ору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га к |
| у има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искуше |
| заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . |
| ије трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави |
| у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био нав |
| - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кур |
| једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од |
| е, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, |
| <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако |
| Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је пое |
| кво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи |
| - Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно к |
| мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довел |
| ело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му ј |
| једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову |
| и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <h |
| више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је о |
| них листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шт |
| што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, |
| средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим |
| се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле с |
| си забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарст |
| каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било теш |
| им стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, |
| не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На бо |
| те сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S |
| мем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логик |
| српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му |
| е где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила ј |
| ји је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео? |
| а два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци |
| непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну |
| ом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узима |
| њем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, сит |
| почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} К |
| <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да |
| ћорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разн |
| видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Крем |
| скршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да |
| другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух |
| ега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегава |
| у Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио он |
| целарије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човек |
| едник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накра |
| тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у |
| агутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- |
| о, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не с |
| ород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div type="c |
| ми.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.< |
| у мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерц |
| ршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одмет |
| ењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је ст |
| <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} |
| де други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати н |
| животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што |
| десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се м |
| емић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантаст |
| ност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајућ |
| те пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприме |
| а је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лак |
| а почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело |
| на од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до вољ |
| помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После |
| разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{ |
| н, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окрета |
| а ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осе |
| слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведе |
| одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сам |
| Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неки |
| у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, су |
| - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала |
| о тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто |
| терински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, с |
| добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такођ |
| је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије |
| динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учини |
| </p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} |
| није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она по |
| опирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим заци |
| а ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и |
| S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - |
| ише не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у |
| ју отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се осло |
| p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да |
| е даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници сал |
| посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу |
| а.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како |
| ле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену тера |
| чини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div |
| подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији д |
| спа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тре |
| чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и к |
| вима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и |
| <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - До |
| ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих пр |
| ваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на |
| непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навик |
| ив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Б |
| ла ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку у |
| се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогун |
| ргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> |
| између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако дале |
| бе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљи |
| заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се у |
| де мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за пос |
| су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им |
| х страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских |
| којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радо |
| > <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је при |
| ћао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} |
| ило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, |
| ом писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него шт |
| г нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај |
| ш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не п |
| којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, он |
| >- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише |
| отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr |
| бринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога вол |
| застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорк |
| роје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе пече |
| а, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са зап |
| ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскањ |
| један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на |
| о му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од |
| х драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, |
| вим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> |
| егама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мери |
| та.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви |
| е сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила |
| ко ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је го |
| реће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб тво |
| друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео |
| звора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргурав |
| , гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово о |
| е чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title> |
| а изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају |
| и са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и к |
| ави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љуб |
| о да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div |
| богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао с |
| кад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се |
| без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чин |
| {S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парче |
| лике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говори |
| додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити |
| Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусе |
| ла ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} |
| ам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са то |
| да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по ка |
| учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Тер |
| рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око с |
| , али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p> |
| д.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штамп |
| ала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, |
| !{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Тр |
| и стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да к |
| дог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била иза |
| ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А р |
| че Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле |
| Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> < |
| је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш |
| иче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, ч |
| ак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња о |
| , хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажал |
| мњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, |
| S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног |
| /p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи |
| о тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око |
| и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о ов |
| ан ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако |
| трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити сво |
| S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге |
| а и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, веч |
| куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубич |
| е претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од ре |
| </p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је о |
| сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине |
| дан дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења! |
| /head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зор |
| азидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога |
| елика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врл |
| увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја н |
| е такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је |
| да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај па |
| е, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам шко |
| ече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Пра |
| о у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну о |
| ичиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када с |
| примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао за |
| на торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико д |
| свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови м |
| ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, |
| те и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у |
| укући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоћ |
| у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после ки |
| се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљ |
| рба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запен |
| Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погле |
| уци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, |
| ругом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога чо |
| ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је ос |
| тоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S |
| је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу |
| есници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озби |
| едао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним живо |
| таницу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку |
| нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p> |
| а у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да |
| - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, |
| , вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и п |
| егова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле чо |
| лада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Ј |
| ући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас |
| век живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не може |
| мо један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну |
| о запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде |
| ста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ з |
| кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што |
| Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и с |
| рава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео |
| ћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као уве |
| ретвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трп |
| дне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао мал |
| а правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав |
| ог образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у |
| још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне |
| се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице с |
| ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у с |
| да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним корако |
| ша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио |
| доликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову бо |
| а.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и |
| рича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен с |
| пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео прест |
| ш разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отск |
| и за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њ |
| тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за до |
| е димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећа |
| {S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну |
| очитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од |
| дно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било те |
| цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима |
| ка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред друг |
| ацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као св |
| и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе |
| аде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли |
| - Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред |
| а... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурк |
| век.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијај |
| - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митро |
| се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориш |
| у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из |
| ко их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са |
| доцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех |
| за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово жен |
| његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао рет |
| н је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S |
| се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвено |
| и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођ |
| му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где ч |
| ј уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодл |
| лазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико |
| дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестиц |
| ржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Мил |
| је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао |
| у је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb |
| {S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.< |
| е ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насме |
| д тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да |
| и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{ |
| ирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и г |
| сла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци |
| смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала с |
| ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на ба |
| пореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и зама |
| ругове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко |
| ветлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! |
| обро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се в |
| ства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осме |
| онеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један с |
| авала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, |
| /p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{ |
| о ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење |
| објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се бел |
| стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, ш |
| једнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мај |
| други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевн |
| весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не б |
| оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по |
| се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њ |
| они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{ |
| је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пун |
| а, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила |
| које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забр |
| удско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних |
| који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка ко |
| било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> |
| два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о |
| зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на ш |
| а на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како |
| о и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних |
| кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену за |
| а уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи |
| ајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је мног |
| е, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити |
| ну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак |
| е чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем |
| се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је |
| бро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{ |
| ито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} |
| орке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. < |
| ти и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од |
| /p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој ос |
| ам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега |
| : "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много. |
| ним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; |
| напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалн |
| } Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат |
| острадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски |
| ом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} М |
| <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука д |
| кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није деси |
| о једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафа |
| црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, |
| е званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда |
| Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после то |
| е, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било н |
| мо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу |
| тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, м |
| епокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили |
| а жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опаса |
| ам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у др |
| сути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину х |
| м марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо |
| , живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је ко |
| еже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У то |
| римим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p |
| пали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми |
| ајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му |
| што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те |
| жило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} |
| озна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} |
| уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вред |
| криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало г |
| но је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће |
| а непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша |
| рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне |
| имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одеље |
| ју гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим |
| ем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изг |
| а и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi |
| рти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла |
| као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p |
| је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте |
| о нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава |
| } Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те воли |
| ао да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Креми |
| оће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њ |
| човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао ј |
| ожда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{ |
| ако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту |
| {S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девој |
| у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом кој |
| ђице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њ |
| ијао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ход |
| и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је бр |
| едалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, |
| твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти |
| ој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је |
| одном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она. |
| трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом |
| кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће |
| мо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на пош |
| ш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им ј |
| а...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у |
| имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала |
| огло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу дове |
| ина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који |
| е, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух |
| видним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и |
| зничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе |
| један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је г |
| но загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мр |
| ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом |
| арали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то врем |
| улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зн |
| и на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} |
| љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> |
| иховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се |
| из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привеза |
| одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје час |
| ржавне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних |
| која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је п |
| је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој м |
| ...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако д |
| тко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да |
| .{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме |
| нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у сво |
| /p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> |
| лвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од |
| ебно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан с |
| и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачно |
| .. </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би ј |
| а.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Т |
| </p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него |
| помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како |
| ије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да о |
| сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим |
| S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме |
| сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није |
| г добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла ник |
| не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити нагр |
| у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и |
| икаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како |
| како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се |
| зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Ка |
| јлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој у |
| астих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехоти |
| о, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа вра |
| у, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника |
| ровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак |
| , управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месеч |
| е кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их дав |
| Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зор |
| бодно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће и |
| ад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по |
| кле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да о |
| а белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била |
| ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје неза |
| то? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - |
| своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу |
| је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да |
| меха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила го |
| лим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрс |
| веџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ни |
| вет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него г |
| 0_C2.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али м |
| двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{ |
| } Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога поз |
| оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су он |
| ар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек |
| нице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задуван |
| , чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазил |
| .{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу |
| Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части. |
| нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да |
| живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спреми |
| дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој плем |
| и досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрост |
| наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први ч |
| А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком дого |
| о Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драг |
| можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од стр |
| - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не ов |
| а, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отвори |
| какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>К |
| -Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мен |
| рви пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било |
| мо две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је |
| ећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа. |
| } Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу |
| - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тр |
| завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али с |
| итискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак траж |
| > <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим т |
| ао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осет |
| суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео |
| шу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{ |
| шу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S |
| оје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S |
| а предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на |
| жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лако |
| Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних |
| упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви |
| радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не гово |
| почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђ |
| ске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посма |
| ви.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут ка |
| се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново |
| сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци |
| је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Мило |
| укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима |
| рка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- |
| киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново |
| p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком су |
| јем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се |
| </p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је |
| е које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хват |
| у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље |
| } Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала |
| била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде |
| лемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну ц |
| к се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед пре |
| родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле |
| , угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они |
| пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} До |
| стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још је |
| </p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чел |
| очнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила |
| втиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S |
| етка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па |
| <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њен |
| >Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} |
| - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете л |
| S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописуј |
| То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бит |
| искивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обо |
| ног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И с |
| овори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе |
| је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се непр |
| а ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза |
| е што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагич |
| еђу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - |
| знад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек |
| а лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна |
| е од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раз |
| ожама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тава |
| су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n |
| стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурил |
| } Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала |
| на маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизал |
| Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му к |
| служујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p |
| ош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао м |
| ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калд |
| онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим |
| } За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, |
| {S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и пре |
| ше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није |
| нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат. |
| n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после преви |
| добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, свој |
| дребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле к |
| и ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племе |
| е стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да ј |
| у парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут |
| ио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет |
| а тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</ |
| о гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити |
| било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало к |
| што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не налич |
| ак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца |
| онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да н |
| коме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја и |
| p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре сво |
| на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих у |
| узију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранк |
| мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме на |
| мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме н |
| отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место боле |
| е.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје |
| , изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, |
| да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећ |
| ренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрх |
| одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} С |
| те; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или |
| бичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка п |
| опалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој ре |
| арта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити |
| техе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Ми |
| е добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, б |
| православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том прил |
| Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко ис |
| олим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог миш |
| рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се |
| аквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служб |
| сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вам |
| аједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу |
| ући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>А |
| и; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца |
| р Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити |
| ница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их чита |
| описника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и су |
| к се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</ |
| </p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, харти |
| тазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини |
| премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код |
| не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то |
| ти... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика |
| дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила |
| ође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кр |
| био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од к |
| мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, поп |
| ам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем |
| ног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од друг |
| очекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, на |
| мести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је |
| него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мањ |
| четку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} |
| о?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне |
| млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било |
| у то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S |
| оћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам |
| ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло |
| а држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитет |
| Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и на |
| утак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође н |
| м драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике з |
| ске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Да |
| е и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Де |
| з борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, |
| нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ |
| лош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану |
| "113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присил |
| мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гл |
| рчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд |
| провод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутр |
| спаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје |
| ва, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа к |
| о кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним по |
| а.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га в |
| помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало |
| /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелн |
| , уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у то |
| абрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сенти |
| и се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио |
| ече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то |
| нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао г |
| да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас |
| ли у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи од |
| а. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времен |
| ви.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани з |
| мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да |
| је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И |
| ало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњос |
| видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то |
| , али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неиз |
| и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим. |
| оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био пр |
| а је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није |
| одужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само |
| о срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има с |
| ја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У |
| ...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни |
| бе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на |
| век који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, |
| , - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунс |
| иво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо |
| срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутав |
| ку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се н |
| ад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи ру |
| овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} |
| ести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? .. |
| о мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. < |
| смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо |
| ену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове позн |
| тних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци |
| више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не |
| рећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону неж |
| и кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се на |
| а потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа |
| етнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у ст |
| ој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које |
| читао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам |
| ашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који |
| ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и |
| - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам д |
| моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке |
| трашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драг |
| све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београ |
| то имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, |
| <div type="titlepage"> <pb n="2" /> <p>ДОШЉАЦИ</p> <p>РОМАН</p> </div> </front> <body> <div ty |
| казати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо за |
| Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада |
| тано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као |
| ежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, |
| > <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Оп |
| љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си |
| знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубом |
| ла ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно то |
| лађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити |
| одне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао |
| војим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "как |
| пак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је |
| p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потр |
| циг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година от |
| ако је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пиј |
| овек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, т |
| "144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима ц |
| је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би тре |
| а срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p |
| > <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> |
| орка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут |
| ћ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао |
| одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод |
| p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - кри |
| а страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се п |
| е изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој |
| > <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на ње |
| нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош ј |
| Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, |
| и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамил |
| ло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер к |
| бави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ пад |
| а, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну. |
| лу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пр |
| што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица |
| стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном ор |
| > - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобо |
| вој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и |
| досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женски |
| _C1.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској м |
| оме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је ди |
| ушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна |
| ју. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није д |
| тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да |
| {S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће к |
| ом.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим о |
| осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{ |
| S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, а |
| .{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под пол |
| а појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав |
| обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена |
| о једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најп |
| ђења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњен |
| шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div |
| мрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног проле |
| ште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским |
| бави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем |
| ега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог |
| наника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног маст |
| век је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је прив |
| p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се ка |
| ју у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> |
| еком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечан |
| а било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замер |
| ма, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он ј |
| - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зо |
| је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срц |
| свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећива |
| ао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзир |
| и...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће |
| видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни с |
| е дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Мил |
| рце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и сам |
| ити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну |
| дим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је м |
| ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино т |
| њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му |
| може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осе |
| о - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади |
| е тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равно |
| нове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добр |
| ње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског |
| ла кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, |
| свесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају |
| спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и де |
| скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе с |
| је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу |
| исана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на гр |
| аче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се оп |
| пула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му |
| ног жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која ј |
| } Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с |
| рка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је има |
| лој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је па |
| тку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога |
| .{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и |
| ако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све до |
| ешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и ист |
| милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад |
| диже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој реч |
| ржао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, |
| ремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, ч |
| рку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу судара |
| водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изглед |
| дну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не углед |
| кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање мл |
| ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао д |
| ватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза |
| нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала ру |
| љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених |
| којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} |
| и данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја |
| > - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Ха |
| - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - |
| - Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и с |
| све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, дра |
| војке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одреш |
| друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ј |
| > <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да з |
| е и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужи |
| > - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други |
| ишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за о |
| ика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту |
| љупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али поми |
| м старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због |
| о леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем |
| зићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се |
| оље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, |
| Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Те |
| поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда |
| тоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој |
| Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни |
| еље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупц |
| ам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мил |
| у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав |
| ећ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово не |
| ... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка |
| а, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро в |
| твртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила |
| иди свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговар |
| љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S |
| ђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{ |
| се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити |
| </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S |
| <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да |
| i>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти д |
| јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар н |
| p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не п |
| поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео |
| <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, |
| Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као р |
| се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} |
| к изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, |
| ковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо |
| млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице цр |
| , где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био ср |
| ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они в |
| на хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је |
| од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам на |
| а цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су |
| м здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у ов |
| ришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућ |
| абука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи |
| о су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти ра |
| и се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе би |
| .</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовиц |
| покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи шт |
| /p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> |
| обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </di |
| > <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из |
| е и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, |
| најем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да каже |
| Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{ |
| апред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била |
| засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Ми |
| даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пут |
| p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбран |
| заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одуп |
| диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и |
| х уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош |
| вом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу |
| аца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драг |
| а црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине годи |
| брнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и заме |
| у, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Мил |
| а улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском |
| на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не |
| уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Крем |
| 0_C4.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упу |
| одирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} К |
| а.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад |
| о изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литерату |
| Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао |
| еде за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - |
| p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и ради |
| а се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову пре |
| донију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ |
| да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26 |
| а Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било з |
| пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуг |
| или у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља |
| ца коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао кол |
| Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: |
| у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан кој |
| n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећа |
| обоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавал |
| опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком |
| бровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош |
| није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљиво |
| гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <p |
| дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, сврати |
| е драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из варош |
| тан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говор |
| - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p |
| падала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикач |
| ? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, |
| Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чу |
| .. на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испо |
| ле нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене |
| и су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као |
| грљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је миш |
| грљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасв |
| он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих д |
| у, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долаз |
| помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, н |
| еро!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјал |
| та друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се мог |
| емић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим |
| ани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадни |
| а да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове |
| поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражи |
| </p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријат |
| ене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник ни |
| а се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније |
| , али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани На |
| мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне |
| У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка |
| > <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и ок |
| се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у |
| ивљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она миса |
| чекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем |
| пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кро |
| </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог др |
| мао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остаја |
| , и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, |
| ећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам за |
| твовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим |
| , колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на ко |
| су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, друг |
| ражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није уве |
| града је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат. |
| риште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које |
| аме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено |
| ија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков ј |
| , и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и |
| школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} До |
| сићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она м |
| акала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ст |
| мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако з |
| љом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико |
| иште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљ |
| ица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди гос |
| нице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> |
| <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља з |
| но двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим б |
| је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ћ |
| апуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала н |
| је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје |
| лору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се пост |
| г рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже |
| поља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отв |
| ико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови |
| се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно |
| лице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружич |
| ако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где |
| релетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањск |
| им лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и |
| оловима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна би |
| рачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се тру |
| ног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са |
| Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан |
| рирода буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош ј |
| голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мрша |
| о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се п |
| једно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна |
| .</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећива |
| сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} |
| прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две |
| ви зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо |
| се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapt |
| јући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терал |
| капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било |
| а.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доис |
| - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више |
| о оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се |
| а чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и наг |
| на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</ti |
| у је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, |
| естило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га |
| остојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљу |
| ану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку? |
| а.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Бело |
| нствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године о |
| .{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} |
| пала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрш |
| му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у х |
| ља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и |
| а, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Креми |
| уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сере |
| тивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Ср |
| абран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем |
| роз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публ |
| а ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам он |
| идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној |
| сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћ |
| них тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала тро |
| S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; о |
| ама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је преда |
| измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} |
| оћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђ |
| ретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ |
| {S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живот |
| права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе |
| Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, |
| , и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi> |
| ни у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом при |
| м женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајд |
| струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди ус |
| углина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењ |
| а уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више |
| на.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у г |
| е што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чин |
| ле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђав |
| абаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интер |
| од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S |
| окојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове с |
| ни своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и |
| а гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али |
| е било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} М |
| </p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке |
| ржавног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је |
| ли се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно |
| да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>- |
| гледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али |
| {S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Ду |
| ели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм |
| партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорк |
| пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред какво |
| ла пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкач |
| ако иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с |
| празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и на |
| Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга об |
| от.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је |
| и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено |
| Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и |
| рао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} |
| посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S |
| отине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање накл |
| у Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствар |
| дарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улиц |
| тио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шт |
| ек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Бог |
| er" xml:id="SRP19100_C1.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавс |
| er" xml:id="SRP19100_C2.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго |
| er" xml:id="SRP19100_C3.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа |
| er" xml:id="SRP19100_C4.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са доб |
| њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најт |
| распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих т |
| них очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по |
| аш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, т |
| оја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна с |
| им на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој ма |
| избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изли |
| > <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене |
| 3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму п |
| н, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био до |
| вац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ов |
| водио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, |
| а ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба |
| њига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотог |
| ем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, |
| гарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдариц |
| тао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у |
| менат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем |
| иком.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је К |
| ом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разго |
| и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па |
| ију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необич |
| м, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођи |
| ости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се |
| >Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је |
| ај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у |
| праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</ |
| е чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрште |
| а да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло |
| ко хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја |
| ку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећа |
| {S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бит |
| смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n= |
| обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по каз |
| ица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде |
| ам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и |
| а гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. |
| није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, бе |
| али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три |
| ликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непре |
| лепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширен |
| зишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади |
| немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам до |
| а идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем.. |
| ог тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рач |
| :{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу свој |
| } Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја |
| преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у к |
| ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакл |
| ала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици |
| ац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; |
| за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашн |
| ат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеј |
| галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, |
| учна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене |
| азили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, |
| ње и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка с |
| вима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета |
| гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли |
| у главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела ј |
| вај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разло |
| и гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једн |
| и кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се са |
| ти који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог пр |
| оворила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска в |
| у.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод |
| дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику беогр |
| егде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхоли |
| ..</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено |
| ти увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије |
| а с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па посл |
| ао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично |
| /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити |
| раница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми ни |
| се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова г |
| } Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" |
| а имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се |
| лики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према т |
| ри...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми см |
| ана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам |
| Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнут |
| и ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где т |
| а!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто |
| најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покв |
| .{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мисл |
| чно најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обич |
| ли, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човеча |
| и, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље ш |
| амо до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод ру |
| уло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обр |
| утника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачни |
| а завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана На |
| роговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapte |
| "group" xml:id="SRP19100_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>З |
| рали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионе |
| азати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више ника |
| b n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у своји |
| лоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога |
| и с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнам |
| јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p> |
| сама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавал |
| очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако |
| загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су |
| аћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је н |
| родужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва |
| </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али |
| ријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да |
| био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би |
| да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица |
| нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинт |
| ле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенк |
| познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлага |
| ло упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у |
| и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него л |
| ли себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знам |
| Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што |
| литета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег у |
| но подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке |
| плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани ра |
| к.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је д |
| ри брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеб |
| е што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служи |
| а махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Ка |
| ј земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој |
| ост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље д |
| ко ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој |
| ла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао |
| аквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу |
| и бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек би |
| {S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путе |
| но, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смр |
| ну, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу забо |
| сничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата |
| викао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто |
| , замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам |
| али су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био т |
| ња, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крај |
| Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорк |
| тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљ |
| сподство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и |
| е заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек по |
| ложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јеца |
| ло место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мањ |
| его на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачн |
| е нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мен |
| нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило ме |
| те шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на ра |
| ер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се |
| њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош с |
| се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, |
| и којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најради |
| у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од |
| обро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу |
| мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не р |
| дим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нароч |
| а љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, |
| ја се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се сам |
| дног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао з |
| з песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> < |
| мо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и киш |
| тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се ро |
| капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне буг |
| ижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе само |
| .{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, ј |
| нутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је би |
| је право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на доби |
| светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам с |
| на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозни |
| и?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћо |
| те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу д |
| д је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, н |
| ности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је бил |
| рдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у |
| мнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напрот |
| смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми в |
| сова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</ |
| о самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> |
| је му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} |
| title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку пок |
| те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, |
| м полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност |
| ро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те во |
| ро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу |
| а Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака к |
| рити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што |
| о самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем.. |
| отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је |
| ји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вере |
| оћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа. |
| једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се од |
| добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољуб |
| знавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југос |
| те, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, |
| д се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" |
| два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</ |
| > <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника |
| есто, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља |
| најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говори |
| грљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их д |
| в и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> < |
| ки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу |
| мо као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа |
| >Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једн |
| и, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отвор |
| а се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред |
| ознатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка |
| Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој |
| одни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путе |
| кобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило н |
| онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на јед |
| , да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша буду |
| ни су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угуш |
| а у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на |
| ..{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p> |
| >Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> |
| ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него ш |
| г те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је жи |
| не браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је жи |
| ана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- |
| ди човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу кој |
| ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{ |
| мо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва |
| p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући |
| ије десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, пос |
| ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забри |
| врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умири |
| , мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе ут |
| ац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И |
| приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали |
| м крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се д |
| сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" |
| могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> |
| p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих ж |
| ве што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди |
| се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучи |
| лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} |
| жљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и |
| ео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ К |
| мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две пт |
| слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али |
| } Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда н |
| платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> < |
| о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама |
| а се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је п |
| е да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој пла |
| а друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није зап |
| у и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за друго |
| Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> |
| .{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезат |
| одређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих ос |
| имо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, |
| </p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој |
| ран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или |
| бом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују јед |
| како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. |
| И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и |
| Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, |
| {S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад |
| ио божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} |
| сти.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, у |
| ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мој |
| жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, |
| , дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, сада |
| {S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не о |
| /l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> |
| д познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме |
| ни су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што с |
| акше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кора |
| више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврш |
| мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и |
| дређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бе |
| укла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима о |
| ри; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици |
| У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} |
| њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно по |
| благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, пра |
| } Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се |
| ба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> |
| еднички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</ |
| е обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се по |
| {S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Нај |
| ас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без в |
| е млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S |
| b n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислен |
| њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрик |
| грала на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> < |
| сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... |
| ућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та д |
| бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стај |
| је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане пос |
| обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под т |
| а мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има |
| ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осет |
| какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском пла |
| о закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које |
| а народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син прос |
| >, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче с |
| миле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се ово |
| да и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се вид |
| ани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од шт |
| овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златни |
| узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште |
| ако је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за |
| ле су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Ге |
| изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један д |
| жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> < |
| ој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Н |
| рка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара же |
| . </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар |
| ећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С п |
| а: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали |
| била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</ |
| е ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми |
| околити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао |
| а осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског по |
| био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван |
| га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Сто |
| {S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака ка |
| </p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - р |
| кривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, насло |
| човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот |
| а и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало |
| {S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са сво |
| зимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих |
| га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком |
| су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло у |
| ји си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме |
| х људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, |
| ивама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зав |
| а једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичари |
| ујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити |
| Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, |
| и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између п |
| авно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом мате |
| овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p |
| ад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то |
| и.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз т |
| младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би |
| орка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љут |
| сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасви |
| њена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној |
| ако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа те |
| е тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике вели |
| Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени р |
| његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори ње |
| у се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, кој |
| о да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже р |
| штампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њ |
| царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> < |
| Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без сна |
| {S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних ш |
| кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што |
| али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко в |
| че свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - |
| праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас ј |
| емљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено- |
| ренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> < |
| нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од м |
| вољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да |
| на на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој |
| уге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају но |
| арости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издав |
| едном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог п |
| прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које с |
| дне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зо |
| аоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који нак |
| ита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако са |
| е више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p |
| код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене м |
| е фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто |
| поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <p |
| јанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и уг |
| а прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто но |
| аву.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, гу |
| и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као п |
| са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S |
| скаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њих |
| има, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања |
| ошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неуг |
| иродне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео |
| су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош сп |
| ваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза кој |
| ајзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љуб |
| ађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устр |
| глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са |
| 186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се н |
| пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашт |
| чуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - |
| коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и ра |
| значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још |
| једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извеш |
| н.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приме |
| ађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" |
| београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није ште |
| купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед к |
| звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пр |
| , Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и с |
| о је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} |
| у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ле |
| аге и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остарел |
| адније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовим |
| ице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва ч |
| ље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним |
| илош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне |
| ти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстаз |
| оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се сме |
| дравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си |
| , ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али |
| аку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им |
| м рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" |
| а величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обал |
| еш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то св |
| Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком н |
| ста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} |
| дна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога |
| лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од вр |
| и су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност см |
| дима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и |
| чена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, њ |
| ала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно из |
| це нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних б |
| о себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово |
| н, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с |
| n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз пр |
| це свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је |
| о из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.< |
| јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је |
| циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кљ |
| бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Св |
| , чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонт |
| прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осе |
| рам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њи |
| оворио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нис |
| чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, |
| твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, п |
| бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бес |
| да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страш |
| суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разум |
| стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог ле |
| авој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p |
| свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутраш |
| други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} С |
| дну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је |
| не свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и |
| , бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи про |
| и, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она м |
| ности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без д |
| овања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да г |
| е две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако |
| ног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег сне |
| ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија т |
| е посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p> |
| то би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не |
| и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући сл |
| ирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним о |
| у око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се до |
| у била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су |
| ешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош |
| младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Сн |
| дно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашар |
| , косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S |
| толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцела |
| Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, как |
| азујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом бе |
| а мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ств |
| е стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Зб |
| олим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах |
| 0_C1.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па |
| адокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва |
| жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког |
| е није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног |
| туба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, |
| то му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дне |
| пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и |
| гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста п |
| састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} |
| тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он п |
| ој црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартиј |
| о на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на |
| вао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио се |
| вати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног уг |
| једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана |
| багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} |
| тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијај |
| воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене буб |
| сић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је |
| пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, ра |
| идео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И |
| ош један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико |
| тра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> |
| драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p> |
| и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће |
| м.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупаст |
| заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао |
| данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубо |
| соко.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љуб |
| планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и у |
| институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивал |
| вник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тре |
| његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова |
| ишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Миха |
| нци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење |
| амваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици. |
| ајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирно |
| </p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дош |
| Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{ |
| ом кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само |
| главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да јо |
| Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољуб |
| мо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијев |
| ћ се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зо |
| војих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он пре |
| у.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у |
| Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седиш |
| је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она |
| ине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, |
| масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник доб |
| рку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чив |
| једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна |
| о, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је |
| ан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани |
| рагану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би забор |
| ћу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} О |
| d> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио |
| столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Пол |
| чало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало |
| ај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радни |
| и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ови |
| се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на њег |
| <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју со |
| веним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - о |
| је видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у |
| несе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а мла |
| божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, зат |
| а друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица доп |
| рагани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да |
| ни је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савиј |
| ти своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кре |
| о буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, |
| су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао |
| рицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену с |
| олење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим |
| један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створит |
| било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару х |
| игарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам дне |
| ода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну < |
| заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива н |
| а тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда г |
| , ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n |
| азлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом |
| ?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло р |
| н радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је п |
| отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насе |
| окатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер |
| ада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l |
| Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чек |
| воришта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и г |
| сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама |
| S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, |
| тписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбан |
| да на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... |
| га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што |
| нџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: |
| било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да |
| чи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; |
| ла је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мр |
| му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра шт |
| , најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем св |
| успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипно |
| S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало |
| његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се це |
| је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази цари |
| !{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме г |
| уха, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седел |
| ти миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} М |
| .{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> |
| ио једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке г |
| ворио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви |
| сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти м |
| , али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, госп |
| е компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" / |
| прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли о |
| ао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао |
| мандовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд ниј |
| те.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико |
| } Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љуба |
| ечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су |
| хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао |
| све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као |
| час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чи |
| али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући нијед |
| агутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, ко |
| ма прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су |
| Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што ј |
| играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли п |
| зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми бе |
| спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгл |
| ра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприл |
| нила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је ра |
| х бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј |
| а, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банов |
| достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелен |
| еограду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо " |
| ездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумира |
| љке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царин |
| а наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, |
| Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољ |
| дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блу |
| ветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролет |
| од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривен |
| ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући |
| над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве |
| је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудар |
| ead> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не |
| 1.6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази д |
| о село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска т |
| а све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био с |
| у никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по |
| у избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакрив |
| пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила |
| чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубиц |
| ad> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банат |
| ти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа |
| сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика рек |
| ал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, |
| свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, те |
| ишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из |
| спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достој |
| за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драг |
| и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце ост |
| врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у |
| им улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распо |
| јој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{ |
| уке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок нес |
| од густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Круш |
| нас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатк |
| скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Ј |
| збијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочи |
| Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и |
| крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у |
| еним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на прежи |
| д се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне |
| них очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео. |
| ло говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> < |
| удо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне в |
| е у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примал |
| већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну |
| .{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, к |
| тојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... |
| радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> <pb n="181" /> <div type="cha |
| павицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило |
| ом у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дира |
| потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.< |
| а, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене п |
| ећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим нови |
| обично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице п |
| тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; |
| да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обала |
| 1" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбри |
| ен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био |
| ју свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове |
| але полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила |
| и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходова |
| како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - р |
| ио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је |
| ала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником прод |
| дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ов |
| ати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орл |
| ове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по пескови |
| ликом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зо |
| а!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> |
| - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе |
| но.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас |
| упе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијали |
| вора гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њи |
| тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише |
| и на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из |
| , опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво поду |
| и пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине пок |
| им, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене кос |
| им, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене ко |
| м мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног кр |
| аво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси |
| сио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пље |
| и жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске приро |
| едним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у и |
| о.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њег |
| м ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу |
| и и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен ж |
| и, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе из |
| вља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, |
| његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
| јом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доист |
| а мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре нег |
| а непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива пи |
| јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој ст |
| мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не |
| тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе г |
| ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загоне |
| дне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако нап |
| ли...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели д |
| осто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола к |
| нило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, с |
| розничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... |
| сти по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових љу |
| једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би ви |
| ш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, |
| лош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу |
| осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тог |
| ујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим д |
| уче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости |
| твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад с |
| је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се |
| е повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је наста |
| ићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви рас |
| i> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је би |
| љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и га |
| {S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter |
| е осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у п |
| нину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике |
| чио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледал |
| ном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и п |
| драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу |
| ти што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала од |
| ветлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја |
| нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за |
| старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и |
| о у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна |
| е долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На све |
| раво, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како |
| рагана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и |
| која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе жи |
| шка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она |
| во и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосе |
| ио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речи |
| омисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једи |
| е, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљ |
| аст да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој кул |
| били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насу |
| као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи |
| собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке |
| с четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим |
| је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! |
| е им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се ре |
| р сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале в |
| праштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, а |
| убили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нем |
| дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо.. |
| лу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша се |
| аво на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више и |
| метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стаза |
| браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку |
| ини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обич |
| о.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се сп |
| себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они |
| и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу то |
| нира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у |
| ог багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се ка |
| берницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко |
| им брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се |
| отово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и |
| те се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега пос |
| расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, |
| едоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, |
| један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу к |
| али су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> |
| ћа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зим |
| ек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амв |
| ара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и ска |
| е да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то воли |
| т поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из |
| ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Уж |
| догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су |
| и и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило из |
| врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} |
| а, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, пескови |
| ко година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годин |
| ело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас |
| ало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште ру |
| штво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позо |
| и да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпј |
| мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Мило |
| ати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, |
| рагутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела ј |
| са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен |
| , ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, пр |
| плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се |
| </title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</ |
| дно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раст |
| оцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колег |
| е зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити |
| S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо о |
| - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела и |
| у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати п |
| доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињ |
| је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>К |
| наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак |
| наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не |
| е, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: п |
| .{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Н |
| е да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу |
| ...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје ко |
| </p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговор |
| шло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развесе |
| повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, на |
| написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} |
| чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} |
| о... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Т |
| ..{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади |
| правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколик |
| во не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позори |
| изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на по |
| кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{ |
| ха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво. |
| ства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и уго |
| поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то |
| на, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> |
| , Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су |
| и, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а реч |
| груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлос |
| усрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су |
| ла мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог е |
| а и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа з |
| да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је |
| ивоту катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на |
| ха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само ка |
| тај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелник |
| авој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног |
| морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама з |
| полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима неш |
| листало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бива |
| тражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је |
| ила широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед |
| ратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нум |
| грена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештан |
| реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелни |
| руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав |
| се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - п |
| ој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степе |
| ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова во |
| ваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даљ |
| земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је о |
| да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурн |
| ала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за с |
| ма.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце н |
| > је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе и |
| знад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала |
| отска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однего |
| а што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скруш |
| } Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је |
| p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што ј |
| Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Г |
| е дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у |
| ну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму дода |
| ајбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, је |
| ав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше верид |
| све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац ч |
| ај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећо |
| тво чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој ку |
| ше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хте |
| ицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{ |
| , моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје нај |
| меном чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће п |
| ћана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један т |
| говачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, |
| лади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан |
| ушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице |
| лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић |
| .</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књ |
| ла два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са с |
| .</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S |
| је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од за |
| да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано з |
| немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом з |
| ила... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милош |
| толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова ово |
| те?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препоро |
| редио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{ |
| им што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила |
| изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S |
| х наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније |
| н човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзи |
| еве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!. |
| шљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица |
| , свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се го |
| жавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже сво |
| во за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздр |
| је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> < |
| нствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дуван |
| вињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским гр |
| да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана |
| људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи |
| ичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било де |
| ове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот.. |
| да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени |
| гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи живот |
| ољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад ј |
| се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је ја |
| } И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и т |
| те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, |
| око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржав |
| кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш з |
| p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отр |
| и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима о |
| та патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао |
| шио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила |
| } По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То в |
| амом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ива |
| /head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих дола |
| их дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много |
| те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена. |
| било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренута |
| у.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маг |
| {S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</ |
| це, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико х |
| што нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} |
| запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се |
| {S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Су |
| ући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје |
| лој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један |
| све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац |
| су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредник |
| <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једн |
| посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице п |
| га другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника |
| дини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Пар |
| } Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богда |
| е и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристани |
| оље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражи |
| више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност |
| наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} |
| } Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Су |
| бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путн |
| ан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне згр |
| ју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> |
| раћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика |
| крио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због |
| ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због |
| ирила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро о |
| тичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, З |
| Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је |
| зе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава |
| нове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он заже |
| и, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у |
| ечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како |
| тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око м |
| - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте |
| ј оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну |
| > <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори |
| Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да к |
| ичкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из кој |
| венио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила |
| S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такв |
| S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ни |
| нам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада |
| } Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и раз |
| ост своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, с |
| оји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опши |
| што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам раз |
| ено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. |
| !{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - |
| је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта |
| .</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, |
| ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих дво |
| као је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила |
| чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозрив |
| исар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у с |
| мо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" |
| лизу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка н |
| саној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по беде |
| ет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{ |
| на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту ку |
| !</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: |
| се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} |
| поменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последње |
| гледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту с |
| онотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а |
| на не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам умора |
| није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече |
| .</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи ов |
| здравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S |
| је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: |
| а си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p |
| ео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила о |
| шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве |
| у брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Ис |
| човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећ |
| - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда |
| један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која |
| што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку. |
| то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе |
| наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, |
| па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољ |
| ам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољ |
| олико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила т |
| вало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних |
| етит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - |
| ош један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог |
| долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</ |
| анемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} |
| а писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на |
| не њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађ |
| ања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити |
| страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње |
| лама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, по |
| .{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су |
| p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних мно |
| х профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје |
| највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb |
| полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, |
| егове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти |
| тисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби |
| велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа |
| јем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси за |
| румом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, |
| , њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењ |
| ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам |
| } - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љу |
| раћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <p |
| шу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми в |
| да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја |
| и је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам |
| з снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак |
| {S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на |
| г додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је с |
| а брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех |
| а, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за прв |
| му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљ |
| су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њ |
| рао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескра |
| скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух шт |
| ... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хл |
| очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прош |
| .</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; са |
| претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао |
| ај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој дра |
| раз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Ал |
| м њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовоља |
| за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi |
| ове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код велик |
| буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Отк |
| а сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо моли |
| ри тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Тре |
| гловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због д |
| сам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без пре |
| е: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, |
| то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, |
| </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је |
| ам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што м |
| краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога |
| шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак |
| .{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и н |
| p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те |
| азвеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти |
| краћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам жи |
| напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели при |
| м веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад види |
| пуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти п |
| ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме в |
| их чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је до |
| садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни м |
| , а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда нем |
| реба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто так |
| у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, за |
| рце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелни |
| рце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, нач |
| ихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као п |
| га било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова ми |
| југледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника |
| ећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба ч |
| неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметнос |
| ом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у на |
| све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претури |
| ти.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој со |
| ли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како ид |
| је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, |
| њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматра |
| , моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док т |
| спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спусти |
| ља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени |
| а за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадр |
| чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа |
| је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овак |
| ње, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са с |
| е се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, ни |
| а студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у ха |
| најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем |
| ико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка узд |
| сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странки |
| - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву је |
| > <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново за |
| последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечано |
| а. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим сво |
| а."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада о |
| "</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало в |
| а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситни |
| а према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледал |
| оће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p |
| илош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Крем |
| олико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило из |
| p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то |
| н није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жи |
| нови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица уста |
| о је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се |
| но је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Бо |
| Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{ |
| довољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покри |
| нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје при |
| p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и |
| о црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Свето |
| се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која |
| о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} |
| г чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја |
| и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није зна |
| етварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се приб |
| осад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али неш |
| овима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрс |
| Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много р |
| обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p |
| ам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена |
| ину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвен |
| екао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се |
| агорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драга |
| Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило |
| да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту с |
| ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим |
| слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена же |
| из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити |
| а мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалност |
| зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несре |
| ам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да н |
| га женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела |
| азовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио |
| ој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, о |
| тњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, |
| а се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши |
| екујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув чов |
| иш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју в |
| епати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за др |
| олиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није дов |
| га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </di |
| ам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бит |
| тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасп |
| д твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена |
| а је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако |
| мицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан нег |
| ки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да |
| војка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој |
| поље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за |
| захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, |
| /p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која |
| срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, |
| ак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} О |
| ебе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, |
| ного деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно: |
| на; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја то |
| ом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој сре |
| ги утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао сам |
| г и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако ј |
| и ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вече |
| а његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом. |
| при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајић |
| однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за |
| срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био за |
| њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему |
| од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са |
| је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, о |
| зајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавни |
| емагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ран |
| S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило |
| о је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему |
| ила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она |
| ића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, ка |
| не људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, карије |
| њена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, је |
| ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трем |
| о вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обве |
| трах да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути |
| давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек |
| вот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја не |
| ан моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на иви |
| и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам исп |
| дним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је нач |
| графије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, с |
| ка због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на |
| ија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој |
| та и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих бр |
| осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету |
| ...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се |
| ече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, |
| ва девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 |
| ак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча |
| о:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строг |
| м које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности |
| ни су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} И |
| нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мењ |
| које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говорил |
| остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да |
| и за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S |
| ке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа |
| у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили |
| их, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили д |
| ?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осе |
| саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његов |
| ора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њег |
| </p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновни |
| г ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у црт |
| S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окр |
| осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице. |
| е могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна на |
| уку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са була |
| нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је |
| нам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су |
| на утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ћ |
| а што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да |
| е руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њен |
| а је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће са |
| ошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира |
| ла је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на |
| е у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце |
| ово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма бил |
| а једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од |
| рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на |
| или су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Б |
| бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</ |
| утак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступањ |
| оцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с |
| па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранк |
| клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тел |
| корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе ка |
| му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећа |
| Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрен |
| и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било |
| на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мал |
| ти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице |
| е.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостав |
| м су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију с |
| лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво |
| ктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} |
| ад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука д |
| д примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} |
| астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра к |
| }" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изи |
| </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изне |
| ле голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и |
| да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како д |
| а је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише |
| је схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због ко |
| аначких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и бе |
| {S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с д |
| е.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка |
| у собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне |
| свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну |
| ечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, |
| љубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, |
| до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш б |
| твар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме из |
| цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледа |
| ице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.< |
| како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво из |
| едним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој |
| могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, |
| се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра |
| ћима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Крем |
| ике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред н |
| ...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вр |
| неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени узд |
| нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то |
| ш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато са |
| и: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у |
| осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласо |
| снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши |
| те са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све |
| си остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах с |
| ознаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> |
| и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Б |
| есци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на ш |
| смо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и сва |
| ога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног п |
| управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за |
| , мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која са |
| и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и |
| жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом |
| дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави н |
| е падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било |
| , развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати в |
| Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи |
| атно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није прим |
| о не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се |
| , он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или |
| ајдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше ни |
| је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да |
| ије више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне с |
| што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. |
| смо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде! |
| гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока |
| но лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тиши |
| тане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, к |
| људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив |
| м погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која м |
| ази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, |
| је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} |
| остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет |
| све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза прем |
| > <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти гов |
| тупили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се ника |
| крива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима |
| ртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> |
| сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку кој |
| моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете б |
| би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Мога |
| о врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости |
| ече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао за |
| ла с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p |
| обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих |
| p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати пра |
| рудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ |
| , звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише ч |
| /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- |
| тало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати |
| вну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још |
| зумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више м |
| елог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љуб |
| авио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајни |
| .{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, сл |
| ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вил |
| сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" |
| број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> |
| тим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није на |
| неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али ут |
| а вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем |
| Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено |
| атиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствено |
| је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, |
| исима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уре |
| у дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, о |
| а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Б |
| режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи |
| ете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква ве |
| и град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? |
| атељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање |
| срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ст |
| тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се |
| на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и за |
| о мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само једа |
| да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике с |
| зад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени прип |
| наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела |
| дно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начи |
| би своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним н |
| а се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} |
| а снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад |
| о трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутр |
| лико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и хр |
| ћи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је једа |
| >- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његов |
| га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова зак |
| ута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} |
| стављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије |
| спремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, оч |
| ст чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољено |
| а у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, |
| {S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, б |
| се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p> |
| n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде. |
| но крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... тр |
| Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само |
| или дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из |
| ам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижн |
| ајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу. |
| није те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по |
| наге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво. |
| у душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју т |
| тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} О |
| млет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашо |
| сјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао п |
| е ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} |
| к.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра др |
| се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се |
| ови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник пом |
| реболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све с |
| е мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који ј |
| мо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, |
| градски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право н |
| удова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видел |
| ница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади ч |
| сијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од |
| хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{ |
| ишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка |
| е било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То |
| шу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубок |
| у на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њи |
| и долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући |
| јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка |
| Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и |
| .{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све еле |
| ао галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим |
| е искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по н |
| лице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној елект |
| је њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачи |
| ало.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја |
| ао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави |
| инска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с |
| осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађ |
| о увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш р |
| ео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и |
| <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња. |
| ког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p> |
| та.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек |
| ар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, ули |
| n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.< |
| у кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних бр |
| моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, |
| њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и |
| на, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} |
| рига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје б |
| ли сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то |
| <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у ч |
| за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку нево |
| опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко |
| у.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум |
| Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њ |
| .{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и про |
| ли у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} |
| нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се |
| лио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима |
| соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су |
| и је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слик |
| им или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчев |
| бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду нег |
| ају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве ка |
| ј тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n= |
| плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи |
| е до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен пра |
| S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за трену |
| тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они |
| стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа п |
| ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега |
| вала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се поја |
| </p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и |
| м љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо о |
| га.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од |
| га.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од |
| еправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, |
| ину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све |
| в живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би |
| вљао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподари |
| које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сли |
| ање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности |
| његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да |
| аше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи в |
| талог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и буд |
| о је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја |
| тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његов |
| а лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзир |
| ке, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости |
| огла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је ов |
| ве што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му тре |
| у.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанк |
| кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистиј |
| вити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав как |
| горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љ |
| ајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Ниј |
| инама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њен |
| викавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све |
| анство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих год |
| чинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у |
| хом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо крив |
| ио је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да и |
| и.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је |
| <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав |
| енку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водит |
| ејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по |
| јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и |
| мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, |
| а.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у ко |
| о самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер |
| живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га н |
| ће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта |
| је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за |
| љиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без в |
| у моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о |
| љив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије прав |
| орак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани с |
| који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разоча |
| а пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај в |
| b n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечано |
| дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, јо |
| човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помо |
| не љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на в |
| му задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном |
| од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја |
| од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ј |
| , не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестр |
| и ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га |
| "227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једн |
| најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једн |
| гу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре. |
| тварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, |
| а?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји |
| срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешен |
| људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поузд |
| булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без ког |
| том сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужно |
| езати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило |
| ложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давал |
| и се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек ј |
| и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав |
| Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве с |
| још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, веч |
| ратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љуб |
| тво које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун с |
| /p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа н |
| и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је ос |
| љено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго п |
| или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави |
| , Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном с |
| де... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - |
| у и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да |
| ак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар ут |
| а ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на ид |
| од њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, |
| не.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Мило |
| ојем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних р |
| породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви |
| едну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим послов |
| сте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету |
| ровела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задов |
| о везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваз |
| ези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља |
| о не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на он |
| сто где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, о |
| бра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смо |
| ело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго |
| те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да |
| може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао |
| {S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, |
| ао да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> |
| спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшил |
| рба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвин |
| већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и нео |
| е била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса. |
| о једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на вели |
| сти, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у |
| о у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност |
| рела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није |
| ца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам о |
| уо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} |
| е, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не |
| ју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни |
| чавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи |
| обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те во |
| учно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано |
| себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије |
| ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су с |
| ужбу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов |
| најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, л |
| неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није |
| лоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али |
| ом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених |
| клоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима |
| угим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> с |
| души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи |
| у!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба |
| корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба |
| у љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам тво |
| спитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати |
| свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, |
| одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти зб |
| згледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице пој |
| шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{ |
| ао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати |
| инила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али |
| пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div type="chapter" x |
| акша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за |
| и и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћем |
| те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које с |
| у неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се ув |
| одирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и |
| редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпу |
| познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрл |
| {S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет з |
| повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење |
| сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склони |
| ланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се уто |
| што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом |
| на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ |
| м облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем |
| .{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Прежи |
| ог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постоја |
| прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи б |
| } Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео н |
| из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? |
| шено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и |
| омагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разг |
| ..{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, |
| ручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвој |
| трах ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехив |
| не правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жила |
| иродњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свес |
| аду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно ју |
| разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало |
| , њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зо |
| астрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окр |
| ачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, к |
| својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан т |
| његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов д |
| е.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју с |
| која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мал |
| о она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љуби |
| надно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташ |
| вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоста |
| у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору по |
| {S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину |
| аму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који п |
| ју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, |
| падању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску с |
| хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики |
| љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приб |
| ари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Креми |
| оралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену |
| х добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно ср |
| ве казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p |
| имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог ч |
| знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако |
| кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете |
| } Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђа |
| видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у |
| расти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко |
| у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама |
| Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоре |
| њена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом |
| је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле д |
| велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За |
| сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко |
| као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати с |
| сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади чо |
| И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувели |
| у коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, м |
| е уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћу |
| те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној |
| ошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја свој |
| не, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S |
| ејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широк |
| на.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено крет |
| ници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају п |
| {S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим зан |
| на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те |
| {S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке |
| Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су рас |
| из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама |
| приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке |
| } Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, |
| } Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ. |
| огледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори |
| испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић |
| кушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино |
| ма су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, |
| и да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да |
| мем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам т |
| т!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је |
| као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је јо |
| одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поре |
| ори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она ј |
| оп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот заго |
| живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И с |
| ћности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за |
| нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи жив |
| ити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме |
| S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад |
| } Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од н |
| а се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунак |
| н облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мис |
| а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зор |
| убав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он |
| шени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и леп |
| ремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе |
| двратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну |
| а се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег гр |
| да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да к |
| ем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслуж |
| ња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким |
| за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> |
| и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда |
| ивот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колик |
| који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили с |
| је био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем к |
| љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без |
| т гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на с |
| у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао |
| ивот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} |
| те вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S |
| </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истин |
| вољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, |
| потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу пот |
| кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с ча |
| оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног д |
| ека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се |
| о не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они из |
| } Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> < |
| Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти. |
| њеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путо |
| лу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто |
| цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило |
| ештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло |
| изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећ |
| ићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугм |
| а пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, |
| би.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори |
| - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто |
| аси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} |
| ваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске |
| та, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку не |
| она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreig |
| ту, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду |
| оде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независ |
| ка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испо |
| тао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њи |
| ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, |
| нски сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог свет |
| пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза кој |
| ло тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински |
| у безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћут |
| лик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, |
| тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били |
| бљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У о |
| алеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У |
| ква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала |
| и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title |
| свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као о |
| ашине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач |
| неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадни |
| ост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну д |
| да, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша оту |
| д нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало н |
| , да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слобод |
| се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао |
| о дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом не |
| сна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му |
| мњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају с |
| куша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро поз |
| је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом |
| им снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понав |
| што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не |
| ао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица |
| ђујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога жи |
| е њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победи |
| вости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па |
| </p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S |
| мао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је |
| муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се к |
| е ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{ |
| око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи с |
| сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелази |
| рема томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам |
| труји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} |
| е волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} |
| дна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је |
| драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њ |
| жа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта |
| ак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом живо |
| песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S |
| не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање |
| о оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од д |
| есника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт ди |
| пши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себ |
| света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ра |
| аву од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те |
| рала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> |
| о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у |
| имећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као |
| зоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан про |
| али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело |
| јава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре |
| ио је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како с |
| латан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити |
| орка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је д |
| ек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло |
| лика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жа |
| јом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешућ |
| аретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је |
| даћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нем |
| ка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао |
| г лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа |
| ам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p |
| и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој |
| n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је |
| ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варо |
| јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши |
| се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кре |
| ако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>З |
| На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна |
| з њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио |
| дао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цар |
| а, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав |
| аца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ус |
| уде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме |
| ала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја |
| чке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разн |
| чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног по |
| е се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најду |
| и песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за |
| ело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојц |
| потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љуб |
| То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао н |
| лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је отк |
| ош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствар |
| ане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених |
| је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим |
| вај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као |
| еселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд |
| их планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођ |
| ово откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господ |
| ком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p> |
| зад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} Н |
| и са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су би |
| Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} |
| н исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би д |
| } Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S |
| јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш |
| а не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја |
| лош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао |
| <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела |
| бав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила |
| оље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа с |
| раж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису |
| ути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење |
| о, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих |
| >Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша по |
| еселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p |
| ма, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су |
| ја је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним понос |
| апали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> |
| Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног м |
| в до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру |
| ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. |
| так новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није |
| рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот б |
| са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција |
| шу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо пл |
| ије била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драган |
| арала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још |
| им бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даљ |
| вар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан |
| је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срет |
| е и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Н |
| <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, |
| као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, |
| се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је |
| , у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стал |
| самљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба |
| е, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb |
| самљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја |
| у се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> |
| ла је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала |
| је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте |
| у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма ј |
| се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он |
| си ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположен |
| брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју ми |
| постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претер |
| едништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли как |
| имо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> <div type="g |
| ну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао |
| ице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окру |
| алице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да тра |
| пама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицим |
| врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За о |
| који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он ба |
| љајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили дале |
| вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да уп |
| ех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се ниј |
| емо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се мл |
| ћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам на |
| т свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хор |
| тури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и |
| ише кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба |
| ублика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикава |
| <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, о |
| ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Раш |
| од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</h |
| каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи пад |
| д светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце тов |
| не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се |
| > <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да |
| да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедиониц |
| акцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</ |
| поменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади |
| то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохв |
| ло када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка пре |
| жно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? |
| рала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати |
| е неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица |
| њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се |
| стоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој в |
| у се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме |
| жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух |
| ена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак |
| је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 |
| говима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту |
| вени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у |
| у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љ |
| и коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татин |
| ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, |
| каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују |
| родолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није |
| м да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} |
| p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И за |
| > <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и |
| је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по њег |
| помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и прете |
| ишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана |
| сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - п |
| војој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, ст |
| који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови |
| p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљо |
| рали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се |
| лесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино |
| ата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, ис |
| ти, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с |
| лош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса |
| прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и |
| ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар гла |
| журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Св |
| апиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свр |
| тао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришн |
| Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали |
| ти целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди |
| и и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако нев |
| руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још в |
| изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту |
| на - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Мил |
| ћ ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жен |
| приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у |
| е да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопаже |
| пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, |
| те остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер св |
| иди ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сто |
| {S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што |
| део ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се |
| аце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што |
| ји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрај |
| е сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пас |
| Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се |
| тним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више л |
| авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам |
| ођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти |
| де отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује |
| би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио? |
| де угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за ра |
| е ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисл |
| е груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћ |
| елома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом |
| воје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и |
| .{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавал |
| p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S |
| ребало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хриш |
| а ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи |
| кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће к |
| - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу |
| се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријате |
| них очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду |
| парац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође род |
| а пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Вас |
| ћицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни |
| д другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих |
| људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја ду |
| љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је |
| едњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се чес |
| вога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаг |
| на симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорк |
| у жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан |
| у мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам как |
| S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово мест |
| аганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће |
| а себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} |
| давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио |
| {S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, |
| нала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да |
| та само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у ру |
| а дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, |
| очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехо |
| ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њ |
| ди.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило |
| е да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно пр |
| е мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> |
| црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, |
| ити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да |
| ело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча |
| ко нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од |
| е често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо јед |
| ред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики |
| а пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остај |
| и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анар |
| у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се н |
| .{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То |
| дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон ко |
| ш једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да с |
| са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{ |
| као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје ста |
| сетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> ст |
| , молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p> |
| е развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше |
| је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фи |
| гана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од |
| ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој |
| се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, М |
| млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љ |
| да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под на |
| едодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, |
| ро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек б |
| га детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао |
| последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко о |
| в, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му с |
| те, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа ди |
| ао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; |
| а књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанст |
| и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љуб |
| било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја |
| А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић |
| ред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређи |
| лошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба |
| словима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Шт |
| - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме |
| породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет год |
| земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно н |
| иром отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се |
| се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрп |
| о постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} " |
| е прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} С |
| намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да |
| ине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хв |
| анствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за сво |
| реба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> |
| али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је нек |
| право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је |
| изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле д |
| и смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њ |
| у се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су сталн |
| ш више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гу |
| .</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ у |
| е ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће чове |
| се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, |
| и немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{ |
| лада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом |
| нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно |
| аша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Ал |
| ст можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће ист |
| кад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вреднос |
| ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> |
| пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пр |
| а, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио ш |
| и као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се нала |
| столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његов |
| ога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових |
| што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша дан |
| ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везан |
| убав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} |
| > Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи |
| ној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а у |
| ледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, не |
| на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго бић |
| роводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n= |
| жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепств |
| } - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује с |
| већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је ст |
| да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Пр |
| а, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се |
| га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и ми |
| х редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и мало |
| ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а |
| , али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем |
| енским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбуд |
| мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике шко |
| тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на |
| ти добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славо |
| као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза п |
| не с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породи |
| утра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi |
| у Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.< |
| задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, н |
| и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели пр |
| уговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову ум |
| има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипа |
| иле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана повер |
| ти.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелу |
| рапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафано |
| а, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до то |
| не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам |
| еограда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, |
| Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По ц |
| ео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра шт |
| време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим |
| но ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме раз |
| о пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена |
| једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> |
| је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} |
| ико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији |
| е познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> < |
| е, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, а |
| аће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми |
| >- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, |
| не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, |
| вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом шт |
| лико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби не |
| добије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити |
| ој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог |
| /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у живо |
| гог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом |
| иња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку |
| , бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, |
| ота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле м |
| се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривал |
| и пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни ли |
| амести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо |
| е се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Мил |
| други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогун |
| тао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас ко |
| омно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка. |
| чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испа |
| авесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насеља |
| признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или ју |
| ић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио ник |
| аси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели |
| он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> на |
| шено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{ |
| е, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећа |
| пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, с |
| аменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари |
| о да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чара |
| , у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се ру |
| S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, |
| ти и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да д |
| велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, у |
| /hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад |
| реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква |
| реци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја са |
| крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осе |
| lestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S |
| олико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у го |
| дник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и |
| S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао |
| живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима |
| умци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њим |
| {S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих |
| оједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварал |
| часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот преста |
| ја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, др |
| пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори |
| еђена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, |
| бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обо |
| е, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да о |
| е и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је |
| и, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна |
| итуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред оглед |
| је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није зн |
| ери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Пост |
| дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унут |
| > после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{ |
| ео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више ни |
| који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао |
| и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда к |
| смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била ши |
| ани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остав |
| њи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја |
| оји је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири пону |
| живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа ц |
| тофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био |
| ше.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Мил |
| о разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како с |
| нацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро |
| ом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало |
| срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги |
| радског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош уп |
| онекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не |
| за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју сло |
| У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме воли |
| ирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се |
| та бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти |
| ивимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избе |
| ворили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Је |
| ве што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао |
| учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка б |
| с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам с |
| и су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако л |
| е наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност ј |
| Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани |
| ди у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлос |
| хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухвати |
| као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучн |
| бастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од б |
| ом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим |
| у.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошл |
| ног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> |
| веници трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са |
| орило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није ра |
| се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна. |
| ку неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте шт |
| Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад |
| к кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| нутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појав |
| , који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и ње |
| ших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се |
| ри дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би м |
| сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и |
| умента, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, |
| није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да с |
| ат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то |
| воа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдар |
| поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S |
| вљењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају |
| ја је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нис |
| , написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} |
| свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? |
| и <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам |
| очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њи |
| штво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тра |
| ам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До о |
| цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S |
| у, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир |
| лод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем |
| чало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од |
| природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред |
| ишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи свој |
| Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за |
| ошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спрема |
| , црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно |
| Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и са |
| е после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S |
| де био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зор |
| ослушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћу |
| епо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобниј |
| </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким т |
| датака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред |
| коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с |
| е ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, бел |
| м, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја |
| ју, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био за |
| обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћер |
| сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="20 |
| </p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти |
| ом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и до |
| } Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на она |
| ју велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и |
| ју велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S |
| посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу к |
| воју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И |
| но вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа |
| .{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити |
| > <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си |
| p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p |
| се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последњ |
| ити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад кој |
| капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвећ |
| редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепав |
| госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг |
| ка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да |
| спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из ко |
| том унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага |
| унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно |
| икама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су |
| дње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава |
| тмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су п |
| овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак |
| и Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили |
| о, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски послани |
| ти у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастроф |
| о околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му умо |
| су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала у |
| ран, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милош |
| ом клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у све |
| <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлос |
| о остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да с |
| не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу теш |
| , све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић с |
| атражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Сам |
| трага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињ |
| а, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче |
| радан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и |
| ашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина љу |
| мљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До |
| , све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега |
| о њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које с |
| е обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби |
| на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време |
| иња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборав |
| ижњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте |
| ромењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пиш |
| чима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што са |
| погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно |
| еограду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да |
| гије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић |
| чунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму с |
| је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе |
| твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им |
| мо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} |
| а рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће |
| екину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем |
| у ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, |
| ј, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе. |
| соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није ни |
| е дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покриве |
| Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем |
| испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандар |
| од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало |
| соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је |
| оравити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у |
| могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити н |
| оним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је |
| е добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми р |
| - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам |
| иси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} |
| Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ |
| ом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбр |
| {S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здрављ |
| бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из т |
| пу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{ |
| а шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или др |
| тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} |
| ке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драган |
| мић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које |
| е једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколи |
| нице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и ра |
| је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Ми |
| не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја иск |
| сли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој |
| ђу себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и |
| јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у полит |
| да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не |
| у.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово |
| се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да |
| богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, забо |
| и још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</ |
| - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу |
| да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен споти |
| и дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која |
| највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београ |
| сле његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} |
| и!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да ми |
| обијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није |
| иде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је с |
| али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је кр |
| > </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе! |
| полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, |
| нетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људ |
| у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита |
| е, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка |
| ead> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш с |
| га.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> |
| о.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај |
| кад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала |
| а.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата |
| ране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне |
| ве Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих |
| он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљ |
| ло тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад |
| кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напо |
| не разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојал |
| о у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са |
| лова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу к |
| им очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини |
| чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина |
| о огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бин |
| ла се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њ |
| на, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несве |
| ћу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер |
| је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе ста |
| врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сара |
| предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била |
| се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај лит |
| ри.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> |
| анови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, зап |
| је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S |
| је симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница. |
| овечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим |
| сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно |
| лаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх к |
| пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раско |
| сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и с |
| она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће |
| кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу по |
| на прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допу |
| инистарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дво |
| 208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усам |
| у мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут |
| жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може |
| је никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осв |
| свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из слу |
| и која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге |
| прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" |
| а долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не |
| штом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко башт |
| о Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља |
| p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... |
| их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу |
| {S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на |
| а.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком ка |
| ју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb |
| .{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или |
| и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да каже |
| , то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} |
| Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности њег |
| е она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо сву |
| ужан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{ |
| још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и |
| ва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво ру |
| а збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} |
| није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање |
| Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне |
| ње управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Те |
| ој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, о |
| о од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што |
| шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сес |
| е познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ства |
| ош три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и с |
| 00_C3.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притвар |
| очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и |
| дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му д |
| ого господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове круш |
| евих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од < |
| убим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и све |
| м образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих |
| но је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, плем |
| а Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну тала |
| д кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је пошто |
| а једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зо |
| летом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. |
| ред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из који |
| S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одб |
| овори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{ |
| и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа ни |
| и донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у |
| у.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ј |
| песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промење |
| његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се |
| жава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он с |
| ом белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на |
| да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, |
| да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мир |
| свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже |
| купи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од |
| те пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекл |
| .{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме пре |
| ањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован |
| е из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у вели |
| а отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{ |
| тога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели |
| ртер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... м |
| ила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, |
| поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p |
| p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски |
| {S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и д |
| а се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио из |
| огдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући нај |
| његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена танан |
| p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. |
| д предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посм |
| место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела |
| <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S |
| своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тре |
| <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли |
| г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. |
| ли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно ка |
| у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико |
| а својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог од |
| еприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо. |
| ни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што с |
| о је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила н |
| ја је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Пос |
| и би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравал |
| пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склања |
| осматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов све |
| е кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, |
| ио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био |
| е био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгут |
| .{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах. |
| е толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{ |
| би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони |
| шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гл |
| та била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа. |
| љује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ов |
| .{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересо |
| оје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали |
| . </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као ра |
| време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвес |
| Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најеже |
| едњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: |
| а мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убед |
| ашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте |
| у <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, |
| о су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се ј |
| ветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живет |
| ва људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пр |
| S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни зада |
| е разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непоз |
| оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт д |
| ли, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркин |
| } Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и з |
| ена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у |
| на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је ч |
| криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То |
| воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и |
| ши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станов |
| дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у гр |
| ух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташн |
| м највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ би |
| т дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је |
| колико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје |
| зрадио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда |
| говори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце |
| горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан б |
| ом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади |
| > - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се |
| ком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жељ |
| и човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубав |
| мо о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш раста |
| ри, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли |
| окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади чове |
| н жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих |
| исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у ци |
| ребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да |
| едно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе |
| заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се ма |
| осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупц |
| но оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, |
| орка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, н |
| ећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се |
| је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега |
| вити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви |
| .{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је с |
| p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на гл |
| ше се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње ј |
| је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумева |
| p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили |
| то је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихови |
| е Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жрт |
| бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зим |
| сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ј |
| лош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених кри |
| могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио ј |
| ад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се од |
| ој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и |
| ме.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то |
| као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да ј |
| онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Ми |
| прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у |
| . </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као не |
| ивота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала |
| ун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је госпо |
| неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро |
| љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено |
| седла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напун |
| ad>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино пис |
| ије најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике ст |
| чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта |
| овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне |
| - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> |
| адио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да ка |
| > <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој |
| ачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи св |
| а у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и |
| и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове |
| м горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} З |
| гове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да |
| ађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоно |
| рописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изиша |
| вољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он |
| истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, пр |
| света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широк |
| недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} |
| којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си |
| аједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, |
| почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што |
| какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> < |
| а се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљ |
| оје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много? |
| и да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за ст |
| одне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе |
| , непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, |
| .{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви о |
| а.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене |
| начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се нач |
| ру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекида |
| ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњ |
| и се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> На |
| во изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица и |
| сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног |
| данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и само |
| Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега |
| Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним ствари |
| ун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упол |
| воје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без |
| ћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење ил |
| ; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на |
| рочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге |
| олико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега |
| и баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш |
| p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао с |
| ка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, |
| ва на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, да |
| је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у ду |
| ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи |
| кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено |
| осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољс |
| ћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва |
| ство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити |
| ала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би |
| арче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од |
| а ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ ј |
| .</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто |
| били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кор |
| понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста |
| , ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још и |
| и који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог до |
| денткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светл |
| амо вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога друго |
| ТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Крем |
| заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренута |
| су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је |
| те лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедем |
| ивљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из ми |
| ињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је |
| е на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ниш |
| али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љути |
| раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од је |
| уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турск |
| се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, |
| смехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.< |
| своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> < |
| пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас |
| тао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њи |
| ојник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођ |
| </p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице к |
| од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновн |
| ао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Бео |
| перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљк |
| је.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај мон |
| о сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Ка |
| ште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишл |
| устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико воден |
| p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од он |
| /p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задо |
| опао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црно |
| а застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> < |
| ругог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код |
| Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из |
| како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S |
| гру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да ара |
| После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> |
| е ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она ниј |
| да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутин |
| .. то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га м |
| ила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му да |
| агодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пр |
| а Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p |
| равуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Ј |
| ребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало |
| Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и |
| смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути |
| ња.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је пис |
| ну на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја |
| ерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, к |
| ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело л |
| чају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. |
| p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је п |
| е смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још неш |
| ! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехи |
| а су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој наша |
| иниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, |
| </p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, |
| - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока. |
| сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овак |
| треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да |
| љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију по |
| орком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и без |
| Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његов |
| ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђет |
| о се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{ |
| т ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Р |
| ред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на |
| остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на |
| деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се |
| одужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, |
| к што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело св |
| ја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полаж |
| н.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} |
| основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у |
| читим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као |
| и дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девој |
| и са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као |
| мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши |
| у.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамва |
| ло си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Пра |
| на дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понуд |
| ли, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више |
| девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физ |
| назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Мил |
| је толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви р |
| ану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</ |
| дин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} |
| ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и два |
| и се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека у |
| ебе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљив |
| а своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, |
| мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога поједи |
| свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашо |
| у на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за н |
| оја је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; |
| рдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав |
| и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике њег |
| с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, н |
| нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, п |
| ости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Б |
| е госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Мило |
| пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема |
| добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око ме |
| амо да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, зна |
| смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бе |
| римицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</ |
| к смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је прат |
| коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву. |
| волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: |
| дно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука |
| шан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и З |
| , ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} |
| у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о оно |
| варт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог |
| пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је те |
| ш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра |
| м рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких ново |
| вом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћ |
| а сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, у |
| а ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује |
| обудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих д |
| а оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом бл |
| х, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра ч |
| ности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S |
| знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S} |
| а створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био по |
| ата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} |
| идите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шт |
| н на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S |
| ту.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разго |
| и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је п |
| епенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша доб |
| јеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије |
| p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пр |
| орка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не прим |
| мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> |
| нижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сун |
| м спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању ств |
| бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њ |
| говарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Уж |
| е погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Пову |
| ају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београ |
| ливају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће |
| ачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потај |
| > <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четвор |
| на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су |
| ла свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уков |
| блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је |
| ебрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју ни |
| ек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове |
| Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је |
| их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео |
| сети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p |
| абио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао св |
| се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми |
| њи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и ч |
| заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој |
| ма ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном |
| ад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су |
| осподин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слог |
| .{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да |
| а да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бес |
| емо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна зај |
| емаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} |
| мо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегав |
| јстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледо |
| тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Веруј |
| и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем |
| се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пре |
| задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господ |
| ЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љ |
| код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао |
| свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У њег |
| о Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква гос |
| илом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После с |
| Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су ч |
| {S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хл |
| мају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочек |
| пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грме |
| прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са цр |
| си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито с |
| лаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мра |
| , у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен |
| кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пу |
| е растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега уда |
| асарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стаја |
| вове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и гре |
| Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник |
| њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, |
| ренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> |
| ећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет |
| штуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам св |
| а да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је |
| је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје к |
| осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо |
| више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово пис |
| дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Мило |
| ашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била |
| скакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, доче |
| ко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да бу |
| <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Ук |
| а зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обз |
| иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским б |
| су били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На за |
| јна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милоше |
| скивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Моно |
| ла је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао д |
| елима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душ |
| ућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим мо |
| а.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учин |
| p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сув |
| </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало |
| ава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хор |
| већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публи |
| звуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет |
| е ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плано |
| атке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се |
| >ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће |
| јекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чу |
| вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у пров |
| и сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се |
| тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> |
| противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да |
| амоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Ј |
| један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору, |
| мпарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тр |
| ме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачк |
| и и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} О |
| ознавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке беог |
| ном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам |
| окалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и |
| ле и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у гр |
| који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гл |
| адски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад с |
| кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-С |
| ји је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао ов |
| нице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса |
| ића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је |
| на кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми |
| читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја н |
| оље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски |
| и подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уск |
| порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио с |
| ео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела |
| } Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима |
| љајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ј |
| вник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбиј |
| ицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, |
| е он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође |
| овек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно |
| једим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се јед |
| м.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи си |
| .{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} |
| другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} |
| мића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> |
| сом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. |
| оста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} |
| са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Мил |
| ки.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи |
| - Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Р |
| рабар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} |
| лико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као к |
| рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно |
| мрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек. |
| испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, |
| , остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витко |
| међу нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срц |
| се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасви |
| ама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потр |
| } Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео на |
| јатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихо |
| постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њо |
| ету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говори |
| ских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <di |
| му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала |
| аву и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на мој |
| рек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да с |
| се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте |
| а другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те д |
| лика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предава |
| - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, |
| ила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима |
| и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су |
| ан мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медв |
| ј млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија ути |
| плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - |
| вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што тра |
| епшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Са |
| 13" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи |
| х трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведр |
| е... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шт |
| > - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно |
| сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? |
| огдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторациј |
| бдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином не |
| је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живоп |
| је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком ко |
| режицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је поставља |
| говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Мил |
| у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе |
| ећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на |
| риника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чи |
| ернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да за |
| атан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и |
| } Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се |
| црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза |
| .3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реф |
| ш се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу |
| дима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нароч |
| и.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ т |
| Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу масти |
| розора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} И |
| S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном |
| и у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је н |
| , праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и |
| е праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још мно |
| ост смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пуст |
| а.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба д |
| це Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито с |
| ђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} |
| ти.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје |
| те да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нис |
| е које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако леп |
| је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, |
| да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар н |
| аје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети |
| тановао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржава |
| р је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта |
| а пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет о |
| Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио |
| сте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} |
| контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка ста |
| Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј |
| учношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се би |
| {S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су |
| ку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тре |
| <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S |
| Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се тал |
| ли се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на |
| и осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика |
| као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; ос |
| и, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка |
| к се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се не |
| и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути |
| ресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да |
| ој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски в |
| {S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагоро |
| ео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог трену |
| Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи |
| м друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да |
| ви, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, |
| Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> |
| где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, |
| испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој |
| да за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је |
| роз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а ч |
| ла му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била |
| светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре о |
| едња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намр |
| остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна сл |
| били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме јед |
| ост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотерива |
| гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек |
| и зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227 |
| мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепш |
| <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и |
| прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможиво |
| једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Ч |
| свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по б |
| умене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом п |
| јаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми |
| а, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, т |
| јком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га о |
| жу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и |
| би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тад |
| врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини ж |
| н Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стил |
| а Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико виш |
| над воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хо |
| отоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињено |
| свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себично |
| ворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пушт |
| писом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе |
| еро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворил |
| евих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи |
| каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чам |
| , назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибљ |
| </p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призо |
| ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевин |
| за.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином м |
| } Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једн |
| еријал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани јед |
| аст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртви |
| ори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као о |
| ић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту |
| на је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а дру |
| злаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци |
| .. треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убиј |
| ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубин |
| о од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено пра |
| ма.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дан |
| реклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму |
| као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратки |
| се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S |
| суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само п |
| маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> |
| ижише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: д |
| порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде |
| д <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мо |
| треје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли |
| парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у ра |
| </title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И |
| њу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек сав |
| >Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је т |
| дгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљ |
| {S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагоди |
| мисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... по |
| ан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> |
| арица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка б |
| p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу ру |
| ити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пи |
| беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?< |
| тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несре |
| ода се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она др |
| па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси |
| на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана отк |
| хну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ни |
| цу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је науч |
| би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине |
| вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чин |
| га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе |
| из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и |
| itle>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али |
| љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} А |
| неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост осв |
| фуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, |
| {S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину ч |
| е електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се |
| ик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки |
| ске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала ка |
| <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцим |
| а, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше с |
| а говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p> |
| најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајил |
| из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi |
| ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак |
| ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак |
| лазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шег |
| не идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бић |
| немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревск |
| да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме заба |
| а студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одгов |
| азреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа н |
| 1. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном |
| који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Пр |
| остане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њ |
| .{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да |
| н говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, |
| двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И |
| прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Ок |
| орку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и вод |
| :</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p |
| ас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која |
| ажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чи |
| ажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останем |
| едно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар мо |
| ну две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, |
| живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} |
| , драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} |
| тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника с |
| Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него с |
| о уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју п |
| уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандук |
| о да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у |
| обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је |
| о што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати је |
| прави у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични |
| ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, |
| и, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати је |
| ет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе |
| ж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш д |
| ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министа |
| ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник мин |
| уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Ми |
| p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Мило |
| n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико |
| к воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава? |
| о је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове |
| > <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветер |
| о излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето |
| b n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико |
| ш мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које |
| } Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти |
| и.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљут |
| о против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео |
| од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и т |
| .{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} |
| рагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рам |
| умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... јед |
| и и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се |
| ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S |
| Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и н |
| ни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осе |
| души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележ |
| у, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и |
| ослужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење |
| и се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује |
| најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапре |
| Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га |
| чухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>О |
| Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они |
| прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанс |
| о Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а у |
| светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне цр |
| Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с време |
| а столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, |
| а да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} О |
| а руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн |
| ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с |
| и сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомил |
| им зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, |
| ао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на |
| ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, |
| и.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенк |
| шаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнут |
| ај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута м |
| е велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка ј |
| један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p |
| т у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о гл |
| и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> |
| у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толи |
| аци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну кри |
| к.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове |
| ад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лиц |
| дина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар |
| еста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше |
| видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи |
| у телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе |
| десила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све шт |
| ицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно ва |
| е и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храбр |
| јере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> < |
| тати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене о |
| е што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описи |
| мерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић |
| <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није |
| уза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог ли |
| занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им |
| творио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми |
| мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцни |
| ку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био |
| ину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу у |
| 133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На ка |
| сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то |
| али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико воли |
| <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и зати |
| хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача по |
| ање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице |
| ; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака не |
| > <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од п |
| замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљно |
| те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само некол |
| рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко |
| лог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен с |
| од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико св |
| сли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једн |
| тно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачни |
| ш се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво невасп |
| Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, |
| овече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти |
| али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што ј |
| уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као |
| , надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме до |
| рђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени в |
| десету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уз |
| она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претс |
| и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да |
| ене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је |
| рем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} |
| гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њихов |
| ош усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали по |
| ј један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче пос |
| све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас |
| Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пу |
| а први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог |
| да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што ј |
| сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У уг |
| ег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да |
| ила унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грч |
| начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загл |
| > <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају |
| нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. < |
| арог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је ул |
| е могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатк |
| ни су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно бриш |
| анице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из с |
| на зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> |
| да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје инт |
| </p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> |
| видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опру |
| био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На б |
| је без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би |
| видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош |
| дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, гос |
| а загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно |
| о и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава р |
| , пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно од |
| </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже |
| ине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љуб |
| абели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су пр |
| .{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би ја |
| еме дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да им |
| ила ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у |
| пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно прити |
| дници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка |
| мах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исе |
| предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке |
| тиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила т |
| ше у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из вел |
| пуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока двор |
| е Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игр |
| {S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну. |
| сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</ |
| Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, |
| уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.< |
| нице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променит |
| дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фи |
| .{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске |
| иште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала |
| помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам |
| ош нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја п |
| сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа |
| може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји |
| убави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби |
| шана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p |
| е заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у |
| да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хо |
| и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она |
| мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, са |
| ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Он |
| ај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драг |
| будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, |
| а знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља в |
| е стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалниц |
| је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се дај |
| мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља ч |
| Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мен |
| ете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош и |
| не, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Пр |
| Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се заглед |
| д није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси |
| е велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем там |
| и је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и круп |
| љине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном бр |
| у осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, вол |
| леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Зем |
| > <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{ |
| јчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из кућ |
| ли у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би |
| ан моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље |
| p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и сл |
| ом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут |
| е речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако |
| могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућн |
| чито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, ко |
| колико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из двориш |
| д <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неко |
| госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим |
| а изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је ц |
| тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних по |
| зориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете |
| м да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав |
| м је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се наврат |
| p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако |
| де нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између ње |
| етљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртво |
| ини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од сво |
| артије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади |
| кве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жељ |
| мог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам п |
| с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста др |
| а долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те |
| не за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, не |
| тио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пре |
| не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћ |
| је, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош К |
| S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опомено |
| и Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над |
| </p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст. |
| у и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је хо |
| пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је |
| без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, с |
| } Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p |
| унце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу. |
| осио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по |
| на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим |
| изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На пес |
| могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p |
| а бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S |
| тература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпири |
| а, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли ч |
| ашта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављ |
| /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на кр |
| не кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењ |
| о нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас те |
| лој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> |
| ислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S |
| их намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тр |
| онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију |
| <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне н |
| е од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да |
| те према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и |
| исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост |
| лала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и пр |
| бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код |
| {S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми приша |
| их другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је бил |
| о ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други р |
| његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, |
| варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва |
| на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско т |
| било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зо |
| Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Ми |
| долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесн |
| о њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу |
| реме кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p |
| д ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми см |
| постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да |
| ?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збун |
| сне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочек |
| не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао |
| по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисл |
| о:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у |
| oreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{ |
| а... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> ус |
| за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати |
| сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благо |
| све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог д |
| открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.< |
| Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типов |
| усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није р |
| нковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ с |
| илош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?< |
| управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p> |
| ла, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и |
| и, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њим |
| едва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила |
| нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљу |
| а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца б |
| електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакц |
| /p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Ма |
| на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, исте |
| љубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!... |
| .{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечк |
| или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше |
| угом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загр |
| Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зо |
| је конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} |
| и помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S |
| га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, |
| рдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љу |
| Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је с |
| /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - бр |
| корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су так |
| та, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му |
| емићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге т |
| који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изнен |
| њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter |
| ласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао |
| никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцн |
| а не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, т |
| S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{ |
| смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима |
| уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову |
| а помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди свој |
| n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој |
| ашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љ |
| угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отворен |
| .{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност |
| ребало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико н |
| ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла с |
| бе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња н |
| p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због те |
| ца једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" |
| да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само как |
| о је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, |
| јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне прет |
| клоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро |
| у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубок |
| Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си |
| л.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да |
| /p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му |
| , али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} |
| У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспре |
| лео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатос |
| јатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али |
| ; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много |
| ; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којеч |
| венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу |
| жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна |
| е дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, |
| } Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје з |
| } Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје |
| прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме п |
| што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, она |
| ише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је па |
| </title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови др |
| хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно |
| ити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје |
| још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је |
| во, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могл |
| која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогне |
| исела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка ди |
| ребало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише |
| а је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љуб |
| у изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беш |
| икоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја |
| ао код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је г |
| се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} |
| тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - г |
| е пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да |
| ошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог |
| одужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име ш |
| разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујет |
| м.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи ка |
| ршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у оно |
| бог те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у оно |
| авичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем с |
| ан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква с |
| подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их пок |
| и знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S |
| и знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за |
| продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је тр |
| љства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, |
| не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни |
| морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњи |
| очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ј |
| твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која |
| г твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и з |
| ошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, кло |
| , којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, |
| еба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две |
| атости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говор |
| Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, |
| се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишље |
| разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша |
| а не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби |
| ог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви прија |
| Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си м |
| ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми |
| S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, |
| најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према пор |
| ај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и |
| их и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и ш |
| апав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматр |
| таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори |
| сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене... |
| љи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једно |
| да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја |
| све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се |
| реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу |
| ене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> |
| елику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном |
| } Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа чет |
| да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад |
| који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и |
| утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div ty |
| .{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег ср |
| елником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за |
| еницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> |
| р глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно о |
| погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици |
| најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намеш |
| и лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио |
| и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан сп |
| је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја |
| еко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплиме |
| едајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардо |
| имназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да |
| ј жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толи |
| ? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, до |
| е.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај св |
| удара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокре |
| кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе о |
| је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у варо |
| то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једно |
| арије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закуп |
| "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне шко |
| иотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили н |
| душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус |
| лан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према ј |
| ађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде |
| бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и |
| у лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} |
| ј је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозо |
| еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И по |
| ено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити |
| ; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скрше |
| осподин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, |
| хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош |
| један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви ва |
| адници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада |
| е мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} |
| аокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има |
| <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм |
| С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и |
| ити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Мл |
| ије ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у д |
| .</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, н |
| е Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>З |
| ма и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S |
| кривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа |
| а београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пија |
| оћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Е |
| омичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је ли |
| претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметнос |
| рме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови |
| г јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се |
| ко и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанстве |
| амо да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе |
| рцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</ |
| на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све |
| е хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде |
| ти критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанст |
| човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим |
| епо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав зас |
| твара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих кара |
| квог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно |
| је, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође т |
| дјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињ |
| повратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова |
| охитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред |
| лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљно |
| виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p |
| задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је н |
| давно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавал |
| {S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећ |
| ицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!.. |
| ну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читав |
| </p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каж |
| С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад |
| S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да п |
| ом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио |
| џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одгов |
| ре, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим б |
| ици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре |
| ирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведр |
| пу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је ов |
| судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне |
| сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново наби |
| и нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало р |
| ас, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - уп |
| Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке |
| обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефо |
| ш, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ов |
| другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија |
| ије могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак |
| а су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наст |
| ивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, о |
| S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас |
| тајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре о |
| иже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пиш |
| дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова. |
| реницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S |
| /p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њег |
| може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Чит |
| једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа ј |
| Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопст |
| тал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{ |
| олничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крс |
| о болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао ј |
| ог одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и |
| ери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу |
| це.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуште |
| ан лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Уна |
| е сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу. |
| пита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на |
| етар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао |
| суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мра |
| една црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем трен |
| отле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време |
| драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиш |
| } Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради њ |
| са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила плано |
| живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још |
| а, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} |
| ив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида |
| .{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја ј |
| ија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што на |
| ли, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у к |
| и песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из |
| <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</titl |
| .{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди ж |
| јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те |
| ете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад |
| друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, |
| ребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је мо |
| title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи |
| ... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац? |
| бар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко ј |
| ознаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - |
| лико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} |
| {S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се на |
| ам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио |
| ј задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих ново |
| олим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. < |
| днаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неје |
| његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцв |
| цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и ди |
| мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господи |
| о кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} |
| из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и |
| блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци приме |
| т намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око н |
| ше врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу |
| беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над оке |
| н подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати |
| сла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; т |
| ленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од |
| се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по |
| вато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, |
| сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дуб |
| жи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашња |
| p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама |
| Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као гор |
| заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обн |
| их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истоп |
| дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала |
| му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој |
| Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим п |
| ијалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да |
| само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида |
| се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мек |
| окривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењива |
| које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тр |
| ијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вр |
| Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си бли |
| нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости. |
| нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне |
| а.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат |
| ве је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и ум |
| Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој па |
| га.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим суза |
| занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се сме |
| власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до г |
| {S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед |
| о себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - По |
| га.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стај |
| као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав. |
| оздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорн |
| S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза с |
| ницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је в |
| шле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах |
| животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину |
| х лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зор |
| цима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој гово |
| ом, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу све |
| шта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија држа |
| тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црн |
| сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на к |
| м и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срц |
| естимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном срем |
| о.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску |
| раду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека |
| служитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад |
| гарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и |
| ој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова с |
| зала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагле |
| оздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се најед |
| тлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, по |
| своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој |
| ати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни сво |
| ости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, |
| </p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас |
| обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама |
| а.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући мл |
| нде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле |
| е купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који |
| иркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокој |
| свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је љу |
| {S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} |
| ту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" / |
| реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi |
| ити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је он |
| .{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани з |
| ежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујал |
| head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> |
| и су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог |
| х облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је |
| и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где |
| це је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо |
| а ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се |
| ој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа |
| аширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити н |
| и ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло леп |
| о у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај п |
| дних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте |
| удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стре |
| модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, |
| штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отво |
| утим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њ |
| указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта. |
| ији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро пла |
| лево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у кр |
| о гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети |
| е, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је |
| их снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се ви |
| његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну |
| мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму своји |
| очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна је |
| плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је |
| и је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу |
| ових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто та |
| {S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смр |
| е улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико п |
| ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви |
| томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или го |
| е; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, д |
| еке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли |
| уна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{ |
| стрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог |
| кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, |
| рговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је го |
| Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу |
| где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један вел |
| иво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два |
| е ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или |
| да, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се < |
| ажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња пр |
| - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава |
| рете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. < |
| вим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И |
| један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комит |
| својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако н |
| од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болн |
| стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кл |
| сматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, на |
| ина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не иск |
| На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и см |
| лава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосн |
| рк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети к |
| ви сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише |
| плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. |
| игом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског |
| орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Мило |
| ромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише с |
| Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва на |
| а прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на д |
| .{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, поква |
| ени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила |
| сплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се |
| утра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један |
| вамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улиц |
| ут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} М |
| септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће сл |
| г, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао кан |
| ва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао ј |
| као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је воле |
| И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, |
| <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен |
| , грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и с |
| ј мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од х |
| да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неко |
| без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћела |
| истало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у с |
| , мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне м |
| железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни г |
| цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Ал |
| атарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим в |
| се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао |
| даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха |
| кс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га |
| ко хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву н |
| p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, нај |
| свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису б |
| ead> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је в |
| .{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће |
| по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у св |
| о.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га о |
| нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео инд |
| етлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за |
| азмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око о |
| обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигн |
| гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Из |
| реба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слаб |
| о да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш в |
| останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Бож |
| у без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе |
| не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка ч |
| овати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве струган |
| .{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је |
| и непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав |
| и да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде |
| о смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, |
| ик.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих на |
| ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p> |
| а Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Гос |
| м сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачо |
| quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима |
| бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>п |
| озоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним |
| d>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> |
| хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио |
| ицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих д |
| у.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа |
| авала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је тако |
| l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од зл |
| ера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су дв |
| аму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве п |
| нархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је један |
| њавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом |
| Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очит |
| овек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице ваг |
| астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посре |
| изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што ј |
| >Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.< |
| х, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте п |
| светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} |
| акова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње св |
| } Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим |
| задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти: |
| и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму бе |
| ену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Д |
| на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњиц |
| аша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну? |
| труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на жив |
| Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам |
| о смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прош |
| Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после |
| а рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо |
| век једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво |
| Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долаз |
| Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно ш |
| живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних бор |
| тало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била |
| рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га |
| осио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмо |
| њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> |
| е видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали нога |
| ивени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознат |
| своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и |
| на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста сл |
| вљао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и пок |
| ности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас |
| и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казн |
| и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комед |
| га, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у |
| деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ни |
| ваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, св |
| о, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p |
| драво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... |
| ш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва ниса |
| ој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и |
| сту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опрос |
| ричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p |
| то је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од |
| рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за |
| а и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једн |
| човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситн |
| је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и за |
| ада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џинов |
| ких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отва |
| злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се прав |
| Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у |
| аги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> < |
| ла у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Н |
| е и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач |
| паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, |
| дарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком |
| {S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S |
| упо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љ |
| ена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њен |
| тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хо |
| ју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задата |
| е се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке какво |
| у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n=" |
| кара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену |
| е реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} О |
| ктор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате н |
| зора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем ок |
| ског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и с |
| е прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царин |
| ском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{ |
| Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе |
| иста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоре |
| кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и |
| из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти. |
| /p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посмат |
| 0_C1.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово н |
| n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер |
| куд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задр |
| он му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку свак |
| /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући н |
| >Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је пес |
| није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девој |
| твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сус |
| а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брз |
| дувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице |
| и.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом |
| да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још н |
| ући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или о |
| му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али са |
| осете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те |
| други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, |
| искрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад инте |
| лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан по |
| абављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је ба |
| /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> |
| е познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало |
| ест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задр |
| ам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче |
| рипада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} |
| ега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме |
| весела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што |
| ла шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети ка |
| S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему друго |
| страних нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Н |
| пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине К |
| S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име |
| овати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта на |
| ојој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је |
| ила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих ње |
| ла без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> |
| а кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима |
| га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно ју |
| S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје год |
| оје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је |
| овори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Про |
| криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли |
| губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чи |
| тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа оти |
| није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранич |
| лави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли свето |
| рзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну накл |
| и то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништ |
| и то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао |
| знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постари |
| ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је ц |
| д њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у жив |
| д њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мој |
| речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској пор |
| вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Мил |
| упим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до п |
| озив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто |
| коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу |
| не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање |
| ло.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p |
| пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна |
| Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дан |
| го браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, |
| p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- |
| а се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има гра |
| не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - |
| /p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још б |
| љено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја |
| чи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш. |
| јало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам с |
| елу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и |
| јорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли ј |
| - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе не |
| обро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезиј |
| је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Кол |
| било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више з |
| > <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео |
| осети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рек |
| део Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закљу |
| вала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким |
| ро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслући |
| едао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на ср |
| не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те за |
| {S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дан |
| владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непо |
| ђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао |
| ознавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не п |
| ... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећ |
| ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се п |
| {S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Царигр |
| ажио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу |
| и није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је |
| зненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пиши |
| и пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се ж |
| е, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборав |
| једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам |
| е неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године |
| наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да и |
| е.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - гов |
| ве дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у |
| оспођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, д |
| ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто г |
| фицирској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - з |
| чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде |
| иња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас |
| о слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? |
| те једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов |
| и.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао |
| нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песн |
| мете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота |
| не клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на по |
| промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло |
| ицирској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у ц |
| d> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов |
| оће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писа |
| се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се |
| ојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занаве |
| свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен |
| е, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не мог |
| Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и н |
| зује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали |
| езани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, |
| опустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђ |
| погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кре |
| бављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и ост |
| г од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових |
| ао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бо |
| <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} |
| ји се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, к |
| чило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго |
| ти да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је з |
| м уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо |
| огдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, с |
| ислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - за |
| ам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на мара |
| тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће |
| ош забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не за |
| S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати т |
| их вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га о |
| чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желе |
| воју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желел |
| видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш |
| ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, |
| м ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јо |
| неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највиш |
| } Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног ве |
| о би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пише |
| авити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до желе |
| бе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатк |
| ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи. |
| врши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног |
| {S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице |
| оју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како б |
| као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја |
| што да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред ме |
| х им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да |
| наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је мо |
| ш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место о |
| да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи |
| и ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш |
| орима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло неде |
| ују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити с |
| е, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила |
| .{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена. |
| И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети |
| - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем.. |
| , видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово с |
| олиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог |
| више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући так |
| сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог |
| сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да гов |
| и ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли |
| тије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта р |
| здух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title> |
| и пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто |
| олико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> < |
| икад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како |
| тавити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да |
| нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако |
| здуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче не |
| лошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- |
| стојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три год |
| <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи |
| и <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после |
| ру, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче д |
| да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није г |
| И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енерги |
| брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лол |
| p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој |
| ојом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве г |
| ем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>М |
| ају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори м |
| ли су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су рум |
| тковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смет |
| а, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како п |
| ио изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао и |
| ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени к |
| писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена р |
| , на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојни |
| И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолиј |
| о је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о |
| <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код с |
| и, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је |
| еба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош. |
| ци.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да |
| p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју ко |
| /p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги |
| тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дуб |
| се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> |
| едно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли о |
| могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико р |
| никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патил |
| ш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје |
| пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он |
| а видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо |
| да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} По |
| ла да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускрати |
| р да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити с |
| она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb |
| ама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књ |
| би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милош |
| змишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} К |
| - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долаз |
| > На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око в |
| емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у |
| ло па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.< |
| бодну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку исп |
| Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим н |
| е човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вр |
| агана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то |
| у има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада |
| пимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је т |
| рио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на п |
| им, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, |
| аш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни м |
| ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена |
| жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назов |
| ави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи бр |
| њост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београ |
| ухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он к |
| амишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам и |
| вим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у |
| гу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам |
| а је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зо |
| ш погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова |
| упо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S |
| рено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се б |
| , да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ |
| и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражи |
| а ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да м |
| о: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а |
| ља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> |
| се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош |
| ЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдс |
| а Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у |
| /p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Би |
| хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су и |
| /p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран |
| ријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Мил |
| оном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, |
| д ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко врем |
| рејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> |
| адовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом прос |
| а и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоцен |
| о је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско к |
| која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мај |
| доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила |
| беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле |
| Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол |
| м.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да |
| затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... |
| >У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да |
| материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с |
| мић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа |
| мили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе |
| говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осме |
| је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да |
| се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад уг |
| сне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, |
| а градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја |
| пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одр |
| ну светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило ов |
| овањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том |
| е, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње дос |
| а чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремиће |
| <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожури |
| тиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> |
| радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану с |
| оја води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Мило |
| сник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту |
| нка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нерво |
| <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирал |
| иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете. |
| а, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, кој |
| ви. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила сво |
| се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изја |
| ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнут |
| а мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај л |
| аћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и |
| она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око вр |
| у?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црн |
| о кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад кре |
| ти, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љ |
| И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не с |
| решао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - |
| >Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да |
| з, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млад |
| грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје |
| толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не |
| ахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себичн |
| је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ прима |
| је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од то |
| с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љуб |
| ном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се с |
| ност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чино |
| ких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, |
| бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и м |
| арчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S |
| и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силам |
| а силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала рад |
| ди.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао о |
| о 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти пат |
| опова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда. |
| - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси |
| роз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нест |
| анси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада |
| жи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S |
| душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, узда |
| <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p> |
| обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађ |
| езгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се |
| слећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} |
| свестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрај |
| прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући |
| Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али |
| ећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако. |
| и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, |
| пце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијал |
| и.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само |
| раће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ј |
| сти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти |
| да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p |
| га је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један |
| лош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство |
| приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и пла |
| ао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који |
| ћам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мо |
| а ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки |
| ак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне р |
| увише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право о |
| трептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> < |
| х брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове са |
| Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави р |
| - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим нов |
| лиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} З |
| <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец |
| чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, ко |
| ам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никак |
| нготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачк |
| се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло |
| постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, |
| д мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, по |
| а ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање |
| ти бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.< |
| ада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао |
| p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак |
| ласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама |
| ј пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну ти |
| брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.< |
| Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маск |
| приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто р |
| ла, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово свако |
| д љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад |
| на, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али |
| ако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које ј |
| хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер |
| , и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца ко |
| е да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насам |
| шину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да зате |
| старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промени |
| жа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отрг |
| а се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> < |
| Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком |
| > <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређ |
| ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S |
| ња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и п |
| неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} |
| т овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју |
| ије собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној посте |
| е је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као к |
| лош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас |
| вирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и пов |
| <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p |
| ала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне |
| - Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, ко |
| ци.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли с |
| док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то |
| ли мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Que vous êtes |
| ба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод |
| ном.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да в |
| ринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Крем |
| и. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и |
| нило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразиј |
| > - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и н |
| какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала пре |
| оба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог б |
| н је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су |
| ишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њег |
| норар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, кој |
| <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је поглед |
| самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело. |
| .{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} |
| илошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није |
| њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се |
| се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, |
| ић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Д |
| загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, |
| мо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му |
| оћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних д |
| вукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти |
| је свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после црк |
| p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помис |
| Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој |
| ако хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи |
| негињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. < |
| 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајк |
| дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не |
| <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, |
| ..{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га зат |
| и.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p |
| ео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва от |
| чко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> |
| и опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <pb n="147" /> <p> <hi>"14. јула.</hi |
| За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> |
| ављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,< |
| мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> |
| својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам ом |
| ицу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину би |
| - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на усна |
| е бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је би |
| реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде д |
| атити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у рук |
| ди овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У це |
| ма томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље н |
| какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хт |
| леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два ч |
| о се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их ј |
| м кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати бр |
| несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у |
| деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је р |
| речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> |
| као бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути |
| ли тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати ду |
| алуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе |
| ед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда |
| ини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раш |
| вако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да ј |
| лоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била ц |
| И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним о |
| љали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластави |
| Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хте |
| у, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша |
| замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p |
| цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су плив |
| азили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у мек |
| {S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, |
| лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме |
| предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријал |
| скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живе |
| , оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb |
| ори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> |
| ојој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> < |
| - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице би |
| ра, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је х |
| ди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајућ |
| ла као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљиви |
| и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су |
| ли, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану засла |
| о жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је с |
| ол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као |
| златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она |
| ћу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава го |
| се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је об |
| ао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, гд |
| лош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле ску |
| а, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> < |
| а земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову |
| ада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали дв |
| ло је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из |
| ични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један |
| !{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи |
| више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће |
| /p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну |
| p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор |
| ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, ц |
| де.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 |
| ање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала св |
| о узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед |
| Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дор |
| n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добр |
| отимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не |
| м жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од |
| е које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарен |
| о завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ов |
| и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао |
| о би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад |
| а.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре |
| је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигура |
| две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хт |
| бљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могад |
| тле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачу |
| у вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је |
| ута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} |
| на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам |
| head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе |
| мала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љу |
| вир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе |
| ичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, п |
| радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек |
| рнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљи |
| то Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није з |
| дно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове |
| {S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала |
| авила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на ос |
| з разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и |
| <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће ј |
| лу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један |
| своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега |
| ши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, |
| рви се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте в |
| је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем |
| /p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, а |
| е... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штет |
| избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најс |
| зимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да |
| и много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест ч |
| ије њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и се |
| <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{ |
| Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица доса |
| сти него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</ |
| са. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како |
| атио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - п |
| утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> < |
| /p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим |
| лош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" / |
| црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву бесед |
| ојих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене |
| емићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину |
| ак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Др |
| к тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, п |
| мех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, |
| ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, |
| их очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана. |
| овек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не раз |
| гутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узноси |
| ="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унакази |
| оврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи |
| ђу ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на |
| воје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. < |
| мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као дру |
| урне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у ти |
| х, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је д |
| ва племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су М |
| зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица и |
| ић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицо |
| не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари |
| Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жен |
| налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да по |
| <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин |
| се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је |
| се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> |
| ја и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца |
| ла као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине лини |
| бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p |
| си младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у прв |
| што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у |
| икције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> |
| ласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади пе |
| Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтјед |
| Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ нек |
| е редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} |
| слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса |
| јало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан к |
| иђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро це |
| вљу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> < |
| погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> < |
| ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене |
| ајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанств |
| изао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као ј |
| њи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а мл |
| д се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он |
| <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Ми |
| натској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утиски |
| ди.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице |
| ако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У |
| ни седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по |
| жавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао |
| радицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портр |
| пенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у х |
| виреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда пр |
| : није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни т |
| ајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зо |
| а говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род у |
| то и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <h |
| госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - р |
| нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и |
| и и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p |
| д није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{ |
| ју.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога |
| , до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној |
| Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао д |
| ако ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале |
| верзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суров |
| кренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст к |
| о, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, гд |
| - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> < |
| хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оно |
| и ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је д |
| сто пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само ка |
| гутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи |
| , ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним к |
| а и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали |
| це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех |
| се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно |
| азио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје мла |
| о чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жал |
| ама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу до |
| ети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми |
| а Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке |
| кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Вел |
| руги, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним пут |
| инило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошу |
| ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов |
| замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. |
| ића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види |
| емић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Пол |
| сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче ј |
| ветлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола? |
| им обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покар |
| <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</titl |
| да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, |
| ост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... как |
| рају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је не |
| школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мал |
| атује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са |
| le> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, |
| рке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказ |
| турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намеш |
| лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази |
| е вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло п |
| з једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, |
| </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео про |
| кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обр |
| на и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- |
| па једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљу |
| ад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја |
| мо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућнос |
| нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим |
| добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да с |
| уштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и |
| и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онд |
| а драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећ |
| 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вар |
| ула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S |
| оји залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојников |
| е.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом |
| ом раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светл |
| ега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка |
| са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У приро |
| ствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом |
| неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је |
| е неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, |
| ено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, |
| о зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својо |
| ба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико |
| и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, |
| олазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха к |
| > <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог н |
| н сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне |
| " /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза јед |
| нтензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо так |
| неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништ |
| је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива про |
| ротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном жен |
| о се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место |
| ера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би гла |
| учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином п |
| S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, |
| уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена |
| х глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска |
| се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, к |
| аставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по |
| крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли од |
| од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати о |
| елим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi |
| главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улаз |
| {S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Се |
| рман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, |
| ј кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала |
| јући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних |
| уво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове |
| ва и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима |
| жавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу |
| } И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са ми |
| > <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака |
| е из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смеј |
| "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној м |
| ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по ра |
| "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на |
| , овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На њег |
| оскве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише |
| ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, |
| на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном |
| ићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле |
| етње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, б |
| у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе ром |
| уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потвр |
| тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењај |
| /p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и д |
| ошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита: |
| е успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куф |
| који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као сла |
| одужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и |
| шао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна |
| чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху |
| о пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као ш |
| , питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око |
| н одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је |
| {S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад |
| као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе |
| или би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Д |
| д те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велик |
| кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> < |
| о једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, кој |
| у ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила |
| е 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газд |
| у, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушал |
| и, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно су |
| сте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека та |
| тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме изви |
| ачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кр |
| жен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао |
| /p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти. |
| се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ћ |
| била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, |
| /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на фра |
| ао талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо разв |
| омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам бил |
| у за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишава |
| на га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не мо |
| ајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито ма |
| а по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчи |
| вље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам сво |
| о се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили |
| , да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он и |
| а газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зо |
| Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Мла |
| ма, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са св |
| овара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљн |
| ај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у |
| ћи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примач |
| добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? .. |
| {S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је најви |
| <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предме |
| ршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - З |
| отом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млад |
| усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све на |
| ачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих |
| p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са |
| а је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било пи |
| као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стар |
| ..</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не |
| тку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух |
| них особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов |
| којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </ |
| а је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не |
| ане, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна |
| раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених осо |
| Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири с |
| ази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, гд |
| е брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад з |
| јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> |
| глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао |
| ; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрав |
| ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач |
| ори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега |
| су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори |
| наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја пр |
| поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њег |
| гађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова |
| а самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се |
| зовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак са |
| } Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље |
| } Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, |
| > логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом |
| а плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја с |
| слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом п |
| адано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увр |
| рсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо ср |
| напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се бил |
| га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекива |
| а место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видел |
| а, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада н |
| ставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Ср |
| т.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, |
| колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> |
| о јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду |
| , ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у ва |
| рио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку |
| о притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> |
| а врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p |
| ји, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{ |
| хтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губита |
| медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то |
| адовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> < |
| по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{ |
| <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.< |
| p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Б |
| асти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, к |
| а, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је пок |
| орка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима |
| S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</h |
| препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажен |
| буче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку |
| примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се д |
| сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рам |
| уго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ј |
| и би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Т |
| е била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изл |
| </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине |
| заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу пра |
| се</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новин |
| , у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфин |
| гло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напро |
| истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим в |
| ! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су бил |
| ша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти д |
| устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њен |
| сто да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речц |
| де је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мен |
| ад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживел |
| којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлс |
| о мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p> |
| о краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мог |
| овуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врат |
| ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и |
| х Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један |
| ета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мисл |
| ди својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак |
| ко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљ |
| елики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној кратк |
| а утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моме |
| дети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекује |
| аво, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки |
| стојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље |
| , посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?.. |
| ту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лисн |
| су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која ј |
| е премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој |
| ијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстиј |
| зи после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да снос |
| ер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијац |
| ди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, |
| амршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у о |
| или оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко н |
| због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у о |
| лима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена г |
| не пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала же |
| запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- |
| ског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад до |
| рно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, |
| истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p> |
| к увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ |
| и разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема |
| о станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам прире |
| да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле н |
| се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а к |
| јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику |
| је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би п |
| ој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, ко |
| ила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла |
| куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све |
| тавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне |
| д новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне р |
| елене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> |
| , они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би |
| мам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје тре |
| а.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло |
| ли, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио |
| с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја воли |
| и опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p |
| искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је |
| отом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама ост |
| е тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке! |
| > <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, |
| ги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривен |
| ро - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" |
| една од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забуч |
| негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</ |
| напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле |
| рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> |
| е, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број |
| , удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све |
| во изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи |
| " /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је по |
| фон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан гла |
| ло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугл |
| лом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, |
| е колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош |
| ло се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало ј |
| руди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој про |
| ом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> |
| p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} О |
| избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је |
| , као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прек |
| ду.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, п |
| о, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је |
| очеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> |
| аци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали |
| а на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало |
| репорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд |
| ове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики изло |
| се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У прис |
| - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољу |
| ело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те су |
| ојих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића. |
| ош ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се |
| незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себ |
| ша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо п |
| p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно |
| вици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна |
| шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао |
| ве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што |
| - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p> |
| открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристали |
| нтерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неи |
| итиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отима |
| , после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта |
| </p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она |
| наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, оста |
| као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Н |
| абадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим |
| ена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p |
| , опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим |
| а, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које |
| ка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од ста |
| Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} П |
| ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једн |
| кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p |
| оју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад ч |
| контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љуба |
| приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила св |
| док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А од |
| и шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренут |
| борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ |
| а, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот. |
| p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно |
| н да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи гру |
| али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али |
| страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келне |
| више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се ука |
| е су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} |
| рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> |
| више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран гра |
| .{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се |
| би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба |
| о.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја са |
| хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближава |
| рта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са то |
| b n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S |
| њали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њ |
| оји трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p> |
| } Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје ј |
| м мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, |
| раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр њег |
| а је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто |
| лу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима |
| о тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p> |
| њену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је |
| овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пуша |
| удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или |
| сак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекив |
| зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао |
| и на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> < |
| а.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То ни |
| мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу До |
| ипрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо про |
| ежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испит |
| уби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав про |
| о страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је и |
| ада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове с |
| ане... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, |
| ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се |
| те, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу |
| еног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ пе |
| бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p |
| и тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанст |
| Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је мл |
| епокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело |
| а су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p |
| лне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубич |
| рала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сва |
| Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом |
| и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се у |
| адајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волет |
| прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту бол |
| шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта |
| ледњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико о |
| Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој |
| о од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је |
| у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну |
| те по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљи |
| <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, а |
| о.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састан |
| су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћ |
| живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу |
| и ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ј |
| </p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје г |
| рањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, |
| ади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљен |
| дно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још к |
| лади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђева |
| га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си мо |
| розора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као |
| Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} |
| е реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увелич |
| хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младо |
| к мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журб |
| ајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди см |
| круглина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кест |
| ирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ра |
| кало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> |
| српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале |
| о другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, |
| ласти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} |
| е у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трж |
| , са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p |
| љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опија |
| браженим батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замис |
| срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и те |
| } Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без с |
| настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више |
| у племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n |
| , очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Ка |
| не очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом пр |
| у или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њено |
| извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p |
| нутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да |
| Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који |
| човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="18 |
| се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред |
| Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуч |
| после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово после |
| рагана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен о |
| се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако ист |
| , после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек во |
| Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p |
| "30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тач |
| да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио |
| стила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније |
| н себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче |
| овека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубин |
| ирода, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понав |
| ко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Мл |
| Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Н |
| убица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она |
| овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи |
| д својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и |
| еко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога шт |
| але, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, |
| ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми |
| а видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра |
| оји стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да |
| о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па |
| воје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у свој |
| оје ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на |
| им, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> < |
| сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Закл |
| ињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и |
| - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зор |
| орка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави |
| на.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; |
| о се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p |
| илошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без ј |
| све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, |
| ш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја с |
| реба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону м |
| еницу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа свој |
| вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, п |
| <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А о |
| м примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што |
| је само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто |
| за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се |
| кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допра |
| своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div |
| звикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi> |
| етан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић |
| у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини |
| о што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Ва |
| природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио |
| .{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на |
| у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету |
| {S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљу |
| равио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од |
| еђених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко. |
| је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} |
| цу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, к |
| улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлос |
| је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа |
| ста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за м |
| ашно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> |
| јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.< |
| се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је |
| Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, к |
| који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу |
| стише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго по |
| е хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p |
| им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за |
| клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у |
| гог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео р |
| напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>На |
| а онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао |
| ћао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У |
| S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су с |
| у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: д |
| рацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више |
| з.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</ |
| кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се боле |
| одно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скруп |
| хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош с |
| се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У т |
| век се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке оба |
| е да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још |
| вари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси л |
| енутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Мило |
| је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом на |
| е скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око |
| ку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу |
| де у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где |
| бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена |
| истар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири п |
| .{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један |
| на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колег |
| асти, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекови |
| загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерс |
| браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> |
| Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош ј |
| ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који ј |
| апић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n= |
| у оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије |
| још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја |
| , присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" |
| ан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С |
| >Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи |
| свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које с |
| ава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи н |
| /p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, п |
| еби допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</ |
| убљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су |
| ива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па по |
| ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свак |
| притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колум |
| е више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јун |
| S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја с |
| век.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра |
| а највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко ј |
| Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} |
| >- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тра |
| нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам. |
| } Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блаже |
| ена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - уч |
| после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, |
| p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подзем |
| Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде у |
| p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те ви |
| е ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да |
| воје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја к |
| нем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом ко |
| рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, го |
| ма само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз мл |
| омоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хт |
| је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не |
| без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш б |
| ужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш |
| увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми ј |
| како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Вид |
| опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила |
| и, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у т |
| , побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто пис |
| после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Нек |
| алеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем |
| о пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, |
| мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућно |
| оја ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, |
| ла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велиза |
| т материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примит |
| азивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грд |
| у, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} С |
| и да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали |
| дом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен |
| ним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поез |
| инарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степени |
| не.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он |
| господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу |
| о пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба |
| > Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда |
| На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју |
| чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и |
| њства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским другови |
| убио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била так |
| ао <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних и |
| Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{ |
| н положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пр |
| спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлази |
| на рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> < |
| е био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, |
| оји су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није |
| а је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с в |
| а моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда м |
| вет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Мило |
| авник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште т |
| зоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући |
| више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног ре |
| вања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да |
| бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка н |
| ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова само |
| </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем |
| е може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног посто |
| отизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодрам |
| ер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан |
| елена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где |
| н-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарст |
| ајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити н |
| ш коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, уд |
| а, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са д |
| ше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по је |
| ба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког |
| рке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста |
| вио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота |
| уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, |
| је стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у |
| једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји жи |
| цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражи |
| највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци |
| , ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестан |
| на измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати |
| зовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћ |
| ојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} |
| о да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно |
| ећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад |
| } Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмар |
| чности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што в |
| лузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна |
| ута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући |
| у се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у |
| отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна. |
| ивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званич |
| аћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{ |
| аље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат с |
| илош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих боро |
| релазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у |
| резирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим |
| у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне |
| овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она п |
| ан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено |
| подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без ре |
| једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између |
| м свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам |
| о бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и не |
| своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло поква |
| о поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по је |
| вао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железни |
| но ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје о |
| обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судб |
| бичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их |
| оји се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, |
| в и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па |
| ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места |
| а бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, о |
| жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не вид |
| помене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је с |
| икад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и |
| а...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да |
| S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је |
| .. како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да уср |
| идели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са пог |
| е, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све м |
| </p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам вид |
| - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво зад |
| .{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ст |
| p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Е |
| ве то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте |
| и знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако |
| вака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и п |
| оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце |
| у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, |
| едати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са тр |
| зале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у |
| падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог д |
| љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним |
| за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњ |
| олео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мисл |
| и које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај |
| а све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе |
| на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је |
| бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удоб |
| је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесков |
| ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку |
| и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније |
| оказујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом |
| чи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове п |
| завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем |
| пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измиц |
| зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодн |
| {S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начи |
| из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, а |
| а који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно траси |
| однаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта |
| е стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, |
| њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и до |
| топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да |
| ако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и |
| <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну к |
| апута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недосто |
| ја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој |
| његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као попл |
| и је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју |
| ом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих |
| ом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих |
| неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>. |
| {S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало |
| Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, |
| се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне |
| хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у клас |
| лужбу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по св |
| примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} А |
| ним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покос |
| како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не м |
| , пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, |
| не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, жи |
| тве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утв |
| онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и |
| ва, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тиши |
| дају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и испра |
| пита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим с |
| , као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Крем |
| , моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је |
| јци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорил |
| ала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Та |
| ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{ |
| лед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегда |
| мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са |
| кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Ми |
| о од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пија |
| пште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је т |
| опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад т |
| моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крај |
| а се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу |
| Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... |
| га другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних |
| белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не |
| два могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна по |
| ај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао и |
| ио врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, |
| читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало |
| ма гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} |
| изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кре |
| зда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала |
| и садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни |
| иду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављен |
| још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово |
| S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био |
| да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним ж |
| је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за ста |
| а и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} М |
| иђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био |
| љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањи |
| лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим ва |
| да, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из пре |
| а; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надо |
| ана.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га ви |
| , правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Д |
| о му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала м |
| је питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кр |
| у, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед |
| ојом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних |
| м, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено |
| ак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, |
| зиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} |
| па, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша |
| ен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио |
| знаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да |
| вих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе д |
| на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола |
| , мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати? |
| алу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њи |
| би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жен |
| ло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигу |
| помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло |
| собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фот |
| био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке |
| напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше |
| кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли к |
| до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} По |
| евреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. |
| д хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матор |
| јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од наше |
| рена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, ал |
| вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелет |
| циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, |
| само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{ |
| д администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p> |
| и.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш за |
| мала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која |
| ог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади |
| оји је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствар |
| би, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније за |
| у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима. |
| .{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на ра |
| и једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим отк |
| ла пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света |
| да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости |
| рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта |
| обровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Ча |
| је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били от |
| том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пру |
| г ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош |
| ада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати ника |
| још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, к |
| школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по сврше |
| , преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа нека |
| ати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него |
| ко још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, |
| се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће м |
| е и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и он |
| другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је |
| тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне |
| {S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још |
| иче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ |
| чена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену |
| тали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену |
| које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> |
| Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p |
| из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и |
| аест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се дес |
| леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се с |
| Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у беск |
| другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста |
| под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена з |
| о из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху |
| ма и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаб |
| млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отић |
| реком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да |
| це, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, ка |
| тазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова те |
| ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару |
| неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div t |
| гајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су би |
| S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд пром |
| оке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Бо |
| том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то З |
| овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава |
| е жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч |
| мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострада |
| изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен |
| се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромн |
| 1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забрин |
| се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висин |
| к није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S |
| стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} |
| унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Јед |
| т поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од |
| ртије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије |
| еба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се о |
| година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако вес |
| лу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, т |
| ао пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једн |
| дина? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта |
| буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се има |
| от истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек |
| езавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, |
| ша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - |
| } Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало |
| и тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком |
| ављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; |
| м његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, ку |
| > као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе матер |
| њи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, < |
| зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено с |
| она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очи |
| у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима |
| убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} И |
| четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два проп |
| актички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмур |
| рија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвуј |
| ограду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клеп |
| к и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - |
| а до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се об |
| лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази |
| ди, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, |
| ила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све |
| е изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на |
| ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице |
| они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архи |
| ој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти ш |
| {S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зо |
| поцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео |
| тока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлост |
| ј је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади члан |
| це, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.< |
| мбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слаш |
| еко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојо |
| <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица |
| миле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овд |
| костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на с |
| е.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли |
| брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог д |
| раде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски |
| ице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> |
| зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А н |
| зрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> < |
| тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог нас |
| д, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте |
| у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе |
| о му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осе |
| реза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p> |
| ког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - |
| тин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово |
| у.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје |
| оје су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар |
| еди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревн |
| ишта није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи мо |
| е, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са |
| ец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се |
| ор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје др |
| е становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља |
| оја се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бо |
| је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу. |
| змеђу пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а има |
| .{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} |
| ње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p |
| вори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Т |
| ћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је врем |
| Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, М |
| ну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи |
| осматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{ |
| - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div ty |
| сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се о |
| S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погле |
| p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мас |
| љица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје |
| рода је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у |
| вало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уко |
| head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Гр |
| дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у ко |
| S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу б |
| да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у |
| рећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у |
| ма је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесн |
| и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је в |
| </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој с |
| на разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два приј |
| младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојаз |
| и мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p |
| а сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут са |
| S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом. |
| ој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су гл |
| матралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао с |
| ком друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека |
| опис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: |
| е, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с |
| ачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка |
| м здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним |
| као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, |
| је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачки |
| ослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допи |
| и их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће |
| о да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином у |
| био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и д |
| зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полу |
| зговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у ко |
| али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој |
| . безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, |
| у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијал |
| она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да |
| анер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачк |
| и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потпи |
| р или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим др |
| дајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себ |
| ше празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрп |
| јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста |
| н крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем |
| исли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путник |
| ред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то |
| е било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам ш |
| тајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се |
| ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметал |
| да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздух |
| а им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца |
| и њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сест |
| јах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S |
| зад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш |
| едан омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да из |
| погоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </ |
| на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли |
| нуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало |
| птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам жи |
| } За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући |
| S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне |
| ајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не т |
| S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је |
| о село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и же |
| рћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до |
| није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, |
| писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p |
| згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и |
| и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> |
| Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп ова |
| </p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} |
| исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Т |
| ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p |
| С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалност |
| ро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> |
| - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти |
| доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> |
| ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити об |
| резале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова |
| абост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотери |
| ило је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи ко |
| е да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписан |
| као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји |
| у маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</ |
| о да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која |
| бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, |
| ли се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, |
| треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да тр |
| ршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на |
| лицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Бе |
| ода и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском |
| и се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити |
| а му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да н |
| према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његов |
| ру, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је с |
| да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је |
| оса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише |
| о голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, |
| ја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одр |
| пним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине |
| ти писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> < |
| уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, памета |
| давали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, |
| о би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} |
| рчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред |
| , лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му |
| и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, ч |
| ало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна в |
| шта друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућн |
| се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, к |
| вљивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> О |
| .{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико н |
| Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се |
| у прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крил |
| није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на п |
| говорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо с |
| ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти |
| о се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присут |
| Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београ |
| орода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, |
| који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали с |
| ем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и о |
| кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројани |
| љавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског |
| ом сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође |
| уди, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад вели |
| миле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царст |
| Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глу |
| да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, |
| едама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свеч |
| ако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, кој |
| леке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, |
| ла се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Он |
| ијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зо |
| био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културно |
| злаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> |
| очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двори |
| ка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је М |
| } Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у су |
| , опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео |
| анције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомршт |
| сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима с |
| им обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као |
| сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у со |
| Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанстве |
| је хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја |
| иловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{ |
| тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживањ |
| ="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пр |
| скошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слу |
| која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} |
| двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По б |
| ерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Креми |
| ајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене р |
| грчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отвор |
| апије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је |
| марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко о |
| ку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протич |
| гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дуби |
| и грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} |
| ма и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује л |
| - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна таја |
| ић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једн |
| ек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ |
| о и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици п |
| ихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог д |
| ликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било |
| твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнин |
| им, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели св |
| ни циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том т |
| каквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило јед |
| p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико з |
| растао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп чо |
| е дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са т |
| .{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим |
| ије код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разгов |
| их, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе. |
| ролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S |
| штане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем |
| ку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био за |
| > <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак. |
| у дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом с |
| убљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </ |
| не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и |
| ко ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети |
| а врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку |
| био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на |
| ђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао поне |
| имназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање |
| } Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, неш |
| и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 |
| имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико годи |
| је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десил |
| <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није в |
| е посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је да |
| бе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћеп |
| е почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке за |
| чеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало прод |
| еш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не |
| чињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, п |
| ово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </ |
| в страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај п |
| ојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столи |
| ите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она н |
| на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{ |
| а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, д |
| - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста воли |
| з простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> < |
| ршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> |
| ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба |
| ела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - пл |
| ка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме св |
| м да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико |
| е она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, к |
| .</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се |
| груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сео |
| те гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погл |
| лаву на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд |
| .{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права др |
| в, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса |
| це с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики сво |
| ву познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу ог |
| о тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, |
| о по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком п |
| авама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у |
| стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у праши |
| забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу де |
| рка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође |
| Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више д |
| рага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло |
| живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и цр |
| љних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на п |
| пштинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између |
| ислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанс |
| е овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажн |
| и човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирал |
| а.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, кој |
| , па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и на |
| срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћ |
| в за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо ам |
| .{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и |
| и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску оба |
| pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} |
| да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, нан |
| .</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је в |
| леду девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један бол |
| била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих |
| разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Из |
| мели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, д |
| њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су з |
| ошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} |
| ина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се |
| ови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз |
| ом муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачк |
| ашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет |
| Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади чов |
| кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он |
| оји циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, к |
| ... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његов |
| ао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у о |
| ећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледа |
| ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан |
| одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али |
| збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се пита |
| под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Кр |
| одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном |
| тина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намешт |
| омпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог исте |
| ј старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и па |
| д њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су |
| говима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у к |
| 0" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинит |
| обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметнош |
| ећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад |
| на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година |
| ова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала ј |
| лошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познан |
| дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустиња |
| појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прст |
| фону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> < |
| ало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе ком |
| и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто |
| чује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом |
| ћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{ |
| колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су граби |
| трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стран |
| мисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љу |
| ли, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> |
| судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, з |
| тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са сво |
| рило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала |
| бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме |
| е баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија |
| снијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентимента |
| одваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и по |
| вка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио |
| и леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, |
| ствују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> |
| атким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати |
| ађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да жив |
| а ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мис |
| ише мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S |
| Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамн |
| волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој друга |
| а обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот п |
| .. или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падош |
| вих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само д |
| или далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се |
| ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености |
| е и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу мо |
| увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу мо |
| S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замисл |
| о се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину кој |
| ње, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А |
| е усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> |
| Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмар |
| зама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота |
| света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини ду |
| већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође. |
| ру, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су с |
| пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле ус |
| а је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита |
| Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они оста |
| аном, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из |
| Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тел |
| а је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је и |
| анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни. |
| еда ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p |
| о му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, |
| е бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољав |
| радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију |
| у оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и нај |
| у оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и |
| су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна |
| и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде |
| ог њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне епо |
| ебе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа |
| ла једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхт |
| ао располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рам |
| авна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; при |
| један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> |
| ити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила |
| дах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати |
| и је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним п |
| упали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплоча |
| вот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима |
| шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се |
| млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким оч |
| она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је тр |
| у, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узел |
| мештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади |
| </p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога нап |
| ао ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба |
| д руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је |
| Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело с |
| озорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, |
| он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па |
| именталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним мес |
| а, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек ниј |
| г, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем |
| остаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића |
| умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Он |
| е вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим с |
| а је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се |
| тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано |
| еђеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава |
| ила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бле |
| моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори д |
| живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокали |
| о Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо? |
| инске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и пос |
| о чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна |
| е добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине |
| се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реде |
| њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, |
| а стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и при |
| њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, |
| црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена |
| тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена |
| о хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан. |
| му, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор |
| е спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела |
| чи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је из |
| у; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали |
| ети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено ост |
| м Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му |
| спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности |
| но новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско |
| упротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} |
| с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као б |
| ови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, беог |
| ети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка |
| {S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавал |
| ила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мал |
| засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гл |
| орњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудно |
| та љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати бе |
| убављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз |
| е ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и |
| ећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенил |
| х је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остал |
| толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њег |
| и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Боле |
| овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити |
| аздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник |
| ескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлос |
| аву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од о |
| поменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изуми |
| це засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на |
| госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне прол |
| о је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са |
| >У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај п |
| </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбр |
| глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек |
| p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{ |
| тва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је |
| света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једни |
| ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се |
| ни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомен |
| а, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена п |
| ђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - од |
| ату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обу |
| рвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је |
| седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао |
| елину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу |
| убица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за ње |
| те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваз |
| ју само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшн |
| у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животињ |
| то су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подаду |
| је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала |
| варао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута ок |
| } Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пу |
| ршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља. |
| не криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало |
| рх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си |
| ве две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису |
| {S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{ |
| естрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разап |
| еђутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима |
| пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један |
| не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши в |
| и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао по |
| итичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на |
| а му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих за |
| .{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази |
| дним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензу |
| ајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Ку |
| тином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било |
| ао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало |
| ма београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назира |
| ок ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго. |
| не, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми ј |
| проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</h |
| рђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим сл |
| а његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока. |
| м гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста |
| е обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца |
| лашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полиц |
| требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао |
| елике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накна |
| јамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и сла |
| мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која |
| своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, |
| поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице |
| ло је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за ко |
| ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, |
| пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турс |
| тил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан фило |
| ивиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро |
| еника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </di |
| заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подно |
| и?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен проз |
| , они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше |
| ило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их ј |
| остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не до |
| х груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишин |
| Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну |
| звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишл |
| ближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: |
| увао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био |
| мшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, ре |
| ова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему ј |
| млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, пом |
| би и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо на |
| рафолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње |
| атичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док |
| ан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје сре |
| расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и |
| ни, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубо |
| ошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је |
| ћем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари. |
| велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично |
| те сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој |
| ли њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив |
| </p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави сми |
| ици, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њ |
| } Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до |
| вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, он |
| главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на м |
| га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти манг |
| еограда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита |
| , те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан ј |
| не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div |
| умен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу |
| човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио он |
| но оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног |
| он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде кол |
| се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је д |
| е срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ћ |
| били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало и |
| узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш л |
| ампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима шко |
| дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве речениц |
| воје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених нок |
| м годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства. |
| ћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, мо |
| и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под |
| и, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренут |
| и некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца |
| и негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ов |
| дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> |
| .</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде д |
| још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, |
| и! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p |
| вио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од |
| и у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као ло |
| нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, |
| подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одуше |
| ена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о |
| допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као ма |
| осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају |
| пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хори |
| ју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који |
| га.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну. |
| ем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво |
| <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапо |
| ријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се с |
| енити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те |
| менити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те |
| су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где п |
| се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања |
| , протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, |
| </p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обуч |
| ли су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони пока |
| оказивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су |
| за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви пр |
| рије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао |
| се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје мл |
| м плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови |
| који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор из |
| који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја в |
| ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве |
| пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циган |
| и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отић |
| ао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би |
| p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега. |
| изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пи |
| а је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Госп |
| и је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type=" |
| ака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и нај |
| тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац б |
| Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да |
| воје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и ду |
| је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као |
| к тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. |
| табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно |
| ријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље |
| долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако |
| елом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Примет |
| .{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљц |
| тила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="22 |
| е појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успомена |
| , био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који б |
| оских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! |
| и и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хл |
| це, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ниче |
| Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, |
| од начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се н |
| путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снег |
| ад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете |
| мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш ка |
| то сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p |
| у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућ |
| таре гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се |
| S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ св |
| оје је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> |
| е тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, к |
| да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око |
| иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан |
| ве у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напо |
| чицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руко |
| S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдр |
| што стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво пр |
| живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади п |
| о је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи пр |
| ао странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих |
| остити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека з |
| </p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубо |
| е волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к те |
| руштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задрж |
| и се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да |
| } Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била м |
| пису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљив |
| ло куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кр |
| се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, |
| лосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надеби |
| ред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме |
| се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе |
| у. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по кровов |
| у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p> |
| и изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стиг |
| открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обој |
| сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених |
| ра у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош с |
| што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- |
| де и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, к |
| S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими.. |
| овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да |
| ећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустав |
| оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дуж |
| p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом ук |
| а та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само |
| говима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којече |
| Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видел |
| аша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену |
| њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и освај |
| стано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> < |
| и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љу |
| њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ с |
| предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишин |
| фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - р |
| ен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела с |
| о с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу. |
| васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што прир |
| слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и прим |
| о ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после д |
| из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких |
| ам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да к |
| не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на ча |
| у.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то |
| >друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p |
| емљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, к |
| ше ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годи |
| /p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам тво |
| Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера< |
| ле првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песн |
| е нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоуп |
| Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело у |
| брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и п |
| оцветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је т |
| .{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем |
| ра и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слобо |
| е жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} |
| авим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих ем |
| ише ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које с |
| вот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек жел |
| тње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> |
| Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи |
| та о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико |
| , хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је |
| последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру |
| година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које |
| , извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се п |
| а зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни |
| } Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидел |
| аменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зор |
| дног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанк |
| теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре. |
| своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од |
| може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, |
| ма, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и з |
| скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзн |
| постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија после |
| о у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је после |
| зила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог |
| је у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друго |
| им својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непр |
| део тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашт |
| забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су |
| у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они о |
| дати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Мило |
| ега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скр |
| ила љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и |
| осфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је |
| ада посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дот |
| о остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:< |
| осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао д |
| је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине |
| је претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стај |
| је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} |
| , зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - уп |
| чи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно |
| ове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доно |
| S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... < |
| а две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, че |
| је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мај |
| ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка |
| /p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с |
| боку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избр |
| Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћ |
| е лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз |
| дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад |
| сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински ко |
| иближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твоји |
| ече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и |
| ним ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред |
| у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи жив |
| и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, пр |
| у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поно |
| , кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади |
| мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг |
| авама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш оп |
| <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шет |
| околење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имам |
| очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму |
| ајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек сме |
| , описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} |
| љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жу |
| ало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде |
| међу гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без |
| Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни н |
| усти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Д |
| вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било д |
| до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провл |
| руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и рук |
| ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језик |
| о до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Ј |
| крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, |
| аланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупц |
| г платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једн |
| ка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерск |
| ивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела ди |
| има, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одл |
| које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади чов |
| гобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, |
| рашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се |
| достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два за |
| кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе |
| исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на куп |
| Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две на |
| мен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија прем |
| го, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и стан |
| смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на |
| за којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бу |
| урци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је би |
| згледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хлад |
| осто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавни |
| њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што да |
| кламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола ко |
| брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једв |
| иродне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пи |
| од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што иза |
| госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и в |
| тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву |
| уди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S |
| и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича. |
| ку склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, та |
| де и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову позн |
| дније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наил |
| у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки да |
| и његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила |
| S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршит |
| ега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешпл |
| љала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорк |
| оји у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о н |
| обро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек |
| а сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене |
| Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питају |
| на.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три |
| зовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам би |
| љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуб |
| љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом |
| } Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се т |
| и своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико т |
| је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је сл |
| се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављај |
| напред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је |
| а?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећ |
| им из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} З |
| цу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место г |
| њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће |
| на!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко реч |
| а се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио |
| а тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Њег |
| од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, |
| ости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорк |
| чко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и |
| је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Мил |
| ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица? |
| цу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} |
| ј банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујн |
| } Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању.. |
| по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његов |
| се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разгово |
| рио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за |
| оту.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нис |
| абету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу З |
| им јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које |
| ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како |
| да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и сп |
| сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето р |
| ом дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је |
| > Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и реда |
| ла је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? |
| - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћ |
| у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га |
| изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млад |
| ић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме |
| се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p |
| ику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматр |
| да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе д |
| лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} |
| {S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће |
| е да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја |
| у ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на те |
| p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке |
| S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало |
| од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n |
| а у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни |
| малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао једа |
| одина којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњ |
| једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је на |
| ти, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан |
| и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред ба |
| венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној л |
| е пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазил |
| же и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао |
| Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетн |
| н, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, об |
| тала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела на |
| к, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају |
| е тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети |
| писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом л |
| ас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против н |
| чима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упрк |
| је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту |
| д глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац |
| ажећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји |
| ке Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле |
| је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово ј |
| нкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло |
| ти и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зо |
| леко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је |
| е која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала |
| машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, поја |
| рон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон. |
| т прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са |
| асти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екст |
| као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом бео |
| е већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било мно |
| димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно |
| е примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Беог |
| о окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Мл |
| о се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, д |
| лузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот |
| зио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да |
| рађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква |
| је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљу |
| ловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и |
| злог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леден |
| тром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветни |
| ти кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је вели |
| Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко |
| ена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> |
| але, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код |
| аче, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На |
| а, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих |
| за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, |
| свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом ра |
| езује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећај |
| хватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - пр |
| них уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Мило |
| црнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су св |
| p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве л |
| , те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> < |
| и су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја на |
| Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани |
| се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим тре |
| <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} |
| и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједн |
| не, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и з |
| о мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> |
| кујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрост |
| помињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети |
| да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше |
| ли конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да |
| је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се |
| зимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студен |
| је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Нав |
| а дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?.. |
| аком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стр |
| тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава |
| од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње кл |
| ка топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и нео |
| "141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становн |
| 6" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељ |
| мачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цве |
| оград, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било |
| за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају |
| а, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се д |
| заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је |
| у себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже |
| ош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, |
| > Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутн |
| ; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа |
| још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано |
| река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} |
| кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестан |
| а, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и |
| а је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се д |
| {S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, к |
| никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која ј |
| или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала в |
| имиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочит |
| за својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена |
| ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у |
| фију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире |
| рске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код ње |
| Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није |
| {S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ј |
| њи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп с |
| о, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза. |
| граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми |
| Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, |
| адоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави жив |
| шкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари д |
| ане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава |
| и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно |
| ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самох |
| ирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је јед |
| не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p |
| т ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом |
| о је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, ч |
| , због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само зб |
| S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолиј |
| упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју ј |
| руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио |
| вику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак |
| који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се инт |
| чења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном |
| прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <titl |
| амлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} |
| је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам |
| е посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволик |
| р према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време б |
| е као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед |
| префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чува |
| </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се ова |
| кивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин С |
| вом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која |
| човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положај |
| је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их остави |
| е цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, |
| зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и |
| ек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурниј |
| што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чат |
| би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што изла |
| е противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације |
| прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежен |
| Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изглед |
| е би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био дов |
| р. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радниц |
| ности, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица к |
| потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре сво |
| е последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били за |
| ослала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и |
| неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - у |
| {S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и р |
| , оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље |
| разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, ка |
| ји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су прол |
| оји ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Как |
| пу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градск |
| гутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су бли |
| .</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа |
| о да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је он |
| > <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном н |
| ти дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и сне |
| места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону ста |
| ћ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око |
| ћ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја |
| ико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачи |
| ечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које ј |
| а које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша за |
| н, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо |
| емић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, |
| лима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке у |
| е, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у пол |
| грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног п |
| ограда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - |
| ављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противи |
| мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у |
| човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не |
| едао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није |
| љашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја у |
| у вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових гла |
| пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинов |
| ше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi |
| више пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И |
| S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћ |
| но у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се по |
| у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутр |
| ца у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред ње |
| .{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је д |
| ачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говори |
| уштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена |
| ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју сре |
| ма ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Д |
| д се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац |
| ма је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно ув |
| он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста дра |
| ву на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. |
| и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} |
| Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - о |
| вим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинск |
| је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву с |
| Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је бл |
| оздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} |
| , изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је т |
| се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о |
| А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} |
| ј велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између |
| ице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам |
| ка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као |
| рити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро |
| а у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред |
| је посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да |
| <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и за |
| е прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му |
| атељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна! |
| како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе н |
| ли нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. |
| > <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милош |
| је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, д |
| м врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако и |
| се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале |
| l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> |
| p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна ми |
| {S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То |
| <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> |
| ка, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</ |
| андала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Преки |
| а одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и сит |
| је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један |
| сти, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку про |
| > <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској у |
| ног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао с |
| а жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истин |
| и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан чов |
| кога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочи |
| њости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином ул |
| та рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово ме |
| з затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возо |
| Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место н |
| е бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био |
| <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; |
| Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окуша |
| {S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на |
| у... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш |
| ду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја |
| S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на |
| фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би п |
| о се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим ак |
| етњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се |
| њем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији |
| стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формир |
| ниле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса |
| ао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата |
| њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан чо |
| ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећ |
| <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и на |
| <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - |
| ку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде зау |
| дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од т |
| иским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> |
| београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише в |
| S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватр |
| о.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет |
| ОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по тр |
| лесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао |
| с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци до |
| треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је |
| сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко |
| </p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас зво |
| та Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво |
| па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наш |
| зирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S |
| е падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за на |
| још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела |
| .{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрет |
| раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:< |
| е она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мењ |
| пре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све стр |
| рили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизов |
| о љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромење |
| <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} З |
| рно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до |
| не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да оста |
| ло је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити |
| ши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Ка |
| </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. |
| а пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро уп |
| а отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави св |
| ковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантни |
| .</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Ми |
| ди осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оста |
| ознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, она |
| тите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не |
| застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нес |
| дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и ур |
| и придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела ј |
| ре, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме после |
| е кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да нали |
| ава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић |
| S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} |
| г крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла ме |
| .{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био |
| чци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под |
| усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, пре |
| вљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошл |
| итов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хо |
| одине и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам |
| " /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом пл |
| ој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила |
| се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Об |
| ни данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, оч |
| оварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби |
| се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и |
| т, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледај |
| а побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове г |
| есковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електри |
| о, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол.. |
| потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му |
| исак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне но |
| тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа н |
| има, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зо |
| ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито ску |
| ма од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне |
| се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> < |
| адића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> |
| би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова |
| румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом |
| очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријате |
| адно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после |
| ече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ б |
| Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велик |
| зничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавран |
| су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене па |
| ти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао |
| јком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка ј |
| та правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи |
| своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> |
| нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају |
| убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што |
| у сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади чове |
| моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинам |
| су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао |
| оса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао |
| на према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан |
| ганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња п |
| > <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молил |
| и, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса п |
| рачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, о |
| је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех муче |
| ају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу. |
| е главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, нали |
| ио, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више поз |
| над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромн |
| о се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу ј |
| д се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до поло |
| сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се игра |
| и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, ч |
| сне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији ко |
| во да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не зап |
| сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајч |
| в новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомен |
| ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја |
| а.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi |
| г те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, ј |
| после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, |
| <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Об |
| авши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> |
| сац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних т |
| лог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове годин |
| ну, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љу |
| ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расеја |
| <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Мл |
| менљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти |
| ком све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и |
| стане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим |
| и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог пес |
| еном оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плаш |
| га, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Б |
| <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговор |
| одског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како |
| адску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и |
| а су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продира |
| ња.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срц |
| гућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда не |
| о.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један |
| бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова разд |
| воју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад |
| лико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не д |
| мем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме |
| осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их |
| бро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене нег |
| тојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера ко |
| тајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафан |
| в; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, |
| писа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главо |
| имајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, ч |
| да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су |
| ој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том |
| елог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом |
| Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да |
| же волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S |
| м корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада би |
| лиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да |
| .{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну он |
| жеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.< |
| о паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити |
| значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млад |
| S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била |
| ћ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твој |
| и се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Др |
| Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони тв |
| <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и б |
| је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћем |
| ко лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хте |
| ма новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> |
| куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у н |
| рећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре |
| ити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле |
| агонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо би |
| једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка. |
| вога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свира |
| посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кре |
| це овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећај |
| , ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се |
| чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госп |
| p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начини |
| и још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам |
| азна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустав |
| погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозори |
| извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</ |
| </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све |
| n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба по |
| овршној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом |
| што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред |
| лико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији |
| идео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном б |
| садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровал |
| ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- |
| га драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори |
| и.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, |
| ица Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Г |
| ако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све д |
| предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи |
| још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" |
| је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећањ |
| који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао |
| с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били |
| и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутр |
| озаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које |
| и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене |
| м плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити |
| и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је св |
| вао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које |
| грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја накло |
| и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кре |
| исе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без бор |
| њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - |
| ше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубр |
| еликог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале с |
| оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изб |
| на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет |
| ородичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипај |
| дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант |
| ксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре |
| ошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижев |
| .{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију |
| свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разу |
| о само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га на |
| тих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ве |
| ци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно з |
| <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахну |
| пре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила и |
| може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p |
| е на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{ |
| љевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, пот |
| о на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа |
| џбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету |
| ако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Ди |
| кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p> |
| а која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкал |
| е свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- |
| {S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Он |
| о да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади пес |
| му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије кој |
| нковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па |
| сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашин |
| ивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично уж |
| hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа би |
| p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица |
| ами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред |
| а последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко |
| агледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски |
| > <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, до |
| е били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана кој |
| становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржа |
| да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи. |
| воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - |
| ше отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што п |
| кама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни д |
| ја јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала |
| еоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топи |
| у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољн |
| слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мири |
| пече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, но |
| је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећ |
| у свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У њ |
| или су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимс |
| Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није виш |
| енције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, рани |
| игоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако и |
| вени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних |
| ревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав кој |
| одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме ј |
| ан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од кр |
| е.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слу |
| оје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њ |
| нском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога |
| ку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана о |
| једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белил |
| мирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајд |
| а се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она |
| лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито |
| а свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће |
| ског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али с |
| наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао |
| еби је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и пл |
| олистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у |
| ли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладн |
| ња, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за |
| {S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним по |
| преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај |
| и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушењ |
| како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош |
| мо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, |
| зненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{ |
| од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, ставља |
| , Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не об |
| још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила |
| ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те сте |
| је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} |
| упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је поглед |
| е.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далек |
| ... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе |
| корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као м |
| рноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођа |
| колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су |
| емићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су так |
| , о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који и |
| желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао |
| годни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена н |
| после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи |
| ар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибија |
| ећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво ли |
| оклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друшт |
| ртија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков |
| чи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пу |
| има, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ни |
| Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша |
| се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи вел |
| ила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Н |
| ати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме реч |
| јама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p |
| ападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S |
| орби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друшт |
| де је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И |
| га.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читав |
| немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у |
| } Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли. |
| а разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - |
| ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, |
| око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан трен |
| не; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом |
| камењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су |
| е да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је пот |
| дао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не об |
| едан пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, |
| </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку |
| страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрсну |
| иве... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- |
| агане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> |
| ла се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег н |
| ећ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капут |
| Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуд |
| ским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који |
| ога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старин |
| о у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... ка |
| и г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очим |
| мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече |
| е и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, к |
| све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала |
| .. он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеко |
| чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Об |
| лица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену млад |
| ве, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет |
| јући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, |
| и, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у пла |
| ија.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S |
| уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, др |
| о тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао с |
| се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није |
| еђу нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допун |
| а <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластав |
| ато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ј |
| <title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концеп |
| у рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси ма |
| у рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси ма |
| богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то |
| лови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пр |
| она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам умо |
| о је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} |
| очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - До |
| ити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице г |
| ри сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".< |
| } Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слат |
| е је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде |
| је оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако |
| ају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још јед |
| једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један |
| а сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен ча |
| ши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити |
| крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све призна |
| им пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби ј |
| оје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби |
| еће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило |
| пија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S |
| ане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерал |
| - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, |
| <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом ср |
| амо породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале гос |
| нила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разнолик |
| а, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој п |
| ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовал |
| ђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!. |
| то се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице. |
| је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као |
| >Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао |
| окретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи |
| ошћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју ја |
| н... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало по |
| долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од ха |
| илошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и пола |
| бузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добија |
| ајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним усн |
| } Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољ |
| ог тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутк |
| а. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо у |
| ију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само д |
| - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право |
| Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p |
| у љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа |
| е ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који п |
| л што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела |
| {S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик |
| ком, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципел |
| , бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и |
| симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и најве |
| то бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је |
| . </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна |
| холија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да н |
| је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год доди |
| где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу |
| к и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Пр |
| {S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који |
| сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, |
| ним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Беогр |
| ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако буд |
| ог живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не поз |
| е и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали с |
| с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломље |
| и био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти наш |
| ција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи ње |
| их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p> |
| бе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div typ |
| је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их |
| </p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у |
| турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Та |
| комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао ув |
| иметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вра |
| и кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у с |
| е једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио при |
| и дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се |
| а крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> |
| ни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањ |
| S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво др |
| полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну |
| <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи не |
| ра себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилос |
| а, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала с |
| обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима к |
| криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, п |
| градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад |
| привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојн |
| ећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Не |
| овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце т |
| другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши. |
| аједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком |
| ну седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој н |
| који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све. |
| студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао М |
| вар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена |
| ут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш |
| т досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова вел |
| р о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарица |
| </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осе |
| открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, зб |
| го је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом ч |
| да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави. |
| е.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се једа |
| оново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он при |
| .. ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешко |
| како си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метн |
| ка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала ка |
| старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада рад |
| ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарад |
| у.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском |
| осила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролази |
| у једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дв |
| d> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ћ |
| нес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- |
| го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда пр |
| иркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је ње |
| , а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдск |
| су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик. |
| <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као св |
| жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на д |
| е душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљ |
| од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али си |
| су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођ |
| кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и н |
| нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кре |
| и ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, зб |
| метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи к |
| Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утис |
| ћању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у дво |
| главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се игр |
| гутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни ш |
| иле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вар |
| ободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се у |
| маку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који |
| ња, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли зај |
| оји се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада у |
| ли далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. |
| оје би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош св |
| лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> |
| држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администраци |
| ара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако разв |
| мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.Н |
| бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао |
| циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од то |
| бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек |
| оносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Ат |
| добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не платив |
| ику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика уте |
| а тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тр |
| дну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала упра |
| очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепша |
| ритичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, |
| је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника |
| их сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се |
| м.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је |
| Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S |
| .{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се ота |
| груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прила |
| ког босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљи |
| је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њи |
| аљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се прови |
| ваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око |
| ч који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорк |
| ђење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S |
| дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи |
| а је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је |
| ви састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{ |
| није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељ |
| Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И |
| н рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесион |
| ми сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене |
| је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у по |
| , али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша |
| да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У т |
| драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати д |
| ! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имај |
| друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем св |
| асом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуб |
| је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по к |
| стинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубав |
| стинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубав |
| ат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми |
| где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумади |
| ле, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остат |
| самљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, дво |
| ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси |
| се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два ан |
| а из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други |
| есно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јак |
| нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови ни |
| клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} |
| <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Минис |
| и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њих |
| p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, |
| ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</ |
| ена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ |
| пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и |
| Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигур |
| г света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је шир |
| и живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, |
| вена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозо |
| е ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p |
| сти од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији бе |
| х је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних р |
| Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико |
| у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао д |
| похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а а |
| ло ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђ |
| ао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова |
| рбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>На |
| о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није б |
| ји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба ј |
| /p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Бео |
| рали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног |
| њост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећ |
| дног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно ш |
| <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испу |
| ен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло самож |
| ан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакци |
| ве гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст санду |
| > - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не |
| м онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто р |
| а другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо ту |
| и иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и оста |
| здух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ного |
| ршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, |
| ота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним |
| ш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимнази |
| ли су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је р |
| {S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119 |
| да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пр |
| ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар с |
| чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо. |
| говори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медиц |
| срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. |
| ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио |
| оје се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан дол |
| едајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да и |
| ков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му |
| прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} |
| много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S |
| дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа |
| аголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> |
| нег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољ |
| граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S |
| сти и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало д |
| рисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац ј |
| ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан м |
| оз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> |
| ли по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пуши |
| драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде њег |
| живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно |
| .</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао |
| његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - |
| оју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, |
| имнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у |
| Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици |
| ироди, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задово |
| е на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада п |
| говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради |
| д кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није де |
| моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годин |
| е шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно |
| претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску п |
| његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте.. |
| чи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и |
| слима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај н |
| арактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим |
| другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ћ |
| ба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи бе |
| } Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених об |
| чно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило с |
| овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенк |
| илозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="13 |
| ки часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне |
| шњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, д |
| а је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела |
| а у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност |
| ље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се |
| пе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свеч |
| ећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећ |
| ити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он |
| ле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> |
| о покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштен |
| има и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка поку |
| га, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе |
| вео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда |
| ских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковин |
| ним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове |
| ности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, |
| ита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда гу |
| м љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у др |
| , да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није п |
| .{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити. |
| ба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{ |
| ш има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење |
| е оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам В |
| здрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отво |
| едан моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве же |
| и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поно |
| зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву |
| пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, |
| магинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који ј |
| Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одг |
| натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Ва |
| Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка |
| би честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо |
| арали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом |
| ек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, |
| ном.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале |
| и једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен |
| и једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем |
| њижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити |
| ог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није от |
| у недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S |
| ана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово |
| здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку за |
| tle>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуб |
| а хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Как |
| , он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати њего |
| <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па |
| Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи |
| е за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} |
| у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркин |
| рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се н |
| е, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и п |
| жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Ал |
| анијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе п |
| би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека |
| ле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тих |
| pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно св |
| је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Н |
| руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изне |
| тервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Г |
| сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што |
| бијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од |
| ала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неод |
| ку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти |
| на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> < |
| ц, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> |
| е?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна з |
| одила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета кој |
| а му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> < |
| ијатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовањ |
| време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су |
| иње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{ |
| јеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка |
| о појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> < |
| летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лаж |
| лажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет б |
| ема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обз |
| људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и з |
| је замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрен |
| одсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Љу |
| чки као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким |
| , откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало в |
| отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по ј |
| у њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p |
| оријом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан ш |
| ишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских |
| ризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав |
| брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да |
| пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само |
| и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је обл |
| </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што |
| ворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дас |
| анос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противил |
| } Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да |
| авно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје стар |
| теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се н |
| је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело прид |
| не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он |
| м шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова ми |
| је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, |
| ађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људ |
| умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег о |
| арали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жаго |
| ни, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} |
| у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје п |
| ости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није виде |
| помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш о |
| нином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминац |
| <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна |
| судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове |
| ече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окрет |
| етки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и крас |
| пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их до |
| ; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зор |
| да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отво |
| сту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом |
| јка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јак |
| .</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је жи |
| Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</ |
| оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и ч |
| и, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поно |
| ој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже |
| ом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове об |
| је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио п |
| које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних до |
| било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног иск |
| које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић |
| је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек |
| мо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зор |
| ма људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали и |
| некле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да |
| извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара . |
| није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихо |
| адије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се о |
| дахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- |
| речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Тр |
| етљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна н |
| а грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним |
| сака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, ал |
| </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пу |
| м лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори |
| ику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све |
| ила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја |
| ез икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео с |
| унце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима |
| на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриоти |
| не стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на |
| звештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се прими |
| лави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно |
| крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би с |
| а калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита |
| кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом |
| кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пу |
| екакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на д |
| м сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> |
| погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примам |
| <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вр |
| {S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног |
| се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> |
| о што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} М |
| гледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је |
| .{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском ра |
| као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе |
| гонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго мог |
| рептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, ј |
| његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шап |
| .{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који |
| Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, ма |
| за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, |
| плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" / |
| воју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би ј |
| у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у |
| ала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог |
| ава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза |
| изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се |
| , али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је |
| раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом израз |
| лава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. |
| кне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову |
| госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећ |
| ти на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четво |
| е доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, |
| те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ип |
| мак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све |
| ка као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, |
| ено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош |
| и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама |
| твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Је |
| увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим пла |
| н прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити |
| Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле с |
| менима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отв |
| ме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним б |
| е реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли |
| ва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће |
| {S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијани |
| приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је по |
| велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према |
| од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се |
| кторов потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у цари |
| потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене јед |
| ва два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да п |
| нио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно ти |
| требу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна |
| последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, |
| искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сма |
| е Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег |
| , пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом |
| обом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз к |
| нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја п |
| што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са < |
| да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећ |
| вари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми |
| лош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако ка |
| хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са др |
| после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, а |
| о јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави |
| ма је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су проми |
| се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, ц |
| пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изила |
| он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} К |
| води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знају |
| ва жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега мож |
| } Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останем |
| је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... доп |
| тој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаони |
| остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насли |
| .{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио |
| ервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знал |
| трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à |
| алерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш? |
| илан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве в |
| } У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља ж |
| а, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој је |
| одложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да с |
| рнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветр |
| зналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје ср |
| /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пре |
| пту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је |
| вот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на |
| је је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p |
| ад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш |
| ом цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало |
| у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде за |
| обио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни сло |
| дина откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад дал |
| нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после |
| > - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{ |
| ску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био мл |
| кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређ |
| беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичењ |
| простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као оч |
| пље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често б |
| ост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канц |
| свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трг |
| нђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може ш |
| месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још не |
| ма и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена |
| ма и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела |
| <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p |
| епао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p |
| писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи |
| ице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> |
| иплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пр |
| , пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао н |
| одужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу |
| , презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник |
| скама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је изви |
| да се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову по |
| ајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те |
| Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се брија |
| није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те во |
| оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту м |
| ="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је |
| једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва |
| љао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они |
| ако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим |
| овољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад |
| а јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из раз |
| о пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је |
| p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била |
| га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико заба |
| паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ т |
| мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од је |
| окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136 |
| јући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p |
| и, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, |
| еликодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале с |
| се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом |
| в, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен жив |
| млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. |
| уши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти |
| ко сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један |
| вити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} |
| жан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови. |
| itle> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морал |
| сати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} |
| ћи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на ј |
| иких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању то |
| а успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: |
| адали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави |
| и? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови |
| 82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим то |
| ањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ов |
| природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зор |
| на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти |
| он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> н |
| </p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај ма |
| ј за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим распола |
| надоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> < |
| м, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p> |
| не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снај |
| нствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, |
| одине, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем |
| на звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот |
| по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и |
| лош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, с |
| тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учин |
| ада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да каж |
| обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папу |
| и сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S |
| већа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који не |
| Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и |
| , као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она |
| ова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лака |
| волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с то |
| стаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто неприја |
| и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, |
| политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да ин |
| гледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали |
| "192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- |
| /p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних луд |
| х у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изи |
| сник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она за |
| ћ рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја |
| пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и |
| неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тр |
| .{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, једа |
| дним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабук |
| слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио |
| навао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојо |
| био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била |
| ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе |
| нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како |
| браћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке. |
| {S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занема |
| ванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим ж |
| ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у по |
| не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић при |
| ш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због то |
| <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново канд |
| ветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у мле |
| нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навр |
| гађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још |
| правник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је |
| } Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не с |
| а, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили |
| ка; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери |
| ата.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва изди |
| а љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију |
| тње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у с |
| и, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам |
| ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те |
| као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи |
| мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p> |
| раменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с |
| пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим: |
| једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С |
| о занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја |
| ју, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почињ |
| ново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неу |
| Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка н |
| ље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме. |
| а од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не м |
| е одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најм |
| хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>З |
| чињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чука |
| о ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле и |
| а, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: |
| седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, м |
| још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се нада |
| ога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Го |
| </p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим |
| унару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је |
| рак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кр |
| у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, |
| ене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити |
| омилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђ |
| ларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, ј |
| док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем.. |
| око под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: |
| реплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непоми |
| не тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју ј |
| нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>бораниј |
| њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био на |
| ерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" / |
| диности које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово |
| који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа |
| лади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је |
| , оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су |
| по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S |
| и без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга зем |
| лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је на |
| воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не |
| тографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} |
| ред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - |
| несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је оч |
| бити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може о |
| ли се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што |
| нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} |
| S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изј |
| роду тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и з |
| го о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - |
| ао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно некол |
| на је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Мил |
| их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја од |
| м цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај ни |
| ри десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправи |
| а у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопшт |
| су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад сврши |
| , отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог на |
| .</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</ |
| ш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој |
| јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију |
| у је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце |
| , са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље. |
| {S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на врат |
| ом масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наив |
| арамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац и |
| не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те у |
| анцуском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кр |
| дним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| оже, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се п |
| Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодре |
| много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, |
| , али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, |
| остране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је у |
| Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на ј |
| аца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му ј |
| сматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до |
| о гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног |
| етлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силу |
| и у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим |
| о осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се не |
| Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове |
| ... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се |
| .</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љ |
| ламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове |
| су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, |
| црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - |
| сазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су |
| куда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша о |
| здрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још неш |
| е хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише ди |
| у.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, с |
| Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у њего |
| унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са с |
| довољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и |
| Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у |
| су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила |
| е била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе |
| и своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова по |
| ашта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да н |
| млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зав |
| оја ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније |
| елика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са ко |
| есника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> |
| дирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам |
| ла на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучен |
| дише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде |
| <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, к |
| аљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то бил |
| име, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош |
| о у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потре |
| за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојан |
| мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари н |
| олницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и з |
| оса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак |
| декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као т |
| се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зел |
| ти те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанин |
| личних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зелен |
| и и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похи |
| целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног ди |
| ише дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда |
| ридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видет |
| ди човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док |
| Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се |
| онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари.. |
| и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S |
| ази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хи |
| /p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као |
| уке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone un |
| устриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваз |
| ћ је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов по |
| довних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува х |
| бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би зауста |
| исли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно |
| ажи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, |
| есницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућо |
| неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> < |
| ј.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је о |
| </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати свој |
| ...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љ |
| од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- |
| своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаон |
| Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе та |
| но држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потреса |
| њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се и |
| о убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се с |
| , изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводи |
| ац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> |
| е се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих ч |
| Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љ |
| се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре |
| мицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорк |
| ила жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које н |
| стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и |
| Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је |
| ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{ |
| Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланен |
| радник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се у |
| p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.< |
| ледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздух |
| ном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том |
| ао кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и |
| ко мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, |
| о на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чиј |
| околење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслужени |
| рству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин- |
| ставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је |
| итног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га ут |
| .{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише с |
| да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао |
| исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из |
| мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи |
| ама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских ју |
| т, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренута |
| S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун |
| га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је |
| S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза ка |
| егове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} З |
| куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, ка |
| нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервати |
| где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећ |
| а са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је М |
| завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њени |
| прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од ј |
| пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S |
| дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је |
| з везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му |
| аустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његов |
| и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака |
| е било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, М |
| а видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада |
| але, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек и |
| волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> |
| длучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се |
| друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице |
| даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад ј |
| и се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба з |
| ше него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости. |
| p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светл |
| је, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} |
| топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жубо |
| имо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево маса |
| о шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, с |
| в.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош |
| Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно ж |
| сет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n= |
| жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он ње |
| воме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - |
| изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Л |
| егово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од по |
| ичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и |
| дило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова дв |
| н и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то би |
| аонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задув |
| азних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би |
| крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све виш |
| је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљи |
| табла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледа |
| а, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи. |
| ео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од |
| и би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Кал |
| . не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти |
| етње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налак |
| е Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога ј |
| аше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је |
| ивање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И |
| тао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина во |
| рао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се |
| Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја во |
| говој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанст |
| пе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, |
| јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској оба |
| же у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог |
| штинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњ |
| енско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око па |
| н задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну З |
| зненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да |
| >Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте |
| {S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на ал |
| ст сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад т |
| г слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца |
| нске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалос |
| под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот с |
| новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих на |
| "26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да ј |
| ца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа |
| {S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узе |
| Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примет |
| оветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче |
| ћи своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ј |
| једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега П |
| а, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се д |
| ње, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице |
| шњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На |
| баца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак |
| ном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се ја |
| илошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у соб |
| дука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земун |
| ење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што ј |
| притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у и |
| и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим |
| сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих |
| {S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих |
| е, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. |
| видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} |
| и.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непр |
| па збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка |
| могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не уд |
| ла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не м |
| око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... сам |
| око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само |
| живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновље |
| т без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задово |
| сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какв |
| лу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као |
| спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S |
| ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, о |
| добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај н |
| ренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>К |
| к и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутра |
| ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто др |
| лашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандар |
| p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута |
| боким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестај |
| ојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - |
| а, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити |
| .{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је |
| буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је на |
| аш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ј |
| ти из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, М |
| {S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше |
| и је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци |
| зад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али |
| , Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног д |
| морног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покрену |
| ојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да з |
| .{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме ув |
| арче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не зас |
| тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које |
| ц хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Ј |
| их, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца |
| аше да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени нас |
| тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да за |
| шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погл |
| ли, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то |
| , сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо |
| им старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи проме |
| Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што мл |
| е у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Коли |
| - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да |
| м шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није |
| > - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свак |
| мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не от |
| ловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улиц |
| > <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</ |
| /p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се |
| ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} За |
| да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> |
| у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручко |
| ad> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је р |
| и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме. |
| коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и |
| у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{ |
| лади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб од |
| /l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата, |
| е отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и |
| </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта с |
| варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи дв |
| ав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду |
| да наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог |
| <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у ду |
| ила пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељ |
| не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толик |
| жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најсла |
| отоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Прол |
| <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јако |
| - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из н |
| тром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Мило |
| , наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" |
| не, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек мож |
| бали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љу |
| } Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили ук |
| претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} |
| и га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је |
| прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је |
| н, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и |
| бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђењ |
| <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушм |
| само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карак |
| би и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" /> <div type="chapter" xm |
| келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба |
| Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено |
| а целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет |
| ове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једн |
| једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уо |
| а гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је |
| новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно друг |
| ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова |
| љиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе |
| ивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се |
| ене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - |
| етвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и ст |
| у насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно |
| вако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да зн |
| лена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да са |
| ј глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно нос |
| говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде ку |
| како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао |
| у се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премешта |
| ремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве |
| то су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, |
| .{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи |
| ио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену м |
| у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је |
| и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су |
| а, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зе |
| првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за п |
| уђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглам |
| хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет св |
| целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним једин |
| ако су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким |
| алин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разгова |
| тније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало р |
| дним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао |
| ада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од жив |
| ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош |
| е немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и раз |
| светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њ |
| жица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је |
| хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плав |
| у благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, < |
| му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којо |
| ена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је |
| .{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не |
| тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, прим |
| ужа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веров |
| аветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунце |
| сма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела |
| игравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали ли |
| онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта |
| тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му пл |
| обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште |
| едне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније |
| целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди шт |
| ли се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни |
| а да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје р |
| , немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извини |
| ао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположи |
| ћ се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било |
| аже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све |
| ица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њо |
| нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је |
| а узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} О |
| ти слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви ик |
| на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговор |
| грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их |
| ицу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="15 |
| ш не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном с |
| <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже бли |
| Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо |
| е, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић |
| ишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе |
| ата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба |
| оз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он |
| таде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се нек |
| {S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што траж |
| па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо |
| !</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад |
| ли су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Јед |
| сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више |
| > <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{ |
| ка си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има |
| их убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто зав |
| ић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има д |
| ду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта |
| а подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и д |
| ије место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилаз |
| затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љути |
| {S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити |
| асјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после |
| жних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да |
| ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога д |
| био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, |
| сти, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у |
| пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим |
| аву младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Вељ |
| уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искр |
| а само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме с |
| неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Ц |
| лика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- Т |
| ште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кре |
| шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ |
| хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да |
| - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле д |
| д другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недос |
| могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} |
| ки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви |
| ић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас пове |
| , па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем |
| АГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је ор |
| је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године |
| ad>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, бео |
| е било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за меде |
| n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у |
| у!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже |
| тељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промукли |
| тате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је п |
| око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако |
| кајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутр |
| жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p |
| м.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је би |
| једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још ус |
| пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их јед |
| једно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега оног |
| о да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка |
| допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, |
| крије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да с |
| жу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и |
| Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта |
| {S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S |
| рочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да |
| ш је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и поку |
| ни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју |
| у сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се шир |
| На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} |
| у све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био та |
| есту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а шт |
| онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> |
| p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршил |
| гона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је бил |
| а Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године |
| ом и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан |
| а јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне си |
| енио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје |
| лициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гоми |
| м на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина с |
| ње и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се н |
| је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, м |
| из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се зн |
| S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске ле |
| у, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавс |
| нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или |
| пено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну |
| авља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> |
| и снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цу |
| Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће |
| учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали д |
| моубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је |
| <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне |
| олесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од да |
| ивадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од |
| ких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гл |
| здух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу. |
| му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му мно |
| а из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на |
| .{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата |
| који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звец |
| о штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губи |
| бразовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} |
| обедоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваз |
| праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене п |
| гметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто ц |
| сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и |
| ени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, ниг |
| трови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и |
| И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у адм |
| те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вара |
| ји је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али и |
| неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трг |
| тово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели с |
| газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од |
| ти, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно |
| ина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом |
| која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући так |
| апева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је |
| ло.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипа |
| е била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су |
| и у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, |
| пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али |
| реме ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи и |
| о му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, д |
| ка.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере |
| запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменил |
| ом кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у ње |
| Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Унив |
| због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно |
| би, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка |
| ом игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће |
| разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се не |
| } Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} |
| p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је с |
| и су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јевре |
| скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и чести |
| S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку п |
| е туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S |
| стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи да |
| у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи |
| ио стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пр |
| ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</titl |
| огледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{ |
| еног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој св |
| граде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> |
| > знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? |
| ла да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обе |
| вај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Цр |
| уго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно вид |
| обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се |
| ет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; |
| века који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у |
| уде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се |
| уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p |
| p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило |
| и му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>И |
| још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад |
| /p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, н |
| а седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологла |
| - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајк |
| ах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долаз |
| им чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет |
| рађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у |
| Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић б |
| Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> |
| .{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко нат |
| Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од свако |
| био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} |
| вале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст. |
| су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита |
| ала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љ |
| шаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подзем |
| тати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није мог |
| е од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне т |
| аринско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса |
| а је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француск |
| његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост г |
| и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, |
| олесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати у |
| Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Румени |
| ше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се по |
| бећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црве |
| у, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> |
| гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му |
| .</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку |
| кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су |
| S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} |
| аре гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, |
| , то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не |
| канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви. |
| инити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више |
| Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p |
| и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што г |
| ве што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је |
| тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурак |
| концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са трећ |
| о за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично |
| о, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} |
| било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколик |
| , узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као |
| ужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита |
| је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је муш |
| у код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом пре |
| четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се |
| а, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне стани |
| з тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири сво |
| аширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његов |
| едан.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p |
| и се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> |
| да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није пот |
| у. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све шт |
| се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поез |
| господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>На |
| ројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављ |
| тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>На |
| Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико |
| у реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} |
| томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међут |
| и своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - приме |
| јено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужич |
| Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телег |
| Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успе |
| ном.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу |
| ли стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменик |
| м, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати |
| .{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Јед |
| пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створ |
| двајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са дома |
| вни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да |
| S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног теш |
| Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћем |
| ња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишл |
| оде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио |
| над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Оч |
| во слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толи |
| ју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> |
| е местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном с |
| из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене |
| ете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за |
| да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица ко |
| Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове < |
| му обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив |
| узан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и |
| пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> |
| м, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} |
| ног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екст |
| жеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, как |
| оћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем кол |
| љена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припа |
| он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нис |
| ило боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, |
| ог мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појав |
| чки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, |
| нтипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био насле |
| да би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања жив |
| зненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} |
| о је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мисли |
| шњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено ст |
| ус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S |
| рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат чове |
| огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као ј |
| а расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, |
| би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им |
| стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио |
| у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на кан |
| ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло наг |
| пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ни |
| а у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љ |
| у човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну накло |
| смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек ј |
| ним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па |
| морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p |
| круглом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стра |
| цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око уса |
| глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело |
| мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који |
| упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако |
| није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности. |
| тупањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истинск |
| н је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту ка |
| него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети коли |
| ве тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} |
| главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе |
| лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да ч |
| као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало кри |
| ј мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао |
| њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње |
| ш радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџи |
| је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих |
| еко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је св |
| ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> |
| лимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угар |
| део, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није |
| } Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било пок |
| ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба |
| адне патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске |
| зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од |
| шао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, |
| н додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, |
| ди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао по |
| кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало ма |
| не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не |
| ијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела п |
| се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и ка |
| служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак |
| ели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у спомени |
| је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозо |
| га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је |
| врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу.. |
| м десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада |
| зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дир |
| шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n=" |
| лим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлаче |
| пирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено |
| паваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле т |
| ткидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S |
| пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> |
| јем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама соб |
| није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га |
| ен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и деб |
| p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти по |
| мо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начи |
| атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једин |
| нице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском |
| слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово рам |
| сла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне ули |
| родавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у администра |
| дело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене цр |
| у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, |
| о жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кр |
| /p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га по |
| окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{ |
| леда у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта |
| урузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали ле |
| ширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди |
| удновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој ули |
| бацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торл |
| </p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост с |
| комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Срби |
| заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва |
| се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде з |
| д сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирис |
| а, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака |
| ад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канце |
| хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с |
| о, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,< |
| ла суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, н |
| ман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ног |
| ола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је |
| ше.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природ |
| а се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корач |
| губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{ |
| у се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на |
| лушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој пог |
| ио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, корек |
| ства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а |
| че јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p> |
| да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гоми |
| главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као |
| де.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегет |
| оћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом |
| и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломље |
| чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, |
| и и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p |
| ки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на у |
| _C3.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је |
| том по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ног |
| сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле р |
| .{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до ка |
| лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни савет |
| емић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју в |
| е, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакањ |
| е у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек |
| на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подиг |
| јој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе |
| му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег саст |
| ио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Дво |
| Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Са |
| њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи о |
| салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па |
| p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кро |
| ећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су бр |
| о сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цел |
| , само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и зад |
| уним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин |
| у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни л |
| рагану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њен |
| вима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она ј |
| ш дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе ж |
| } Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним раз |
| е.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су г |
| је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чиј |
| у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред њего |
| сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојк |
| ажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са |
| ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S |
| ку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бле |
| наче једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, ме |
| S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{ |
| ин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те ос |
| а, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало и |
| .</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Би |
| Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропушта |
| љу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим |
| ма тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад |
| и су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког дру |
| сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим стол |
| расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> |
| p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног се |
| трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да |
| а је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девој |
| } Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вр |
| на, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају |
| ећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не |
| ећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици |
| </head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко |
| и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и |
| о.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је |
| има, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијен |
| есник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да |
| p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом п |
| леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа д |
| ако да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало |
| еме променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изн |
| а другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полак |
| </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> |
| жено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p |
| p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се п |
| а.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако пак |
| се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио |
| рибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> < |
| ољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зор |
| је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас н |
| } У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} |
| сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није виде |
| но чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <p |
| е утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која |
| е једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи д |
| тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уве |
| збрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречи |
| а млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозор |
| су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у без |
| ојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S |
| нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријер |
| у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар м |
| с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да |
| ни, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, |
| кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера |
| ве тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђен |
| а живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само п |
| а да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим п |
| крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово ср |
| од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској |
| имњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети ста |
| аборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол |
| и пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој виде |
| кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак |
| н се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим ства |
| лом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула ж |
| ане простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Нов |
| Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, |
| ено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско ч |
| до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као ј |
| ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ов |
| , једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и прен |
| много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{ |
| и га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога |
| лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе |
| о сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На |
| у нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се з |
| S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада г |
| у.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог |
| Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише |
| и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, о |
| да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих трен |
| јрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен |
| о иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се д |
| ди.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи неср |
| је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања. |
| испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кро |
| ?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драм |
| нци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усре |
| ам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред пла |
| у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити изме |
| хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало |
| ина којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих |
| ених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb |
| је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђ |
| , да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову бор |
| Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, |
| х унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих |
| јег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили т |
| а ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.< |
| ити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса |
| го што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само госпо |
| есно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под ру |
| његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији зва |
| би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме |
| - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{ |
| и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, т |
| уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва с |
| чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог |
| молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам ва |
| о, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и д |
| ина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских р |
| зонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и |
| е на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Ч |
| тела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао |
| је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, |
| сипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је по |
| {S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она |
| ари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на тер |
| и ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав |
| одне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - |
| S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме |
| . 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и поје |
| >Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна |
| да је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће понови |
| ут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт с |
| новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да на |
| - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог з |
| е претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодло |
| <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} |
| > - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} |
| собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, |
| тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао |
| > <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке |
| ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну пот |
| на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Вра |
| те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи |
| ијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке |
| Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> < |
| ко исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда? |
| осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено ли |
| бав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисн |
| и се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по ли |
| i>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим к |
| професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног |
| нат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје кариј |
| о руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, ос |
| ој прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике гр |
| и је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово л |
| н од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав с |
| колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца је |
| оду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А |
| ту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузим |
| но место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зор |
| н-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник п |
| ако, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - |
| и плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревнос |
| не, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Мил |
| вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино |
| д, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану |
| у, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је ј |
| рве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед кој |
| лош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвил |
| <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег |
| нутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пир |
| угим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S |
| другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са раз |
| на комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим |
| бавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад дел |
| ипа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да |
| .</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</ |
| > - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био |
| жили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић |
| , људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, к |
| ако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелен |
| } Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, протк |
| ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојн |
| и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, го |
| едајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - он |
| ла ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{ |
| збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је |
| } И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замиш |
| источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило |
| е подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле г |
| Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми |
| на тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс- |
| S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занема |
| га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан м |
| ало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад |
| немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није |
| е које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она |
| адала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један нара |
| као се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топ |
| од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дан |
| p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је раста |
| погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четв |
| тире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, |
| рошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, ка |
| ш каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао |
| S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зор |
| гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади чов |
| а осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан |
| ОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богда |
| ве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој о |
| ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са ак |
| тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху |
| требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама |
| сеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, по |
| младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једно |
| ујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролази |
| а.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец да |
| не своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента |
| лете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу по |
| и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе |
| гао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студен |
| > <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми |
| искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} |
| зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти н |
| у њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звижд |
| авајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- |
| рачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p> |
| а ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} П |
| сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они |
| у, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослаб |
| ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти о |
| оју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су |
| те се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци |
| ци.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши |
| } Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Д |
| ДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно по |
| га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi |
| више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова прија |
| добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се в |
| вије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак |
| ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих ч |
| остали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су мно |
| шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога |
| према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати са |
| на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене. |
| ма, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежа |
| н месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију ко |
| радак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију зами |
| шао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономи |
| ако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да |
| ајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигн |
| а, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту |
| Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од |
| он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потпи |
| о лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице |
| прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} М |
| поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног |
| илош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је |
| још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је |
| су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} |
| ју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био в |
| географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке п |
| еженим местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{ |
| и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} |
| но чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућ |
| е и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>К |
| .{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто др |
| у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страна |
| моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обнови |
| зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који ј |
| у горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на т |
| начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само |
| ају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љуба |
| д је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се |
| - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S |
| гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком |
| је, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писа |
| дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. < |
| му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше |
| шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафан |
| ста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом по |
| ећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живот |
| , утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно заста |
| и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекив |
| етно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати |
| полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића неш |
| сла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто дог |
| адском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недељ |
| понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p |
| ана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је |
| се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио По |
| сећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан |
| у косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом зл |
| је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује |
| ицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - |
| и је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| шли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба |
| Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> |
| у кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер |
| /p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, он |
| тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> |
| да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том слу |
| нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места гд |
| четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово п |
| > <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео најв |
| {S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја см |
| је могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те види |
| } Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гро |
| Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род |
| ључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У вел |
| ке маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и |
| оби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Н |
| > <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин н |
| снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост њ |
| е ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> |
| о да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се |
| је собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко |
| сао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају та |
| о да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку |
| горевању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи |
| ио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и п |
| е плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли |
| {S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је |
| још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p |
| ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад ја |
| са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пр |
| допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове |
| та мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <h |
| а рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га |
| а чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се |
| овор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао |
| каво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Г |
| су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног |
| здарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа с |
| долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он ј |
| } Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се |
| тна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{ |
| а, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шет |
| е.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пре |
| рку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оно |
| е воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо |
| ла како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка |
| е <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, |
| душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генераци |
| ик.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте |
| брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном с |
| болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ т |
| о, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна |
| ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и |
| цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта о |
| посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико |
| боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, |
| од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу |
| авао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо к |
| и твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно ј |
| спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, ко |
| а је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што ви |
| на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа в |
| егове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо |
| е одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавал |
| не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{ |
| знати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title> |
| мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сув |
| пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој |
| - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један |
| ше дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина то |
| илоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да |
| у, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме |
| аћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди ред |
| - Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летет |
| исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људ |
| одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила |
| шом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појед |
| онова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и у |
| е, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Мил |
| да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, к |
| х губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се |
| е биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до в |
| живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утв |
| ој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно |
| е долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би |
| е видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није |
| д њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови |
| та Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задов |
| она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била ист |
| простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p> |
| а је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о какв |
| косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </ |
| у страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки љ |
| ев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали |
| еном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</ |
| Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} |
| апије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} |
| а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на др |
| ругим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер ј |
| Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. |
| њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с л |
| Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се |
| жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и про |
| ја долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, |
| вима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе |
| p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p |
| о као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p |
| до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до из |
| молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљив |
| прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треп |
| меном, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није |
| ирока и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Бео |
| фера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је др |
| а, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а |
| ма се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не бри |
| одњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено |
| еба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је во |
| и напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друг |
| ечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи ов |
| другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио к |
| се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још ка |
| од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај |
| } Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно о |
| мо хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прила |
| оманду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише ј |
| ца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се свак |
| вори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно друг |
| а да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Над |
| ого пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} |
| из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као |
| дин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби |
| калишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дуж |
| хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и |
| по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n |
| м: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је по |
| преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа |
| се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као со |
| У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, |
| дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од |
| очито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбо |
| све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смр |
| о као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви ја |
| сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједни |
| н господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав |
| бро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обој |
| заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодил |
| људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их ј |
| ини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог |
| .{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изн |
| о што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше на |
| аса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну |
| олико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ниш |
| олази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се |
| никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се на |
| те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога с |
| утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства |
| ад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуц |
| стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и о |
| угом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанств |
| упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} |
| о изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом доб |
| дућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељст |
| гове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, |
| штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушност |
| ике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а млад |
| неле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то |
| тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познај |
| у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту |
| дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо прод |
| г срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им д |
| рарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и с |
| он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описуј |
| динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин д |
| годност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта |
| смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло |
| смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, |
| је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign |
| и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм. |
| ио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{ |
| н у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свр |
| бави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и ти |
| то од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир г |
| p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p |
| врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао |
| о <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно |
| ела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шу |
| ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао |
| кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Чит |
| Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појед |
| руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине суд |
| омака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског др |
| чекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драг |
| што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зн |
| н и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом |
| амен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом п |
| СЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да |
| очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један др |
| Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су |
| правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} |
| нији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли г |
| ко претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> |
| не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу |
| о, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивљ |
| која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остан |
| } Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили с |
| t="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је |
| м шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула г |
| на, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, |
| ој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог и |
| пити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да |
| о дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је |
| виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару |
| ко је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухв |
| Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S |
| анственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрт |
| лаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, |
| мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, који |
| во време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није |
| ости и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља |
| жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун меко |
| љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних по |
| су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примиц |
| е драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрсли |
| руго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које так |
| ја, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немог |
| законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> |
| ам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћем |
| рчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и |
| то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске м |
| {S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што |
| ог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разоча |
| отрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, по |
| тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе |
| itle> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не м |
| оја је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао |
| опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се |
| о платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много |
| н полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{ |
| о Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној |
| га; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем |
| т рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је доша |
| чавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, кру |
| ла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос. |
| ретстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена |
| Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен луст |
| их кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућ |
| дно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и св |
| и описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и |
| аду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком ле |
| утро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и р |
| е физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале |
| јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а |
| сли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, |
| ише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду |
| Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и |
| Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зу |
| едном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су |
| н је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, мн |
| е и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз к |
| рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза |
| е душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нем |
| очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки |
| они са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују |
| и пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се |
| .{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> |
| e>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа |
| и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњо |
| кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно |
| ица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема В |
| ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путу |
| старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је |
| оје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p |
| м артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! |
| ази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио |
| то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао ру |
| ових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово |
| мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те |
| о осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је тр |
| жност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида. |
| ио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, |
| однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно |
| е састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситн |
| рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и |
| једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се деш |
| ате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милош |
| се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам |
| око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред ј |
| а, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми |
| та ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема |
| ћи на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> |
| ди леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је но |
| од вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај к |
| времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причиња |
| ватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман |
| ош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. |
| жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан |
| су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу |
| изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; он |
| се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жен |
| з рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне |
| м мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, |
| мо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је |
| собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода |
| ле.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, |
| сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио |
| , која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто н |
| оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.< |
| оркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним |
| оро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То н |
| , марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тре |
| ешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити |
| е су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени |
| већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висов |
| о мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да |
| скви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, к |
| него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар |
| И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Минис |
| ства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p |
| на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете ла |
| ло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види |
| ољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће ко |
| а је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта гов |
| било, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам |
| се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не |
| те у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у савети |
| а, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само |
| p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је |
| , давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола с |
| ечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања |
| ачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке нов |
| т се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њ |
| машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која |
| весно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом ј |
| д оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтел |
| у се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачн |
| а, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јуна |
| његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да г |
| риле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који |
| ицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количи |
| н не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка ос |
| ли што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бл |
| Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећ |
| аничном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ни |
| се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, гов |
| о уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степе |
| у у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће |
| је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она |
| ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог |
| а, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цел |
| фану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један о |
| ковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, |
| која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистал |
| стаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли |
| } У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - |
| рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и |
| ларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно р |
| или указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент францус |
| ум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета ко |
| > - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било |
| оиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и не |
| слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега |
| исмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек с |
| а сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова |
| ри за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да чове |
| ну своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од |
| ш познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђаво |
| ас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је пи |
| дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си к |
| волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невесел |
| згубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслони |
| а.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно канд |
| поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} |
| католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверс |
| ебра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала |
| зрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и |
| да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против сво |
| чајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! прет |
| вежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових пр |
| ко година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од к |
| асјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце |
| новно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.< |
| Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непоз |
| лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и по |
| исте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{ |
| репише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух |
| железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бес |
| дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод М |
| ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се |
| век није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стас |
| лосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти ј |
| на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и |
| " /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред |
| очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена |
| једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} |
| с Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава |
| ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што б |
| фесор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} А |
| националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљн |
| зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све |
| ма.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавал |
| газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у |
| у због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} |
| е нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Вен |
| осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он с |
| мљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, пл |
| љивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Сто |
| Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екс |
| стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жрт |
| шту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у би |
| тво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за |
| како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тр |
| било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да ве |
| ни би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали |
| ада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који прод |
| ко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су |
| мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост нал |
| ало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, п |
| чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај исто |
| е помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: по |
| на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса |
| амерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још ј |
| права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа п |
| његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој во |
| но у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; а |
| гурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају |
| } - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су д |
| ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао в |
| час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао засп |
| авали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе г |
| ецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како |
| Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој ж |
| од њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</ |
| и могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, |
| .{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у л |
| ам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамл |
| гађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз |
| и њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је во |
| ом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победит |
| било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је |
| шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који |
| ити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности |
| н, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише |
| } Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се |
| н осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневно |
| даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалис |
| игарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био пром |
| ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.< |
| дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По |
| вим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Мило |
| мегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађе |
| ама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на |
| се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедиј |
| а ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати |
| љу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} |
| и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и ка |
| руге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима |
| да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све |
| та маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет знач |
| так прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{ |
| далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретк |
| {S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити |
| да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како |
| о подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, нат |
| нте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се |
| ћера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца |
| он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} А |
| у или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да р |
| тнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, у |
| пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их пр |
| шку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да остав |
| у руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је |
| itle> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу |
| ревару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} К |
| не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне |
| : радикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се |
| ао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универз |
| какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И ка |
| : какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао д |
| ј врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дв |
| борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош ј |
| његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљ |
| тких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али к |
| а Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p> |
| а чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бе |
| аки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида л |
| еличанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунск |
| свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Вра |
| твари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са з |
| е измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неод |
| ге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Стар |
| ог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се нећ |
| исмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi |
| деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља то |
| ли код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себ |
| .."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, ко |
| омрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p |
| чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове ве |
| туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, руж |
| нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође |
| м, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила |
| посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који гро |
| ептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div |
| с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек ш |
| агог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; |
| н каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те |
| живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, |
| , непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обустав |
| поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају |
| Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас л |
| њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мо |
| и писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа |
| S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчал |
| пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више |
| а сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ј |
| мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - р |
| <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке |
| војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} |
| руј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћ |
| тивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да |
| .{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно |
| лазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу уну |
| еће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи |
| био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ни |
| иша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те |
| тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им з |
| ом тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посласти |
| ји од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир. |
| трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се |
| ересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимнош |
| а и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} |
| ако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло б |
| ство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вр |
| ква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благон |
| изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело |
| већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - проду |
| њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и |
| на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој к |
| ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд и |
| подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, |
| p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју р |
| ети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>О |
| а су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је ј |
| то му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру |
| но одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n= |
| Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов мо |
| о новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, ал |
| у породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - у |
| .</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје |
| боди Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдем |
| и на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да ва |
| и ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај нови |
| ЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девоја |
| ицу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једн |
| Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је ни |
| годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ о |
| - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада |
| а тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем |
| зарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се о |
| питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је не |
| ва чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедн |
| си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, |
| Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена к |
| е се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељст |
| једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у |
| је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо |
| аво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми |
| воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Ал |
| ли, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да н |
| к моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онак |
| оград из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са |
| </p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас пос |
| на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер |
| а сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Во |
| је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> < |
| о се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене |
| добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написа |
| <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена |
| ја се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива суз |
| и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава понов |
| и су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским |
| <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже, |
| м очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, зам |
| огло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема. |
| ника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кре |
| која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не с |
| овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, |
| тилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} О |
| се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Б |
| нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колик |
| - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми с |
| се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} За |
| ледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да |
| себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други пома |
| ему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладн |
| еширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} О |
| е воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни |
| ј, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И |
| сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану |
| адају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> |
| и одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p> |
| а ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да ди |
| сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, |
| а даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су |
| нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} |
| интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти |
| имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи о |
| е колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност |
| обро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на оно |
| ао кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај |
| и открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом |
| м, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне кој |
| мпа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Мило |
| есе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно |
| ха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њихо |
| твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и ле |
| же опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без |
| емо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава |
| но кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти з |
| у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти |
| јбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да пок |
| ка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан фо |
| ојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жен |
| ошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми |
| сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као |
| што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћ |
| ве признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми п |
| их радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, ум |
| их радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </ |
| зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Е |
| плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија |
| к при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недо |
| {S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за |
| Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S |
| е стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је |
| међу себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу |
| ога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окружива |
| ца које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, не |
| тву.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и про |
| .{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске |
| {S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно |
| стављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, |
| животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у |
| ом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, |
| отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> < |
| S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам |
| деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема по |
| > ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, |
| има.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има |
| то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено те |
| било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Мил |
| твено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена па |
| S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и |
| боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо |
| <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпци |
| па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у исто |
| ку боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако |
| наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине |
| имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошниј |
| ва сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњеч |
| ... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не м |
| ила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу |
| а ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега пон |
| читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све |
| да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче |
| претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за с |
| несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољ |
| група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се пок |
| велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су |
| ве се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{ |
| јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су |
| и су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није св |
| le>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, З |
| ила скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, на |
| мназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један к |
| није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се о |
| да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели |
| гану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> |
| у довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија ве |
| зив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, |
| ије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа |
| иса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе |
| новима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем |
| а задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши |
| ју више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S |
| о ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се |
| {S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} |
| те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - |
| е најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измами |
| квог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се пог |
| оти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим прав |
| икао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам н |
| ш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, |
| ам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, |
| мам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћ |
| обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Зб |
| знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог ж |
| м.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта с |
| но:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну т |
| умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди |
| вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је |
| радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих реч |
| никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и |
| ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобат |
| зјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћа |
| } Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви м |
| елику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у п |
| ао пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа |
| радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашњ |
| дућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубич |
| му.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинц |
| против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у пр |
| у гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрз |
| своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани. |
| врди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу полит |
| , он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многи |
| а.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од |
| ви пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се д |
| , те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремић |
| ти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> < |
| толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избр |
| азговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељ |
| е Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </ |
| без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је |
| ни у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад ј |
| воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у соб |
| ади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао |
| ав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За пес |
| побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну ре |
| памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна ли |
| е и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цар |
| коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <fo |
| убавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да и |
| ас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад |
| пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покре |
| утка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} |
| он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су |
| .{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупц |
| да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалос |
| његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предња |
| га срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се чове |
| избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му с |
| p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p |
| био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, а |
| једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен п |
| једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем уч |
| Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си |
| из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архив |
| Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љ |
| га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека не |
| n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, |
| ш је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и беж |
| његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између чов |
| тан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачув |
| pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> |
| тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да ра |
| ета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо |
| м овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стр |
| али да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, |
| родицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не |
| нат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакв |
| ко су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакци |
| би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече ур |
| очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је |
| ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до на |
| ледњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у |
| одицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам з |
| ринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сам |
| ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: |
| етљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш |
| оју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти ј |
| тити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим п |
| етити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити жи |
| си се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} |
| сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Креми |
| утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут то |
| разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш |
| орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ва |
| сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се |
| е могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном д |
| тео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и |
| и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утеш |
| ко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да с |
| Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21 |
| од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гле |
| p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - З |
| и веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да |
| е осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радо |
| аљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодл |
| којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као |
| тио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно |
| рикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори друг |
| ара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нек |
| стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама |
| У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу: |
| н учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње к |
| ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми с |
| ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајз |
| чтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу т |
| руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише. |
| а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпо |
| ако треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на |
| играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они |
| и волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хт |
| ела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу |
| кромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад |
| ичких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потц |
| лако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{ |
| би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене т |
| арте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у |
| ње да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два |
| Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све с |
| сника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је гото |
| је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве р |
| је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом |
| ови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, |
| ак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста |
| ати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и п |
| песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе не |
| } Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих на |
| а твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне.. |
| рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла |
| енади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што |
| рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љ |
| онити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ј |
| у живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хла |
| ечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} |
| дне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанст |
| ођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Мило |
| } Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кири |
| у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Уж |
| ла и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако ј |
| p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је приј |
| Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и уро |
| вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имат |
| алендаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило |
| рила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила о |
| коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</ti |
| ека, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве |
| е.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава пр |
| е да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, |
| а које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја ник |
| S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је ос |
| " "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним поглед |
| другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца |
| , па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и т |
| акривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у |
| ити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И |
| грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за |
| увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљ |
| ремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није |
| оче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух спољ |
| леделе усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради |
| литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било |
| а је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изј |
| >Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецељ |
| ху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумад |
| зура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} О |
| ла бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се ца |
| S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролет |
| инг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања |
| је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну ди |
| варима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног |
| >Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање. |
| уме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла |
| раде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} Т |
| ћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зо |
| едом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и |
| } Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан |
| е склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је |
| овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну |
| Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијиц |
| .{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, |
| е производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински ј |
| орничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и н |
| ког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <ti |
| ије опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни |
| д ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе |
| ва.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга пос |
| јима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и за |
| ран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицал |
| 0_C2.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицал |
| ша отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драган |
| најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа |
| дантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље |
| н слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма |
| целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова |
| 6" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломни |
| своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с |
| су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркин |
| удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав |
| а</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим в |
| е трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Ина |
| ишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{ |
| у се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком |
| жу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок по |
| ћ није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа неће |
| и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљ |
| и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{ |
| доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намер |
| та у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач мог |
| виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, |
| изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљ |
| а, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, пра |
| до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући |
| јача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекот |
| нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, |
| ојем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота с |
| излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... |
| а, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера једа |
| p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, кл |
| акисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је гово |
| то ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затр |
| е већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи се |
| ер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи |
| аможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била об |
| престано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају т |
| жалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођ |
| ру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави свој |
| шта нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој ма |
| d> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} |
| још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим мести |
| су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, |
| , закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да р |
| зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да |
| радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка ј |
| се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, бил |
| 222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црн |
| врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у б |
| орка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - |
| ога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и пону |
| и, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, |
| за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле с |
| како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, |
| ка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стоп |
| ач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, |
| и.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица р |
| , иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелета |
| то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћ |
| и.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радил |
| води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазида |
| свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газд |
| квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при |
| би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажно |
| ће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понај |
| узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао ути |
| исао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на З |
| ла његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, |
| у ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи ск |
| сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене.. |
| х ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео |
| ели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се уп |
| азумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини |
| е данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> |
| ији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> < |
| ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој са |
| дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" |
| Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима |
| ећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; |
| и сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово ж |
| а, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао |
| Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла на |
| то се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроб |
| ућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде |
| ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш зна |
| S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <pb n="147" /> <p |
| идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај |
| ву на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, |
| ореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота п |
| ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</ |
| што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, |
| пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и |
| право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веру |
| <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био |
| никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде |
| ог тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на |
| замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да де |
| дом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то |
| ву, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док |
| адовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, не |
| Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим д |
| - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зо |
| а тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвом |
| је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да мног |
| ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуни |
| ност из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима |
| огледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна |
| рекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као |
| S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју про |
| бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а |
| пасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, нав |
| , мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат |
| ?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми |
| редстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи з |
| о створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они |
| ошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, тел |
| ану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који па |
| и, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се |
| вни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад |
| ији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути |
| о шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност ко |
| био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше јо |
| јзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не |
| њак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> < |
| а се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при |
| Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао. |
| - Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Креми |
| ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје соб |
| чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихо |
| пада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p |
| не са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти |
| ало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види ка |
| та допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да |
| ам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те |
| пита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом су |
| собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и д |
| ких попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - |
| за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> |
| ле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S |
| мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактерист |
| ним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагор |
| т правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и оти |
| им дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за |
| о, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му |
| !{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на |
| изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на о |
| ло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово |
| а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван |
| рим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово |
| имо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није |
| ну још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од сви |
| се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренут |
| крајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била г |
| .{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта |
| сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и с |
| па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да т |
| пирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које |
| ехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је |
| - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели |
| да даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор не |
| а простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плете |
| е су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листо |
| је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто на |
| ког Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с р |
| д безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авал |
| елости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један пр |
| ко! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Ми |
| } Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним |
| орка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била о |
| воје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она |
| ом Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало зн |
| е чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене |
| шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео чов |
| двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безн |
| /p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да |
| између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу ј |
| а су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи |
| шчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећи |
| ије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мр |
| ајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жен |
| напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа кој |
| , разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ћ |
| у се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жу |
| гледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен н |
| х за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се про |
| су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта приме |
| {S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, |
| ћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне |
| ра игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говори |
| да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, ко |
| .{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сн |
| и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево |
| ежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> < |
| пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драг |
| се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликам |
| у? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још један |
| ала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита ш |
| а другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза ко |
| Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мек |
| <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог |
| <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош |
| посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} |
| он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n |
| и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног прост |
| а црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно своји |
| плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа |
| зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од д |
| јући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, |
| твори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су |
| мо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог |
| се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</ |
| пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам с |
| и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, |
| ако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку вид |
| едан рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, п |
| види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на |
| га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било |
| или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној |
| а по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, об |
| даде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад |
| н, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, |
| ш спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} |
| више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешк |
| ино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - прог |
| опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељам |
| них глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би је |
| интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, |
| срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на |
| озлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb |
| а желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте |
| о после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} |
| и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за св |
| мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крс |
| ја на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> |
| Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и ш |
| десетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала |
| {S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено |
| убав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како с |
| .{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег бр |
| о се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио |
| е понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устим |
| ба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет |
| ововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више |
| мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је б |
| пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио пре |
| пци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар< |
| коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на ме |
| посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, ср |
| ао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за свој |
| ложили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији |
| новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патр |
| ковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпоставље |
| упних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и |
| упних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и |
| акажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику бој |
| куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песни |
| женио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од он |
| ећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан са |
| а на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из д |
| до.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, кора |
| , завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празн |
| и која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће |
| S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да |
| два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико |
| анског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче гл |
| артију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун |
| лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapt |
| мост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он не |
| {S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних |
| вот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, |
| пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини нак |
| ао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, |
| дски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом дел |
| Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања |
| љавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велик |
| друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то |
| специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак н |
| /p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - |
| љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста н |
| е Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали тр |
| аш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало ј |
| ислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само з |
| Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понека |
| , уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак |
| му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љуб |
| о се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} А |
| ти и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ј |
| му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај х |
| ик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћу |
| насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак |
| достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, З |
| } - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{ |
| ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> |
| рка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена |
| з пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Узд |
| само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвра |
| неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради њег |
| еп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, з |
| заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је д |
| ости у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивос |
| то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да с |
| раво ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, |
| поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била |
| места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе ре |
| ао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госп |
| у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопст |
| наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или с |
| Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као сва |
| реба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало в |
| мо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, |
| нуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га п |
| вратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па ова |
| променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Јед |
| као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и прелива |
| Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја |
| ка?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али |
| ...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи |
| ећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у |
| наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се |
| пуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} |
| вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих ок |
| је ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош ј |
| ј део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и |
| римицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, ал |
| у душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако зајед |
| корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није |
| ј није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бић |
| је је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, ка |
| другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он тре |
| оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душев |
| ју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и |
| ила исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом исто |
| еданпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Ми |
| а којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала нек |
| ћи код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састан |
| или: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да ч |
| да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и с |
| ли су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном рук |
| ци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће |
| на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој г |
| ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од иг |
| рално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се ра |
| тни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава пост |
| се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао наг |
| зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} |
| шања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог ша |
| ед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчид |
| адљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста |
| илошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, |
| дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и |
| собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле |
| едале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљив |
| вота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био |
| или, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кувал |
| рава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали |
| о рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. |
| Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на т |
| Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено |
| :</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да |
| рговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је упра |
| з реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} П |
| рочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна |
| у у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог на |
| у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толи |
| /p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су јо |
| у, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој у |
| есрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> |
| рло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик. |
| о као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, |
| љини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> |
| одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изнен |
| он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да ва |
| и или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би с |
| сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених |
| чајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривен |
| е јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао |
| је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи |
| остављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са пл |
| ији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније у |
| зама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчал |
| /hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</ |
| чене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{ |
| - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики п |
| залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само д |
| смо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он |
| ћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери н |
| не заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 ди |
| ди.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радоват |
| ака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>С |
| видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да ј |
| атко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се |
| синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао |
| бе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку |
| готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам |
| остао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послуша |
| а, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. |
| за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и н |
| S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} |
| ик покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њи |
| анова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да послед |
| докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с на |
| су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо уда |
| фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им п |
| жавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољ |
| оју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљу |
| ед њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са пла |
| </p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја види |
| била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их |
| де да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S |
| е уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свако |
| преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и ула |
| ин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се |
| и слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчал |
| ће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, |
| келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе |
| ренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, |
| Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се |
| се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има так |
| а Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.< |
| рагану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да |
| уди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око ви |
| ци и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се ј |
| ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њим |
| десет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју брад |
| дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас |
| у, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушен |
| еце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису |
| у коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слеп |
| се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер |
| испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле |
| д њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, |
| но би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chap |
| у њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише |
| испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове гла |
| сматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они |
| пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене |
| ма, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није бил |
| S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она |
| но и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <p |
| .{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је и |
| Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо ку |
| {S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, |
| сећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дру |
| > Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено м |
| јалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места непри |
| смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим |
| ведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељав |
| о гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам пром |
| нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопствен |
| једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> < |
| се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално |
| > <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир твр |
| леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по |
| ање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доноси |
| на Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстав |
| код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и |
| ао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници |
| тавићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три да |
| ило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се |
| ије могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> |
| речи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она |
| својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} |
| ом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били р |
| о.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених брко |
| авају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p |
| ди који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку |
| рцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски |
| ла да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори |
| у. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом соп |
| } Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена н |
| у смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, |
| ен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорк |
| шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Тр |
| ени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није |
| и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за |
| и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском в |
| подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтел |
| рлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, |
| сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких |
| дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то т |
| о да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други |
| који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нис |
| та у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треб |
| {S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} |
| био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Беогр |
| осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, т |
| а, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њи |
| а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли |
| очничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој |
| него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само го |
| асом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- |
| е које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гла |
| очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био |
| тином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јевре |
| које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не |
| Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа |
| акао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се ве |
| S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих да |
| ао обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу пр |
| и дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, в |
| а је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Как |
| рата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу об |
| дан изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на с |
| мили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта прија |
| и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ни |
| нственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и к |
| заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.< |
| поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, к |
| мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа- |
| у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се н |
| а њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихо |
| ридобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и в |
| пца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не |
| својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и |
| угаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ов |
| са прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико годи |
| гим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет. |
| е нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно д |
| намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се наг |
| ви су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} |
| ајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније |
| {S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мен |
| вљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча |
| е земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених та |
| /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била |
| м у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он зас |
| ави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се оба |
| осни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, го |
| е га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога |
| није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што |
| је свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној |
| ећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед н |
| ту за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште |
| кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио неш |
| век није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чу |
| свим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врл |
| оштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног |
| Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном ру |
| та осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао ј |
| од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лак |
| рећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну рук |
| ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лак |
| јнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били |
| ице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и |
| љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући |
| црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешт |
| и умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сан |
| шљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са |
| хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> < |
| е су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама шир |
| а мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Ми |
| ен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд |
| кала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не по |
| Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење св |
| као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} |
| Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице |
| а и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она |
| а песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином сам |
| њу алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а |
| тају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те |
| и другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно вели |
| посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонул |
| САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су п |
| дбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао |
| га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где |
| је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него шт |
| завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, пов |
| а све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је к |
| су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је л |
| топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, |
| нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском |
| <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече на |
| саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми |
| та.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Н |
| ба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам |
| а пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила |
| када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти из |
| могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је |
| ла вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад т |
| постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - п |
| ог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - о |
| а и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад ико |
| че испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао |
| али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим от |
| шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре во |
| и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећа |
| невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад |
| е, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у |
| ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је с |
| ти и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи |
| ; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно. |
| ше не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> |
| ећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу уме |
| мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе |
| патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да |
| све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Ми |
| и да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод п |
| .{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да ка |
| и, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвоват |
| ајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале |
| То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно шт |
| лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужа |
| бе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{ |
| лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим п |
| рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам |
| а нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, |
| један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један |
| } Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад |
| је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Ан |
| воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија |
| ате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Бео |
| ђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допуст |
| и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, ум |
| огат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ катка |
| ...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, дале |
| времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, |
| а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање |
| .{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње |
| си поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S |
| у доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на |
| ебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправит |
| дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност |
| S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад |
| ш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав је |
| да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам с |
| де ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам |
| да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бри |
| деала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- До |
| , тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне так |
| о, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопри |
| > - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двој |
| о га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију. |
| S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено разв |
| , тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p> |
| карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те |
| а се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћ |
| мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо про |
| претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ј |
| : сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи п |
| м које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду. |
| обро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је |
| свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише с |
| е отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га |
| о вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од |
| </p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисањ |
| рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла б |
| е кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови |
| рећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље |
| ого, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истин |
| га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш тв |
| не.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> |
| болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што са |
| ти никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној |
| ао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S |
| иви и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} |
| .{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам д |
| алу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућнос |
| S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопи |
| Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме |
| да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не |
| ном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно в |
| лаге симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло |
| то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим без |
| ца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој |
| не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах |
| мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребн |
| ам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је |
| ли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакат |
| p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе ни |
| да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се ж |
| p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је |
| по сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, |
| о одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код |
| био онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар |
| и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће ре |
| и оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш ј |
| занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, н |
| написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја |
| чини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, |
| веку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, |
| а један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у |
| умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности кој |
| ође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај |
| жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико вр |
| - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти |
| ала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p> |
| !...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задово |
| кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милош |
| S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; |
| р и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја |
| вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да |
| их односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, манит |
| носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја виш |
| Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... т |
| мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се |
| ем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по це |
| ајбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... |
| н ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи пл |
| их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је |
| ако је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </d |
| S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољн |
| нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде. |
| и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће шт |
| да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{ |
| ала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само за |
| авом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао н |
| пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко |
| лошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два |
| ше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име мо |
| :</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека |
| <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости кол |
| нику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа. |
| н, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војск |
| прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини |
| бљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту |
| и да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислит |
| је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо |
| е на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети |
| сти, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, |
| али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођ |
| а потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, |
| ршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и нав |
| ивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети |
| и? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са сво |
| магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не збо |
| ем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише н |
| ку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компр |
| арту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо |
| душност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити |
| ој болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} |
| ави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно посто |
| Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само не |
| могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, |
| арала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мо |
| p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу. |
| ачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" / |
| ла разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме с |
| а, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико го |
| е, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али т |
| са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је доби |
| он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S |
| али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, је |
| аво, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот с |
| мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да |
| дим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што |
| да жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> |
| ебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити |
| да жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да з |
| , кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног |
| ЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем.. |
| икао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га |
| шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Ми |
| ска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје |
| м на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли |
| него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријат |
| ослата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на |
| воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толик |
| а изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну о |
| педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју б |
| му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи д |
| љавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја |
| о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече ј |
| у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба ј |
| /p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, ка |
| не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једн |
| е!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему др |
| рексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Мил |
| волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214 |
| евари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење |
| ство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бив |
| е као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може ј |
| их одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одр |
| ш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Ми |
| } Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посв |
| /p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу нап |
| јатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријан |
| ијатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријан |
| бу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник |
| ја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S |
| гледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> < |
| тву.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, так |
| урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Ми |
| асликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га нема |
| им бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и |
| } Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати |
| ости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} А |
| акав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба |
| /p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запо |
| смислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снаж |
| разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу о |
| Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не види |
| Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се при |
| Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему |
| анио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p |
| } Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је |
| ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу |
| убави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он ј |
| тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим ка |
| илошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уз |
| ело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајт |
| хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе |
| де си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три са |
| човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi |
| роговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{ |
| терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе |
| буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будза |
| у кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана |
| - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје нес |
| S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто |
| p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка мо |
| <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми о |
| {S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... поко |
| е испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видел |
| нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{ |
| и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пош |
| била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:< |
| брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго на |
| и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје |
| пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S |
| ткривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог прос |
| Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или п |
| ољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су мо |
| Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје да |
| јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> |
| м.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија нал |
| нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без |
| ну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако |
| - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке |
| дирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те под |
| } Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} |
| а отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало |
| } Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нек |
| </p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала |
| у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} |
| егов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зо |
| едино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ј |
| верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волет |
| лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед |
| че неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од |
| оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт |
| <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Тре |
| ма њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познаје |
| обро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам |
| не среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спу |
| да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало |
| аднија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> |
| ог тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због т |
| ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја ра |
| баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није доб |
| прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p> |
| а ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" |
| слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољуба |
| својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да м |
| а, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И ка |
| ти...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу ви |
| и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге по |
| бог чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми о |
| на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још тр |
| а што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да с |
| а опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p> |
| дмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоал |
| пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{ |
| а ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од те |
| , да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти |
| а...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт мо |
| срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва даје |
| Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Д |
| Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све шт |
| дње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да пр |
| овек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... тре |
| потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти ку |
| о да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наш |
| кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбару |
| глу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господин |
| танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу |
| сти ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разу |
| е, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, н |
| непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div t |
| је пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потр |
| тела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су с |
| о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље |
| жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала |
| а да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија |
| је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{ |
| S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако с |
| Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече |
| а уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и а |
| а, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене кој |
| њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела |
| ај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижев |
| Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> |
| ак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада пола |
| ој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више би |
| овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, ј |
| две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, зад |
| пасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како |
| паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не з |
| паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не з |
| из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођ |
| } То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да |
| .{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му к |
| подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p |
| гута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој пон |
| бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је |
| : </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штеди |
| града за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је уме |
| града за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је ум |
| ... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти и |
| орка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између |
| ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да им |
| ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да и |
| сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја |
| Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам ј |
| а који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти пес |
| жи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="17 |
| каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта. |
| ко наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те воли |
| срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац |
| љубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим св |
| воту, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе п |
| ивоту, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, |
| ати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужност |
| - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да |
| и:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, |
| ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твој |
| а сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завича |
| а. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- |
| и побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не |
| и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више |
| ам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спект |
| Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било |
| и ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси к |
| } Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мал |
| све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила |
| а љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и |
| позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она |
| и је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађу |
| о оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; |
| рас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи |
| а имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабасте |
| Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим т |
| ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више не |
| ш, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати за |
| ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те |
| и ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико нед |
| и.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у |
| з дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према ме |
| ртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта |
| анемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "г |
| . то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радил |
| ге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи узд |
| проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То |
| проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То |
| то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за |
| утине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите м |
| а имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, по |
| идим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зор |
| м, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроште |
| преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила |
| - То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући пр |
| свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вар |
| /p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини с |
| и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} |
| {S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не м |
| нати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" |
| ..</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, |
| } Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S |
| дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могл |
| Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S |
| мам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју ј |
| и жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ет |
| но болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пише |
| жицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{ |
| вање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на п |
| {S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој талена |
| ута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет |
| је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милош |
| пе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S |
| атно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпу |
| ј спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца |
| лиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крва |
| .{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не |
| да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раски |
| брачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</ |
| новно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје |
| си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше |
| адост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена |
| орка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да |
| Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно вез |
| а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећа |
| ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад |
| се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и |
| ом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја |
| и брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је леп |
| ти.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се |
| ивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијард |
| није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дан |
| , моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је по |
| > - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{ |
| да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - |
| ј свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве неде |
| отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не мо |
| година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима ш |
| ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га |
| а не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, |
| е да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Д |
| шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме |
| рвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан по |
| адох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад |
| устим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих |
| че: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ћ |
| ли се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала |
| то.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опр |
| ве Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, |
| у?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} |
| /p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, |
| </p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја ви |
| ш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћ |
| ету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, |
| едаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и |
| ико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на к |
| то ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном |
| вио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, зал |
| ј драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог. |
| скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ з |
| но.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела с |
| но место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скепт |
| смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} |
| о и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе шт |
| премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој ј |
| м твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепа |
| тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S |
| удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ов |
| да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћ |
| ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја |
| сти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја |
| е свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и |
| p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А ова |
| е Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не ме |
| пасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила ј |
| м као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезиј |
| стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у на |
| аји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад с |
| ено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} |
| ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи |
| узимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбин |
| p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео |
| Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задов |
| жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој д |
| не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих ма |
| не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих ма |
| на он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <p |
| римити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, |
| росте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти |
| амо обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} |
| на.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ов |
| ли.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ов |
| свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> |
| е Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је дру |
| ко говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био |
| хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је м |
| ог тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, ча |
| оше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот |
| ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом т |
| ћно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће |
| ви онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред |
| чи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доис |
| </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узе |
| ме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - р |
| ету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> < |
| ан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља н |
| Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} |
| >Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желел |
| ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} |
| не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посв |
| а.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти |
| о.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> |
| гућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жрт |
| е. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> |
| лако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто прим |
| њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истин |
| њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и |
| пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: ка |
| пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито |
| дем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао |
| > </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим |
| газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло леп |
| унце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју поб |
| се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки. |
| аваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Креми |
| хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, |
| аднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се прев |
| } Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и |
| био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он. |
| ни!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на м |
| а; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S |
| у кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим бр |
| /p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби |
| си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју ру |
| сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош п |
| не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се |
| срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чу |
| нину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја вол |
| орба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима |
| урова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништ |
| емам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај |
| /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најре |
| ? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфу |
| не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљ |
| не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам цело |
| х дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из наше |
| а украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених |
| мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељ |
| то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с нек |
| живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја |
| ости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред теб |
| , као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја |
| е: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљ |
| сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарств |
| сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министа |
| ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S |
| о ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савр |
| својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било |
| бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спу |
| } Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Јо |
| ло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини |
| ро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну кригл |
| Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је |
| а око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први |
| су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било |
| у оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколик |
| Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} |
| не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да |
| нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са |
| едељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спа |
| звините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љу |
| и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, ује |
| ромуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе д |
| е, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како б |
| и међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала |
| бав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећ |
| ерујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси |
| сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред те |
| , - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред те |
| ло мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она |
| твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, |
| вала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} |
| ворила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих |
| е заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" |
| јвећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети |
| један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срц |
| кнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво |
| онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да распол |
| кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} |
| hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против |
| .{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да м |
| рекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин м |
| иком, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам |
| мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да м |
| ка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, |
| авила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.< |
| е, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се |
| ар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим |
| подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с |
| лима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота. |
| ћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје |
| а Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више ни |
| моће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен |
| је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, н |
| на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један откр |
| те.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју ј |
| ј заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p |
| дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можд |
| реде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући |
| да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу ист |
| је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са З |
| шу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Г |
| за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило д |
| мо ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су н |
| ујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица |
| јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, |
| њава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радниц |
| угласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p |
| и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала |
| .</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи |
| се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монопо |
| </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за к |
| рак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно о |
| стеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на |
| </p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, зад |
| ника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{ |
| ми.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су пр |
| рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаш |
| арифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на К |
| у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале |
| е у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на беогр |
| ету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је при |
| у са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сен |
| ицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог |
| да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љуб |
| резнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div t |
| ост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био пр |
| Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво |
| ле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је глав |
| зео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је г |
| главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затва |
| ед лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је пр |
| тери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из |
| .{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово ј |
| ако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онол |
| Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом |
| а правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је |
| егов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи |
| довољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га печ |
| uote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>П |
| S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећ |
| {S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не |
| живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори |
| <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми |
| не о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на бил |
| еретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S |
| и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове |
| цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} |
| аметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У у |
| дизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма |
| а.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и ос |
| ота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим |
| тварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако |
| у као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена |
| стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не |
| којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади |
| а.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и бр |
| м да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, |
| , нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремић |
| i>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом оглед |
| ке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијах |
| а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло. |
| љиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се |
| нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све |
| ритискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од |
| да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још т |
| ила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнуре |
| нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам |
| оље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много |
| Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се д |
| о и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се |
| није у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу |
| сматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њи |
| су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене јед |
| . јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако |
| у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Пр |
| изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полак |
| Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, друг |
| > <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога год |
| ине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била |
| ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наред |
| финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безб |
| рубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усре |
| есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су |
| S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи |
| тиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, м |
| су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и по |
| и преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} |
| ш и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка |
| ети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао к |
| невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гла |
| , Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претс |
| {S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол кад |
| развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да своји |
| ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка гра |
| те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, |
| "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по |
| који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне |
| ним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија д |
| >ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили ре |
| блаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову |
| загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је |
| ивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек. |
| ивоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огле |
| о од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и та |
| е у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и мно |
| сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широк |
| мним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара б |
| е, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом с |
| рагутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али св |
| ике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коц |
| е лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансис |
| као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И мл |
| ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови |
| азила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је |
| и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="15 |
| те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти воли |
| сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљер |
| сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти |
| јући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуациј |
| је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и до |
| слима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p |
| целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издањ |
| г мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких |
| ља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је про |
| му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила |
| најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту з |
| та, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би дру |
| к. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Мил |
| би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели |
| којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести |
| >Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били фин |
| а шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог р |
| оново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама из |
| амурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности исприч |
| са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неу |
| смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је |
| пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је |
| је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу |
| по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имај |
| ћ био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер |
| че симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је |
| у и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не маре |
| није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош за |
| век било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнол |
| лама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - |
| освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трж |
| жедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају |
| дна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, |
| 0_C3.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi |
| <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S |
| у од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постаја |
| ч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљав |
| шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми једа |
| омах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.< |
| сно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пену |
| ћ осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не |
| говори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи |
| </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само |
| е, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са с |
| без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мисли |
| говарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно |
| проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је св |
| и рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцен |
| трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побр |
| болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио |
| је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себ |
| надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим б |
| тави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити до |
| сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тих |
| ко време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да с |
| дало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињ |
| ом, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш п |
| утак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме у |
| вета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, д |
| ва, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Тр |
| са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p |
| упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.< |
| то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не |
| томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцент |
| и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је |
| их дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од |
| била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као |
| ост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за |
| Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девој |
| свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош н |
| и се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте |
| близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале с |
| за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране д |
| пуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обе |
| и се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p |
| век, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љ |
| је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити |
| S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите |
| агледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошн |
| м у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је |
| да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се бац |
| , какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој ку |
| ки и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па |
| у кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп добро |
| мена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано и |
| а човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само је |
| моћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна |
| жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb |
| } Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан. |
| е ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и |
| - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша ј |
| зишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, т |
| ређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметил |
| е била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су б |
| познатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницо |
| је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему пр |
| волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за |
| писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у пета |
| - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ниш |
| на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, њ |
| хинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као гали |
| био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на прат |
| могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и савет |
| к би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{ |
| тало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му ду |
| и Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то остали |
| исмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој д |
| није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како с |
| њима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти м |
| ским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Х |
| а кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} |
| ојим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове |
| да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила |
| ено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и м |
| рст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окр |
| Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци |
| понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим |
| су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзн |
| ату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као поку |
| ао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву |
| та ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - |
| лост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</ |
| од њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој |
| ч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:< |
| ломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони с |
| </p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног не |
| ушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана б |
| и електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју |
| лост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Н |
| кање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо |
| ерзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву |
| досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека б |
| га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви |
| се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејал |
| да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или |
| срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} |
| око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој ј |
| еког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком |
| ане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове |
| Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић би |
| више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овак |
| Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>по |
| оме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зр |
| вано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново |
| г рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесе |
| ку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} |
| ну васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што п |
| о се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а гл |
| о берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, к |
| по тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном пр |
| ..сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се |
| је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунц |
| је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да |
| ри.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је ка |
| ође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка про |
| а својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} А |
| } - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тог |
| акривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила |
| кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, |
| шила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брак |
| итање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} |
| тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу. |
| заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити |
| зан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад св |
| на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог |
| е незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да |
| змеђу њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интер |
| који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца н |
| о да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао д |
| ена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{ |
| p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних |
| } Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, |
| вали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама ниј |
| лог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога |
| игурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног д |
| , ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!... |
| рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то ње |
| еровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад |
| а смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце изла |
| Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархи |
| ико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати |
| свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су |
| ему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледа |
| љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. |
| уцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам мог |
| на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио |
| припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух |
| их хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног |
| писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело ис |
| брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све |
| лосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} |
| носила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{ |
| орком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте л |
| болело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао наруше |
| брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало прав |
| и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Зн |
| , а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> |
| ије излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би изме |
| /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полици |
| д смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} М |
| али занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то |
| рила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које |
| едњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер друга |
| е могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских пло |
| онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве н |
| и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живо |
| е ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говори |
| већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољу |
| ар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одг |
| ио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику бе |
| ио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће |
| ори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им |
| је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с |
| више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да |
| ш рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> < |
| љом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се б |
| } Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} |
| ац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његов |
| прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у т |
| у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак сла |
| успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у |
| Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му с |
| арџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да |
| сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n |
| се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викал |
| пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је би |
| Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> |
| Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, т |
| И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао |
| Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, |
| лику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од на |
| а гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створ |
| лем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско те |
| ао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиж |
| еме остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, |
| естар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити |
| сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не |
| и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја з |
| прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без т |
| е познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> |
| fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Са |
| привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кр |
| да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Ка |
| да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времен |
| она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати |
| никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој |
| престано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фот |
| да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, |
| на није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} З |
| о сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падал |
| да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: о |
| како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткре |
| који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пуст |
| На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можд |
| рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити марам |
| - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најл |
| се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепш |
| истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће ре |
| се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још виш |
| у отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као |
| - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има |
| као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног по |
| тих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој |
| кали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попи |
| на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припија |
| ом друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Сре |
| што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспораз |
| ковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} |
| о то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји при |
| ажим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цел |
| , и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш пре |
| пу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисал |
| понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде д |
| ког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам доса |
| Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и шт |
| ост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао ј |
| о писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар |
| од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} О |
| пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој |
| даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна ули |
| аврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: |
| pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је о |
| .{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} |
| руге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска.. |
| ну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник к |
| о, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њен |
| редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p |
| је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не |
| а не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити ш |
| ек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад в |
| p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друг |
| > <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио |
| да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, |
| ио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Д |
| е преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам јед |
| ао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први саста |
| у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Креми |
| вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је |
| својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то ниса |
| води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверен |
| де тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А н |
| .{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутин |
| и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци п |
| е далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђ |
| а калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових |
| тајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех квар |
| силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кре |
| елео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу б |
| Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић |
| !...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече |
| </p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету о |
| погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људ |
| о га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чл |
| на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} |
| то пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још |
| а брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да |
| дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, |
| м, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</ |
| у гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} |
| цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које |
| а је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва з |
| оложена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта т |
| несе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</ |
| д је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно ду |
| мим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмисле |
| свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој с |
| зори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, |
| p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола |
| уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се |
| је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош не |
| дро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да п |
| есило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, |
| ости, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео |
| ом гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежи |
| е електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе |
| м?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако пи |
| зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је |
| лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће |
| је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жен |
| можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на с |
| твовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се п |
| Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно. |
| tle>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе з |
| кву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега са |
| ема овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препоро |
| се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече г |
| и, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се пред |
| астих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешља |
| Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољ |
| дно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име и |
| дном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био чо |
| јавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може д |
| критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p |
| вне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удоба |
| ицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се |
| целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, |
| > - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала |
| евојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али г |
| жница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се М |
| аше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђ |
| у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и п |
| месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, |
| ечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био д |
| ање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислил |
| толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегањ |
| ака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познат |
| ошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; |
| кне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз |
| ао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Њего |
| будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад н |
| је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је пром |
| а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба уједин |
| а.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири г |
| , кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан в |
| уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На н |
| > <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, |
| ају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, |
| воје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити |
| - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да |
| ј живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади |
| д у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је иш |
| лико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачуват |
| ог тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још јед |
| мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} |
| ио дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Де |
| .</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између |
| p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвај |
| ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту ме |
| о на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном. |
| ебно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесн |
| тима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај |
| онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и беск |
| д тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литогр |
| т налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају |
| као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и ви |
| овољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огр |
| ихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Бе |
| митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећ |
| сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим дв |
| н.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и |
| ку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и |
| а су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{ |
| шавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> |
| је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и чест |
| дина уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из п |
| иш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се ве |
| обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазил |
| чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често |
| онекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече: |
| ли. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{ |
| дила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било ј |
| рећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковиће |
| е демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети |
| засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На |
| љиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек посл |
| смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били |
| одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка и |
| веној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погле |
| е мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да |
| е осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих ме |
| је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да вид |
| тегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али |
| се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо |
| се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарају |
| и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једна |
| судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети иск |
| сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиља |
| а Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} |
| > <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање ј |
| љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} Т |
| а.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје |
| е пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Са |
| ад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и |
| о, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој |
| наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{ |
| очне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више нег |
| воју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавиц |
| сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му н |
| е то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он |
| зветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, кој |
| аде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није д |
| добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. |
| ице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно |
| иделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасит |
| авање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском |
| насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Б |
| а је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике в |
| ћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све ш |
| Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова |
| ти свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свиреп |
| ао и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ће |
| је из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачк |
| триотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да |
| ојим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивље |
| . </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје т |
| а је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени а |
| ило још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из цр |
| н, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимен |
| ла једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанс |
| имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} П |
| <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, |
| црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је куп |
| а стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале зами |
| емић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} |
| аром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се |
| ане су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог |
| ед једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади |
| овоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је |
| руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кр |
| Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и |
| и ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Ј |
| у водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са нек |
| тво, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је |
| зрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, ј |
| ешава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у |
| а улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће прест |
| сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покатк |
| појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши |
| {S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковим |
| вен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и |
| рвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p |
| е фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску но |
| ри, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чини |
| т амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сли |
| о на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани |
| и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако с |
| дали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: |
| мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њен |
| , поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гла |
| постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона |
| аха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и п |
| а у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове п |
| је човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} |
| Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у с |
| рошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стаја |
| томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне ко |
| прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала |
| ла тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних |
| се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за см |
| ећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{ |
| време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> |
| долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месец |
| } Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мара |
| у кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он |
| дбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући |
| је било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; |
| од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је |
| како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је зага |
| о као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то |
| ла се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз |
| ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ства |
| > <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> < |
| су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лиц |
| ви бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдск |
| реме, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваз |
| ла, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја жен |
| етворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маск |
| уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала |
| ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио |
| тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањив |
| грлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом |
| д мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу |
| едајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} В |
| се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књи |
| а сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како д |
| м и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ов |
| мишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравал |
| се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су |
| аш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p |
| прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} |
| афију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсм |
| е на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узе |
| готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет час |
| ћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} А |
| Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постој |
| .</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нима |
| им што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шет |
| </hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> |
| које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} П |
| о долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... к |
| оци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено с |
| ма ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као |
| што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на |
| изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} |
| састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака |
| довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом с |
| тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, |
| да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли пр |
| ни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрда |
| н, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на сто |
| му није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за |
| нске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непозн |
| је имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му |
| лава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипа |
| но да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи |
| обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа М |
| е помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла о |
| тлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог про |
| .{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газ |
| остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у |
| ди од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би |
| еда у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како у |
| а."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је л |
| награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед |
| кав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој ње |
| се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела по |
| која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S |
| бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како |
| сно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час ј |
| ад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распозн |
| тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених |
| у сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, ка |
| ај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> |
| дан свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали до |
| ожи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој |
| али по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети чит |
| ао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је |
| да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљ |
| предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади жив |
| > <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о |
| гали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала |
| је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, |
| и срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну |
| ампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, |
| 48" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се реш |
| а о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Р |
| ш јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> < |
| /p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека м |
| мљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократиј |
| <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претур |
| рична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафана |
| ца која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински пл |
| ла лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили |
| пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како са |
| а дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писа |
| снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа по |
| свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског |
| ј још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више |
| је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њ |
| јке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоћ |
| сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p |
| њи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> |
| {S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтрова |
| њавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је |
| .{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мир |
| .</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој |
| зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно к |
| S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић |
| љеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обеси |
| ан озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била зг |
| жни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са тр |
| змажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њен |
| p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, |
| S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" |
| углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам |
| играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред ј |
| то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мрт |
| се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А |
| ст одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке кој |
| сим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са |
| к који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} |
| И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је |
| ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p |
| ју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевн |
| нила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи |
| е познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S |
| имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака ко |
| на што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није ре |
| другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајан |
| p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине ва |
| стењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијал |
| стењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена |
| Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлуча |
| абацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што |
| ој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од |
| {S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Ж |
| мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош |
| а каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти |
| p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.< |
| огао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и |
| сао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - |
| <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с т |
| Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми та |
| уку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p> |
| бе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Ми |
| еко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Ј |
| х.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика в |
| ва девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до баби |
| а њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милош |
| ом, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек |
| ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих |
| е друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду кој |
| ца, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених |
| жевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао |
| ђеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала с |
| кад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лакт |
| p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави |
| ога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самот |
| ркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас врат |
| е слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервоз |
| ањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су гео |
| два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге |
| ју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Шк |
| е имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека |
| утрашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ |
| пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна. |
| тина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, |
| па Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у пос |
| авала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног |
| јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста. |
| недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{ |
| доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле с |
| Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} |
| борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућнос |
| p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на сту |
| е то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позо |
| еве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али |
| оложаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила нас |
| ислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блист |
| уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа |
| испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се он |
| а која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зев |
| ла отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, т |
| ија којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, мл |
| Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говори |
| ти које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, |
| рвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, |
| S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас не |
| дноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вод |
| у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му н |
| служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од о |
| ас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После д |
| на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици насло |
| животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвож |
| као.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко |
| као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последње |
| } Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су |
| !...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бе |
| ветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још жи |
| ке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију |
| Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су |
| ствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском |
| ="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш |
| и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и |
| кав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као |
| чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и о |
| ољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, приви |
| званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </ |
| тати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али са |
| е браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} |
| Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - |
| ћу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао |
| односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастил |
| вала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они |
| <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада. |
| нског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека п |
| а исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| у Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} С |
| у и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на суп |
| огатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка |
| ала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне |
| b n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на |
| мадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Бео |
| увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја |
| је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, ме |
| жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком с |
| етљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је сво |
| S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од св |
| И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без |
| могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учи |
| уће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити |
| ок се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништ |
| о унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> |
| новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и н |
| p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за.. |
| у има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најсла |
| алност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </ |
| рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен к |
| ворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале ст |
| јатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлост |
| мо групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се дес |
| долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског |
| ла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места м |
| исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и го |
| ву ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав |
| д...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних |
| дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задрж |
| ним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав |
| је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на |
| оје су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <p |
| се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелави |
| аде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић ј |
| је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну |
| што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се |
| ћаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој з |
| и њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи |
| Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су ств |
| дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и пл |
| ило му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискива |
| обио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао |
| избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава в |
| Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим |
| светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле |
| ју место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фа |
| ети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кор |
| ма ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је |
| је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је |
| да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскош |
| и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S |
| упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се повр |
| ам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S |
| ћи <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у |
| деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> |
| це, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима |
| ише на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода< |
| МЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се |
| Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде шт |
| ђају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још |
| не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И о |
| е гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице |
| авом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била т |
| пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна ф |
| је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао |
| е он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи д |
| > <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храброст |
| која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </ |
| авала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. < |
| шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало |
| частом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука |
| се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена. |
| у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да |
| иса.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у |
| у се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посмат |
| богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, |
| т, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима |
| неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало |
| то наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она с |
| лидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за б |
| а је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. |
| } Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи д |
| тој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице |
| кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и |
| жеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озби |
| же своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Ње |
| } Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дат |
| воју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није |
| То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице |
| <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина ср |
| у.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је м |
| жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, |
| ба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна |
| ио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нароч |
| цењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад |
| и, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те ре |
| - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне к |
| ш се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста мате |
| ку, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног |
| ља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S |
| ан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас материнск |
| е потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзе |
| платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој б |
| та које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страс |
| вао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и |
| <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа |
| стила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престат |
| Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} |
| куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од к |
| да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има |
| ав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу ре |
| вања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланх |
| према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избег |
| ако је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене о |
| осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке |
| здуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју |
| ова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и д |
| а, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом чове |
| на, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још |
| што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један |
| n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једи |
| ије постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као |
| орка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису о |
| p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она |
| допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили са |
| још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда д |
| дећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она с |
| е?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} |
| е проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границ |
| свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пушт |
| ком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} |
| рка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је |
| слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно бол |
| и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их н |
| а мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окр |
| јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у < |
| несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној |
| /p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка |
| у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзаба |
| /p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављ |
| уго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности мог |
| репороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је пи |
| јзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак |
| раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком |
| то јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, је |
| за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладно |
| о да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је |
| ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p |
| учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на та |
| смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код |
| а ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу о |
| еба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је |
| ом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад |
| да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено п |
| и који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су по |
| но сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није в |
| на приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, вид |
| Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га |
| ак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни |
| на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је ост |
| ве морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није |
| Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Свој |
| ио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на |
| е.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је |
| /p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо зад |
| е, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су |
| ким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре д |
| једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погр |
| </p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и М |
| p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она уж |
| и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад слада |
| и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{ |
| ланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши с |
| ације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, |
| ности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: |
| те са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, |
| утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љу |
| > <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња |
| овен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом дла |
| ead> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју д |
| ари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја |
| бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, |
| њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека ка |
| н, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то |
| ец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} В |
| није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам по |
| - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео |
| ајући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је З |
| а самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} |
| годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се |
| а.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен шт |
| {S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај |
| .</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више м |
| .{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кро |
| Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срц |
| лике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S |
| тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет с |
| дно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да |
| о што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном |
| о целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли с |
| овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели |
| ј поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледол |
| добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног |
| ворио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? .. |
| љу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао к |
| био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ј |
| е знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких поједино |
| никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело ка |
| х који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га З |
| и се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неоп |
| бешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни |
| и магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде о |
| о згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјеки |
| ј цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правил |
| овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n=" |
| дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, д |
| То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку п |
| с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он од |
| љеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљив |
| ле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на бр |
| себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расл |
| елио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За |
| е падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изаб |
| пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког по |
| /p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је |
| стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати |
| ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни |
| окар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су не |
| далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће |
| ац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису |
| а и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљ |
| воја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, пр |
| ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се с |
| етарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за м |
| емељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимнази |
| како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је л |
| .. јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити т |
| S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажа |
| шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну |
| епо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена |
| те госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена |
| /p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета |
| у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за |
| ода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапц |
| је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на |
| уштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купа |
| >Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била |
| мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да ост |
| .{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић |
| ило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана д |
| едњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни |
| у!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу |
| човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуње |
| обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да р |
| ешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где |
| Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда |
| о ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чи |
| шта нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у |
| ри је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаро |
| о је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, кр |
| </p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је |
| о прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек |
| изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да |
| поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано кре |
| а белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једа |
| ега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у |
| дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорк |
| пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зорки |
| нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми с |
| прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу |
| увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљив |
| Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="11 |
| цима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свеч |
| о за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је по |
| склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко |
| огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни |
| екао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и |
| ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прав |
| дала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ор |
| } Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да б |
| рстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравк |
| е за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, реч |
| вне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове |
| ТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, |
| ош могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљен |
| о забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих се |
| атна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> |
| ој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, ј |
| ше времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и тр |
| еља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} |
| која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био |
| рећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} О |
| ајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку |
| а, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, |
| временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као |
| већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{ |
| ли и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и |
| некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су по |
| евносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао |
| Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да |
| кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање ов |
| има, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од м |
| ако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних ње |
| о, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или доч |
| ју и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку ко |
| ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је |
| још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} |
| а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним не |
| и онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе |
| добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго |
| ринском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих |
| ако је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унут |
| није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној според |
| сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друшт |
| је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га ј |
| разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дан |
| и ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није заустав |
| Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, |
| едва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће |
| дне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n=" |
| је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан а |
| астих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доли |
| о.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте реч |
| Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>К |
| о пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад. |
| ређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су |
| то упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубаз |
| ди какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Уж |
| ећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стај |
| е био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео н |
| е отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубок |
| знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот ма |
| х, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се цр |
| обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте с |
| је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Види |
| м срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p |
| у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</ |
| S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је |
| млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, |
| <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. |
| да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шами |
| леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био м |
| и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </ |
| и срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо |
| ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, нави |
| ост.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се |
| ио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, з |
| таво сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мра |
| наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, н |
| ровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао |
| ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. < |
| у прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку |
| владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један н |
| о у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, д |
| Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било д |
| заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p |
| улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је |
| .{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад ж |
| ара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Дра |
| упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> < |
| се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним зв |
| рад.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Ре |
| и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо |
| лази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао |
| и цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Бић |
| е фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - |
| рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - |
| не победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са |
| зио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта |
| ни?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, |
| :</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред |
| није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе. |
| спремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па |
| и и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, ок |
| от није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштова |
| ожење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, бл |
| новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није |
| ће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожал |
| мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан ње |
| , у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Ва |
| вала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избуше |
| ки отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене гр |
| е, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> |
| е своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} О |
| Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велик |
| енуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима т |
| и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Креми |
| реносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама. |
| мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она в |
| сет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36. |
| људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> |
| афима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина |
| не хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му |
| де ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих |
| штене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан н |
| тео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећо |
| остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао |
| } Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опа |
| и двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако би |
| p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb |
| p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, |
| калдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, |
| ш око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си |
| ...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: |
| лнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде |
| у је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На М |
| та велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, в |
| на пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лиц |
| мском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало |
| жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и ње |
| вке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кр |
| своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њ |
| Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако |
| е даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста |
| авни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је о |
| исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање |
| .</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико |
| и том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око |
| а не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S |
| .</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, пос |
| ске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p> |
| уна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је ње |
| </p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и мла |
| смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, |
| ошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је |
| оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које |
| нглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске |
| вога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном с |
| а притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради |
| "157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је је |
| идесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му з |
| хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у |
| p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану неж |
| инова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се |
| .{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње ј |
| рвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они с |
| у прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало |
| ов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} С |
| ма дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и |
| ароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево |
| S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно доврша |
| еца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па с |
| хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављ |
| тво да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје им |
| воју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, ње |
| за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су ла |
| а узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од ње |
| толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у |
| успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање |
| срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и о |
| <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај |
| аве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, о |
| ам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузим |
| сан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div t |
| бљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} |
| ћ би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати |
| зети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за з |
| мену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - у |
| све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градс |
| ум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним |
| у је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако |
| рејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.< |
| дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слаж |
| ровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва о |
| савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале |
| , и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> |
| чинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи. |
| а с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер ј |
| м позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног |
| </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући прол |
| цао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господст |
| на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се да |
| м месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је |
| истој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елеган |
| ред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљ |
| о.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био ш |
| вости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих |
| пави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је ми |
| аш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари |
| могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечан |
| ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка |
| емић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну л |
| едена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене |
| у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} |
| n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Ниј |
| може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ј |
| је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима |
| а што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам п |
| м кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте нак |
| стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закр |
| есељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и но |
| али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које с |
| Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више |
| а... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те ј |
| жавних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне сл |
| /p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - |
| си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обр |
| више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После г |
| ш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Ч |
| </title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно н |
| - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите |
| ислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила |
| /hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назе |
| м и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и јо |
| , 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромн |
| која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада же |
| змеђу себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину |
| адничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а |
| ам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S |
| ка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што и |
| а и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега |
| ило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости |
| S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} |
| нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио гла |
| hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник |
| ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} |
| овог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрља |
| величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен к |
| Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа је |
| ошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степениц |
| а да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех |
| еви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад |
| смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет п |
| <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле |
| чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је |
| ужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обр |
| ећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у |
| крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а ра |
| т да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно |
| хове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако |
| и више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} |
| је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости |
| ког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} " |
| вет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наст |
| p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била |
| ску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напољ |
| је.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је ова |
| алевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и ма |
| јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти м |
| лас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осм |
| ти запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом с |
| је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше |
| о, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што |
| ишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке ф |
| ом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празн |
| ила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, |
| у снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њ |
| </p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка |
| унчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се |
| оте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње |
| познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} |
| тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Је |
| ад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је |
| ло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он |
| </p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка полож |
| скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске д |
| Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху |
| ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер |
| но застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе |
| е и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и в |
| добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент фран |
| меран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до |
| уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p |
| ћ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланх |
| Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном |
| Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколи |
| знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} |
| ја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Ба |
| азговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочи |
| у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису |
| би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се при |
| ве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болест |
| ука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје крат |
| се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зен |
| које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све |
| мо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу |
| > <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није |
| је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој стран |
| на ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> |
| сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} В |
| ерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напор |
| пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши |
| брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и |
| d> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позл |
| вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова ј |
| ест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност з |
| г ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Груп |
| е што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота |
| о сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао к |
| о твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> |
| уке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбр |
| јзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, с |
| а с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се п |
| Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца |
| лош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} М |
| криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо ј |
| руди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима |
| му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, п |
| д се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p |
| /p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро. |
| помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тре |
| Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Мило |
| чари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, |
| осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љуб |
| струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да в |
| расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да |
| она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} |
| Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти пома |
| } Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу |
| ом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед сни |
| ом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си к |
| д места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш м |
| .{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, т |
| киним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и |
| <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.< |
| .</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге |
| судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, |
| апат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Мил |
| досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузби |
| ло му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин |
| је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново |
| да звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да |
| ви је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић пре |
| ван.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула б |
| ој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место м |
| у, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми с |
| зеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се н |
| е узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препр |
| , већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и с |
| , више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се прем |
| иле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> |
| ло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне |
| ени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> < |
| а још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра ка |
| два су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се по |
| јих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних с |
| <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било |
| ред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове |
| вом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности |
| умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимери |
| е изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и от |
| али су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, |
| т види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном |
| и?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на р |
| знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је о |
| у диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ни |
| у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с про |
| одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш доб |
| један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје брад |
| а, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>О |
| се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> |
| ков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у је |
| е Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} |
| задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан ос |
| скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви ни |
| ом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не |
| , а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово |
| у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавск |
| ала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а ни |
| крчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се |
| да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе |
| науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, и |
| ош у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији |
| а, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцела |
| еда још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у |
| ну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све |
| шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га |
| ли на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај м |
| н владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, м |
| ја.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се |
| бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, |
| им плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и на |
| пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- За |
| /foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да |
| Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: |
| и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га |
| То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију че |
| млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изн |
| стрешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Мил |
| лих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и |
| уче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> < |
| ћивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, г |
| ући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао |
| зна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао |
| е љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено в |
| Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја меће |
| буче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна |
| p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречиц |
| упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћ |
| коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли чо |
| вца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су с |
| арија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцниј |
| убоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла је |
| е касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог пред |
| гове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено |
| } Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду |
| на што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не на |
| ни свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> |
| м за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да усп |
| стови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну |
| некле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарни |
| чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и |
| , али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хле |
| b n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао д |
| ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S |
| и.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ни |
| е неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и |
| ао да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> < |
| а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није |
| воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРА |
| ше се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрв |
| ила подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; нас |
| лава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се |
| , има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се превари |
| ели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било |
| загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, а |
| во обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он узд |
| ао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне ч |
| p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпа |
| био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео т |
| себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које |
| да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај п |
| рмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други |
| говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се |
| оново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротиц |
| се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихо |
| ћна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чаш |
| женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу. |
| </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли |
| рунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде тр |
| Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубис |
| како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Ал |
| ла није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као |
| спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске |
| Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према т |
| а, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим сво |
| ба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он |
| моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је би |
| ивуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> |
| ио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, гос |
| још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњава |
| се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{ |
| Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону |
| ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Т |
| и су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, и |
| И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Ос |
| задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко о |
| заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом |
| убљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњички |
| нуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза |
| стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потраж |
| штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти |
| м именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић ни |
| дну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} |
| леднику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - А |
| дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама |
| едини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек ка |
| уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престај |
| нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкива |
| лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак |
| Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило |
| одигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га ј |
| убоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи. |
| анораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој |
| еро? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Пе |
| пуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђуј |
| као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила |
| заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пре |
| и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад с |
| су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена бо |
| ше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> |
| > - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђ |
| је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као |
| да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као м |
| ава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио |
| ом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада јед |
| наш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири годи |
| завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види н |
| теља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој см |
| да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала |
| сет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањим |
| елник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је |
| и.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој |
| - Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, |
| вет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, |
| тајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у см |
| /p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило |
| обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је |
| тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад са |
| на жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на јед |
| ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч у |
| о као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим ду |
| где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Наро |
| и, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратил |
| дао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је |
| ња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове прол |
| ш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам |
| опије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, |
| ник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао уну |
| ша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични мо |
| вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана |
| ирно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари |
| Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић вр |
| да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и |
| ли бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Б |
| шене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било |
| {S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} |
| бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које |
| било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале |
| ајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрн |
| им не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисц |
| д ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је у |
| вши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се ч |
| у биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засу |
| и је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о поставље |
| е, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред |
| штво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</ |
| кнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био |
| о је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопало |
| зници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмисл |
| и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собо |
| ли је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </ |
| Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - уп |
| S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати |
| опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о нес |
| о дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слоје |
| све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећ |
| у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не |
| } Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани ве |
| нувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако с |
| > <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибан |
| е била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се б |
| } А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код св |
| S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што к |
| си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div t |
| и се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рек |
| .{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем с |
| сне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - |
| да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзил |
| аш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... св |
| ила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поре |
| данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и уче |
| ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступи |
| показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо |
| идају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мен |
| орка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; |
| а нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ |
| ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна |
| и из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{ |
| разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је |
| ... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - |
| бави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од |
| уче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штеди |
| ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l |
| ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те |
| понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Инач |
| .{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да |
| у шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једн |
| т."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једно |
| вршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим |
| лала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла |
| колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{ |
| чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - |
| ћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао |
| ише никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, |
| му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако ов |
| алог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње |
| ем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! |
| де преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих ком |
| .. знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио |
| била карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, |
| а сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим |
| е он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се пре |
| Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле |
| ојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећем |
| ечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито |
| ечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито |
| на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него |
| ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљ |
| ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до м |
| ао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природно |
| најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је |
| ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то из |
| још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најо |
| јаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Офиц |
| волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било м |
| ни сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не мо |
| е јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{ |
| рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, оп |
| осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзи |
| промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, п |
| } Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се |
| жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они ве |
| лутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута. |
| и глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се |
| ао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истр |
| е рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на в |
| е.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овд |
| ати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно |
| је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша |
| о једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> |
| таш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на коле |
| аму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у у |
| чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила |
| ила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. < |
| који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, |
| убио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је |
| кушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> < |
| познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као |
| рити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо |
| банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод |
| <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: |
| асала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задуби |
| а, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је |
| волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све ост |
| нског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп поз |
| ећ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин |
| нађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Др |
| естрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза к |
| к му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газда |
| >, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужа |
| његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртн |
| чаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашт |
| н разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне мла |
| длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што |
| рима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић ре |
| зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ |
| који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сут |
| о назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако з |
| ство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, |
| Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињал |
| ња с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружав |
| ли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоуби |
| а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, гр |
| жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гран |
| ла у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је |
| зала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се п |
| има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S |
| ам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S |
| ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јо |
| ене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, м |
| , обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да |
| ела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и |
| један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, пост |
| упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан. |
| обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у |
| је био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш во |
| ражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и |
| због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је |
| " /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је |
| ке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са бе |
| шло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као |
| и му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га |
| вој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је мој |
| ошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та |
| S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била зада |
| Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" |
| ка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умр |
| ењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачем |
| ј је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва |
| ота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благосло |
| у, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе |
| оручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S |
| приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S |
| о сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је нич |
| ?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар |
| <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако у |
| и су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су о |
| дна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се прости |
| .{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља |
| о осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава на |
| и право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема ви |
| знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол к |
| в да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла |
| љиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја |
| јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота излож |
| и не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му |
| Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим с |
| но лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" |
| Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спрече |
| да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у |
| интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како |
| аслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмиц |
| дер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у п |
| име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више |
| јало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи |
| шу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом ус |
| његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово |
| ашинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се |
| ви састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обој |
| су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао уг |
| аљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до |
| година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} |
| очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинил |
| ра крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично на |
| а није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само |
| нарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета |
| два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према про |
| родужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба |
| акцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} П |
| по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фе |
| руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих д |
| ad> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло је |
| емић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку ру |
| и познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао |
| ћутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила |
| дан кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљ |
| тво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близ |
| стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <p |
| између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S |
| по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова |
| ела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, |
| а љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног док |
| залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливал |
| г Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред кас |
| какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За |
| ца је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса< |
| него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може |
| накве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жрт |
| лога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{ |
| Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми ч |
| мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој |
| смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја |
| и хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног к |
| и начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Мог |
| ио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Мило |
| било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео да |
| један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред п |
| ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао зам |
| ажили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, злово |
| у да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} |
| S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу |
| .{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледа |
| спа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима. |
| посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкин |
| ао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући св |
| , једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S |
| се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорк |
| нуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p> |
| ошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну |
| љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела |
| ко је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што |
| змиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређ |
| али пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div typ |
| г камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кож |
| хови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре |
| увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S |
| од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} |
| без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље |
| о; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртел |
| обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужав |
| .. </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубок |
| згубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могл |
| тајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од |
| попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти |
| кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које се |
| ачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба |
| ко тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око т |
| ромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас |
| олико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и ог |
| еограда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Царигр |
| зела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је дола |
| а се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си м |
| ала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отре |
| ала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за |
| је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да ск |
| жљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и пос |
| х нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао уду |
| неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типо |
| есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а |
| не, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске в |
| одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да |
| проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празн |
| ко је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам |
| о на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} |
| и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивост |
| ем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{ |
| а, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна |
| муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом |
| еру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и пос |
| да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, гд |
| <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тје |
| куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити.. |
| свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти |
| лоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријате |
| зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и |
| црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није бил |
| Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Как |
| је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девој |
| о како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава |
| бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештен |
| не чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књиже |
| едан део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихо |
| задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали сам |
| себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је рад |
| нђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допушта |
| </p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с |
| из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и д |
| или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно св |
| у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен те |
| ш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се |
| е баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и вол |
| а шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у мод |
| рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим н |
| досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинац |
| о.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природн |
| једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, п |
| орелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се ј |
| јим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао |
| оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој |
| т и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... не |
| еђених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког |
| !{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дот |
| свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му погле |
| давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са к |
| ену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја |
| није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове на |
| едником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} |
| ене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али ј |
| дан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више нес |
| између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе |
| де.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузи |
| укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је |
| тно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби |
| да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још в |
| њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теб |
| и однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљањ |
| у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, ш |
| хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја |
| налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао |
| после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади п |
| уза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који |
| а, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на р |
| оже задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тра |
| м нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по |
| ти своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, виде |
| моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочи |
| емић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је м |
| тицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} И |
| </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није заустави |
| знице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околни |
| и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна |
| где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу зл |
| и на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хар |
| ра, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чел |
| у.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, кој |
| Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бит |
| све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи |
| , које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити св |
| а у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који доби |
| ади новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да |
| сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам пла |
| овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет не |
| ан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! |
| око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све |
| невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред |
| да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генер |
| а.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је |
| ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мо |
| {S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се дес |
| д је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је |
| ко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима |
| коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен |
| што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не |
| лице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погле |
| ица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и |
| а се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="17 |
| способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је |
| обље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о |
| ашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је подни |
| p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада |
| S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо м |
| лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> |
| ечи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако бу |
| > <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ |
| ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач кој |
| према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине гру |
| p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угуши |
| зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет |
| и су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран п |
| , видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два кор |
| њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао ти |
| о њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да |
| омисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра с |
| оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађе |
| тљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ |
| от један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на |
| Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у м |
| .{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жало |
| угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селен |
| варе.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у не |
| чег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и д |
| ом брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина |
| која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић |
| а Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опа |
| равник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-К |
| ије видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек |
| } Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуш |
| пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чел |
| разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштр |
| ка, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи |
| ље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и жи |
| ом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Жива |
| тина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више с |
| г недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата. |
| S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сун |
| p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправ |
| сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у |
| ли број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у св |
| елике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ос |
| кту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, а |
| ши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узб |
| црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукур |
| не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји |
| да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног вазду |
| .{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису |
| ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак но |
| - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им др |
| рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео и |
| аније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> |
| од је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својо |
| да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} |
| добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{ |
| ћи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку мл |
| о ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њен |
| ладићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржа |
| од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе кр |
| је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, к |
| вечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, |
| а... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се н |
| и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и м |
| p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке тргов |
| г саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је пород |
| ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетају |
| ој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.< |
| ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S |
| ромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрез |
| а и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног ко |
| .{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала про |
| у што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у д |
| о пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела п |
| процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које ј |
| </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се уда |
| а...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n= |
| аске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим |
| свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће о |
| ите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред |
| кло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској |
| S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао |
| по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од послед |
| 34" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title> |
| е.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фам |
| ти... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубав |
| одни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одуш |
| S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом |
| људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама кој |
| бусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би |
| мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе |
| Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од оног |
| т ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га |
| се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све |
| ке друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане |
| арао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S |
| е и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изне |
| је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао. |
| Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да ј |
| своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зо |
| <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне |
| екуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је п |
| ветлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише |
| ен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, зароваш |
| е у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло к |
| .</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали |
| великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!< |
| је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуск |
| ким прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесниц |
| ну на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је |
| ене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна |
| десет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен |
| , одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по св |
| ну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало |
| обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наје |
| омашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова под |
| ише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и св |
| не управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, |
| вој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је ост |
| дарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростит |
| окторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју |
| штен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да с |
| <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{ |
| ко не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака к |
| она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, |
| вује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је с |
| од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живо |
| е задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки |
| ом шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А М |
| а напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и жив |
| градског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ри |
| вао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Ск |
| ма и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мир |
| ју, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је |
| ишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов з |
| средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито |
| ести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није ника |
| ве стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу ју |
| само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били у |
| љу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стај |
| војој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута |
| о.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несве |
| ли, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо |
| јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламил |
| оје је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од |
| о доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и изли |
| .{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, бод |
| тао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и жив |
| х на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S |
| треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соб |
| а.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелаз |
| на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} |
| изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, а |
| дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао |
| упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није |
| ије испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући |
| да где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да ч |
| е баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, |
| и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облаго |
| /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, сме |
| ити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, зап |
| у измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као д |
| ш је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Дра |
| јаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на св |
| ње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па |
| навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш заш |
| е боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тр |
| рицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим |
| е хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете. |
| прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> |
| на, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а с |
| ате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје с |
| видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} |
| и кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом чове |
| али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми ј |
| сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињ |
| стио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа |
| "</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p |
| <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверен |
| е госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, и |
| који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са зла |
| иновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, |
| пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја |
| се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и |
| чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за с |
| pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз |
| т.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмота |
| ске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога |
| е неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонет |
| } У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је ја |
| носило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су под |
| ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} |
| жења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> |
| ио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} |
| вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</h |
| ечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба |
| унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубин |
| тва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на ње |
| је му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говори |
| азило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то у |
| видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би |
| ео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да |
| {S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила |
| у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај ти |
| ђао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим диза |
| јећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом тел |
| у морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову згра |
| сти његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку ко |
| риота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Бол |
| а министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје |
| > и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан |
| иром отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским с |
| ент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није |
| еђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску полит |
| мао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би уст |
| , календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говор |
| огла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али |
| на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурн |
| ешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је сл |
| рајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или ка |
| S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, М |
| ма.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{ |
| аче, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се |
| о је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} |
| да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести< |
| р.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саоб |
| овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући сл |
| чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам воле |
| инарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и |
| те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за о |
| ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос њ |
| који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је |
| кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав |
| тету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало |
| /p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза навр |
| ме је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једн |
| ни струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледа |
| рку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, |
| је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и |
| ку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њем |
| Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <p |
| /p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да с |
| тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад з |
| на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрве |
| /p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не до |
| е могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи врем |
| ку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешко |
| слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре |
| ило једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао кри |
| о један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад с |
| Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мело |
| ух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Н |
| ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, |
| у је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано. |
| .{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да ј |
| она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једно |
| > <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донек |
| лазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријат |
| ко је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас |
| а сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку |
| једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она в |
| е.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без смет |
| мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа |
| Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, са |
| смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке |
| трасти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве |
| лици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је о |
| ремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене |
| ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу ко |
| вичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора сво |
| у ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb |
| равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, за |
| н стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свр |
| је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и забо |
| велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових вра |
| а својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио |
| цама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког |
| се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остаре |
| би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у др |
| адовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио |
| могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен про |
| лудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S |
| <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јо |
| гат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сир |
| ао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разг |
| е већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта т |
| .. пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрен |
| Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам м |
| њ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте г |
| м лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно |
| е је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, д |
| е чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од к |
| </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види |
| извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зид |
| са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове рад |
| кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори про |
| ао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, з |
| лице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у он |
| по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбо |
| ш заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами т |
| на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} |
| едравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псов |
| и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивк |
| ују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{ |
| ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>М |
| зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се оп |
| мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Мил |
| рема врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вр |
| ...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежба |
| да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан |
| ед публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, |
| риника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је х |
| ољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула. |
| S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта ј |
| ут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, |
| погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклева |
| у је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није јед |
| ише моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом |
| у те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који веру |
| а му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија |
| себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, рум |
| е Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="ch |
| у се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобр |
| /hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} |
| лади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова ка |
| ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се |
| ерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - До |
| е спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег |
| -Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску д |
| како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о све |
| како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно |
| ква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде на |
| а одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолом |
| а ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млад |
| брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за |
| орка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне си |
| ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који |
| и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети |
| у...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић ниј |
| била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радос |
| њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у оства |
| ај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко |
| ар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубав |
| бац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ |
| о трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" / |
| што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Пон |
| , а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде. |
| анствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка |
| тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се |
| аја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{ |
| ма сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка пос |
| ћ ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{ |
| годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је |
| в кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник |
| ла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p> |
| м улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и м |
| ашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих |
| тају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим |
| ан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огр |
| Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се |
| ивоте?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Једа |
| писа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратк |
| а да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељ |
| у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да св |
| за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} К |
| мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице ско |
| ћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напре |
| да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај о |
| о, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S |
| то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби |
| о уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из |
| ?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем. |
| ити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре |
| ијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег |
| .{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео |
| траха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као |
| да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског наче |
| ислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоуб |
| путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориш |
| бица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нем |
| така песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пун |
| робудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на |
| метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да не |
| ехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, |
| га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимнази |
| је околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењи |
| оли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која ти |
| оспа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто |
| , независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како |
| ућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, |
| а целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био за |
| измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ћ |
| ти овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - го |
| адовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах кој |
| био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата |
| ако да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао ог |
| погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у држа |
| жи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p> |
| х пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би р |
| Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио |
| сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S |
| арапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почн |
| ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за |
| последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га оса |
| нара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драг |
| и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не м |
| ни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца бли |
| иди колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак |
| одина кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се нал |
| в је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, |
| учајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику |
| о у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и во |
| тра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтично |
| воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да прес |
| вно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> |
| ија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад |
| <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понов |
| - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити |
| ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла. |
| мвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Прел |
| е и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша прест |
| се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за ука |
| чено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S |
| каза Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кре |
| > <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се |
| Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена |
| e> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измиш |
| ан да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсол |
| који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пуст |
| знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и |
| орио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од |
| е скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу ус |
| нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а |
| и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци |
| м, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште с |
| S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није |
| професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада сп |
| о ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спа |
| суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонор |
| ије излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после п |
| не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Крем |
| не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си |
| S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане |
| S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане |
| акривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој |
| {S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - |
| им други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и |
| род</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S |
| допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на б |
| ешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно п |
| била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се |
| ном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду са |
| p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио |
| су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, |
| ко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ни |
| има, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему |
| ма.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су |
| тво <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} На |
| } Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су |
| ено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на |
| ном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, је |
| среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткињ |
| ној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог пла |
| рце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Др |
| дно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је би |
| ено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја |
| ла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а |
| о у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким |
| старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око п |
| , Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ве |
| наков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлич |
| ести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме мес |
| патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} |
| ти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, |
| старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те ка |
| ју голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало м |
| ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зр |
| олом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Ч |
| } Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида. |
| p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле б |
| вима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је досто |
| а да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што з |
| да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску |
| ам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} |
| целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, ка |
| о јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака |
| S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У |
| поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Ла |
| у казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежности |
| е весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија |
| избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после ш |
| м више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело кој |
| унце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја х |
| рне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи кој |
| са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговар |
| по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђ |
| од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрљ |
| ник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни |
| у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се г |
| у.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загле |
| мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велик |
| у Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београ |
| е народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад д |
| але руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је |
| је било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> < |
| воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке |
| разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и бор |
| асред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено |
| уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено пору |
| аму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, |
| ого штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ зб |
| ћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео све |
| ним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постој |
| свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понек |
| о не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} |
| о.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намеште |
| ијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу гл |
| ли рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас |
| ис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га от |
| киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош прис |
| је чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно |
| но пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу |
| радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека не |
| понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су друг |
| сли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n |
| ила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.< |
| заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се |
| се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавит |
| таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног к |
| .{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу |
| отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам |
| лошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше |
| ко тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, т |
| ког винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Мл |
| д оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се н |
| чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине |
| на и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се |
| сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окр |
| говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње бо |
| понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није и |
| орка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и ш |
| кса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласо |
| > <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чу |
| ли.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, |
| е није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, ко |
| p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће |
| омад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Сам |
| - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} |
| 240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>П |
| да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Л |
| омоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили |
| но сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а |
| намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на г |
| без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао |
| игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући |
| ач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против на |
| чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова |
| n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи д |
| p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити о |
| сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" |
| ској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће |
| ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} |
| ас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зор |
| е пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у |
| смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Д |
| и.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S |
| есту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се глед |
| а ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину |
| срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом |
| удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом |
| к је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица |
| господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> |
| варао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује |
| то дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су |
| дог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у |
| себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку |
| ом утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показива |
| сић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> |
| дна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их у |
| ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незак |
| икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Мило |
| тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, |
| ам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се |
| , - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га ч |
| ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, |
| колико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканс |
| ку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да |
| кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле ко |
| ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца |
| егов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме |
| вде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећ |
| доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, и |
| И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} |
| дите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам |
| .{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} |
| } То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и је |
| , то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти т |
| а.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићеност |
| S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улив |
| itle>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалости |
| етим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви та |
| живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек |
| .{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћ |
| се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших |
| табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако |
| .{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кра |
| чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам |
| , - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам |
| на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и |
| воје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава н |
| ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, |
| доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је |
| је зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> |
| <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јес |
| мљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се о |
| сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико |
| Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> |
| је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" |
| Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...< |
| мње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способно |
| о није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да т |
| не воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и |
| {S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> |
| мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откак |
| ти, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањ |
| и.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро |
| онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се ул |
| це... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није па |
| на мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонил |
| без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла |
| прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Пал |
| чије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред те |
| једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдс |
| ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао ко |
| од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он? |
| о тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном |
| о давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф |
| у</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу ни |
| , прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па |
| мети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били |
| ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми р |
| теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готов |
| пак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са |
| /p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни з |
| ко волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрав |
| то сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом |
| прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њихови |
| могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шт |
| ли све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе сила |
| да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, ов |
| } Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису |
| боље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али |
| ла је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природ |
| рађене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли з |
| ећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је с |
| се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела дим |
| ће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</ |
| нутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред д |
| остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, |
| .{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, а |
| у је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једн |
| ри што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја по |
| нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти н |
| а.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака |
| штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо |
| узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски |
| ривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла |
| у замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан |
| - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!.. |
| и ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се д |
| еми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог |
| и због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцал |
| ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- К |
| шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</ |
| наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је некол |
| е понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих позна |
| њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и д |
| нчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острв |
| ине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ра |
| је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи |
| и човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш врат |
| рочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од и |
| дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да |
| испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комби |
| овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и п |
| ди јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот си |
| вничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био |
| што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљ |
| оре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод р |
| је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних |
| ечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је |
| ине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно |
| на по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате м |
| инском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и |
| о зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелук |
| око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем ј |
| о.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти |
| шао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног приј |
| шта.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и ув |
| рилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наи |
| ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић с |
| њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч |
| и зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као |
| избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право |
| ружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S |
| талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим |
| репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као гл |
| удбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} М |
| у, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од |
| ађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови смат |
| а, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишл |
| да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, врат |
| од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене |
| о све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна |
| утка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за |
| истратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да |
| рка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала! |
| ије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пре |
| дост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма |
| n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је једа |
| чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене |
| се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову ог |
| одаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате усед |
| снео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву. |
| нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења |
| ку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Да |
| ар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зо |
| S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита |
| али тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула |
| ретвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити. |
| а дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомил |
| то је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога ш |
| цкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изне |
| арала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно по |
| ихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту |
| те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што |
| озоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</ti |
| он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам с |
| {S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пру |
| ањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за други |
| рну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p> |
| да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и пони |
| Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао |
| доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколи |
| рка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. |
| ута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} |
| а је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд с |
| ве.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија |
| је више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пр |
| песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене |
| је желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба ми |
| и.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић за |
| ироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао |
| Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, он |
| е све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, друго |
| своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, н |
| не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, |
| ао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин |
| да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} |
| о ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, ка |
| што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, ка |
| ра се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га |
| мање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком тор |
| ико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама об |
| е да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хор |
| аклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Ми |
| је искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Мил |
| ва вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да |
| осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се виш |
| цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сул |
| о нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, |
| зближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики ро |
| одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је мног |
| је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвес |
| јим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега с |
| ог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне ко |
| осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина |
| а је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети |
| па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За два |
| оје је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није при |
| осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разум |
| зазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило |
| о брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <tit |
| целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих |
| урите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог С |
| p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете с |
| и тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако |
| овети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензи |
| ко је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш |
| оз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфер |
| а три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, |
| дњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима |
| они младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} |
| иким образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењас |
| ли снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно |
| место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уве |
| до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и |
| е још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са своји |
| наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну н |
| и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог |
| а.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бу |
| остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имал |
| животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, је |
| над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах |
| ене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи |
| то је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао д |
| а на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, тво |
| le>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Б |
| ем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде |
| тава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас |
| ремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} За |
| добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка насл |
| или сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао |
| ј код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене. |
| и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и |
| ремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако б |
| узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста приме |
| ела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме |
| сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми д |
| звини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Д |
| е освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лиц |
| а воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморен |
| .{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош с |
| ћи, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као го |
| е била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењер |
| сле кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с |
| ало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јави |
| било места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала. |
| ЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, јед |
| иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ств |
| с кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност. |
| {S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си г |
| мо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, д |
| засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио на |
| исму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми |
| S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас |
| ије лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} |
| одне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан |
| о, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p |
| под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последњ |
| ичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> |
| под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко |
| .{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари |
| чи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкам |
| мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у |
| изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p |
| пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било |
| S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по сво |
| ина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су |
| су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртел |
| фану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостиј |
| n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочи |
| амлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Да |
| ентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је је |
| от и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p |
| ити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p |
| Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка |
| {S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему је |
| рак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот |
| ако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју |
| бог себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} |
| каку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а |
| слећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест |
| же преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ј |
| с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без м |
| њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала си |
| ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се сав |
| У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас вол |
| .{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним |
| пола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног |
| епеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> |
| наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и ти |
| мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сео |
| би га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простира |
| де и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је |
| он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети |
| ко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Дево |
| славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена |
| алеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заје |
| јевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у |
| бити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> |
| а, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега са |
| змеђу себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време |
| и друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је |
| > Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети с |
| ници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар зако |
| оја се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио |
| еда у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био |
| } Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ст |
| управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ос |
| вог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песн |
| му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она |
| хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите |
| ио му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре с |
| Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао |
| а страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело |
| сти коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради |
| плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на це |
| а држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем... |
| акцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Бо |
| .</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на |
| оје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му с |
| ње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски п |
| ва санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хт |
| ресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није мо |
| ав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава |
| <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> |
| ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове |
| има бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњ |
| ене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, кој |
| ично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Ка |
| појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бр |
| рагану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од |
| агутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову |
| у то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Ова |
| е ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за |
| згледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на |
| злаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је в |
| је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сес |
| но у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Д |
| ници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је доша |
| поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криз |
| а тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је |
| о гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се |
| ш је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у |
| зива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их ј |
| у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и |
| завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео |
| се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији с |
| парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражи |
| грам на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али с |
| избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сун |
| е даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што |
| рочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим с |
| S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду< |
| о окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила |
| е белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, |
| не светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само не |
| су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима |
| су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа. |
| ајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} |
| с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледа |
| у жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче |
| ала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Ци |
| /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави |
| прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналази |
| .. - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то загл |
| а и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њен |
| испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада ј |
| особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други п |
| згледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога |
| жи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад |
| тикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига напис |
| велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодр |
| да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова |
| их година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз ко |
| видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> |
| друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сц |
| незверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које |
| " /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда ше |
| слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхић |
| једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годин |
| да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али св |
| ло догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} |
| и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је |
| да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради |
| приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дун |
| она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин гла |
| дра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њим |
| а.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је |
| у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храб |
| <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да |
| ако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди с |
| ебе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако |
| ј што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што |
| а га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем ше |
| моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бој |
| о највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју дра |
| јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју ј |
| пала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љуб |
| вот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило |
| , на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} |
| губила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изн |
| S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нис |
| ла му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобрав |
| о ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га |
| то су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чуј |
| о мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хте |
| ала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и |
| моран си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још |
| ас скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање |
| стану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од |
| ла, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, |
| ивота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осе |
| тима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су ста |
| ирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи |
| вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештај |
| камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај |
| опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић |
| ан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стај |
| <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живот |
| аље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се.. |
| агацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун гру |
| ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледолико |
| ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше |
| а места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића кој |
| олом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њ |
| осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда пос |
| енкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си |
| радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је |
| једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Нала |
| ован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва јед |
| г осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реа |
| ђе Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, |
| , као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p |
| </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи |
| долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађ |
| ао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу |
| свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положај |
| ао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овам |
| .{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као |
| ји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="8 |
| сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву |
| у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали |
| е, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пре |
| р не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погле |
| еко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец |
| кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусо |
| е на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокој |
| спа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало |
| четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и |
| > Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било |
| ло да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у |
| ао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле лед |
| и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S |
| атрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав не |
| а нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и |
| ерен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног |
| иче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати свом |
| се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ва |
| Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, |
| је се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, мл |
| руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад нам |
| жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била |
| му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изглед |
| је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, ме |
| ики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{ |
| оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говор |
| дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је б |
| е, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам го |
| ојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раш |
| рвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су к |
| кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе поз |
| оба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, ко |
| р која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је |
| , ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом |
| осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на |
| рех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и о |
| , застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је |
| даљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погл |
| {S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... |
| неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и у |
| ољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољ |
| /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љу |
| видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му |
| о да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим поне |
| рашно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са то |
| рекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће б |
| је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да |
| е изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, шир |
| терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био как |
| да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све бил |
| први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које |
| човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пр |
| једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло |
| ријег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није б |
| белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари |
| много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пу |
| Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавн |
| и шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" |
| и није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро |
| н је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да с |
| а, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта |
| к да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили мо |
| му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песм |
| } Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није прав |
| и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у |
| уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли |
| а и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себи |
| е био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна |
| а утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз магл |
| погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је т |
| етао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сиј |
| одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у |
| ново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади чов |
| {S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? |
| тографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавал |
| лош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, ка |
| а је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти |
| ако један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна из |
| у свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко |
| је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозни |
| иле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе |
| а Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих уса |
| лако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они зва |
| ај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која |
| антастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} |
| > навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чино |
| ај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он м |
| се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изос |
| ошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{ |
| ћани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване п |
| ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси |
| ликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане |
| да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два ос |
| био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједн |
| ти који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облач |
| е, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S |
| боље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука |
| пати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења |
| сећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене |
| поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Мате |
| ду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Теш |
| је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном мест |
| н није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она |
| према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па |
| } То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се |
| цом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се превар |
| "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и |
| сли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на ст |
| бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову |
| ће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, |
| да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се |
| онављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загоспод |
| тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све туж |
| јан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} |
| сврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском |
| гане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и ч |
| из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио п |
| - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да ка |
| у дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд ј |
| и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је г |
| - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људс |
| је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале б |
| осу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили |
| ли оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} |
| >Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која |
| пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајност |
| :</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има |
| и ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше му |
| када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа. |
| игу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош с |
| увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити с |
| рхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, и |
| нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле |
| очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече |
| за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изнен |
| чине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао |
| урила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, |
| узимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чис |
| еђу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жут |
| иларетама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један |
| е буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> з |
| /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спре |
| ви, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} |
| служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су |
| људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се би |
| живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом |
| извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</ |
| датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора< |
| /hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која |
| равим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времен |
| ђај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је б |
| одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у |
| мо да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко о |
| о кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> |
| д вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Дра |
| варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: сп |
| ј улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку то |
| у се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могл |
| икање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузим |
| им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па |
| ко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њ |
| S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи |
| је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под п |
| трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да |
| нерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе јед |
| ош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се пр |
| </hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису доп |
| оју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, |
| рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нис |
| уњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и и |
| их би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, изб |
| би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter |
| их је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише спо |
| трала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они ид |
| } Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је изме |
| ози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприрод |
| о били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим заш |
| ледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам промени |
| денице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по кал |
| обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим н |
| Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава с |
| и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретк |
| S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова |
| ма горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски да |
| да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кр |
| </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопств |
| и тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада |
| нце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких ви |
| у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба д |
| ичаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој ср |
| о.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ с |
| Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана |
| а су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њ |
| изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смол |
| веној самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капи |
| спале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> |
| очетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се нави |
| ене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које ј |
| ли су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у |
| ата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широко |
| и су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канија |
| велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице |
| води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ић |
| } Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на |
| њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско |
| убили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, в |
| т видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио вр |
| на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила с |
| апуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен |
| , наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Јед |
| е били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао |
| доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце б |
| ио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је уд |
| а земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворе |
| ва кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> < |
| p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се ј |
| не велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радници |
| о да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је нав |
| </title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да |
| :{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћут |
| бина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, ју |
| , онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево |
| ачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова |
| ала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Њ |
| говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} |
| било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Ч |
| чине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тук |
| падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио чи |
| мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p |
| <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, |
| сну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свр |
| стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао ј |
| весности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, |
| </p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих |
| има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изг |
| /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по З |
| учка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог вре |
| езигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу д |
| д, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на |
| аког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се шт |
| риговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се зара |
| глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене |
| дним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је јед |
| ргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} |
| А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио |
| а у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у час |
| ајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице |
| и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајк |
| да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те |
| и, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од |
| нготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Чит |
| о да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку |
| , мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав на |
| вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости |
| благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други ради |
| и се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и тру |
| седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла моногр |
| ласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та т |
| о у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се од |
| њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је |
| тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју |
| о и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане |
| човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му |
| види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је ка |
| : је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то бил |
| на и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пе |
| теру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгути |
| опирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бес |
| е трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, |
| штен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, ал |
| њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумен |
| и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор |
| гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је ства |
| поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи м |
| изе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он |
| олега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Беогр |
| бави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби пла |
| е трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу св |
| амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртва |
| ењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заб |
| ник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер попод |
| и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих зв |
| е до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у д |
| се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је по |
| ри им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је |
| и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење |
| дино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају св |
| i>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- |
| Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народн |
| тар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| спавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="1 |
| </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се зам |
| /p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали с |
| озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У дес |
| ветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по п |
| b n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то |
| пштинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово гра |
| } "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, |
| есне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је н |
| а.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао |
| је Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продуж |
| >Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n=" |
| и Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На ус |
| иљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога |
| propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се п |
| авном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ру |
| стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске |
| но.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије с |
| Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тр |
| рисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био с |
| речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредн |
| усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати |
| мевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је п |
| онера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни |
| о него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред |
| дало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се зап |
| е него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој ил |
| p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имај |
| ама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у жел |
| толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана |
| н поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућнос |
| тишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из оп |
| је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који |
| ко бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S |
| вљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, |
| рата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - по |
| оред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам д |
| ећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе |
| овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при т |
| војити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 |
| ена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, |
| или у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, |
| силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених |
| ла свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хлад |
| <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их |
| На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуч |
| и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капел |
| {S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути в |
| ац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком |
| цале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом |
| >Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред в |
| и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену |
| лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</ |
| ама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{ |
| шчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији о |
| рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти |
| избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико |
| } И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо |
| човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој с |
| арочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром |
| кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном з |
| > - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут пол |
| вљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: |
| шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило по |
| реливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је |
| ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су |
| ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади |
| Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу жен |
| олим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зор |
| азвесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да |
| елим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљен |
| м отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се он |
| довољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека |
| женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби |
| а да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања су |
| посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу поквар |
| била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвц |
| ше треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш ц |
| се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта |
| ња: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто |
| стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњ |
| :lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између |
| шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору |
| лу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао |
| смејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од посл |
| љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремић |
| ој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p> |
| ји, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које |
| еже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ни |
| му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> |
| атак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади |
| појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један п |
| p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се гр |
| е се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, ср |
| .</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајал |
| н оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледају |
| како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини п |
| а, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type=" |
| иски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто лед |
| овек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна |
| а је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њ |
| на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{ |
| стом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу да |
| .{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се мла |
| е.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој |
| о са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} А |
| крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црн |
| едини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито ра |
| и се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и |
| вати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си |
| нављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао |
| {S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, сад |
| волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, |
| S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је ост |
| ви, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{ |
| е тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љут |
| вај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није деси |
| љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољуб |
| и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе једа |
| и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тр |
| еним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их |
| <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p |
| S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најз |
| ни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одг |
| е за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада |
| еданпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави |
| p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог је |
| уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости |
| p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и б |
| поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимна |
| ниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита |
| </p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не о |
| раст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, |
| е су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, |
| било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала д |
| парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он |
| скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радни |
| летњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје о |
| ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад ни |
| е био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, гд |
| ругом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац |
| и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би ј |
| е Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излаз |
| екари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступи |
| е.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p> |
| е те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку |
| } Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да |
| } Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> |
| а је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао зам |
| а измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудн |
| дног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из њ |
| ћеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{ |
| енку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами зна |
| РАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је |
| у, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, |
| га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино |
| к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p |
| е ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још? |
| а него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек |
| но. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глав |
| езбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb |
| грејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и у |
| идам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевин |
| о малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба |
| етим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да |
| ично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и ч |
| Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила кој |
| исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обој |
| степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - б |
| упљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старо |
| ник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио |
| воту, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица |
| е неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око |
| на.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику |
| неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе |
| био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... |
| ања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брз |
| х врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто |
| title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених ус |
| , - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, |
| је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је |
| видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S |
| облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала |
| Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћа |
| крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Мла |
| се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те чо |
| шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, т |
| емић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео. |
| е да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, ме |
| ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело |
| е њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела |
| S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, к |
| - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан |
| својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним о |
| о је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништв |
| пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царин |
| све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} |
| у епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухват |
| l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде |
| без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за т |
| ина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић упр |
| S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили см |
| ам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да зна |
| ав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притисн |
| о добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној пр |
| како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције д |
| и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који |
| екају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник |
| .{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, а |
| државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за |
| оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци. |
| ке <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по та |
| је му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; |
| они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађ |
| рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из |
| >Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с ч |
| ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чека |
| уку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана |
| време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Мил |
| , напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цига |
| <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи пре |
| после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре |
| г пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не |
| и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже |
| ба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен та |
| своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> |
| се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице |
| пава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S |
| руди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца |
| p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом |
| То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} |
| ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели |
| 0_C4.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није |
| l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути |
| една суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </ |
| премио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденг |
| осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебели |
| маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> |
| } Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак |
| 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био пр |
| о калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та т |
| школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драган |
| .{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} М |
| икером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца. |
| торије, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приреди |
| ани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица из |
| ео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово с |
| озориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, з |
| би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, |
| те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, |
| срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>М |
| готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окр |
| ласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у рани |
| да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога |
| ик прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и рек |
| ић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта |
| но што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} П |
| еш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи |
| ти! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан. |
| има <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала он |
| уп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем |
| у, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориш |
| ами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред |
| емић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде м |
| се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стре |
| илу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом поз |
| браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млад |
| куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније. |
| </hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="14 |
| њу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у К |
| .</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједн |
| ањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погле |
| чи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви |
| јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је с |
| та ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> |
| <p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа |
| унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме воли |
| ћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Д |
| речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази |
| драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на у |
| рану и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Лед |
| ead>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} О |
| ши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> < |
| рка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њо |
| г камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дош |
| </p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, го |
| д у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама |
| вилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Ка |
| и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S |
| рата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не р |
| су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном |
| групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило |
| смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и |
| S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, |
| има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Ј |
| е много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу |
| к се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кре |
| једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стих |
| особности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тра |
| менту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама |
| деала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали п |
| снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, ка |
| ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, |
| мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од ц |
| ти.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно о |
| златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови ва |
| удских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отвор |
| е Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао |
| - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> < |
| , па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас с |
| дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређ |
| .{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{ |
| о не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{ |
| сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену |
| </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нис |
| тељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу в |
| одног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које |
| b n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и |
| еме, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе М |
| крајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херув |
| р био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му с |
| заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни |
| ицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље |
| вало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари |
| беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не з |
| у и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очит |
| столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, не |
| p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обас |
| ца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показива |
| и аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић |
| .{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да у |
| , свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново |
| дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Ре |
| ној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те |
| на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случаје |
| рашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која |
| приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков о |
| оцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгл |
| ивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по з |
| к као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала ис |
| ване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која |
| уке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав с |
| {S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане иск |
| е, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служит |
| у, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb |
| изика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеш |
| сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава |
| рагану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта |
| ли ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати с |
| S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати |
| кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државн |
| ући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе об |
| Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам |
| ј светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Сто |
| пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка |
| то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Н |
| .{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико |
| и дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капу |
| х љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкрин |
| несени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, |
| црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по че |
| ентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине. |
| злазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> |
| јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно |
| е, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га ј |
| {S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала је |
| да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Мил |
| е ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још ни |
| ко је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Тво |
| задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуца |
| озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусл |
| и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три ж |
| арац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, |
| пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као јед |
| S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи н |
| осило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p |
| несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и |
| S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца |
| лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ст |
| пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодно |
| адгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе |
| е спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро бо |
| у.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом но |
| де се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није дол |
| а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да б |
| у земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36. |
| усом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног об |
| а крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - |
| ас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао пров |
| њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно |
| их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - |
| ла један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се |
| и много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач уз |
| ан пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, д |
| анте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </d |
| и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се |
| ан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - |
| која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, к |
| а на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била н |
| по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само |
| икуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иј |
| косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана с |
| у:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба. |
| сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по |
| епенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сло |
| } Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да ра |
| н закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, не |
| , где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа л |
| бо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи. |
| обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико д |
| у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам |
| оје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. |
| > <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуг |
| ља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љ |
| г видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зо |
| ремена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и |
| о таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да |
| ју заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <h |
| му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисп |
| ј дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изн |
| на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слав |
| ца истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубист |
| нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну р |
| дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од |
| Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кре |
| аска у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли |
| како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић |
| и код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се чо |
| цу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад и |
| да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само |
| Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се |
| грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на свој |
| је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену |
| ш довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиља |
| снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито |
| је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотог |
| пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушеност |
| од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио д |
| е око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и нејед |
| још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепр |
| ме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{ |
| кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим. |
| кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се |
| ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не |
| м препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог дет |
| ознавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много го |
| и Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око ст |
| , господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, |
| осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећа |
| Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди |
| гутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом |
| пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевит |
| реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот |
| што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> |
| воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један трен |
| ај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушев |
| осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, ка |
| е оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, рук |
| не.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шал |
| воме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срц |
| ости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да м |
| лоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој |
| ерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио пантало |
| сници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасак |
| , слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде |
| верзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универз |
| а који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њем |
| падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињ |
| се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграф |
| кви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом |
| н намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са |
| пода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио |
| х на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јо |
| ко."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли. |
| а; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, |
| ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Кара |
| прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не с |
| ше од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Он |
| си, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а |
| случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на |
| <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Ми |
| јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши |
| сцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су |
| му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког не |
| га ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - |
| ног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> |
| ко је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} |
| а нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S |
| ица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, |
| але две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била п |
| да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је прит |
| <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био дал |
| ијатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је |
| ослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви с |
| Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски пи |
| мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један |
| ратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лакт |
| ици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да |
| И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, рук |
| еденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица |
| ржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог кој |
| најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</ |
| осла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове фи |
| ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је л |
| и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су |
| агана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега |
| том у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је јед |
| це у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже |
| рвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о н |
| но твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:< |
| уту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је прому |
| еш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и |
| своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је |
| ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао |
| > <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} |
| орачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боц |
| чи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала |
| а? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је н |
| оке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе |
| ажен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста ни |
| кост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измиц |
| плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бе |
| ала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вади |
| и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у два |
| е приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на |
| ђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно |
| p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржава |
| кве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улиц |
| аге и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{ |
| о узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз виноград |
| опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Г |
| а не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово |
| >У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивили |
| администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долаз |
| ућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не |
| квира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја це |
| гутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди т |
| > Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави см |
| оку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брз |
| ост спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвова |
| } А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то |
| ељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мис |
| ост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поц |
| а се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место дру |
| је.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оск |
| долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за ру |
| њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош |
| убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} |
| {S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и |
| ицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зор |
| било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је |
| овином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на |
| вати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, |
| оме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамење |
| Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било |
| а лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка |
| се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, |
| дање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена |
| још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожав |
| хитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако пр |
| ржећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвоздено |
| - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко р |
| дно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мис |
| прегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћ |
| ад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао |
| , да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит- |
| ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико ј |
| шла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли тв |
| ај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву еп |
| асипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је пре |
| шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скром |
| м, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, |
| азну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, |
| ека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између |
| длучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задрж |
| S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиро |
| и доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су |
| димо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехоти |
| пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветрови |
| али са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледал |
| лишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Кад |
| знали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише |
| и ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси |
| .{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо" |
| онта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла |
| ознајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> < |
| е ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију. |
| .{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе |
| за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако |
| ило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су мас |
| д очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош |
| песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, |
| начило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади |
| а се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, сми |
| и је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb |
| 0" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} М |
| етињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се |
| ом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићу |
| кше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њин |
| илошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</ |
| и осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све |
| .{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој о |
| неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, ко |
| ЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој |
| , веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} |
| да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених |
| да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених |
| S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и приз |
| бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо ст |
| али, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смеј |
| стој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог бело |
| време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се пр |
| и су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличи |
| између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>М |
| обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о |
| онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријате |
| ј пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, |
| огледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да ш |
| и чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> |
| од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необ |
| оново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S |
| .{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а н |
| рко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што с |
| о је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је |
| олошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке |
| стима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново отк |
| те.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и бе |
| и разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се д |
| је би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="chapte |
| једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, н |
| о.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како см |
| задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиран |
| да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, |
| истила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико ни |
| ца.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази м |
| и.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер на |
| ојечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне |
| нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да |
| ежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је н |
| цније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поно |
| уке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у јед |
| ојим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њих |
| ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својо |
| твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим послов |
| твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот с |
| имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Треб |
| је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. тек |
| са.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а пр |
| свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидар |
| а што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране |
| n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћ |
| чара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као минис |
| за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић н |
| о ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{ |
| јем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p |
| жи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... |
| лили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - |
| .{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - р |
| вали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака. |
| уморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не ви |
| {S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ |
| ли се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У |
| по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, к |
| ију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разба |
| тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка |
| људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца к |
| мљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца к |
| још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и пов |
| ка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске О |
| хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту жив |
| ог <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је остави |
| ети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја. |
| мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од |
| писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, |
| p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну |
| њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му р |
| е добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја н |
| е и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type="chapte |
| атегорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи брод |
| га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне свом |
| а, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом са |
| винити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап |
| ољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из јед |
| као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у админи |
| е муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p |
| вољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћер |
| љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, |
| бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљи |
| сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ак |
| и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали |
| да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања... |
| "> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, гру |
| су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, по |
| на носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чи |
| , гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из |
| и, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском п |
| емић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је |
| лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова ж |
| оје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека оста |
| из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, т |
| ни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза друг |
| е се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} |
| казали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло |
| а, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељ |
| кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног послан |
| које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не н |
| .{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недос |
| е станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су |
| ано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намес |
| нерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: па |
| и ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други к |
| аморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после к |
| <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан |
| о такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике: |
| </title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево леп |
| међу себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живот |
| , јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум |
| оркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p |
| p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да г |
| дио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, |
| кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народност |
| у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> |
| е материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је з |
| ећ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смеш |
| вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одм |
| ратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлаз |
| трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не зна |
| пис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p |
| нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата посл |
| Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорк |
| S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S |
| дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} О |
| се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено |
| и ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци |
| бом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, |
| игом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме |
| неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је при |
| било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра не |
| p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека |
| } Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој |
| , иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош сп |
| S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хт |
| нале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>П |
| в скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго |
| глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него ш |
| успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавај |
| група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих н |
| са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила у |
| ање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог пе |
| и људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупи |
| и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прек |
| тао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, |
| не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мис |
| о те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много |
| љен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S |
| љен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу |
| к и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти с |
| {S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</ |
| {S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог |
| , руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала |
| га био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош оп |
| ли су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, са |
| из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандарм |
| а.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} |
| је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле |
| утра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да |
| м једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења неп |
| косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала |
| да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p |
| ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком |
| је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У п |
| пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, |
| једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два бла |
| p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљад |
| агала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он |
| лазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били виде |
| </p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а |
| онеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} |
| ут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} |
| разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема др |
| оди на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући |
| де.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одго |
| ренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве |
| лико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Поку |
| стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео л |
| спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље |
| људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зар |
| илош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урође |
| се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у |
| {S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим |
| доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, |
| раз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n |
| ично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би ст |
| авице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Та |
| стајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених. |
| ма лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењ |
| тали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и ж |
| аво.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо г |
| њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми твр |
| питивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава др |
| о је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдск |
| во, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и ул |
| асвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је |
| .{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p |
| Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љуб |
| - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало |
| ћао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се |
| које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом це |
| оју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим т |
| књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је |
| ин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричн |
| разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венц |
| оз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, |
| Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта |
| Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заоб |
| <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Тво |
| криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род |
| n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p |
| ји тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслуж |
| прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па он |
| сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати |
| о одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како |
| Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот |
| оја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку р |
| пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља как |
| од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr |
| е одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја зна |
| са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају с |
| редништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не п |
| је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђен |
| обу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе г |
| ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} |
| реко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је наз |
| би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у |
| ати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div |
| на уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те пр |
| спослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на |
| о, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам |
| речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која и |
| обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> |
| бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да за |
| о."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S |
| ачелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли |
| све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прик |
| уке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели пр |
| еде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То н |
| ти поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Ње |
| отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на ра |
| обро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену ма |
| изоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{ |
| о змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па |
| ођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени |
| т је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њи |
| ива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини |
| p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандил |
| мо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка |
| је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То |
| Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слоб |
| баве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили с |
| ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек |
| зивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити |
| они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и ре |
| ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се до |
| и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} |
| ик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљо |
| шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у |
| лоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах |
| . </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је ве |
| ване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То ни |
| о тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осет |
| а за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпу |
| зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота |
| знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две |
| ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{ |
| у, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се |
| идбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог н |
| арства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота. |
| з крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао |
| тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што ј |
| одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали м |
| e>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банк |
| <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрил |
| оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њ |
| Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој |
| ио и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један момен |
| је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додад |
| {S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што от |
| p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у |
| мца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацн |
| деље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити |
| истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га |
| д лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом о |
| езани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло т |
| олео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да |
| купила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка |
| при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих неста |
| цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p |
| мена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и |
| хивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у ва |
| - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{ |
| им духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то |
| S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисл |
| на узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином |
| нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог до |
| натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи с |
| .{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна |
| ог дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка |
| још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад пример |
| стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Упр |
| на у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.к |
| е ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису |
| уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S |
| рота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упа |
| дајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у ти |
| земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уст |
| пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се б |
| ам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, |
| ско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и пос |
| се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губ |
| се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи |
| слом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n=" |
| е прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма |
| уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је н |
| ким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или бе |
| ик зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чино |
| p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} |
| је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{ |
| то.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неарт |
| ић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да л |
| оварали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, |
| е дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану расте |
| море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави п |
| ашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, |
| као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се |
| таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драг |
| апетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављи |
| г драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунц |
| расло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свег |
| и да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала ру |
| о за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, ш |
| да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дуна |
| ра,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота |
| то им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хл |
| азили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад |
| ван члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на кр |
| ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Ве |
| ја је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са с |
| луд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по |
| већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмех |
| >Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} |
| у срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам |
| ега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу мла |
| дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмор |
| морна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она мног |
| и су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су |
| жи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њихов |
| ан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мен |
| о што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је |
| и изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јевр |
| свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу б |
| ош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђ |
| м са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда |
| г твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири са |
| исао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је |
| p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} |
| је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n=" |
| ила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S |
| ена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и |
| ге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и про |
| о радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је оста |
| го што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дош |
| однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу |
| тегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, |
| а га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, з |
| аша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љуб |
| беде означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло д |
| ан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је в |
| окнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме мно |
| <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{ |
| ли да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </ |
| хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те н |
| срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хт |
| редстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да |
| рљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- |
| је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> |
| ла за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су |
| би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S |
| ате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како тре |
| ро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после |
| .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу пребо |
| се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка |
| смишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... |
| S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{ |
| рећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог |
| ричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... |
| вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожр |
| ани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце... |
| .{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце |
| помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с лев |
| ј Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добр |
| варила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p> |
| {S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељст |
| есте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, т |
| носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} |
| живај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за м |
| обан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе н |
| дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле п |
| дна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега |
| S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу а |
| и свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све је |
| Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапре |
| је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је |
| вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављ |
| њег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста п |
| весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срц |
| е и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} |
| е, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остал |
| адак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса |
| важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо |
| опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да ј |
| што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када |
| се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, |
| х; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{ |
| ш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S |
| га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано |
| нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе ум |
| ини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Ми |
| .{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изић |
| у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном чо |
| ако си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не |
| а идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, |
| како.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Мил |
| ији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} О |
| могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с ко |
| сти девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по |
| најући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу ка |
| из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тре |
| а.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Н |
| ити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се ос |
| и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="1 |
| од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом и |
| човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубав |
| {S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајиц |
| овом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје |
| ена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне нави |
| . </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале |
| ну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено |
| ако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе |
| у је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наш |
| лако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} |
| диности о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у д |
| И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> |
| Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке |
| киног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кро |
| рлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} |
| ограду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, з |
| су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао в |
| едите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додад |
| ме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и сп |
| у, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила м |
| м пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чека |
| се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они |
| истички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како д |
| јеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд как |
| су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - < |
| .{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмор |
| га драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кре |
| ј рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S |
| матрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - |
| ри сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био |
| и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Стро |
| своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суз |
| е се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... |
| и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам доб |
| и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</ |
| свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно. |
| е тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искач |
| де у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилат |
| коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си |
| род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша посл |
| је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... |
| е то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично нај |
| у код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце зал |
| 'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се т |
| ико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међ |
| примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства |
| сетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећ |
| но што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је |
| јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} М |
| S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} |
| век увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много си |
| о се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S |
| два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада з |
| в глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} |
| ам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти |
| ју никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде д |
| пуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до |
| а.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> |
| ма, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S |
| рчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мра |
| био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли ј |
| а онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затре |
| атити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Ник |
| увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића |
| бразима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која |
| у и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кре |
| људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве бук |
| е...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говор |
| живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност сп |
| /p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он |
| нда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту |
| јанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, п |
| ећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> <pb n="181" /> <div typ |
| е Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновни |
| , као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земљ |
| једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати јед |
| о и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка |
| <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је парол |
| о и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав за |
| ... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем.. |
| у остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим ње |
| о једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост |
| ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то |
| е нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади |
| још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? |
| рили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгле |
| шњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, д |
| а лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу |
| > <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За |
| кар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} |
| чарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад ниј |
| ћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Уп |
| њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед |
| да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кре |
| /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и з |
| хвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Он |
| оћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} То |
| него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме ја |
| оју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљи |
| је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко |
| ко, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. |
| ка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљ |
| све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд т |
| рисуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зо |
| Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти ост |
| ним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју |
| ође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изг |
| у жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручј |
| еших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајк |
| ила подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправ |
| Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење |
| ад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Бео |
| то ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си т |
| Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се у |
| ме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на |
| се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опом |
| е мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придр |
| замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног сам |
| вета, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита ј |
| олела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала |
| да, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака |
| {S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није |
| , свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао |
| као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је |
| во што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драган |
| не и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на |
| назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба |
| ану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од ма |
| уга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо |
| ећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе |
| терску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске |
| садила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице |
| урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут |
| превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <fo |
| а се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и |
| ојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да ост |
| Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нем |
| ли, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била при |
| ала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта |
| ју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потреб |
| Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедо |
| чи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... бе |
| на жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} |
| рата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} |
| ати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле |
| ед мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави ј |
| ојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, |
| је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Шваб |
| вивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.< |
| да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више |
| ло.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао |
| бодној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} |
| пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавн |
| пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p |
| уди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина ње |
| тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</ |
| раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом |
| тавио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у ка |
| е.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једн |
| овека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву сп |
| пезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ход |
| таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне ц |
| > <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао |
| , - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и |
| бно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме д |
| еме на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} |
| како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код |
| ећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} |
| косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, п |
| Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и |
| борави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја уви |
| е јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - |
| лико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, |
| а се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злоко |
| жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, п |
| ици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, с |
| м и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији јо |
| у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санит |
| а није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда ба |
| у изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић |
| <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> |
| а јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја |
| једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, |
| ан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да |
| јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је |
| ко да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине |
| да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на с |
| бе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око вра |
| хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала пр |
| о по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба свак |
| м и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} С |
| око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, в |
| само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шт |
| ="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта т |
| лишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљ |
| Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, с |
| отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, |
| би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу |
| другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и п |
| рости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да |
| ео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је |
| би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> |
| ремена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић |
| Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S |
| ну.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била |
| .{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n=" |
| гом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, н |
| тране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду |
| који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, |
| енутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да |
| Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S |
| велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети д |
| потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је св |
| ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</ |
| > - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуц |
| како смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад ч |
| парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова |
| о јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, |
| авани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требал |
| ј је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и |
| .{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљи |
| влачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена ја |
| е се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је ду |
| на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још пла |
| лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, |
| студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) |
| раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на |
| >Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благ |
| ланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред |
| За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривал |
| {S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а гла |
| ла млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су |
| а, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био руж |
| </p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у гл |
| ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, ш |
| ски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - ј |
| другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра |
| самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S |
| мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, |
| осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} |
| ко хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце |
| но зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском по |
| крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он понов |
| планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакал |
| допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> |
| жи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{ |
| м сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђав |
| а није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке башт |
| ијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза рам |
| урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да |
| по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келн |
| уцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дира |
| ујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У |
| мње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чи |
| да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спреми |
| е пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дије |
| је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао пар |
| га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо |
| кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску н |
| , а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рог |
| мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она |
| сном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у са |
| ага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за ок |
| бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> |
| ане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости |
| ожете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је с |
| завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и л |
| осподин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак т |
| ву у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> |
| Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима |
| ="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је |
| и?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Ал |
| рини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>У |
| ој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на зему |
| S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, |
| </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зр |
| дело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министа |
| ој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто |
| Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> |
| што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског жи |
| ни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начи |
| оликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе |
| неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на п |
| ба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прил |
| рирода задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, |
| трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу |
| се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после |
| пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> < |
| било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, |
| олази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико такви |
| е таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у |
| <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико дра |
| ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа |
| у да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао |
| нковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи п |
| шио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину с |
| ма.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који |
| код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово уп |
| челник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и |
| .{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњи |
| атајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> |
| е 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољ |
| а жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом жен |
| ТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... н |
| но води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје ме |
| о постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћ |
| <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пи |
| ких копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{ |
| ен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и з |
| покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана иг |
| рговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се |
| у је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хл |
| ад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш |
| вољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна |
| е на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је |
| пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> |
| вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треб |
| - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу р |
| о, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му д |
| окатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општин |
| Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - |
| {S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му |
| косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе шт |
| е необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе шт |
| додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост |
| амо у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - уп |
| {S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљи |
| вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, |
| а, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могл |
| ито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без |
| н другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више |
| еза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прек |
| ој светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледај |
| су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог жи |
| них и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер |
| ад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је бол |
| ог.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала ства |
| и.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити |
| броћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су п |
| ата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да |
| већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито |
| агле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде |
| ан да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до кр |
| reign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је |
| е реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна гос |
| з твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} |
| - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љу |
| езоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала |
| Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чи |
| духу се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се пон |
| ед собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гл |
| вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет з |
| болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> |
| што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја после |
| ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> < |
| Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Мож |
| им оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{ |
| к се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хте |
| н Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> < |
| них девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" / |
| е сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правил |
| а нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева. |
| ац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се с |
| .</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па |
| дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>С |
| ије се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дн |
| а је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади |
| аша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l |
| дабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам он |
| , ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског |
| кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, |
| нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, п |
| Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен до |
| у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, по |
| - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си да |
| ве последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка маг |
| - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте чо |
| еле шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даљ |
| пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо |
| рно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд |
| иве душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, др |
| ико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чи |
| се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, гос |
| ана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док |
| p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хум |
| јеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта х |
| афије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте |
| ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душан |
| их речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и |
| тио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} |
| општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би |
| н осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје |
| ише смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <tit |
| будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, к |
| , те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} |
| овало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p> |
| аженим батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замисли |
| побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо |
| еко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пр |
| да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније в |
| угој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је п |
| ом Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зор |
| је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред |
| ајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и |
| ћност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па |
| ијатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може пост |
| и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p |
| ао стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је |
| из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увеч |
| ри у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор. |
| и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p |
| пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се |
| ка причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се у |
| чекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тр |
| им старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и |
| освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> |
| Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, |
| је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван |
| се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце ве |
| нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој пог |
| </p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} |
| а видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју ј |
| , и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пл |
| p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец кри |
| која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај ж |
| госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговор |
| - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти |
| , којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним |
| м: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али ве |
| .{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарић |
| /hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немог |
| је груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољуб |
| аринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири |
| слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза |
| главкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му уз |
| тим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црв |
| икоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужит |
| да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </ |
| Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна т |
| обринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети |
| еоград.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју ка |
| {S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и по |
| ута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је сла |
| као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дођ |
| ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме м |
| твар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> < |
| о ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицер |
| p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдар |
| рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџб |
| шта није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптим |
| /p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је п |
| дна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једн |
| ад.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... т |
| - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало |
| ш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да м |
| сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час тво |
| , - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд. |
| ши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да сти |
| вала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на ње |
| етавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на ње |
| алимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било |
| е уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће са |
| астао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На јед |
| егове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где |
| ак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала |
| ек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више п |
| у из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист |
| ростије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника |
| Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства |
| ежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме |
| ио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не |
| самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист |
| ивоту није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о пре |
| једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одриц |
| .{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем |
| жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а |
| жи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, |
| на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Краг |
| о како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за ис |
| тац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па |
| целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно |
| ући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске |
| ти у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе о |
| били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо м |
| али нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али |
| ена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише |
| им другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципел |
| Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, пр |
| и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у |
| г.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Мој |
| ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, м |
| укама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао прив |
| а дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе |
| ежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш |
| </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и |
| ом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај ка |
| к је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између |
| себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав |
| ам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S |
| исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сази |
| о је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задр |
| ају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине забора |
| сли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да уч |
| Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даљ |
| а као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала све |
| рити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посмат |
| трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био неја |
| иликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он по |
| а кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћен |
| е рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Ц |
| је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и пр |
| убаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и |
| ово измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као |
| си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} |
| си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једн |
| кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит то |
| ајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које |
| ику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови |
| бе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то з |
| паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око |
| ва испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тад |
| вих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је друг |
| а изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Ст |
| лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, |
| еартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига на |
| ла велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су не |
| ан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се пон |
| првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз |
| ме видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. < |
| ме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} |
| , унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању ко |
| "75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда |
| ом слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у ус |
| ош једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу го |
| ла да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али |
| било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{ |
| осе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој |
| је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ра |
| ед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на |
| но, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин |
| недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} |
| рата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му |
| ка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа х |
| p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, |
| е лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груд |
| д себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала т |
| њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је |
| о да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем |
| ице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се |
| одио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју |
| аде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ј |
| допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} |
| живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значи |
| ама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече. |
| изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико |
| а.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - |
| едала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одоб |
| ећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која |
| а што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, |
| ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није |
| хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова |
| } Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Ј |
| а час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћут |
| ницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, |
| итом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против |
| а остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала |
| ржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - |
| г живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} |
| , венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, |
| да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, |
| дикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се слож |
| оји су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио це |
| љиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна |
| ечи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је |
| ло на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и |
| грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мил |
| аху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са п |
| уто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале |
| ац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забрин |
| <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} У |
| >Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не |
| ЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са |
| ћно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на ула |
| ad>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, |
| <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам |
| "</hi> </p> <pb n="147" /> <p> <hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опшир |
| <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, др |
| <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p> |
| ј <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је |
| > <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала |
| /p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла ј |
| <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три р |
| p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, м |
| и, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не |
| се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S |
| пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пре |
| да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућ |
| <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варни |
| p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, |
| ве јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} |
| претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано |
| тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да- |
| S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му |
| ако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако без |
| .{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <p |
| на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p> |
| у преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</ |
| облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај |
| p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} П |
| сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и |
| али га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Ка |
| ицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости |
| ртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлос |
| вено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, |
| } Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумева |
| последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су ко |
| банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао д |
| ви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је б |
| и му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, т |
| избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепач |
| као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало п |
| што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала |
| аза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није мо |
| ом бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као |
| а сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлук |
| ио готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу сла |
| бодно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црн |
| јим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога |
| n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт кој |
| зговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пиј |
| шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гоми |
| да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред |
| да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у о |
| ћи се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вен |
| ар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити за |
| не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да |
| оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута |
| > <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>З |
| ши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево до |
| ник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и госпо |
| молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче к |
| } Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} |
| ланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вес |
| срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је |
| лико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} |
| знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој |
| то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју |
| ећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих саве |
| зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати |
| осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног |
| о је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу |
| е добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах зад |
| како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које м |
| према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био |
| , бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали ис |
| продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и и |
| >Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се о |
| и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на њ |
| вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем. |
| > <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек са |
| нистративно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору |
| иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на п |
| title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно шт |
| те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде |
| али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| е то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела њего |
| кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како |
| те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, |
| т кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак по |
| мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на тво |
| атре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било вел |
| језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претво |
| у да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за |
| да жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и |
| стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час са |
| реко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он ос |
| но спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се дос |
| то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у |
| .{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже |
| и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У је |
| ише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога д |
| као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S |
| и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика |
| о одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, |
| дно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубиц |
| ом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мисле |
| ез сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди з |
| испевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила |
| него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде |
| ђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све |
| ствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - пон |
| обро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока |
| раво, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равн |
| асквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, не |
| ео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти т |
| приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</ |
| огодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свеча |
| .</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не м |
| } Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министар |
| арима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој д |
| шта јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се р |
| е било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да |
| двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављ |
| раку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су с |
| "92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој сла |
| .{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из ун |
| } Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, |
| .{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она |
| ио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> глад |
| нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарц |
| нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извор |
| р имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, а |
| вог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- |
| ило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последњ |
| о је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, |
| лског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче пр |
| се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте |
| опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег |
| ади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> |
| ead> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>З |
| напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога |
| ку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те с |
| могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огле |
| ек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена |
| дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да |
| е док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему |
| по име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у |
| ала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од те |
| е.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила |
| у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазух |
| ерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми |
| сти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, з |
| > <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили |
| ку станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загон |
| чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула |
| и овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, |
| грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе по |
| оје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао |
| дам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, |
| анцуској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се |
| ста. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је |
| о ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њи |
| ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више |
| у док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p |
| , моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други пово |
| ише него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се |
| реба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још један |
| } Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: |
| ја тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама |
| тровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош ј |
| орима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на |
| > - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја в |
| оју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у |
| оји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му |
| ило:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција |
| о свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије |
| ства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале |
| белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да н |
| атрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију |
| војим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одл |
| /p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Мил |
| раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и |
| отражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратим |
| лаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шеш |
| што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и о |
| е ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио са |
| вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и |
| них кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га чита |
| <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања |
| је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад |
| није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Ци |
| га? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратк |
| аре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балк |
| воласта Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</h |
| оћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је бил |
| > - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Во |
| хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, |
| да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{ |
| лачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увре |
| ешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја благ |
| иш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи. |
| о писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у ав |
| дну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одг |
| ек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слобод |
| Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорче |
| дала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се |
| осе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано |
| е полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће |
| их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу |
| ега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи как |
| ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки |
| а све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би |
| и у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар |
| у, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још |
| р ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} |
| имљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлос |
| до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љут |
| д свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он с |
| ве <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они с |
| рисима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах |
| е говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади прија |
| ало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} |
| Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како |
| е лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену |
| ?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то |
| дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше. |
| ка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око З |
| коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек |
| уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица |
| ново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада н |
| а би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу |
| увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То |
| жају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, не |
| оје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, па |
| ишта него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, |
| , смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих |
| /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да |
| и сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, |
| у.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је |
| {S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n |
| b n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе суј |
| а да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар ре |
| је куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне |
| ите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим |
| адницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену |
| ислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао ј |
| ижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја виш |
| чала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у н |
| не речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она |
| ила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Поди |
| у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, |
| мње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад |
| а хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Ми |
| причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогу |
| о, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши ра |
| г, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не |
| гне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у дворишт |
| си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не |
| Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут. |
| ти да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као залив |
| е падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола д |
| а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговор |
| е свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, |
| а чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде |
| подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу дево |
| ав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, |
| мачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига |
| ..{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и |
| бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан. |
| тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде! |
| претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски поса |
| добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, о |
| тово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у т |
| хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан про |
| > - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле |
| ремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S |
| огнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошу |
| и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Зд |
| ad> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бр |
| > <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комад |
| ј, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као ј |
| ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још |
| жи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да да |
| ла усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико |
| сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу ко |
| сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу ко |
| да, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогу |
| ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је на |
| ја ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва с |
| један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња |
| е вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према з |
| врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник к |
| .{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум |
| бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти |
| , а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У ов |
| уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, |
| у се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први |
| наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места |
| ОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој со |
| осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> |
| у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам пост |
| у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам пост |
| је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљу |
| Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а |
| отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Он |
| лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчиј |
| кушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред сви |
| у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је |
| еби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради. |
| јој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жен |
| шави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју |
| рим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка. |
| а, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!.. |
| вај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда |
| слобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне |
| стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. |
| вољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога |
| кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изнена |
| удућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да о |
| одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине. |
| би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку ка |
| ше.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти вол |
| лагим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично дола |
| није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Севе |
| , она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна шт |
| о важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити од |
| нај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна за |
| а позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И раз |
| ара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очиј |
| трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радоз |
| жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише |
| дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! |
| че јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушт |
| ад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу оста |
| а поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити хра |
| и и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе |
| е усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећ |
| ра месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, а |
| рећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да |
| који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и |
| а према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би бил |
| да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене |
| никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, мој |
| ајвише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму |
| о су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу. |
| птао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претста |
| која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те |
| ш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не доп |
| ијатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа. |
| елеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и к |
| овима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не м |
| вај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - |
| p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја |
| да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра нас |
| ишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допа |
| тру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад |
| ну, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-д |
| је срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{ |
| да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошев |
| а по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, пр |
| рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Ба |
| о крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железн |
| - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остаја |
| сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће ка |
| е; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би м |
| ма законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабаст |
| рему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од |
| не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, |
| дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно сре |
| стељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери |
| ње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без |
| > <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</ |
| за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала |
| утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим момент |
| ло.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p |
| у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже |
| ез обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бит |
| зирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим ш |
| покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено ил |
| е боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божи |
| грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} М |
| ијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталн |
| им наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуал |
| !{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речен |
| ку као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се |
| у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе |
| новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - |
| ма извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>З |
| ; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом ту |
| мењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су н |
| .. да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало посл |
| арим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио |
| тин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шап |
| иколе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајк |
| доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, т |
| тављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе наслика |
| кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви |
| тву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе |
| сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с |
| е.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари |
| и, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати |
| } Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места н |
| ала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени с |
| ме ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није м |
| е потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} |
| у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке |
| или посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који |
| своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p> |
| а знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам са |
| ем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљењ |
| може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљењ |
| к и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чин |
| не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а изм |
| уди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си в |
| мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала пал |
| су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили |
| и су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори гла |
| ла да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали гл |
| кученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио с |
| о присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за н |
| сти коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S |
| у ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, в |
| це.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који |
| рмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала н |
| био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак |
| о за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на |
| ислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испашта |
| .{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио |
| жују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старије |
| {S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја |
| и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не ви |
| ри очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад о |
| а га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега к |
| е се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицањ |
| ње у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која ј |
| млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово |
| сати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља |
| мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче |
| ти тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написани |
| одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или |
| ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли с |
| адно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу |
| е била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широ |
| их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се поја |
| <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике мес |
| ела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих п |
| ош више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку |
| Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог кр |
| ли, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> |
| крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешк |
| за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош пр |
| и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p |
| реба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као у |
| сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, о |
| пак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра |
| је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био |
| за раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> |
| ОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Креми |
| рен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер до |
| ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано |
| дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, |
| те заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво поглед |
| трао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички |
| својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум |
| и кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зо |
| .</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</ |
| ако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена уз |
| ногоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима |
| бра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једни |
| ности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну д |
| е лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам каже |
| томе и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, ра |
| едно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало |
| ена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да с |
| јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме |
| старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вуна |
| му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет з |
| на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже |
| овићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да к |
| д.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протр |
| стрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту де |
| Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Ни |
| устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> < |
| ик налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној |
| била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од сви |
| тим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рук |
| Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забрине |
| Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем |
| ије толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, мл |
| се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из |
| драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си |
| </p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену |
| и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог |
| све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној сп |
| м.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити |
| ене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и д |
| захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка кри |
| убиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је ве |
| .{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже |
| иси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само |
| е ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази |
| собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по трој |
| цније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да р |
| {S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са си |
| но сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предају |
| утрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у |
| краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са п |
| ер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у на |
| ајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Е |
| е?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих |
| жно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово |
| ме кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не гов |
| нархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обрт |
| уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обост |
| ахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био узда |
| ћ осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе м |
| ема мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S |
| i>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све виш |
| Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, ал |
| има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћем |
| оју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, |
| ну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је ус |
| та јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задов |
| ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, |
| .{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb |
| дми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три |
| ећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и став |
| "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми |
| ити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто с |
| <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и ст |
| очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се |
| одадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њих |
| јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио н |
| з одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једн |
| , нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> |
| Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зау |
| иховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше |
| блачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} |
| драво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја с |
| је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и од |
| .{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Вре |
| , он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допад |
| оњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.< |
| се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где |
| , кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравиња |
| } - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет го |
| го и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и |
| је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим л |
| оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео мн |
| ла и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} И |
| не, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према |
| им једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, |
| тивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи |
| еђену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши |
| , задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио ова |
| </p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у пр |
| само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и ч |
| и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ |
| и није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у < |
| волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак уве |
| њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што |
| госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери |
| оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге |
| за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица |
| </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окре |
| и њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би |
| ријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновље |
| он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком |
| лицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао |
| је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, н |
| ас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга |
| могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није на |
| право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> < |
| дна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође |
| појну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S |
| ме, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико перс |
| енгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и |
| енгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог чо |
| јена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни |
| - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио |
| министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди |
| . </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, |
| ао да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући |
| дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали? |
| и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје |
| .</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да |
| нао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је з |
| трану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку |
| оје је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука |
| што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писа |
| ати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S |
| етну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка |
| што додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не прого |
| е могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка |
| има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен ст |
| ма вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у ваго |
| {S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба. |
| физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је мла |
| ртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као |
| лестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о |
| озоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта |
| Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па |
| светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијан |
| дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, |
| ма?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Б |
| и.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} |
| година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кок |
| је ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас |
| уди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић с |
| тање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог доб |
| ди утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може б |
| бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на |
| рик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дан |
| title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.< |
| жем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије |
| } Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без на |
| увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи друго |
| .{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, |
| p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} А |
| само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратор |
| стратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да и |
| {S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро |
| ни.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, |
| ну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџи |
| прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница? |
| вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} |
| , <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, нау |
| равичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чиним |
| p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па д |
| </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био св |
| или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је |
| p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину |
| облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће про |
| је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} О |
| о за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и.. |
| > - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете с |
| е верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да каже |
| /p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} |
| ше по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не |
| S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени д |
| су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тв |
| Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао. |
| могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Преп |
| зофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свр |
| ице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хва |
| ивио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, |
| и, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресе |
| и те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та по |
| свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} |
| илика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, |
| дан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми с |
| е за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада п |
| ке.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попре |
| <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске |
| а Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога |
| но Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у жив |
| вићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјалн |
| </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се вери |
| ветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је |
| вој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написа |
| одаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</ |
| ио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је ство |
| мо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесе |
| свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указу |
| било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећ |
| {S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <t |
| /p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у < |
| шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> |
| Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја |
| о.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да ос |
| адоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, се |
| кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</ |
| орода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на к |
| прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални м |
| о те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се боји |
| унила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљ |
| нутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад |
| стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка м |
| ка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину |
| бнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак |
| , мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан м |
| S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у |
| ...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ру |
| ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p |
| </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледа |
| о да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на сво |
| ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух |
| њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на то |
| з Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</h |
| ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то |
| ар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У |
| <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу с |
| иче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио |
| а вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p |
| ете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим |
| и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толик |
| на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме. |
| ако ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, |
| против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љу |
| живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љу |
| имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- З |
| или да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крив |
| ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</ |
| /p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде |
| - Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезд |
| Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја |
| ег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љ |
| рапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мен |
| божаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми |
| и то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за |
| оста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да т |
| то ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме |
| не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ј |
| има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мо |
| Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n=" |
| S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} |
| се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Ј |
| дричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може до |
| и је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом н |
| p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је др |
| у биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, о |
| Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које с |
| рем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зор |
| да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... |
| е тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искр |
| ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек |
| иде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још неч |
| упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али |
| меша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад |
| ства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзо |
| ћа не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и |
| ушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упут |
| емо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где |
| онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сва |
| оја "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су |
| , није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови п |
| игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се по |
| <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себ |
| злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="2 |
| законита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред др |
| е са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте |
| их бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} |
| ино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добр |
| пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала |
| !</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех |
| кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не буд |
| адо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан сав |
| такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добр |
| ог звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p |
| шћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљ |
| ити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колик |
| јални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу при |
| када!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, так |
| ом, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли с |
| глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали |
| кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p |
| у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној овак |
| розору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. |
| ели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пр |
| вао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег л |
| погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио |
| колског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је м |
| груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости ниј |
| ед плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана мно |
| а нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о том |
| вио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмисли |
| отпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље |
| на.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, |
| n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се |
| у издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} |
| прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трп |
| мех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном ли |
| имала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне дев |
| и сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S |
| е Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њ |
| у парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај |
| его ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њ |
| а нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} М |
| о што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко жив |
| има црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им |
| диш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S |
| - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице сре |
| иле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожа |
| а се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је |
| е шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан по |
| {S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила |
| } Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забачено |
| исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и |
| о воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуш |
| ице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упо |
| у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са ма |
| да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три го |
| ц, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{ |
| вину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући к |
| еговим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала нај |
| ра су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео |
| јући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна |
| пун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише замор |
| {S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми о |
| S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се дола |
| мите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре |
| е још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у |
| ла кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан |
| а зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привреме |
| да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их тол |
| > <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси ника |
| ве на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео М |
| } Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубомо |
| е.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала шк |
| су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарап |
| сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb |
| љаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам |
| рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је |
| пи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, п |
| ог сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно пр |
| ије питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут |
| држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли |
| - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> |
| аве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мис |
| полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{ |
| е кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спра |
| какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима ко |
| е пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као |
| е које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се с |
| {S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није пл |
| ложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Ник |
| и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{ |
| времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њ |
| ца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала |
| ља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узми |
| убав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на |
| собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој |
| сликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам |
| Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p> |
| е се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишл |
| који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас |
| b n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву кој |
| озајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако |
| ио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се |
| нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачк |
| одели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади пос |
| да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради ј |
| му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија |
| ко-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београд |
| јим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би о |
| {S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Зам |
| јаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, |
| увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од кућ |
| Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабр |
| е је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој |
| каже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме |
| и.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, к |
| Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, |
| рала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала о |
| вом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи н |
| жи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељач |
| ати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само |
| , усред најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му в |
| а сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p |
| аш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увре |
| јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, м |
| овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на |
| е тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бро |
| ији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што |
| и ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље шт |
| е лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече |
| ада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани ко |
| та кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је |
| , да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све до |
| аш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како с |
| аш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се |
| било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прим |
| гужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како |
| јка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{ |
| едити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и др |
| наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из |
| вљај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу веч |
| ли, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, о |
| , разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био |
| <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ра |
| а нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услу |
| сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, прове |
| није ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} |
| ешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла в |
| животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Креми |
| /hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас |
| их ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака |
| омиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у |
| огледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је с |
| је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детет |
| две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под |
| о добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу |
| ила је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном п |
| пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, |
| не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{ |
| и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="1 |
| бедити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекида |
| ти, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости |
| и и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и |
| јеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг |
| м и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, |
| стани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упо |
| буда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S |
| јском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... х |
| равља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је |
| >- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се |
| зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом |
| и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече |
| ле врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у |
| орила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији |
| Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивље |
| да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта св |
| то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош об |
| о да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад |
| ја их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прав |
| с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузб |
| гионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорк |
| заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлу |
| Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бит |
| рећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро |
| је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек |
| и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек |
| ислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам |
| алу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислил |
| проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте |
| и не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што |
| ђа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад раз |
| целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Как |
| е ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш |
| отично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети |
| јажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сара |
| >- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорк |
| идео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је к |
| ко да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јо |
| сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај све |
| јеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбо |
| знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листо |
| друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорни |
| S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича админ |
| а администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем |
| слиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разум |
| теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> < |
| на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кро |
| е обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова в |
| његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји но |
| сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанст |
| обар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад |
| гутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богд |
| о раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник ниј |
| иси бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Х |
| е.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Д |
| привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} Т |
| ји, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и |
| роглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпи |
| .</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - |
| Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како |
| њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно В |
| и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се траж |
| еђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то сам |
| нде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- |
| p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам г |
| То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <ti |
| ава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи кој |
| ио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новин |
| , - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот. |
| и.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! |
| Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у ст |
| аме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{ |
| ушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Ва |
| азује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, |
| ан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице. |
| су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милош |
| ији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредн |
| ано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизациј |
| е могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p |
| им да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цр |
| е му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан друг |
| с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот ма |
| убицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она |
| жавни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- К |
| овао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешт |
| ти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде г |
| - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан |
| се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећим |
| ем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти |
| иши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се не |
| ед мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој с |
| запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претво |
| > - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Мило |
| p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била ув |
| замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи тре |
| портер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поск |
| руга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, а |
| но том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слик |
| , људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу про |
| ли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах ве |
| ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, је |
| волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S |
| а цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико в |
| желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људ |
| њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили |
| т чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> < |
| ом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми |
| и. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислил |
| еш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигура |
| <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука ко |
| емић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будал |
| мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} |
| ој написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они |
| дмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у ка |
| о њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соб |
| лужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони крат |
| ислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у п |
| стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било |
| зани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч! |
| ом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш |
| {S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучи |
| ине.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику |
| овали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с |
| аге, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таваниц |
| желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жед |
| м проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, |
| у.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам ис |
| } Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти ш |
| као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и жив |
| акле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људ |
| ску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну |
| сте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погле |
| S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си |
| највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, |
| и.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечнос |
| јмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише у |
| S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручк |
| ило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и уп |
| од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад ни |
| а даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Кака |
| алосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пи |
| о на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној |
| аву, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу |
| превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> јед |
| нутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао |
| Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имал |
| је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у ш |
| а тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејк |
| а мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело |
| ириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не? |
| </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се |
| {S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да им |
| е да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситу |
| валио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегда |
| рујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да к |
| у добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} |
| се девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати |
| Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, |
| изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> с |
| а Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после д |
| да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пр |
| једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај |
| и од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна го |
| места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље в |
| е. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> |
| њем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, вен |
| на је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и |
| ног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо |
| егове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво |
| ошћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског |
| ког цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геомет |
| је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од прв |
| } Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и |
| ла ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{ |
| ам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, |
| осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове по |
| , садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, д |
| ? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за с |
| ао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, д |
| њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пр |
| у земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> < |
| твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле д |
| ца Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке |
| тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе |
| - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно |
| ажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одса |
| мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ов |
| циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тре |
| сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књ |
| и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, кор |
| сле једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али |
| је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци к |
| дан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништ |
| ајзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затв |
| једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом и |
| сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она ре |
| ле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реден |
| собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници с |
| рану, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко |
| сли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом н |
| ести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро |
| благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се стари |
| Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} |
| сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два б |
| и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ће |
| кује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио ги |
| а своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, по |
| </p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би рас |
| циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што |
| иротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, о |
| упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га |
| био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" |
| све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја бр |
| к с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>К |
| о брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И м |
| је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жен |
| роводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко друг |
| апели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним |
| путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазух |
| дресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате |
| есте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегд |
| буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гл |
| није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да |
| у, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте м |
| а сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме бол |
| смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме бол |
| са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} |
| са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то |
| као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Ка |
| то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука ко |
| {S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислил |
| дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз |
| априс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хте |
| је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба |
| >- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Ал |
| му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је та |
| ињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, |
| S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био о |
| ц. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало |
| е поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отк |
| ужа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као т |
| их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је ист |
| ало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. < |
| а и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти бу |
| драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кид |
| , драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу |
| лијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а п |
| ош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, |
| т, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском расп |
| {S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлош |
| сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: |
| дарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није б |
| е саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату. |
| ана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми |
| акву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а ж |
| да основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везују |
| остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, |
| угом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну сло |
| на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти има |
| е незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи узда |
| е и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове веч |
| би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соб |
| мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брља |
| би наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена |
| ио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - |
| није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} В |
| ђу њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и оби |
| ка кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељ |
| љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, |
| према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писа |
| пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили |
| ... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и д |
| ни.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је с |
| ишта казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; |
| тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш |
| ао у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више н |
| мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у |
| животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим |
| S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p |
| бринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужу |
| знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, ов |
| настих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не |
| ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да |
| наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да |
| овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Зам |
| лико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише тре |
| иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а |
| .{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничк |
| ако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} К |
| ита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице пада |
| и је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја |
| то си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драга |
| показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме он |
| ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одгово |
| ете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и |
| да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} |
| е, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од |
| о је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам г |
| ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Ув |
| пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити р |
| ам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога |
| tle>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих н |
| , чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и |
| о му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај ф |
| аоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно |
| црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти с |
| љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срц |
| није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?.. |
| ати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.< |
| све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећ |
| и и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако |
| е мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену |
| ест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што с |
| Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је ј |
| има.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамвај |
| ине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме |
| творена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека |
| е још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, |
| еланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних пошта |
| ле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купа |
| руша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, за |
| {S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пре |
| ама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце зна |
| , те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати ко |
| дске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> <pb n="179" /> |
| оришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарик |
| вот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од |
| ни, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зор |
| спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> |
| етлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета |
| жено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца |
| нце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић |
| шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Бео |
| ј соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа д |
| ка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна м |
| ла.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, крете |
| есени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси |
| ажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} |
| нпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан о |
| им изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком бре |
| имегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, |
| и полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао |
| е била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} |
| сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префар |
| ед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним |
| уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су о |
| а се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту к |
| пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих дру |
| као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</ |
| је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавај |
| продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани |
| шао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим с |
| иставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују |
| е око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се |
| ну.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други |
| анима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да та |
| њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице |
| животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том т |
| n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић |
| које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде п |
| и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко од |
| за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одуда |
| нице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, |
| и су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини |
| илош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од |
| од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некак |
| е да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре |
| који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром ј |
| осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.< |
| > <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Дв |
| пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <h |
| ичком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свак |
| у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била ф |
| а; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од п |
| .{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више |
| .{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, |
| тојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пр |
| едно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини д |
| драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окре |
| га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао н |
| е код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да |
| ава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сија |
| бу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га ј |
| себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> |
| али?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пук |
| Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледа |
| ве друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, |
| топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипа |
| на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је |
| На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено |
| падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном |
| } Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рук |
| } Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ран |
| , уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с ми |
| г Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза ик |
| т, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањско |
| окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад ј |
| чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је |
| смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по к |
| ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад |
| х је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} |
| <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и оста |
| ги крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали ошт |
| и, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да |
| што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се бил |
| врчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- |
| <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што |
| треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини |
| и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он |
| поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међут |
| лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господ |
| вао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио |
| два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узј |
| а и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу ч |
| ма.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и прав |
| разним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на је |
| у и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико |
| ; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени тре |
| гледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да ј |
| лада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже |
| бијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у |
| иковарошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма |
| соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се би |
| тприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда |
| атеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због ма |
| није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја прир |
| Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако т |
| једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се посте |
| иљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где |
| бав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео |
| ција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као њег |
| да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз |
| долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт |
| био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Мил |
| оби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Мило |
| и своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} М |
| арало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љус |
| ени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... < |
| ила Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, |
| х обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја |
| ила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да |
| ва повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио се |
| од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хва |
| авиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, |
| рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледа |
| ји.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био |
| госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала |
| по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, бел |
| и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p |
| наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Д |
| осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој суд |
| је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам". |
| S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг |
| лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се |
| е косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас |
| нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништ |
| лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="17 |
| овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу |
| се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, из |
| ије допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га |
| , гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевеко |
| осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несно |
| га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се ос |
| неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> < |
| ао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је |
| ве зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша б |
| лађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мен |
| тички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Ср |
| трашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, п |
| који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасј |
| дно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се к |
| розора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно в |
| о једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити о |
| је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо |
| а?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и ниј |
| усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осм |
| су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруж |
| да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклев |
| е су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу |
| свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо |
| ави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као ш |
| ије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А ка |
| усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> < |
| љица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад |
| , да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и б |
| е су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много дец |
| >Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за ам |
| ти око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је игр |
| леда, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од не |
| родужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је |
| песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, н |
| ао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју са |
| не.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p |
| ио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од св |
| егови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила са |
| несеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - |
| риште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за |
| ар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна п |
| елике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је |
| ине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где |
| љуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} |
| је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба н |
| је увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, ра |
| ак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немо |
| ројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у |
| у то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изнена |
| о свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те п |
| мшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либ |
| </p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди |
| из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног жив |
| ације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу |
| аде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајућ |
| за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло с |
| ј снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе |
| ни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у ред |
| тари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свеч |
| на.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, њег |
| их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби ј |
| ретварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале живот |
| , проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког |
| је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст с |
| рка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла |
| промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак с |
| а започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнер |
| але очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На |
| Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који и |
| брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закић |
| хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се к |
| заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавиц |
| епо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декла |
| те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек |
| мо је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад |
| , посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану |
| } Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </ |
| су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог |
| } Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви |
| овориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и т |
| перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мо |
| стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхт |
| агласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на |
| бави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продуж |
| израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> |
| о отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <d |
| у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз |
| } Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Крем |
| ла се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то |
| ио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка |
| тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.< |
| смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се род |
| м болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он п |
| недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћ |
| е пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још ј |
| несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање |
| поведаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, ри |
| м себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обез |
| ен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и реч |
| >Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, пре |
| есе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење. |
| и своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико харти |
| се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан |
| игурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој |
| икао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и посто |
| ку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она |
| и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жен |
| м, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и ву |
| Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и ко |
| лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту леден |
| н се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све |
| драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узет |
| .{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} М |
| примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско л |
| апита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Д |
| њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Мил |
| м животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глум |
| сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грд |
| од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, |
| а њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се саста |
| е у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота |
| > <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само |
| циг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч |
| еби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су |
| бав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као је |
| убакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним ше |
| а сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка неш |
| стао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко двор |
| узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан |
| -Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од |
| > слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало |
| покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад заве |
| ијао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био же |
| ију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га г |
| о дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстим |
| дно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са |
| у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим |
| доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако п |
| било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свег |
| p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо |
| велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" |
| <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни |
| сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је бу |
| баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, |
| ару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове К |
| ља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крв |
| да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин ј |
| а на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њ |
| ише.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пр |
| а колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води |
| овољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, |
| њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p |
| тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Мил |
| ио царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико н |
| дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на ус |
| је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горел |
| чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како |
| е владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| рне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од ку |
| је је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су |
| врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела бл |
| лике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још д |
| икера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико ни |
| е све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјеки |
| жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли |
| , чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, |
| дојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по |
| ва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и дет |
| /p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S |
| та материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело |
| али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је па |
| ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Је |
| да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били |
| ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра сла |
| Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се л |
| ис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву пе |
| наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, нас |
| pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, п |
| хове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцим |
| оштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета б |
| часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је би |
| азио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика |
| као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, |
| ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта |
| > <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Ми |
| о преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој |
| су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов |
| а.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за каф |
| брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попади |
| здизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађан |
| поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе то |
| ирока као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред |
| радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је би |
| уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си там |
| Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја |
| акве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p> |
| је су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лице |
| се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имал |
| Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред |
| плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и |
| т ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном |
| не очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопи |
| пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионе |
| еде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> |
| ео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вај |
| ао ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} А |
| био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који ј |
| до!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те м |
| као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама |
| ве је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!< |
| > <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише бе |
| нтимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су и |
| дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом |
| пао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и |
| е свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Ду |
| але.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а пог |
| мио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје |
| ише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- К |
| е његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пре |
| .{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она с |
| ше ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме т |
| рике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушк |
| е планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и |
| шира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејин |
| hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече |
| живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у гла |
| {S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују ни |
| куруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливад |
| вним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И |
| ака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који н |
| била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У |
| роста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу н |
| бранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро |
| ..легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} |
| ада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијо |
| едопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} |
| водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који |
| тар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући |
| че него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила б |
| лик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата |
| кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гим |
| лио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је |
| наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и пев |
| подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их |
| адржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је |
| <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу. |
| њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног т |
| су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно |
| та.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре ч |
| ући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром |
| м се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној све |
| ближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци |
| {S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песм |
| м ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја по |
| арији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се ра |
| аже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене з |
| ам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима |
| бра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли |
| а, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p> |
| елом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два ве |
| ика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} П |
| чани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду |
| стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена |
| им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="c |
| епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> О |
| лена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакош |
| те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љуби |
| <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>Посл |
| о да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да |
| о часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различит |
| тава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливал |
| н се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново |
| > <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хл |
| S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кро |
| оворио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се прес |
| но дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, к |
| амало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p |
| рироди не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уре |
| лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на пр |
| угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хт |
| а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би |
| м сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. < |
| де, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки |
| ш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желе |
| ко љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који |
| ајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по |
| изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи че |
| е радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Ал |
| Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се |
| питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега |
| > <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, поч |
| гару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили |
| измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати с |
| у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у |
| ута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостоја |
| е пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је |
| м, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелам |
| брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже о |
| лост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силует |
| им би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била наслика |
| м тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, ко |
| пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне б |
| није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У |
| и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло ж |
| рало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити |
| долико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као д |
| {S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Но |
| шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је б |
| стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на мит |
| необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто с |
| дала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети ка |
| неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као |
| ивети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ов |
| лошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Је |
| ла од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био цари |
| ешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да пр |
| еке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, |
| .{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - |
| ју.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, |
| инског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Св |
| ове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он ви |
| у битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе са |
| и јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право |
| и се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је дал |
| а један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла буко |
| млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, |
| мена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и |
| ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора |
| еднака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове |
| и су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и |
| ви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео |
| аш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да ј |
| или прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош |
| а друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> |
| ш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово |
| војка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене? |
| речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу |
| ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад |
| воје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лак |
| је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нис |
| од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека гот |
| ремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али о |
| ецијални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растован |
| p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад п |
| се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n= |
| е.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, нека |
| а помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица цр |
| релетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исква |
| ла и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма опис |
| единила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као |
| ам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која т |
| чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S |
| тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на тр |
| заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан |
| много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег |
| бави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи из |
| мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим |
| да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} З |
| ртији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са усн |
| рнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општ |
| } Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом |
| ош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука из |
| евојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирн |
| ужом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, пам |
| шу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свир |
| ма Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке |
| пљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препо |
| ђе тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. |
| оезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном. |
| због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мрша |
| како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Преп |
| њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> |
| {S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено ок |
| Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно ш |
| старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и |
| је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног |
| ели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједн |
| још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбу |
| се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа р |
| што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило |
| и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао |
| чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовни |
| ек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. |
| Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, М |
| никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној зград |
| им.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок |
| ати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Б |
| крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, |
| и, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> |
| во сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Креми |
| но и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} По |
| ове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане |
| небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте |
| Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио |
| лазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само дв |
| у среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу |
| ресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и |
| , али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> |
| ађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Н |
| пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се |
| е другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од своји |
| адио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју |
| рам љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је виси |
| вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p |
| брен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n |
| <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један екс |
| ли, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч |
| Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један |
| мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, неза |
| несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} |
| хове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! |
| душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си ми |
| ли се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и др |
| ј ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S |
| било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не поз |
| ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо сит |
| у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши |
| о целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст плам |
| зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздра |
| их нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му |
| овању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило |
| у црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, |
| ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два |
| иво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђам |
| не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене |
| , оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио и |
| вим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, |
| е одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати м |
| је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који пров |
| о бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори |
| ка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са об |
| са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка |
| као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади |
| ешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, сл |
| љења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју |
| имо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: за |
| он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београ |
| увала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се з |
| те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и |
| " /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само јед |
| > <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Дол |
| нама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасполож |
| адном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако |
| вијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S |
| ика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у а |
| S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову |
| нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> |
| Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за в |
| у, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво ч |
| иса</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још |
| ело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризл |
| , где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскар |
| } Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ип |
| ово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се жури |
| </p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n= |
| ен болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало |
| се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милош |
| а пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Му |
| о има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ј |
| уо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, |
| а као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p |
| икад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и при |
| <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> |
| а разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младос |
| ђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зи |
| ред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је м |
| карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су ко |
| ко лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем су |
| једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрес |
| билата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као б |
| нарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним |
| а.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће |
| живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све м |
| кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због то |
| оди драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио д |
| треје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, |
| ци, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на дв |
| ети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут прен |
| Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободн |
| , млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса |
| да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ |
| {S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дуб |
| не које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан |
| уцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од вр |
| </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад |
| аво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да |
| даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је гл |
| , гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, |
| све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузи |
| био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који ј |
| апорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњено |
| су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и см |
| тања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се |
| ци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p |
| тови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале н |
| нут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је |
| она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити м |
| {S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина |
| ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, |
| коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва ова |
| гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи |
| еједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је ј |
| и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу да |
| орка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у бра |
| /p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остан |
| таријим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и прек |
| ко код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите |
| други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако |
| завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разнол |
| већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је л |
| вали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанств |
| дна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> |
| перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и |
| и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сре |
| кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су глав |
| лонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} |
| ма.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдс |
| Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јут |
| х дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против с |
| p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваз |
| правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због ње |
| а горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с |
| рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише в |
| , напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао уне |
| а кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне |
| пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубо |
| етња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ћ |
| али како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да преда |
| и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} |
| патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шета |
| ектричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратк |
| ирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{ |
| ство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрат |
| кусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала |
| и том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зид |
| ом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаш |
| </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог |
| ски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио |
| ним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли |
| месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско п |
| не за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукл |
| ља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписан |
| вица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Сре |
| ="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почив |
| драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, |
| пљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивал |
| ено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошев |
| ојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена т |
| огу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуца |
| о Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад |
| По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним ви |
| > <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадв |
| срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење |
| Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још не |
| родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, п |
| едбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се позна |
| жена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним |
| страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пла |
| ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, |
| о да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станов |
| Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - |
| чека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него п |
| и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, кој |
| се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад |
| м гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући с |
| рзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дал |
| рупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале |
| Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника м |
| о раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима |
| опажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин ј |
| енгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је |
| инови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи ш |
| p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} |
| у да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и |
| нику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су |
| и довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и |
| но да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу д |
| лед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да |
| раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним велик |
| м нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљав |
| клопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено |
| зла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крв |
| меја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољав |
| је Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S |
| истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алто |
| и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је п |
| и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирн |
| е у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан |
| стоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последи |
| ње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли |
| нетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе јед |
| т, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање |
| Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун ј |
| ју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - |
| у, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од кап |
| Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S |
| сама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али |
| духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали |
| у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га ј |
| ати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, |
| а широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорс |
| Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна |
| ане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала |
| мотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није ни |
| рганизације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од ц |
| а волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хо |
| сати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак и |
| паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једре |
| тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута м |
| езимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
| олом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балк |
| испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и заба |
| писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио |
| одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и б |
| жице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Ко |
| о доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију |
| овање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало п |
| много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ј |
| их пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада |
| куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем |
| ахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклиње |
| једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, |
| узом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се у |
| у Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љу |
| одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Ш |
| н.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су не |
| ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала н |
| изати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> |
| смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од оба |
| : гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Д |
| свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесн |
| ите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново |
| и осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту |
| бине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним нап |
| жио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или ст |
| и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш јед |
| а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова |
| до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после чове |
| а се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са за |
| ари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао г |
| тпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шт |
| радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама |
| ене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је |
| азао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодно |
| е.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог с |
| /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је |
| се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из |
| познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори |
| о којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су |
| ак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је |
| лазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су ве |
| алдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин |
| личе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се суд |
| орка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> < |
| између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њим |
| у своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Изво |
| и: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао |
| аницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали |
| о дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} |
| ви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За о |
| фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико |
| м тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> |
| ом се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним стол |
| рош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на п |
| твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слат |
| рода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то |
| нички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији |
| ој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се би |
| светљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{ |
| ека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немил |
| p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је |
| дице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <t |
| и, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворен |
| су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвен |
| ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњ |
| зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским |
| анџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледа |
| ађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љуба |
| налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Б |
| и је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} |
| ају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би |
| роје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би к |
| која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Баг |
| >Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title |
| сле доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна |
| предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ре |
| - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она |
| су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет |
| ад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бој |
| е не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем о |
| д јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} |
| се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавиј |
| мају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или он |
| пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, |
| што важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити при |
| али о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.< |
| се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> <div type="grou |
| ом осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића |
| јеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи |
| Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико |
| p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоно |
| дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма |
| е чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва |
| е изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода |
| и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића |
| аницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као из |
| лу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога д |
| а, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није бил |
| ренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и у |
| у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се |
| овори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Нај |
| иши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак |
| авом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљив |
| е толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и нег |
| као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаре |
| ра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу цр |
| и у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>М |
| а ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зу |
| дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није смета |
| е извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај чо |
| о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мисли |
| брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим |
| на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену |
| ала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног обр |
| бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је < |
| и би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку |
| по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећ |
| мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, |
| олним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окр |
| вио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високи |
| али су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посм |
| Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу н |
| :</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна ули |
| мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио |
| ра који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се |
| међу два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} |
| да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</ |
| тихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматра |
| римили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} В |
| ећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кре |
| жити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уф |
| ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен из |
| у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао |
| иле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и так |
| сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа |
| еле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је з |
| S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, |
| леда сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладно |
| и јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла г |
| а, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајн |
| аву нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сен |
| ачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним рум |
| {S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: а |
| шир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе |
| ажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S |
| у и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу |
| не ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и нек |
| око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и |
| .</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно |
| знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун. |
| и утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави вре |
| е растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави вре |
| срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ: |
| тског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса |
| о? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојач |
| мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само |
| После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да пр |
| де.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви о |
| елу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} |
| где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људ |
| ти о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео |
| ма златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l> |
| им офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у ше |
| имегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог п |
| виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермер |
| суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од ча |
| јутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прст |
| тали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали б |
| да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан |
| о зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују пи |
| p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтел |
| дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која и |
| чно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на |
| , набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечан |
| и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и |
| главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина |
| требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе |
| шицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очиш |
| ..{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Ал |
| ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. |
| дило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад |
| лија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољ |
| сине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су с |
| дњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали м |
| ио покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда |
| ж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале |
| мучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече |
| еоград се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли |
| ајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кр |
| се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као |
| о је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака |
| {S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са простр |
| коврсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Вас |
| њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у с |
| кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће с |
| свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам |
| друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} |
| и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак д |
| се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре |
| ају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по ко |
| {S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је |
| <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми |
| ли облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукл |
| еда, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као безда |
| S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у по |
| це, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна пр |
| ј рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра |
| београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чиј |
| p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и бла |
| каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између на |
| трчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао |
| ри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао |
| S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S |
| } Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На |
| е столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад |
| мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине |
| стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком |
| Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоран |
| ни хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голужд |
| могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тог |
| мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> б |
| , свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са |
| муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве от |
| хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катас |
| што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посет |
| ког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зе |
| убав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Сврши |
| о нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После д |
| дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну |
| само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих зн |
| колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сирома |
| шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</ |
| репој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи кој |
| S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње пре |
| те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n |
| Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, |
| доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку |
| дили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних |
| , који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију |
| } Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гро |
| а је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово си |
| никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, п |
| ерена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не мо |
| е боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су |
| и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био вр |
| Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана н |
| е ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране |
| била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су с |
| е и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако ј |
| аве, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се упл |
| и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, |
| е су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у |
| ју где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом д |
| едњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} |
| ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом глав |
| уку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени св |
| лободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, ник |
| као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се |
| ака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да |
| реме, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је |
| ости и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити |
| од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпоста |
| а већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетал |
| које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позори |
| нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Н |
| а клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била ода |
| тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p |
| ним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грли |
| анчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и |
| ишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну п |
| . </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише н |
| , измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран о |
| трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно д |
| - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један рефер |
| зио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код кућ |
| чар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да са |
| та; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје |
| ли се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина |
| хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из соб |
| латни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> |
| - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. |
| на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа кој |
| И</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од |
| регу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Дра |
| лош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда |
| еседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, |
| а су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћу |
| ица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен к |
| о допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одгов |
| балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} С |
| е... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разго |
| азумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драган |
| ви, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули вр |
| ији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је |
| ркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошев |
| напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Св |
| е су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - |
| г формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је досто |
| читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно |
| царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид |
| зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и о |
| а стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фото |
| ечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао с |
| киној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервиј |
| едова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодуш |
| д, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да |
| цкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја ко |
| Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма |
| је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црно |
| почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им |
| знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мај |
| сте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, |
| тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и |
| иромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} |
| и рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{ |
| да тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориго |
| исали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио ш |
| репорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански изве |
| се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег нов |
| ве послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове ц |
| једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што в |
| је, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и |
| } Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски |
| да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је бил |
| S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, |
| ора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале поч |
| питују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!. |
| сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> < |
| дан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се |
| и, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада |
| а према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без |
| е свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румен |
| ј царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} |
| деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом |
| око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу во |
| е Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свеж |
| <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове |
| срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</ |
| ик поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до |
| њавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ |
| ба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутам |
| а ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Мило |
| за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш за |
| ћи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да дон |
| и тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} |
| оче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам |
| те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека |
| моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом ни |
| леда и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну |
| ле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам з |
| ору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p |
| отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пр |
| аво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко изве |
| перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поч |
| знату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весе |
| газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорк |
| во да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неуми |
| пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још ја |
| ересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо |
| претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или |
| заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, он |
| Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у |
| пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из год |
| ве манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му до |
| олу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драг |
| авао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће |
| се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљ |
| али своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољуба |
| еко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазил |
| и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се гл |
| ану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да са |
| само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за је |
| очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означ |
| настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се |
| у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му |
| ај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi> |
| е тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трж |
| е његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак. |
| ад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} |
| ио спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састан |
| оварајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо |
| ди човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у та |
| но.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радо |
| то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лоп |
| а који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати |
| омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се в |
| јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта |
| <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ши |
| шљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом |
| " /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не зна |
| ајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Са |
| ико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило М |
| елицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, |
| погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од |
| реник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ак |
| дничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се прем |
| отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, св |
| на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душ |
| ца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја |
| хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} |
| ка стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају |
| а се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу по |
| ољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урла |
| о путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам час |
| ија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њи |
| уди који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p |
| <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и |
| а сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ства |
| познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, |
| ђа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, |
| рица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприл |
| овог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попус |
| привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изн |
| , велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгути |
| о да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгуб |
| о ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоће |
| и је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак поти |
| пше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли |
| менљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: |
| е три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и за |
| осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој |
| као сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар д |
| ред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - го |
| <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - |
| ца предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.< |
| <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли |
| најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу д |
| у позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љуб |
| сећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психо |
| {S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Мил |
| пољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са н |
| испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао сам |
| на пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с к |
| .</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прек |
| ти кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочит |
| ена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је с |
| у би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем |
| у.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се |
| кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено е |
| уцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна б |
| не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна вра |
| ако ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова |
| е никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобрава |
| ум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу. |
| ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене кој |
| Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је б |
| ни су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда |
| ник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p |
| га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Мило |
| прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима |
| но да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <t |
| Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсн |
| ребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту |
| ободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примам |
| би, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву |
| ст.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан |
| дете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позо |
| да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њих |
| дништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мал |
| еђују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не |
| ога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у |
| им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога м |
| , како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се |
| .{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја жив |
| и она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече п |
| не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај |
| елену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на ка |
| н Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше |
| у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да |
| Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љуб |
| ео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина до |
| љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргн |
| b n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат пре |
| нај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна ли |
| пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и |
| очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На њего |
| {S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По ко |
| суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе |
| о пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући |
| сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дрема |
| на.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после |
| етао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволе |
| и никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Јед |
| екидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашен |
| спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - П |
| тићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у |
| шно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ра |
| о грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржи |
| чени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневни |
| S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени |
| је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу п |
| ћ се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} |
| обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавал |
| ад.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту. |
| и људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, |
| га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институт |
| од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</ |
| магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се |
| и му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозден |
| и су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни |
| егово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време. |
| д на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се |
| је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала оп |
| одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана |
| о читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title |
| триотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пља |
| нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржа |
| } Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су ка |
| за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за п |
| и руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лиц |
| т, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса |
| ирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је |
| купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и |
| јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовиц |
| а, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је |
| ати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала о |
| н.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза |
| чки трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли |
| грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искор |
| олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло |
| на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, за |
| учности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом с |
| ота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи сво |
| ћу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом пал |
| {S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и |
| почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих з |
| е: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је би |
| ве својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у |
| клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног |
| ко лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела |
| воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у св |
| зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспосл |
| је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} |
| - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - |
| <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за |
| емих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Ма |
| а пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и |
| једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухва |
| мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме |
| е оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава |
| .</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велик |
| Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед бе |
| унаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе |
| ећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски ф |
| ћ ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу д |
| а чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанстве |
| з једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и полит |
| њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање. |
| је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија |
| стани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на |
| </p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p> |
| едне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што ј |
| је мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног |
| врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, шт |
| је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, ти |
| а; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и |
| дах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале |
| , губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Не |
| ако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се |
| S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка |
| дна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетс |
| д шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака. |
| а цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Т |
| и стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош |
| ни пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p> |
| и, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочил |
| спод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њ |
| .{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесн |
| ст је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, п |
| живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о п |
| >Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право |
| је хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декла |
| ољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победи |
| ајјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео |
| будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао. |
| а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му п |
| Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S |
| ата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а с |
| као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> |
| <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви |
| S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се ос |
| е, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи |
| вима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како |
| топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цре |
| атељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, са |
| т презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без на |
| век решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи кор |
| ицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће |
| вског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} П |
| ма, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом ва |
| ванично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо |
| алеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смеши |
| ује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниск |
| је било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљен |
| дина.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џа |
| т, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким у |
| ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не заг |
| косновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана масти |
| </p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спава |
| срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{ |
| тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се м |
| срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико |
| роман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди |
| сна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој верениц |
| ула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </ |
| ала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српс |
| ијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} |
| ловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте с |
| аљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, исте |
| љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су |
| евојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помис |
| ве душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је ујед |
| осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилни |
| ица, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њено |
| алице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, отк |
| - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га |
| ња падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или б |
| својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, нај |
| ати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземно |
| еде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину с |
| Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бле |
| асно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносн |
| авник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносн |
| је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под |
| озор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још један |
| али остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су о |
| кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у |
| дали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гле |
| ч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом |
| адету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи с |
| ако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сли |
| ма не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе пр |
| з уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постељ |
| емић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са |
| опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те н |
| игенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, к |
| <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном ус |
| замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти с |
| предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајић |
| с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој у |
| .{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље |
| едан велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне гра |
| амо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Бара |
| , зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> |
| ишта, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло |
| једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ до |
| ило прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је |
| вему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на о |
| ог романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у |
| су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је вл |
| е благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој ј |
| владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест р |
| е би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него |
| ог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годин |
| а на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај. |
| оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет |
| а, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она |
| ца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну |
| грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{ |
| на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице глед |
| али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке |
| онетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били |
| која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, |
| ланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тра |
| них сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју |
| од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за др |
| је име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да с |
| ше није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по н |
| знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на |
| једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку к |
| S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се |
| д, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће |
| ом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Н |
| размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан |
| ватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је |
| наш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила је |
| полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Т |
| видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао |
| биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења с |
| ви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене т |
| упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос с |
| се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји |
| аби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све |
| ић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла |
| /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевај |
| е?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:< |
| Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он |
| <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса |
| има.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било су |
| спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време |
| о са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> |
| едан чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p> |
| најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је зн |
| е очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолик |
| ивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ в |
| мић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново |
| ако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друк |
| аменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу беог |
| што је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја |
| м кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сун |
| тко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа |
| њак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења |
| желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, мој |
| ремена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична беогр |
| ека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила тр |
| ненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type= |
| о састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путни |
| , куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале с |
| ван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - уп |
| уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша узди |
| авајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући |
| за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јав |
| о није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад ј |
| а осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и гу |
| лабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између |
| Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали |
| бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрх |
| је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорк |
| е све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се ч |
| мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свог |
| о дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула |
| се се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је п |
| не и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека |
| убави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једин |
| је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S |
| и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за |
| еко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом |
| руживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Пр |
| она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласа |
| загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану. |
| , те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је |
| Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоста |
| њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S |
| Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонил |
| а.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за с |
| галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину парт |
| ог дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} |
| постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку з |
| ке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они с |
| ио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да п |
| есту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица |
| ри му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се у |
| тељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог н |
| ене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, |
| мног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран |
| чињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим |
| сматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој т |
| Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци ј |
| ав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима дон |
| а жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за м |
| Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био ја |
| лости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру |
| амантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p |
| } Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи с |
| ри на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ват |
| у везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне |
| оришту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега. |
| ао круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју |
| аличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздравља |
| ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа |
| p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких к |
| латке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, кој |
| После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског |
| p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стог |
| ено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и |
| ој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светл |
| жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што |
| мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, |
| лико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породич |
| ј страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад св |
| >Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мами |
| ала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов со |
| а Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгле |
| њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгл |
| > <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савла |
| бог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске геогра |
| S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је п |
| уједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу к |
| из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пу |
| ивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="23 |
| х постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубист |
| листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На ест |
| pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То |
| ледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова с |
| ио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да |
| унце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати... |
| ачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је се |
| убљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод как |
| /p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драган |
| рагутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећа |
| чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп ра |
| је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} |
| видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене |
| о суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, уд |
| о њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима. |
| мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему во |
| шта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било |
| по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислим |
| ичанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, го |
| хта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно д |
| авао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост |
| атком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жељ |
| Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим |
| пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, |
| је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно о |
| овољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио сво |
| аснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно приврем |
| драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p |
| артија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, |
| ој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситу |
| рупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њ |
| ући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живот |
| > <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Л |
| атрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили |
| а томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам... |
| ући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко |
| Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели |
| остоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Как |
| ма.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити |
| ка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом |
| у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову |
| и на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестар |
| <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} К |
| онешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и оба |
| сушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те бо |
| лави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му зан |
| ица појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад |
| уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, о |
| псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти ш |
| осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, вес |
| и су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као |
| лата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипа |
| унаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- |
| них врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој ш |
| мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани |
| возно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некака |
| обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем живо |
| г дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду |
| н од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших |
| насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске |
| живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипарис |
| подевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чек |
| а, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} |
| дским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> |
| е хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади п |
| обро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је м |
| са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорк |
| цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он с |
| и како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да г |
| ских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт. |
| </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, |
| не плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печ |
| којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та |
| , отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте |
| поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били |
| али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је о |
| неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.< |
| а као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="6 |
| рање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се ос |
| ед њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног приј |
| једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стенов |
| еника, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су |
| нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> < |
| е, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, |
| сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи |
| S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб п |
| им годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћу |
| е равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за дв |
| еног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност |
| заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благ |
| них кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на |
| Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посмат |
| Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир о |
| стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на |
| изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су |
| е обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило |
| едиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали ле |
| на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић |
| сале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу |
| ј лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мам |
| ости, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да |
| те, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p |
| аком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законит |
| Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискуј |
| што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га |
| иву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хриш |
| и јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатл |
| ћао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг |
| - Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удов |
| срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала |
| ата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанств |
| љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка св |
| не дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем ч |
| их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким о |
| о да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свир |
| ли, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати... |
| погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином и |
| ко, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задово |
| жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао с |
| е мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом |
| оћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се ос |
| ку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не |
| нати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Чове |
| и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као |
| та је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су оста |
| овима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се |
| но и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарај |
| ед ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говор |
| само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се јед |
| Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих дес |
| трина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико им |
| је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети |
| авали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства |
| то <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих дру |
| ца.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по душ |
| ислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку |
| овориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог ц |
| и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало из |
| интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мисли |
| што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био м |
| у, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S |
| S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна д |
| сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад |
| лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али |
| биле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага |
| неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слат |
| лазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Ку |
| сивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од |
| расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефилова |
| више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ |
| уче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући |
| сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти |
| промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, гос |
| ко обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и укр |
| се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не д |
| тила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони |
| једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Сне |
| о у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и е |
| приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски |
| ао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао |
| ји се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана |
| имило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да |
| ла лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која ј |
| лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде |
| ју.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песниц |
| и и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачува |
| узимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би |
| ала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те п |
| е осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују о |
| их новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без ика |
| ре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигур |
| м вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде |
| и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које |
| .{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти н |
| ли, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ст |
| је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зим |
| запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није |
| то где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим |
| ако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа о |
| како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце ј |
| није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчо |
| јно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с т |
| љица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни с |
| глед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, п |
| нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "< |
| вом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и кој |
| откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је пред |
| би своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изи |
| љави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, с |
| анавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које |
| жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном |
| у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, је |
| лница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешк |
| ло оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке |
| отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не |
| што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо |
| весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да н |
| пеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао пос |
| разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се зап |
| ло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео |
| ико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не |
| а, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону неја |
| тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми |
| је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опуст |
| ст повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност |
| и ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као дв |
| ала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је |
| пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као |
| љом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се од |
| матрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицан |
| стојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли |
| инт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S |
| ли су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује ник |
| нар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муко |
| живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубав |
| них драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу |
| <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> |
| гових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песм |
| инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор |
| а и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била н |
| астао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} |
| ира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избац |
| .{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и |
| стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељав |
| ем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, предс |
| ли су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> < |
| и; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не х |
| продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се свр |
| пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужи |
| адоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхран |
| е нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</ |
| као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода |
| споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе х |
| ати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и ти |
| тело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младост |
| ложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, |
| у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књ |
| му се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрт |
| је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је |
| Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је |
| S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем |
| гњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику је |
| че нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, |
| диш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драг |
| обријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао |
| е која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао |
| ст родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образова |
| ривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, |
| новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела |
| читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде л |
| и би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са со |
| чно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Једа |
| познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије |
| >.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> др |
| писивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањ |
| њи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На је |
| чку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, |
| да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле |
| а истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, |
| ве очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли |
| ш су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек |
| .. кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је и |
| ј пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља п |
| у руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасв |
| сник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју н |
| ошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом |
| рка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши |
| Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на р |
| кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се пр |
| у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по |
| екића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица |
| га шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци жи |
| се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да |
| еба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих |
| олазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је б |
| ним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му |
| ј сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у јед |
| репис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зи |
| хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти има |
| е јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то б |
| p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим |
| е помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти прете |
| та га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје |
| ушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> |
| илош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор |
| ин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се |
| еоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода |
| и који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису у |
| Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњава |
| цао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред |
| е.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се пок |
| о као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхолич |
| у од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним |
| , и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило |
| се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се |
| о драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он |
| ошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У црк |
| си и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију |
| онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола |
| ика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сј |
| чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, сил |
| осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти ма |
| већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га в |
| пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапк |
| четком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је |
| tle> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обичн |
| то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили с |
| рпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили с |
| цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је с |
| ан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се од |
| гдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се |
| авиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превл |
| груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело |
| д с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Њ |
| руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне ду |
| и тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа |
| уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, |
| рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима и |
| и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересов |
| куша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је |
| у за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновни |
| је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа |
| жао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Ст |
| колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у ка |
| загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени крев |
| т ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто ч |
| љиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи ка |
| в за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, ж |
| и писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног у |
| ма, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И |
| акшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, унос |
| крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприј |
| гледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцк |
| ојави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, м |
| кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио м |
| уштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена ост |
| једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, |
| еда, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимал |
| биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p |
| gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говори |
| узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом |
| и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе |
| .{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и в |
| тељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, т |
| и.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење сви |
| е био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човек |
| накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S |
| старелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шум |
| еђу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је б |
| но увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.< |
| примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природ |
| у.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се ни |
| ледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је ч |
| ња трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Кој |
| да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек |
| ирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њ |
| ле песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, |
| Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао |
| а.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја |
| граду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи как |
| и и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је пок |
| /p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао уз |
| и су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитето |
| ани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску |
| ући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мис |
| Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу |
| г правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали |
| анцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Д |
| ала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрек |
| приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог |
| ок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотво |
| кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег сп |
| не.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену л |
| оје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане |
| ао два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио |
| спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главо |
| спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над глав |
| је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећав |
| истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и |
| g="fr">à la</foreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, |
| у ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа т |
| могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговет |
| . <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> |
| тевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у п |
| бог мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре некол |
| >Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају ка |
| радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају ка |
| ла једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, |
| , али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би поку |
| ију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет |
| да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она ш |
| ка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, д |
| изовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p |
| ови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик шт |
| ате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} |
| ећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео д |
| љај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци пос |
| ки листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну ориги |
| } Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима |
| м, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, све |
| горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, о |
| ни донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је цари |
| им за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте пала |
| упи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и |
| ао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у |
| мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p> |
| товањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске п |
| ог <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић мо |
| } Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају |
| мену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смр |
| о рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео |
| реће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео о |
| ик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при |
| ао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се по |
| да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љуб |
| не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњав |
| .{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад |
| ној кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижев |
| из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, |
| ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ни |
| ивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог |
| дним нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обр |
| као је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позориш |
| г.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној |
| друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених |
| нара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и |
| рада, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих |
| ог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих |
| пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, д |
| ице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: < |
| ићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} М |
| .{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена |
| друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић |
| ао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекива |
| сле, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> < |
| е целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили |
| ан печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и |
| аширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једно |
| , не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све |
| , не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збого |
| и су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто |
| лосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих ми |
| часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погреш |
| је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста |
| се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Он |
| т коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је |
| и нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Тр |
| их урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одма |
| - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се пр |
| ка и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељен |
| по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Ви |
| е избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост |
| реба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, |
| он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није пои |
| и!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслук |
| , и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И |
| о живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је |
| дник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да при |
| малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан |
| ицима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима зва |
| им случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да |
| ка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош об |
| рна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p |
| је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како |
| здарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на не |
| а мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Мило |
| } Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усп |
| поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} О |
| метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и ш |
| {S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико |
| она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у |
| оје се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара |
| релетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз моде |
| да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао це |
| /p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{ |
| точић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између ост |
| оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном в |
| железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе роман |
| , дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више позна |
| где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити н |
| оји имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, |
| /p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје |
| м обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кр |
| оју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити к |
| тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је ви |
| пети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је мо |
| д људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим има |
| избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</ |
| м.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни.. |
| - Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има други |
| } Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све |
| аво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дан |
| пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И |
| већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили ч |
| ресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су с |
| ко их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују о |
| у нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована. |
| нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог |
| и ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборав |
| S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захва |
| Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, |
| не самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} |
| лно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно пр |
| вори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу |
| ао постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебде |
| анак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико |
| ... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не пад |
| ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже |
| људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, |
| право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и о |
| ђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb |
| о да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су п |
| е тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи т |
| билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, з |
| да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими б |
| трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова |
| же милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да |
| " /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да |
| супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> |
| у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописни |
| <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и рум |
| ли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочи |
| сао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазрев |
| и постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену |
| н за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ су |
| ом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни |
| ћ се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху |
| а и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не |
| и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи |
| ци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, |
| ше плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну ц |
| ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних кр |
| уби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице |
| ућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер |
| ати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада н |
| хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа |
| еља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и |
| си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме |
| ан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је д |
| век који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад ме |
| е он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговор |
| шан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може |
| дра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо |
| лош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна си |
| >Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и |
| несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још |
| сао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> < |
| и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заје |
| једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. < |
| ета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у жи |
| ала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не во |
| илом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Какв |
| ном крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не бу |
| ко је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује сам |
| ло, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слоб |
| атњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико гл |
| ан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у ков |
| ао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{ |
| ћивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим ко |
| ти.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништ |
| улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле |
| чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист |
| , мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најза |
| ици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>С |
| не у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду |
| е.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те пр |
| званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{ |
| и од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази сам |
| p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога нате |
| заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом. |
| анства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја воли |
| на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одак |
| матрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, |
| м.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p |
| о гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{ |
| знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић |
| је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p |
| говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми |
| борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало |
| лучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и |
| о га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је исп |
| {S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</ |
| е биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино |
| вим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јану |
| а и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb |
| кретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уко |
| који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не к |
| гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне сви |
| ити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену |
| овечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре |
| ло дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално |
| ћи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{ |
| душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срц |
| > <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркин |
| о што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши. |
| .. сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође пе |
| {S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} |
| бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одг |
| вде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сце |
| век који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је |
| своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> |
| живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој терас |
| огаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дуб |
| увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје |
| , те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном куп |
| а заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и виш |
| срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њихово |
| и свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, |
| ова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић п |
| авог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{ |
| еговим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Крем |
| видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} |
| на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венц |
| ири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана с |
| волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од |
| в и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и |
| ојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се реч |
| о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p |
| х криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућник |
| а помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- |
| рада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и |
| ак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли |
| ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ј |
| био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати ув |
| тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би |
| ли за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно пр |
| Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{ |
| гледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси стари |
| лед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја д |
| војим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо марто |
| Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Ми |
| S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист |
| ку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа т |
| обрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осме |
| е на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тре |
| > <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гу |
| S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу не |
| им, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио |
| } Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије. |
| дну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом |
| ледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насме |
| .</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био на |
| им, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који |
| ветом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари |
| а је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није с |
| не на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан наме |
| име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани |
| капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабе |
| ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ић |
| , која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују |
| Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иа |
| , изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са нај |
| што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријат |
| као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини п |
| у се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што |
| беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор ду |
| Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну |
| ти чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, оп |
| да жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој поло |
| пљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вр |
| ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице о |
| одила сентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрен |
| дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад |
| ање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У |
| а видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чини |
| } Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око по |
| е сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клиз |
| ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред кој |
| е, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слаб |
| ене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за њег |
| а ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штамп |
| неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађеви |
| сматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали |
| не њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп да |
| ла по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </ |
| > <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековре |
| е Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог |
| Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, |
| ознавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао м |
| као: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се |
| ко нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - |
| воју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети |
| ке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" |
| рестанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваз |
| је и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И |
| у од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулациј |
| иваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила |
| позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце |
| , неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада |
| ном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила мн |
| редавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да |
| едеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, |
| пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - |
| ена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало д |
| угачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње киш |
| стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја |
| очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контур |
| брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му |
| , изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се |
| су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је ж |
| о наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њ |
| а, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један |
| је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се чове |
| мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> |
| отребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није |
| <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранков |
| симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{ |
| , наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} |
| е да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да |
| нили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у си |
| ице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенел |
| осле Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали |
| бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, |
| аца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и на |
| је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који ј |
| адске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према изв |
| {S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариниц |
| руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама н |
| здиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} |
| овор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кр |
| о жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је |
| жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од |
| ања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни о |
| све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај |
| ете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога |
| ренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, |
| во и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална ње |
| те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосно |
| те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жа |
| љењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољ |
| Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете |
| и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита др |
| ш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у ка |
| {S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пу |
| амо за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорн |
| која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој блед |
| а је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кре |
| .{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...< |
| дничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковић |
| е знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ зајед |
| ио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и |
| и га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питају |
| и игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми |
| ним болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је |
| ек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београд |
| а, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" / |
| ћа Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Ка |
| бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не г |
| ближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали |
| ћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан. |
| ; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и |
| олико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми ј |
| се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према гра |
| вом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао |
| 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико с |
| е имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогн |
| ор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и д |
| да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек |
| уза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да б |
| } Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу |
| жеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш. |
| трле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} |
| тепенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрв |
| песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и л |
| личног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу о |
| ике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, |
| а прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Ре |
| лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</ |
| фију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> |
| о помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде |
| ена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине |
| пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љу |
| е биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Мило |
| е пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога ш |
| е тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве |
| и су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута |
| сли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> < |
| е бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану |
| тити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог по |
| отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} |
| и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га |
| много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гор |
| огађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb |
| још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на |
| дени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и увера |
| лаго, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шу |
| ебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле так |
| тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад |
| ла твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у |
| ла твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, |
| е трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длан |
| и, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и |
| из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p |
| лио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имал |
| речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> |
| ене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на с |
| мог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморн |
| у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној |
| .. кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да веру |
| ко није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... как |
| мо са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, и |
| они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданско |
| је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> За |
| ини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ |
| претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни свет |
| p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које |
| ачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијаке |
| ашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, |
| Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредни |
| ављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сум |
| дећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, |
| } Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и р |
| гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редови |
| , који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, |
| Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово |
| м се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угл |
| онити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади по |
| богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној |
| оће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га д |
| а. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, ка |
| а је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало |
| а више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну рук |
| вима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у кој |
| че бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма п |
| остосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - |
| /p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још нека |
| цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао ов |
| висно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:< |
| ка бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није |
| пет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога ле |
| ља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има. |
| старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја |
| твар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос |
| <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази сво |
| ом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, |
| на плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли |
| е, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као |
| твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но м |
| гу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким п |
| о? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - |
| е седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити рук |
| и и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој кап |
| врши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник жел |
| а могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса |
| та учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађе |
| љала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу |
| пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запал |
| сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави. |
| је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, р |
| и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он бун |
| е.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па |
| е у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоли |
| ећ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће |
| рво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, б |
| а свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p |
| /p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети мла |
| ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <p |
| м целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојц |
| ам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, к |
| и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод |
| а</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишућ |
| S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љуб |
| Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола л |
| људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њ |
| раскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Рав |
| сећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинил |
| већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карт |
| боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отима |
| кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се |
| ил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона сло |
| и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од |
| личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној |
| ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и св |
| посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био |
| да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, мл |
| миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покрив |
| зна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, |
| , сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских враба |
| једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ов |
| чила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обав |
| н јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много |
| остигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живо |
| а би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако ку |
| вао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала |
| е сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је влада |
| нковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зор |
| бало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да д |
| ако се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријат |
| а бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као стар |
| у те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је пос |
| је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" / |
| .{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ов |
| ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме т |
| о и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети |
| исом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју |
| а пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и д |
| давао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, м |
| више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле све |
| еликоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је о |
| моран од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову |
| Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било ув |
| дног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише |
| ишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> |
| а за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао |
| у са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали |
| ти.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поно |
| се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се |
| ће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња ка |
| д покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје |
| . {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два е |
| пуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисл |
| пушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно |
| <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љуб |
| драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на |
| се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо |
| еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ |
| ица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до М |
| S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрај |
| ица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она о |
| а је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно б |
| ним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузи |
| се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна заста |
| зе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота |
| а, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и |
| p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испре |
| било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим го |
| агања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онд |
| } Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио |
| а човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену ко |
| своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га |
| е на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те о |
| то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио |
| шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубо |
| огледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања бли |
| </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница |
| Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глу |
| ам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потроши |
| </p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим њего |
| указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се |
| за једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разнол |
| >Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Н |
| каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси |
| омшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и по |
| ј у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и |
| .{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гарав |
| ехничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{ |
| вине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд |
| ндар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стол |
| ји су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну ул |
| се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} |
| ше и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страст |
| сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити и |
| ов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког пош |
| изу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од |
| ђанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо |
| арић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позо |
| 88" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли огов |
| овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић |
| Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта |
| та.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на свој |
| ложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, |
| ечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Су |
| сна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увеч |
| , а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, |
| ас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер |
| сти.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одгов |
| а једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" |
| оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и к |
| лаве покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан ко |
| ини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја |
| шли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n=" |
| воју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаониц |
| {S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је зас |
| ницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат |
| гли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Умо |
| Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини |
| припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада кос |
| <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> |
| оносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?< |
| , већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од как |
| је било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обра |
| >Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пл |
| p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Не |
| у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости |
| а те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми |
| р универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, |
| pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам ње |
| лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалац |
| м кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротн |
| је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p |
| S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> |
| е остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста и |
| н увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино |
| била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и по |
| љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља |
| у варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека н |
| т.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оце |
| помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које ч |
| ауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се |
| гра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко |
| д на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p> |
| рагутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауста |
| баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво по |
| е, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, |
| се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева на |
| очитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Сабо |
| што бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице |
| <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијал |
| му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљ |
| влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су |
| уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па он |
| еше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> < |
| пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу за |
| Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута |
| под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране св |
| ј књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница |
| та.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} |
| , отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. |
| је су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њ |
| p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S |
| сти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, р |
| ала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су |
| и само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио. |
| их пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољ |
| нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у |
| адра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесит |
| ку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради с |
| вили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерн |
| руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал н |
| уче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних уну |
| крипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремић |
| оставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног |
| .{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно |
| пео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости |
| у и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обуз |
| буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био с |
| сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о |
| са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} |
| на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пак |
| {S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог ниј |
| от вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите |
| вајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и уст |
| се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне |
| .{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношен |
| има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жед |
| последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Си |
| .</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му |
| нпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их ј |
| и тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско |
| Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, |
| вима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и и |
| ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош з |
| Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</ |
| ?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће и |
| них маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког ча |
| ј узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се ј |
| и као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким би |
| пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима |
| се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је |
| е благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних |
| и овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радил |
| југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је |
| и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића |
| охвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а адм |
| продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} |
| невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Ба |
| убац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја ос |
| у маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледа |
| г да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног |
| лостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његов |
| и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав пре |
| д му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчид |
| стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га |
| утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и заг |
| ву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је љу |
| И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n=" |
| вери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише |
| и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели |
| правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћу |
| рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није п |
| г Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица ј |
| у његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске |
| тав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало ј |
| .</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="22 |
| и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро п |
| у геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{ |
| је могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је |
| и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ |
| , како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнас |
| Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку бе |
| и чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобро |
| о се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је ши |
| виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале |
| нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} |
| агнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено па |
| елике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за сита |
| се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n= |
| онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео са |
| е до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала |
| p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да се |
| жбу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена мелан |
| ада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да б |
| {S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим је |
| више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика кр |
| тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом к |
| чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још |
| чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог |
| ојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за |
| есне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада зак |
| ија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној |
| бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По чел |
| ли рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да |
| тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препоро |
| ад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледа |
| што увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време |
| јке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и по |
| р је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила |
| е на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </q |
| и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отисн |
| и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отисн |
| оказујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојан |
| да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн |
| о шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака паробр |
| овека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију љ |
| унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после п |
| но прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> < |
| ар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир |
| оворила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра мало |
| ="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, |
| едан прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено |
| заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. |
| у, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</ |
| Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њи |
| благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и |
| глед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су |
| не куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и пла |
| бављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, |
| >; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећ |
| слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао |
| тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао сли |
| је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити |
| допада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} |
| сађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све глед |
| угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут о |
| вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... |
| у се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, н |
| хита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бо |
| е споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним ве |
| избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима к |
| о у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, г |
| се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се о |
| од трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млад |
| а њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним |
| Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их |
| шила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полицис |
| сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада пред |
| нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масн |
| ужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једн |
| ква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним с |
| ересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дуг |
| крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен |
| ечи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним |
| риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренаст |
| т се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтиња |
| плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је би |
| он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац и |
| и.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужи |
| d> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што с |
| еспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, у |
| - Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} |
| - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста см |
| куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође |
| ш неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице |
| светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је ок |
| ој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од чове |
| и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, пр |
| ово обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и вре |
| а залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом |
| нску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој к |
| провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, |
| тола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио |
| се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којег |
| ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те с |
| во није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је п |
| д се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шеста |
| тело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} |
| јено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био |
| стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не в |
| изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били |
| опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и |
| а да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још ј |
| S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женс |
| тки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао |
| е поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, |
| н.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све њего |
| д одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, ко |
| о велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
| <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стаја |
| је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> |
| у, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - р |
| ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, |
| аме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опом |
| срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо с |
| губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клон |
| ак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај |
| у.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам гр |
| строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетк |
| длучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребац |
| То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, ко |
| јих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по |
| нове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пр |
| асположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било |
| и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} |
| >Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са |
| уди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу. |
| живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Бр |
| иже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, |
| тављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, |
| Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осв |
| ко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби ј |
| асходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гуш |
| јадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београ |
| лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече |
| испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, ха |
| град, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да прос |
| ској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима п |
| постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут к |
| и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из жив |
| p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он |
| Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку праз |
| ањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински ж |
| стајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себ |
| био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је |
| и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највеће |
| и је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одг |
| тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} Т |
| убоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, |
| земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна жи |
| /p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ће |
| биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне |
| хладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотал |
| овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово |
| еоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, |
| но; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим он |
| м у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S |
| > <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезвере |
| се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетк |
| ио добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} |
| сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и |
| скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо су |
| се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на ули |
| ни ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p> |
| ој Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} |
| елики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толик |
| ћи једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено |
| око у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек |
| умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака н |
| се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драг |
| и капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат |
| ћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у |
| о да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се при |
| сма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљ |
| и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане |
| а себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њих |
| ну птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали оп |
| епеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје ус |
| а ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна годи |
| атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у свом |
| а та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Дола |
| на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ за |
| ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање кар |
| би још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш з |
| у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза пе |
| би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се |
| та.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али о |
| зухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков |
| сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка пр |
| жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} М |
| а се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допи |
| одио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71 |
| <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селе |
| ебу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна з |
| зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре н |
| д Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим ус |
| им моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио |
| ко други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца б |
| тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се р |
| ла. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи с |
| </hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим |
| име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прв |
| S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три |
| рпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја |
| - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S |
| ако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{ |
| добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љ |
| ка слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необ |
| извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Ми |
| {S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима |
| мишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универз |
| {S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кре |
| јских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима |
| сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p |
| "121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се |
| оје је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p |
| ајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено ли |
| среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако |
| ојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију |
| на суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку жи |
| којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан ос |
| другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на ча |
| о бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе |
| вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C |
| е осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По |
| зумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, б |
| и, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијаши |
| ма светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p> |
| к, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> |
| било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умивао |
| ио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, |
| али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља |
| е хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија |
| врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се З |
| сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављал |
| Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове з |
| о у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусре |
| ирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењив |
| <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено з |
| езависно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредн |
| стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу ст |
| Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је дола |
| <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље н |
| лио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи сн |
| догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> |
| о друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изв |
| унце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гарав |
| во, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим год |
| </p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад ј |
| хивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да бу |
| оред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у гла |
| и новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа |
| лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су м |
| нковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати |
| а дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које |
| p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води о |
| тиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено повер |
| животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик ж |
| куд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао |
| тресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: о |
| .{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се |
| , све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је |
| ану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{ |
| им, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их |
| је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не из |
| ш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа |
| је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и |
| . </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера |
| адгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упит |
| е, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао |
| ецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да игра |
| у таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од |
| ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрх |
| атко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да ут |
| е скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сук |
| дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и |
| а је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта |
| снама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предад |
| реве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов пог |
| екти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, ст |
| додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, пок |
| увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је уме |
| своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да |
| са, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га ј |
| орхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је с |
| али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео |
| его за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се |
| да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће. |
| писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточ |
| ико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек т |
| о с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос к |
| минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било т |
| она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега би |
| о два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону ко |
| од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и м |
| {S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ниш |
| .</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у |
| а од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она и |
| е упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> |
| олећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад п |
| ов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког о |
| е госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степен |
| <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих ж |
| p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на |
| хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и с |
| ад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан влад |
| <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрем |
| > <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Мило |
| </p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хл |
| да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - |
| воја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p> |
| чери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и с |
| S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде б |
| <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долаз |
| а ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам мога |
| е срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да т |
| м службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, |
| е мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза |
| бок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично умо |
| го плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође |
| о, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и |
| имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вар |
| </p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Тр |
| е био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му |
| - Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену |
| Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних пос |
| </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани нем |
| > - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И |
| ше заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, к |
| да нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорк |
| > <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љуби |
| ка њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољ |
| тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{ |
| брати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменов |
| {S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку приј |
| а иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене |
| <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се јо |
| <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског вин |
| путујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спр |
| ?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једни |
| <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} |
| </p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум |
| > <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> |
| није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је |
| бало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да |
| > <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајд |
| е, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред сте |
| исао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. < |
| - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Ј |
| ад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази исп |
| од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољн |
| заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдар |
| а Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често |
| Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао |
| јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна |
| о.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако |
| > <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо гд |
| ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су |
| p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} |
| је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе пар |
| а:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> < |
| ну са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и до |
| и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад |
| између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће |
| една бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> |
| > <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више |
| /p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она |
| /head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познани |
| <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црно |
| издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталн |
| аду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећа |
| пора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говор |
| стао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими но |
| ад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, |
| ише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и тру |
| о! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи |
| сну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су ул |
| це у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накрив |
| и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад с |
| слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као д |
| ву децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера. |
| м се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} С |
| лнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајућ |
| размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изну |
| рише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од несп |
| Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а ник |
| ако се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланж |
| једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од |
| уме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, |
| ада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од ње |
| срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског |
| тка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузе |
| </p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како те |
| ивала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их заус |
| Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зор |
| лим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним |
| се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се д |
| дело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памет |
| вршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да |
| мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарел |
| ка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкар |
| а јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да |
| /p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арна |
| ла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао |
| авало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, |
| Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно |
| {S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цига |
| обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућиц |
| су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити ш |
| удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Ал |
| вљено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова |
| станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете. |
| што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на З |
| ли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним ка |
| римасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено |
| пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и |
| немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p |
| е друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и |
| досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после |
| {S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкеби |
| просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препоро |
| о у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго |
| се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Госпо |
| p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Н |
| е кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и ле |
| једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакц |
| продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју |
| жи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и о |
| ник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Крем |
| шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Мило |
| ију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпо |
| тар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пун |
| р, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио адм |
| ма.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше п |
| е један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно у |
| закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- |
| - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа |
| седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка |
| росула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену с |
| зимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове |
| д је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улиц |
| о што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњош |
| 2.3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Ри |
| еда у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузи |
| {S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. |
| акве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти |
| имамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метаф |
| други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који с |
| S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, |
| ћене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад |
| уњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивн |
| цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} |
| познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, ник |
| све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, |
| ас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђ |
| ергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако л |
| едан! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврш |
| ава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у |
| у...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, |
| . </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви уме |
| частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - ка |
| Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па по |
| одужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте дан |
| ош времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зо |
| с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и |
| д њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{ |
| није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као |
| ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми шт |
| ка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више |
| Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће |
| ставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> |
| мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n= |
| рка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> н |
| Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, бр |
| ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ства |
| p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди |
| ло се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али |
| вог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећ |
| кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за тр |
| државати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато. |
| <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, |
| су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај преве |
| Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлач |
| ам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пош |
| ек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дош |
| елену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка |
| е поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каме |
| куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем к |
| дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош |
| е одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице |
| вом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једн |
| удни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне |
| оново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак ц |
| ивота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зо |
| тну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозо |
| а, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела |
| пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога дра |
| и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколи |
| алази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу |
| створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима |
| ј литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi |
| ивено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоц |
| гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих ж |
| је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју ру |
| ог сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђе |
| На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден ко |
| пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли о |
| спа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви |
| гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} У |
| побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове гос |
| есту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешт |
| може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одб |
| ам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али |
| Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми |
| Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што |
| ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> |
| цело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од ко |
| а брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз т |
| ољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да к |
| с и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" |
| /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Н |
| на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. < |
| ан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, |
| чени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој |
| зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на ме |
| а сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шт |
| дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде од |
| ти и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад х |
| жа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора д |
| и, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђ |
| се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обал |
| .{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу с |
| ле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Пр |
| ла се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима |
| ење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да ва |
| јам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да с |
| претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних не |
| и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угрис |
| то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S |
| .{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, к |
| ан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар н |
| говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави п |
| совима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које |
| го до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло заг |
| ност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном живо |
| бе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говор |
| је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У |
| , те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанс |
| не.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тре |
| јом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним арти |
| о да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саоп |
| мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови љу |
| кин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би |
| колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршуј |
| е понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му |
| ој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу пр |
| љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово ц |
| S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надј |
| <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Ал |
| прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би |
| ишао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним |
| кламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као тол |
| <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} |
| рду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, бан |
| рвих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим |
| Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Би |
| а плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цв |
| слађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим јед |
| Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> |
| љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, ми |
| обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, го |
| окривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути сво |
| њег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет м |
| и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али |
| ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је |
| објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек |
| ма приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој |
| и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранк |
| на велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сања |
| еданпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју ни |
| тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим п |
| не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет |
| ижује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, заш |
| је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>З |
| својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са |
| су сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је |
| на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметни |
| равити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре |
| у.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више |
| ра да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није р |
| , Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није т |
| ћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног |
| му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угуше |
| д осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родите |
| ту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај стр |
| диже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, |
| која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто |
| 6" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} В |
| амски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наш |
| чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навик |
| и матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као ч |
| е лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title |
| ст, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове |
| ше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају |
| е, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи к |
| д, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драм |
| ача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао ч |
| у, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> |
| лади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прош |
| мије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегаз |
| .{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у вар |
| уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново |
| да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде з |
| е је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко из |
| техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће |
| успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља |
| оји сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби ј |
| који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби ј |
| те у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче забо |
| да Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом |
| се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца кој |
| увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} |
| , па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, |
| и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} |
| им украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скро |
| то доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из н |
| ма?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће м |
| као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку |
| {S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетал |
| зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се |
| е, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плаво |
| него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже с |
| м... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словен |
| /p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једн |
| ачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле ус |
| мци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лу |
| г и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и ве |
| зори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљи |
| вините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отво |
| се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструме |
| >Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Мил |
| е кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, ос |
| једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{ |
| S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да нав |
| остепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Ми |
| у нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разаз |
| една универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предгр |
| е жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела с |
| и деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> заг |
| ао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} |
| ападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцела |
| ледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али |
| латно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} |
| им.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам |
| и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са први |
| пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њено |
| .{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људ |
| ми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налаз |
| е или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по |
| да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васи |
| у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жу |
| и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало |
| S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и |
| нце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; нес |
| и, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун |
| љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене |
| Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, |
| тљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе |
| мо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили |
| ко и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци |
| тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледо |
| дним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је |
| д прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кр |
| свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, љ |
| атила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога др |
| /p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао. |
| хана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели дв |
| лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветн |
| аједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, з |
| је званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на |
| им канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ |
| Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из о |
| е у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... как |
| есне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако ду |
| ње архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који |
| имљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаониц |
| у и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку око |
| исао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> < |
| дор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је ше |
| ас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме |
| а орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било св |
| оји се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - |
| погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући јед |
| и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских |
| је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало стари |
| се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између |
| ли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се |
| ћ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позори |
| на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - измеђ |
| <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од баз |
| поредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси елект |
| арице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, к |
| ко скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је |
| а кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденго |
| ечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он |
| низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, |
| осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се нека |
| е.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним до |
| p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више к |
| о један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} П |
| ве и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спаз |
| епо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне |
| >.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ за |
| бројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у |
| го она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, до |
| инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и |
| дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са л |
| } Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око |
| дини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Сл |
| је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n=" |
| да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Крем |
| мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан |
| вене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била |
| и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне ти |
| ожи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- |
| десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> |
| који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да ос |
| нуарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не |
| овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне |
| откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала с |
| откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо |
| арост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад б |
| о ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе |
| ало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} |
| аст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамб |
| је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> <div type="cha |
| - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Њ |
| ану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена п |
| краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у нови |
| рила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у |
| црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на д |
| девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: каја |
| х образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човек |
| .{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S |
| есносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S |
| Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - |
| S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на пок |
| си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који |
| } Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богати |
| на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене из |
| ема Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надја |
| епти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно |
| ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек о |
| тупате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба ста |
| у хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново ра |
| му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики пр |
| осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ј |
| аном Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било в |
| дан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао г |
| рмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархисто |
| време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне |
| Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p |
| ао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није ви |
| ја га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{ |
| ко се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за |
| усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица |
| збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке |
| ржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p |
| нашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служ |
| амењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} |
| осу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчиде |
| овог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и јо |
| проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су нас |
| Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да п |
| ће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</ |
| ова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се |
| <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се прими |
| лило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и |
| паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се |
| ве већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе |
| ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{ |
| ости, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како с |
| рено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} |
| илош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разгов |
| да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему ј |
| време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединос |
| ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, |
| тазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више ни |
| е плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње ц |
| сматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да |
| неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шам |
| и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су |
| ћа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који нема |
| танак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, |
| е!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замо |
| после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам |
| а кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... |
| задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жен |
| је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила је |
| оверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно |
| било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; ко |
| мијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - |
| да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у ц |
| тета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, ко |
| е улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од пе |
| рађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле п |
| плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се |
| рот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према |
| слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове |
| одом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за |
| рђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревн |
| размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милош |
| омишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад |
| очитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због |
| акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је но |
| </p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер |
| е.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио |
| аика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које и |
| у и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дуб |
| цу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо |
| оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам ми |
| азговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале п |
| дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су п |
| е и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која ј |
| мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је |
| мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и у |
| силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле |
| нако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грл |
| јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново пр |
| о преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позла |
| >Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без ре |
| и се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, |
| рај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ |
| мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хо |
| ји сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепо |
| зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ип |
| ет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојк |
| оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим |
| не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужн |
| Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће |
| о уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, |
| за ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хт |
| о је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} |
| у; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином |
| gn>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железниц |
| .{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су дво |
| , свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти. |
| епљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно |
| огла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча |
| Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и к |
| е сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао |
| н је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић ниј |
| S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка пис |
| е, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго траж |
| Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један ос |
| тима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја у |
| као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... оста |
| своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутр |
| ду проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С п |
| триски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у вазду |
| утила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на дру |
| овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старин |
| реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због то |
| но, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно ме |
| дан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалос |
| још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам са |
| у душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио |
| е они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов изва |
| .{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да |
| мена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца. |
| образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца. |
| су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} |
| не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сен |
| ће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није виде |
| {S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у по |
| <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пре |
| ако на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним |
| брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом |
| неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покр |
| еоградској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је |
| говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми см |
| Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна јед |
| каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ј |
| е велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходн |
| падање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да пој |
| или ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођен |
| и пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, д |
| ла је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљи |
| дна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски |
| он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те |
| ичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосвет |
| лости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећ |
| нском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћерета |
| као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинс |
| прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S |
| липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је с |
| ела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то. |
| изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоар |
| з једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се без |
| о цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопо |
| њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара |
| тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се преда |
| ељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још |
| тана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> < |
| ма, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било |
| т је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је |
| у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре |
| ред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна в |
| } Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си о |
| рља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} |
| есијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још си |
| } Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један |
| о корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, |
| >Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред |
| године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као |
| Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључан |
| је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом п |
| је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била |
| "11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузи |
| љупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са |
| офица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим ок |
| турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прсти |
| надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али |
| b n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте |
| њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово само |
| тању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и св |
| вно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било |
| ату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити п |
| ве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила |
| било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао о |
| ји немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову и |
| е.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, јед |
| променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препо |
| >До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и тв |
| <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић |
| ам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала |
| два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала ле |
| к усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред |
| њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама |
| аште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, |
| Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад |
| ди човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и |
| је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице |
| и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнамент |
| зале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи про |
| ас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљач |
| S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук |
| ешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутал |
| i>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> |
| ње као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала |
| ладом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на |
| се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се прибли |
| <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не м |
| стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју |
| ену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} |
| p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких мес |
| вао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв. |
| вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је к |
| године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кред |
| вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{ |
| воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} М |
| пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и б |
| - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе г |
| оспа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, са |
| ак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади |
| премао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млад |
| ва три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и |
| <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту |
| е своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су |
| год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодиј |
| у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака |
| тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од |
| обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог с |
| сто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весе |
| су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може |
| едно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако |
| <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајд |
| ства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му дево |
| неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног |
| би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао н |
| тних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство прес |
| p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љу |
| срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео ж |
| у.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи с |
| p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврн |
| гова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на пошта |
| а и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све |
| ио радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио |
| јку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово |
| д јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне о |
| гавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад ј |
| лно избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" |
| збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и ув |
| џба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је б |
| пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се с |
| и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваз |
| о су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха. |
| ама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као д |
| S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова |
| лице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у п |
| .. пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у |
| које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном |
| едва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свем |
| пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали н |
| е фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну о |
| прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S |
| четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и |
| не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као д |
| је, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале |
| био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло |
| ружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лици |
| >Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорим |
| ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете ј |
| или заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} П |
| ко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу с |
| ину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла |
| ме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} М |
| {S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није п |
| уноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S |
| ану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равно |
| ога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографс |
| .{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говор |
| гати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти |
| универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Дова |
| епе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Довар |
| граду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Г |
| и му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била |
| избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, |
| ирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те |
| ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто |
| видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остаре |
| љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p> |
| ати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим |
| о њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупн |
| к.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо ми |
| ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу |
| за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, < |
| таре жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови |
| ало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички пол |
| неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кр |
| штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из је |
| о време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим |
| их људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима |
| pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. |
| е.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђ |
| име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо |
| учена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси н |
| само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад ту |
| препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, уми |
| убоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подј |
| аздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе н |
| једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прв |
| другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они ос |
| а Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{ |
| мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узв |
| мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узв |
| ом не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу |
| и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - |
| .</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и |
| а је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој л |
| рш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде т |
| > <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, |
| кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је прол |
| ало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног о |
| капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани |
| о помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га |
| а?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два и |
| е.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене о |
| ено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то бил |
| скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пе |
| н позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провест |
| ри.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету |
| биство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстим |
| сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце ил |
| ћам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико |
| у је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се с |
| </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови |
| и; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлач |
| е, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф админи |
| београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала јо |
| ат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђа |
| /head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну |
| мље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд |
| посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку |
| ких момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродск |
| мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти виш |
| новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га |
| а треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничк |
| де заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, д |
| ошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, с |
| еликим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Једа |
| е уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискива |
| а, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала ј |
| чин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти |
| а презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створ |
| и и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито |
| а жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за који |
| мо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начин |
| невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, |
| све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, н |
| е; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осе |
| длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућ |
| икот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> |
| овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње з |
| у жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако |
| меравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - |
| утина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпо |
| во.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота и |
| а, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јес |
| тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу... |
| облем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p |
| коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа с |
| с није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио |
| н широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са |
| сник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљи |
| АВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пр |
| {S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и накло |
| } На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса |
| ли искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, дру |
| рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну |
| је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учти |
| јешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени |
| асом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је те |
| <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фа |
| ријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гле |
| чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} |
| авице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу |
| авице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спа |
| Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под ви |
| <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна |
| ића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његов |
| угом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни сас |
| мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писа |
| <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њем |
| крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живо |
| се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа о |
| а.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не |
| рошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споме |
| мић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву |
| жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је да |
| само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја |
| свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће де |
| једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{ |
| га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер |
| .{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као ш |
| чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледа |
| > <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили ј |
| уго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S |
| измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог |
| ало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак пала |
| ало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу оста |
| о од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пше |
| ска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад |
| њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одигра |
| </p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споме |
| и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне |
| мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце о |
| у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература |
| а скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело |
| живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразгов |
| Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, о |
| ади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </ |
| нетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио исп |
| етом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико т |
| жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се |
| ити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и |
| ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од т |
| {S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од п |
| д кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио н |
| p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али т |
| јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме |
| рим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја |
| да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, |
| ка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица |
| благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По ка |
| аног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са |
| н пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, |
| а споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, дава |
| и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору |
| у.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице |
| ању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где |
| овим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Беог |
| Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спусти |
| ве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећниј |
| бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек |
| ом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим дворишт |
| е му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ бил |
| p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у |
| о са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека ке |
| у драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откр |
| је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украс |
| изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} |
| ском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, |
| е заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> |
| јне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је |
| додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребр |
| за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене |
| тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Креми |
| као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да |
| стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били |
| оштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио. |
| чинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не прен |
| јају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну по |
| ш измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као го |
| готу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само о |
| оштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <ti |
| ма, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и |
| подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шт |
| и твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као |
| ве мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице! |
| о чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива м |
| ена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегн |
| дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености |
| ји да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се по |
| ера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз |
| > <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништ |
| >Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избразд |
| ње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта т |
| треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила ши |
| зује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и сво |
| кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, |
| p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на |
| кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га п |
| епотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у ј |
| пљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и о |
| p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке |
| сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђе |
| гане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити |
| ко су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уни |
| , јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од стари |
| и свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледа |
| пској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Б |
| с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна руб |
| илику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Ка |
| а и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спа |
| о болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао |
| и битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - |
| У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјут |
| ловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима |
| } Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић гор |
| тна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна |
| осачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, кој |
| ло у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као ошт |
| мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаг |
| желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли |
| цала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{ |
| тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је |
| сна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим по |
| лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљ |
| тра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљушт |
| м и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој зград |
| оректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био замен |
| штањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободо |
| , тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
| ичка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранов |
| аду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бом |
| глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гв |
| љени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их мо |
| и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао ј |
| , ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласас |
| дговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више не |
| <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је |
| осади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} |
| познат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слат |
| -келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и див |
| са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Тре |
| не црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки |
| е да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак |
| очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је д |
| о нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Л |
| тна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле |
| то у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек |
| S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека. |
| зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примиц |
| >На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом бе |
| паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви |
| екиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамња |
| к одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n= |
| они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали с |
| е извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао |
| } Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке |
| .</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино мож |
| } Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствен |
| ла тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и ум |
| а у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце с |
| лошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као с |
| - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву вод |
| читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Дан |
| утрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих р |
| а и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим бо |
| има, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара |
| е све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да ос |
| да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, |
| {S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су |
| тидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и |
| из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, |
| анке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка ње |
| и, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да шт |
| теријално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по наш |
| .{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> про |
| кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао |
| тар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби п |
| рично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, |
| о осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се ц |
| ово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посл |
| весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће |
| твена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка ти |
| ледње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам д |
| и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми јо |
| кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси л |
| лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје пре |
| стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, |
| и га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкас |
| дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блат |
| нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па о |
| ро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов порт |
| .{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу уме |
| .{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуц |
| орком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он |
| остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} З |
| та је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а |
| о сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој |
| сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кр |
| дговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се па |
| словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене |
| етерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голо |
| {S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, |
| али свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више н |
| о се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године прола |
| она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом |
| добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених |
| е она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина |
| Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко жи |
| ах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много ш |
| али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је |
| је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, |
| на, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} О |
| станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где |
| е познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети |
| , и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} За |
| сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обуз |
| а.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад н |
| ао мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} |
| рта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало |
| ај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Ми |
| почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те |
| ла се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са |
| ји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, к |
| меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и усп |
| и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са |
| умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи зај |
| ности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љу |
| ија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на |
| .{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и |
| е пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније ниј |
| у тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што |
| ј је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, |
| <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити св |
| им пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и ње |
| .. </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још |
| азила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанст |
| из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај |
| су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрело |
| S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... |
| борављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њ |
| сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после |
| елезничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдск |
| аде по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непозна |
| Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} С |
| и.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила ј |
| о трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у |
| .{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце. |
| актер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим ли |
| ва. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </ |
| <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{ |
| <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не |
| д и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избил |
| е никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је |
| да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот |
| .. ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још |
| А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако веч |
| пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас |
| оравити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас |
| везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда |
| јлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по ули |
| ко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} О |
| и још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је |
| ју, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац ста |
| емачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико р |
| сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете ил |
| ријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена о |
| ам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p |
| је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа н |
| ве покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S |
| к борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит |
| мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузе |
| ра, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кр |
| , образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} |
| се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја п |
| ве душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту по |
| према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан.. |
| рца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То ј |
| осних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мо |
| ="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој |
| сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у |
| млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих |
| ва си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве |
| е је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао вре |
| pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и |
| жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био слика |
| стичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза јед |
| ри чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти на |
| кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке |
| и не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепо |
| а овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење |
| планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси |
| у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готов |
| чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране |
| им путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, |
| мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога |
| у?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разне |
| х био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n= |
| > <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си |
| јом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - З |
| бично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба уки |
| ајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb |
| пеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно |
| још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, ј |
| ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природ |
| црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним |
| сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{ |
| млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учи |
| езде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске |
| а зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, |
| која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се он |
| свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мара |
| ава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испр |
| е поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> |
| ића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> </ |
| мљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје |
| <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене |
| родно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш |
| а прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муц |
| <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и брутал |
| табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочи |
| </p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, |
| глом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране |
| д облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, ис |
| > Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окре |
| S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годи |
| глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све |
| ви дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својо |
| а своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је |
| убац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гла |
| мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите свој |
| Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и |
| овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има ч |
| ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, |
| лова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју |
| су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ов |
| ављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то пос |
| и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не би |
| на ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили |
| {S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се |
| ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку свој |
| ва мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| о перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} |
| напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побе |
| ним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приред |
| је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} |
| сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погре |
| во, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Ка |
| им су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена |
| наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> < |
| м шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S |
| од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зо |
| дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи и |
| <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба о |
| > <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да |
| ва као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је |
| била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је |
| д његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчин |
| оја је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, к |
| лити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} |
| ку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, ка |
| е пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико п |
| ражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је ру |
| радом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада |
| ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек |
| а.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, |
| карцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и прија |
| д тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао |
| ио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сва |
| а знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири г |
| афе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кр |
| у и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да вид |
| м уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам |
| огађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Беогр |
| вати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне |
| о, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... нек |
| одитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој |
| ти да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишља |
| рају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га уло |
| и од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо |
| дној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у |
| е образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостил |
| оново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S |
| посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог сп |
| све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, |
| дзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благ |
| и.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро |
| е.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{ |
| време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам |
| о је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући |
| те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре |
| к, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узет |
| а и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да с |
| - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба |
| сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> < |
| ла и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> |
| препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не до |
| пусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентују |
| одитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је рас |
| дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од све |
| , да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љуби |
| била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити сре |
| Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми |
| едао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и |
| твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је теш |
| ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци к |
| акве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, |
| и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <t |
| ад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте? |
| а.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из њ |
| погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док |
| стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пуши |
| ико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу |
| зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра |
| ким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> < |
| ad>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови к |
| има православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том п |
| Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати с |
| , Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> |
| елиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог дет |
| реднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једн |
| и Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - за |
| чну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; с |
| му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, к |
| о ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шиф |
| о свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и |
| та нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} |
| а је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она м |
| па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде пов |
| ни су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти |
| би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је |
| зажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући |
| попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знај |
| ки одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да каж |
| та у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква са |
| помињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n= |
| Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори тво |
| агана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић с |
| у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти |
| јући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепуш |
| та.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео |
| ош се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго уз |
| драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заб |
| свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p |
| а за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност |
| у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, кој |
| ли Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l> |
| с првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми |
| кад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се |
| десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са пита |
| стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас стављ |
| а Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав бл |
| ? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђен |
| среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами ко |
| p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што |
| дан дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе. |
| ико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда шт |
| гана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.< |
| же Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била |
| ротив живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} |
| му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p> |
| рицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обес |
| Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете. |
| олесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми од |
| адом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти д |
| вао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана |
| Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у живот |
| обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са |
| - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кука |
| спала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устат |
| е простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се д |
| ве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину кос |
| S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве. |
| о са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није х |
| ио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно заз |
| <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> |
| која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускок |
| ице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,< |
| } - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да |
| је драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом |
| ледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана |
| ати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако |
| <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у |
| р мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некак |
| ко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко но |
| уво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као |
| <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојаз |
| ње ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога изд |
| ознавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничар |
| с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, |
| траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} С |
| <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по ј |
| ч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p |
| н <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну |
| студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету б |
| Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за пон |
| } Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло |
| } Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у |
| и нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је |
| стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} |
| господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у реда |
| а, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни мона |
| позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако луп |
| ући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мал |
| жем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p |
| љу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно По |
| портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузима |
| ке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки. |
| ити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говори |
| ика и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Преп |
| нашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема |
| и су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су |
| ра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у |
| ла спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi> |
| и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише мл |
| бро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима пуб |
| н Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово о |
| сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на ње |
| ао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око |
| Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и не |
| вршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички лис |
| } Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало |
| то каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се п |
| ad> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и с |
| главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механ |
| друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву шт |
| праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати. |
| .{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли с |
| дух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба к |
| е?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задо |
| имак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче ко |
| много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За |
| , сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око вр |
| ред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је |
| век, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници |
| ле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те с |
| , бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек ма |
| рагану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа |
| а се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, |
| насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му ус |
| , Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове ва |
| дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ. |
| {S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије ко |
| м мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или н |
| то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} Т |
| е поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, ост |
| гама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им би |
| а девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом тр |
| орка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на |
| у задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не ме |
| ем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету жи |
| ом Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око ње |
| амења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа и |
| еног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа |
| енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су |
| ди одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тај |
| а очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас |
| од свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и не |
| ош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, у |
| .. </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њо |
| тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела ис |
| "16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што |
| од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> |
| њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је |
| овог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучн |
| е плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике б |
| слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, |
| сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљи |
| г тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућиван |
| од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске |
| том, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао |
| } Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да тво |
| стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је |
| ала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје |
| из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> < |
| S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, св |
| ки позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била ве |
| је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао кој |
| ао венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описи |
| емена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Дра |
| када.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, он |
| био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посма |
| штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и |
| празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као |
| ију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне свет |
| била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом |
| обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех |
| сти и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова |
| у обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав по |
| у и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи |
| е на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, з |
| е вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако |
| а себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао |
| којничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Ку |
| есанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме |
| јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он |
| ек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете |
| акве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би |
| како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} |
| чког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу окол |
| претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упо |
| драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да |
| ђа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су год |
| Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> ск |
| ек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као |
| црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која ј |
| реса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, об |
| ли белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранков |
| егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала ни |
| многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао инти |
| ом кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас |
| ри плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од |
| адржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, н |
| е слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али с |
| замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, |
| ле урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својт |
| п човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледо |
| ак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом |
| имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљен |
| земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> < |
| збраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићеви |
| м црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он пр |
| био је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} С |
| да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погуре |
| ад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрет |
| оја је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chap |
| зари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога |
| лавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак м |
| чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душ |
| , а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око зб |
| ва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брз |
| .{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од |
| сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да |
| оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и |
| анствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дот |
| е Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напред |
| гом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод |
| оћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једн |
| иду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком |
| нског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинс |
| су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разлико |
| сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је |
| ибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити |
| да примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p> |
| ћу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници и |
| и су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви с |
| ти у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лице |
| је, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупки |
| акала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој |
| кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали |
| ечитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у |
| по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип |
| бало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по ко |
| ребало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тре |
| ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... |
| у њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што |
| рвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрк |
| рио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу |
| могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онд |
| ропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кр |
| ко лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови ц |
| аменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} |
| у из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоште |
| ала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле |
| ке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сла |
| утог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у зла |
| једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи |
| и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини |
| } С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је |
| звори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и |
| е и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто |
| ојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка. |
| ого сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и м |
| вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма б |
| ције и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши пос |
| људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се по |
| јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> лог |
| трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала с |
| ва кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено |
| ворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале па |
| ерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S |
| уљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препород |
| у било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало |
| штрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитат |
| вео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад |
| ј његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек |
| жем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво пониж |
| АВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакц |
| ово о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена сла |
| а финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су |
| бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији па |
| ше награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железн |
| ући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало х |
| у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја |
| - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То |
| аним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у и |
| добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окрет |
| м сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну |
| ажи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује |
| томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поре |
| скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта |
| одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали та |
| ерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их |
| кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заје |
| шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би |
| ти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб |
| једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман |
| правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице |
| се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол о |
| Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли т |
| брати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти м |
| на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, та |
| и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћ |
| .{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> |
| , молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат |
| празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљи |
| : </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упрк |
| исно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћет |
| ник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски |
| реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, м |
| и бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти угл |
| бав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и сре |
| јим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне но |
| е туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и |
| них власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне служб |
| {S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то са |
| ледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да са |
| кивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркес |
| рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је |
| је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Умо |
| , недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев по |
| рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече с |
| а Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио г |
| ораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Неш |
| агутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убе |
| ло а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и ре |
| рао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза ј |
| вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мир |
| око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним |
| {S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану талас |
| и тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позор |
| ио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке с |
| ати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и |
| р се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p |
| м у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити |
| и се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после |
| најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не зн |
| ије било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и |
| ажи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим с |
| газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог че |
| жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота |
| једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да н |
| у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какв |
| бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - |
| друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку |
| вита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише с |
| ирока пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је |
| <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциоз |
| - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, |
| какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> < |
| с нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног |
| воту има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти |
| рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће п |
| од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог све |
| ћа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права сре |
| ди, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука бе |
| ледње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично |
| за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, т |
| е.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако |
| еће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали |
| што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ |
| о ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код |
| је много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> |
| и.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и ка |
| шта друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад |
| о седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражит |
| загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и см |
| заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, |
| о ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} А |
| Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отса |
| ју поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија наград |
| ала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер |
| Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те |
| ислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, н |
| је што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ј |
| што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те |
| добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... пон |
| у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су св |
| арачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жр |
| чено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би с |
| а брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; |
| p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају |
| о што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису |
| а куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где |
| век и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи приз |
| де умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потре |
| из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно |
| чега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у г |
| их политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има пр |
| ремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>К |
| описује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљу |
| ко да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем. |
| рети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, |
| о тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за |
| усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети он |
| ни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни |
| Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, в |
| једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, к |
| Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, З |
| ка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, |
| <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{ |
| жеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, |
| и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала |
| е живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако ка |
| би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S |
| атељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрел |
| већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија |
| ина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубав |
| таци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића с |
| >Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу |
| ема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја пре |
| ега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне тргов |
| рала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S |
| оћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} О |
| } Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љуба |
| ав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса |
| ав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где р |
| ених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада |
| и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твој |
| им украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима раз |
| ну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав пра |
| ове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Ча |
| надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде дале |
| оли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење с |
| речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пођ |
| човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда |
| а ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ови |
| ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалиса |
| ег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као |
| је младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све м |
| ти љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти са |
| рећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој |
| тални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" / |
| живањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{ |
| природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића |
| помена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство |
| имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из ц |
| еријалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за бра |
| м он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди з |
| м он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди з |
| } Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није |
| <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напро |
| кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{ |
| оли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим с |
| е баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одр |
| _P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све |
| без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољс |
| ја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S |
| {S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивос |
| Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S |
| га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још п |
| , зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у о |
| х, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад |
| лош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасн |
| Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мут |
| н се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу |
| </hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{ |
| наћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.. |
| > <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити |
| уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у |
| је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве |
| од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, вл |
| који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред кана |
| ву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложно |
| постављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида пр |
| сове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као |
| ма, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад |
| ју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу з |
| ети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је през |
| оје је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ј |
| мије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све |
| а, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан |
| радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко |
| шу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољу |
| ти ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто |
| з великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због ов |
| ква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не го |
| наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје чов |
| угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љу |
| амоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо м |
| уна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да св |
| ненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим |
| варљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и ра |
| намештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом к |
| ушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је |
| е су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и з |
| сти.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Бана |
| воље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим к |
| ли то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније |
| да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те |
| отребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећањ |
| олео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних с |
| румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништ |
| ије после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштв |
| сти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер |
| биство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је доб |
| сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба год |
| уди толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и зан |
| ле се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно |
| е одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, п |
| часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав |
| изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као о |
| слуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржав |
| кино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до с |
| i>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензи |
| а макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само |
| .{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову р |
| из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерује |
| надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више т |
| и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на р |
| песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> < |
| <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S |
| његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гла |
| p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ни |
| е окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до к |
| м, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вр |
| Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да т |
| срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје мет |
| ати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава |
| ост, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, т |
| па кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности |
| ит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких |
| } Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички т |
| Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегорев |
| крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. < |
| воме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, прине |
| ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други |
| р човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као |
| ла младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог |
| је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом час |
| {S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском о |
| </p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и сам |
| } Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу ум |
| } Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати |
| крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци |
| ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Ни |
| а, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p |
| кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног ми |
| чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубит |
| отово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{ |
| зик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оц |
| запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} |
| у и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} |
| била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била в |
| ут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом крават |
| рлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, |
| head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно в |
| у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена |
| ије, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се непр |
| у, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери свом |
| езрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, |
| , - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} |
| ик исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} |
| ћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да |
| спуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се кр |
| око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износ |
| се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ им |
| формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једн |
| плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S |
| д ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао |
| то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасви |
| >Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Ко |
| је отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су о |
| коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p |
| само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и хр |
| амо колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и хр |
| нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену вас |
| са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, |
| многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли о |
| а је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се и |
| ишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам ви |
| запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у о |
| од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о |
| аслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош поглед |
| жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој п |
| тнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесн |
| /p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речи |
| {S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њ |
| есијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је рита |
| критичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте |
| г младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сун |
| е где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| </p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују |
| а прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности |
| а пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Ср |
| , истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљка |
| ва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између |
| ако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако с |
| неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од киј |
| и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не б |
| им твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје |
| >Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запоставља |
| и шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парч |
| <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавиц |
| себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош |
| ако патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Д |
| е, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Ш |
| ано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p> |
| олицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Во |
| човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у |
| ок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би поми |
| да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих д |
| омагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као ње |
| остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца т |
| некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца т |
| жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумски |
| и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у се |
| ије било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је |
| а би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, |
| се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако |
| Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лај |
| тње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а о |
| како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је |
| дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом |
| Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> < |
| </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног пис |
| ко да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и ј |
| {S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бај |
| {S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комши |
| да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка |
| {S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она и |
| , смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Креми |
| </p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку |
| дости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зор |
| то онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да |
| Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од ко |
| правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> |
| молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ов |
| одавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би сп |
| ad> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Град |
| разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријат |
| но упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако |
| арочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису |
| лупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} П |
| ead>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министа |
| занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њихов |
| ба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен капр |
| м вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху прид |
| обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити ис |
| {S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, |
| .{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу |
| и.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорк |
| рали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да ј |
| ом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и пр |
| Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њени |
| да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Кру |
| слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли г |
| из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - <foreign xml:lang=" |
| - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита г |
| му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци |
| илош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спот |
| ама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> |
| се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих чет |
| и су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говор |
| ћи ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је води |
| вар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од он |
| је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и т |
| држимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Там |
| му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, бог |
| другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ва |
| овице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакри |
| д је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај д |
| n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може д |
| у у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да |
| p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратил |
| излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</ |
| Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љу |
| аопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем! |
| пит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, |
| Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> |
| а и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји. |
| ознам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној н |
| crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинич |
| /p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теб |
| рије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а |
| бави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу дево |
| а били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође д |
| случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из кућ |
| ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш прав |
| } Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвал |
| лене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скуп |
| ни остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p> |
| давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уме |
| атити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена послед |
| е дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђ |
| самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div |
| е, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њи |
| е певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб |
| губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја |
| а како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она |
| д се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање ср |
| и задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех |
| ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због |
| на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне д |
| нутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно за |
| о облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Креми |
| пет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда д |
| лим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше зе |
| си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја с |
| а ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав |
| Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ус |
| ерење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам да |
| о, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми |
| ежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти |
| због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви |
| гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не з |
| ако је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој |
| > <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Беогр |
| чај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само д |
| испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она н |
| гну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо |
| ио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{ |
| а мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два п |
| о опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препр |
| личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе бриж |
| де идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан |
| /hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је |
| ао код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропали |
| од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... сво |
| а, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трг |
| ица.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у |
| но и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S |
| А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је с |
| , - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми |
| омата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, |
| - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе |
| афанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и |
| којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, п |
| отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, |
| онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S |
| ија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно зло |
| новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао |
| људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле најви |
| и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, ос |
| кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на стр |
| > <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има |
| ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, |
| је.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали |
| савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени чо |
| љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да |
| , мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе свој |
| ај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда |
| о да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.< |
| и, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту. |
| ика, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гом |
| ога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и р |
| /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, жив |
| ане улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њихови |
| душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њим |
| ам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, |
| непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили |
| тер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, сила |
| i> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и куп |
| до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глав |
| љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки п |
| између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилего |
| вот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље оста |
| ено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Ал |
| и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу |
| {S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл чов |
| зе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад из |
| свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница |
| ници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство |
| ајстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и д |
| за, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно шт |
| зани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљи |
| , бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, за |
| на је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као д |
| нај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова |
| ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p |
| јама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи з |
| .{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на роб |
| ез мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не мож |
| ко силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервоз |
| еда, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степени |
| кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у исто |
| вљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари кој |
| ла жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чу |
| сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној |
| говор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на |
| етакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише |
| јих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да |
| е су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко |
| на отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући п |
| су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу |
| ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се |
| не за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се неко |
| лива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, к |
| а, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кад |
| но што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драган |
| опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине ук |
| оћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, |
| пољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и прист |
| одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" |
| асло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуб |
| га што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету: |
| лудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле |
| } Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и н |
| ма; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, |
| илошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није не |
| </p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав |
| е опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом раз |
| мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху с |
| Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав |
| а. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> |
| се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, т |
| амог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Тр |
| ења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се с |
| велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која уби |
| дине кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Обл |
| сеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја д |
| н и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претвар |
| ше да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидај |
| све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био ј |
| о велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиск |
| о под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </ |
| >Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као |
| н, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет |
| агом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прст |
| обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још т |
| ачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји |
| су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у |
| тралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао сам |
| , звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске че |
| ма помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавн |
| у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све и |
| ени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} С |
| убока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, |
| ашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на |
| ла је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> < |
| и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Све |
| причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно |
| ијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је |
| градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, уз |
| Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове мо |
| врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и |
| ...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> |
| То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди. |
| смислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких к |
| ар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... |
| <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и к |
| аш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, |
| јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер о |
| убим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа |
| еколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми |
| Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко н |
| не читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављај |
| ље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на |
| кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових |
| остојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она п |
| губљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, циничк |
| је мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пр |
| Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је т |
| заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам в |
| у да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилит |
| в осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} |
| Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи |
| се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Как |
| уну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, о |
| ије било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је |
| стоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Тр |
| брати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - |
| i>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја н |
| себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. |
| ати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Т |
| ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него |
| умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да рад |
| обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забави |
| амо у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти |
| га што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово |
| {S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни пос |
| садни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за вре |
| писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} |
| у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно |
| више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила |
| ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твој |
| е.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</h |
| д ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> < |
| не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријат |
| а, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Ко |
| а мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, |
| цији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су пат |
| му бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираз |
| , али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је |
| га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог б |
| пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, |
| ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако |
| уде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације |
| .{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала ј |
| ... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наред |
| та: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му |
| ке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да |
| ора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосни |
| жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из с |
| илити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи не |
| о заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да с |
| а се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан |
| азила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегд |
| ка.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он |
| елник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се |
| .{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љуб |
| ти, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам ја |
| како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, |
| о лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} А |
| ужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени је |
| и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калиме |
| бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што |
| - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи |
| је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их ј |
| у.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S |
| анимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, |
| го.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p |
| киној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{ |
| ћао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа ниј |
| ољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле |
| ишта.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносил |
| росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио ј |
| рда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вод |
| Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нер |
| ти.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S |
| е ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком |
| ебе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лакто |
| е за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав прем |
| дно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила |
| досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српск |
| ва, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе |
| ма од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тај |
| ажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем |
| као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се ди |
| ћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку |
| али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довеч |
| } Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али |
| ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико г |
| , сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њи |
| следње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p |
| љиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о ов |
| тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих гру |
| .{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дат |
| твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, ј |
| човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, |
| .{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше |
| ивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око |
| у благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође |
| /p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то прола |
| бац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила |
| по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће нам |
| зику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушев |
| е које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на |
| лику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, |
| живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београд |
| 56" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао |
| че су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, пот |
| ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дун |
| ује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог |
| b n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</ |
| мо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубиц |
| ије био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње |
| {S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори |
| рабила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три са |
| фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се |
| куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мис |
| ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Реч |
| зо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и ра |
| ди код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисл |
| ет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{ |
| о ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, он |
| Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око п |
| <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге |
| ена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине. |
| Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} |
| нђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не |
| будим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, |
| ном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би |
| <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би |
| подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ј |
| е Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете |
| ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцрт |
| </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи |
| извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли |
| леко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању бол |
| последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава мно |
| Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква |
| <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да |
| судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко |
| твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би |
| опиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се |
| јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна |
| у слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо |
| а много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је те |
| лим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако гов |
| газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кади |
| постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мири |
| , Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиниц |
| ећ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стад |
| сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти |
| рада.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде |
| убице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapt |
| > <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S |
| а поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци |
| е. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно ш |
| хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још с |
| е.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно |
| па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам |
| {S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду |
| пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех о |
| нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да |
| баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било ј |
| дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га от |
| е, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> |
| и.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка из |
| врни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави |
| устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи |
| о је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико трену |
| ећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама |
| ог дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супрот |
| а, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и д |
| дити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и при |
| је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p> |
| туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb |
| умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада о |
| Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зорки |
| ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је |
| зумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене |
| ији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми м |
| ети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим |
| оји нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам |
| мо несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није мог |
| м, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко в |
| своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} |
| арица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех |
| да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин уч |
| змиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горч |
| је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљен |
| им очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако |
| но, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако |
| ити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све н |
| ЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замиш |
| жи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одг |
| а од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> < |
| да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, |
| рође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од ка |
| павала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадн |
| оја се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{ |
| и је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S |
| о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом н |
| а Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије св |
| седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана |
| је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако т |
| } Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Бо |
| да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да |
| има и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се |
| ном фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће по |
| {S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка |
| у.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да |
| ; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије сво |
| Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне |
| ао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које |
| .</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p |
| дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се |
| своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасл |
| ом, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је |
| и изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек |
| .{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукл |
| ако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о |
| ер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... он |
| лошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београ |
| ити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па |
| ивоту било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радил |
| па Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сест |
| } - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнак |
| г постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајк |
| е бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање |
| p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше |
| о уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести |
| се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе са |
| ла си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, |
| д ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам са |
| уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се д |
| S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p |
| своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од н |
| рагутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благ |
| унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха |
| ог срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пре |
| илије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као кр |
| {S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима есте |
| е представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знат |
| да жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "зн |
| ек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли |
| , већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свр |
| одица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицај |
| игару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</ |
| .{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да з |
| ши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се н |
| - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право |
| са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чека |
| ене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је са |
| , моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} |
| е окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога с |
| ики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај |
| ћу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јо |
| сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мен |
| куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да |
| отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда |
| отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окре |
| ела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи |
| м апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сам |
| те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби |
| .{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је |
| а озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и позн |
| ве и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну |
| удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна |
| агутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селе |
| ди човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су бил |
| ака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се п |
| ду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да пле |
| увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се |
| види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у т |
| и волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме уби |
| и ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципели |
| .{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели д |
| Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ мириш |
| те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је в |
| <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- |
| попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала |
| а осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, од |
| о истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и оча |
| оњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта м |
| ом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фе |
| нској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, |
| је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзел |
| ма којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широк |
| е, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једно |
| му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих љ |
| то природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у |
| д, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици |
| мићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> |
| узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према к |
| ла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још |
| ака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас с |
| .</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде |
| исао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја жели |
| амо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним: |
| И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојо |
| д главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камен |
| .</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су п |
| {S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од |
| ред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су |
| , како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који |
| ице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње но |
| женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интер |
| ајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l |
| се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи |
| каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачко |
| и Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског пл |
| иди са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На |
| где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.< |
| едам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово сла |
| рили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и смат |
| се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p> |
| лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима к |
| а жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од ж |
| {S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркул |
| оје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја |
| е носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају н |
| још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот н |
| ед пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаш |
| искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те ради |
| идиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је |
| ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса |
| бодно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су |
| т?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му |
| ер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - |
| ? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла. |
| е савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твом |
| ного патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене |
| т-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зо |
| и.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} |
| > <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца ко |
| вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти |
| коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им ниј |
| ахвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушн |
| шта за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као |
| е знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Ве |
| <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, и |
| овори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек шт |
| го да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били зака |
| и је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, у |
| ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија ча |
| твују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како г |
| ке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам |
| ка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.< |
| она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је |
| Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - гово |
| е знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског |
| његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад |
| а, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још |
| а око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четв |
| ешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам д |
| да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само заг |
| д тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још |
| ја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi |
| д виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је буду |
| штен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остан |
| ко далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због т |
| ерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, з |
| ио заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника и |
| рош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег |
| и и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се н |
| пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глат |
| д тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела пред |
| волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их ви |
| Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</ |
| е убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпоч |
| и да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и с |
| p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљи |
| ш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз |
| можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чис |
| но.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта м |
| су, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи! |
| рећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зара |
| ити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба це |
| дим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је сл |
| .{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао. |
| ако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од В |
| ад изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с |
| у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас С |
| нижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, м |
| ка разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати оно |
| ђу гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без по |
| лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно |
| а воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа |
| драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати |
| неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се |
| ки шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у ист |
| о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, |
| е.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су освет |
| неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског |
| како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по м |
| сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у велико |
| е под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још мног |
| екламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови ж |
| били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна греш |
| ика министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор |
| рави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто |
| ље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је |
| а Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се |
| о пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је в |
| емо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S |
| рашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала дру |
| ићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика дете |
| главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и п |
| есника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискрет |
| простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала |
| ог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата к |
| анијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Мил |
| уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p> |
| о је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? |
| Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је |
| ла још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде |
| ђе да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више си |
| си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пише |
| ито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из |
| и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поц |
| ности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n |
| еко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе прв |
| н.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење |
| ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно поди |
| ављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потр |
| ним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било |
| за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{ |
| ко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она ж |
| решци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случај |
| удио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у м |
| } Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило. |
| о поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нис |
| до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуч |
| својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, и |
| сма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има |
| сма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме слом |
| често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар |
| ла ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, |
| жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола |
| о заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао |
| сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не |
| ли је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала го |
| добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш ка |
| било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти |
| је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на |
| - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше п |
| ?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајућ |
| ила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростит |
| усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> < |
| лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - м |
| ин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отв |
| овек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени м |
| Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не каж |
| </p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено |
| старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати |
| ање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да |
| емо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, |
| и сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После мож |
| примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих |
| - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не траж |
| мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју м |
| он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема |
| Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Н |
| ко кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је б |
| и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професо |
| и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, про |
| вим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очи |
| Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао р |
| једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са |
| о ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај |
| у дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се су |
| на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-нач |
| справљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би |
| ила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветров |
| едао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, |
| тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток сво |
| е метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бака |
| нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав по |
| ли још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је |
| једно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му ј |
| м Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је па |
| .. мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Креми |
| очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмач |
| напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је т |
| и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је н |
| она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено изм |
| Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две оба |
| има се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним ко |
| уче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик |
| био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваки |
| ине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и с |
| осо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо не |
| ко начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњ |
| во рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не гово |
| шту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> |
| у поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао ј |
| > <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пр |
| и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показу |
| аде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша |
| улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео |
| .{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, |
| .{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ |
| земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противно |
| разима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве |
| сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао |
| м на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. < |
| арала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је |
| и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала |
| гревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђе |
| против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те |
| слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S |
| он званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иак |
| кривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над гр |
| , и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је пра |
| .{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугм |
| ити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је |
| у обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се |
| окле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двој |
| стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунав |
| иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S |
| чена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини |
| почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неко |
| набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Н |
| з редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавско |
| ра за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан ен |
| је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је |
| своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком с |
| се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао с |
| ... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлу |
| јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је. |
| знад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се и |
| тављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје оч |
| као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придоб |
| које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано |
| о му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од то |
| воје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је открив |
| ришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице им |
| ока и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чи |
| жеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презир |
| то је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати |
| је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Је |
| лом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе |
| > <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом |
| претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> < |
| ише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди о |
| /p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по једа |
| иним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет мо |
| види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и брига |
| о замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n= |
| се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним мес |
| да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, г |
| рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{ |
| ог ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> |
| бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, пос |
| мић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега |
| код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне же |
| је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он паж |
| асавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена |
| у од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добри |
| по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" x |
| {S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема де |
| ешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димња |
| ад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затре |
| неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - |
| физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукућ |
| кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p |
| просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже |
| а, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике соб |
| вона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> |
| склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у при |
| се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од |
| тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети ка |
| ким мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - |
| који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљ |
| ше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- На |
| вала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму |
| измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булк |
| уму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве |
| е толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима |
| е нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разно |
| талих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те б |
| еће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољ |
| p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> |
| после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати. |
| Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога |
| - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пу |
| и по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове |
| ољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај к |
| аца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао о |
| не, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енерги |
| шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мис |
| крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору о |
| земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво оби |
| ошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, |
| израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је |
| етарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење |
| јавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се |
| сити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се т |
| алог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његово |
| заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла |
| убави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све |
| овачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која |
| је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао |
| и, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним дворишт |
| и љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се у |
| волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који м |
| аца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш нова |
| е обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не ц |
| и се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема |
| о с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим |
| ер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад |
| Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја са |
| све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма |
| е до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа м |
| ој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети и |
| обрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и мн |
| p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{ |
| <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала је |
| лико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти м |
| раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме з |
| знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 г |
| S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ов |
| воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци с |
| те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек |
| в нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љу |
| цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тич |
| у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној пост |
| осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и и |
| к који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дат |
| ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш |
| .{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних |
| - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш п |
| и ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ј |
| Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута |
| ори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> |
| } Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека траж |
| ко! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба д |
| во што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену |
| малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и |
| кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да |
| јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћ |
| него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и са |
| омах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" |
| ене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си нај |
| одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Г |
| могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш |
| Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка |
| е до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се п |
| се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{ |
| } То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубав |
| ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} Посл |
| их детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекине |
| , да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће |
| у метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје т |
| да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или |
| кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је |
| е му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека м |
| ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S |
| е очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} И |
| ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> |
| а, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, в |
| ач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око |
| коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Да |
| , среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем |
| е више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене |
| код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увр |
| и помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али н |
| орам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим. |
| ко те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сум |
| ем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Бо |
| воме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног нео |
| стење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{ |
| му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> |
| орите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помог |
| немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у |
| ње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb |
| - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, |
| {S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим ка |
| назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам |
| да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим.. |
| хвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> |
| атим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно друг |
| требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу |
| уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми |
| ренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пођ |
| старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породиц |
| увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Мо |
| велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку ра |
| да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те з |
| им љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце не |
| продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њ |
| ам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место |
| гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{ |
| а непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је би |
| ци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чем |
| писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути з |
| ци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам стариј |
| покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је са |
| Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испу |
| сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа |
| су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на |
| а.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> |
| и, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после о |
| роши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Пр |
| може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љ |
| овине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборав |
| јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ј |
| тати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње |
| д тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да пл |
| тати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу в |
| аг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му ј |
| сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја |
| ом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не |
| } Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{ |
| у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> |
| јој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, по |
| уди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мој |
| ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, м |
| ви времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавн |
| ви времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазн |
| о те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила |
| а.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости |
| а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и |
| ак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код сво |
| оди овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини.. |
| <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ј |
| ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не |
| ЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quo |
| а и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово |
| ло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и да |
| абрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не м |
| жеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То ниј |
| иш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више |
| ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, |
| олети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да |
| нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, |
| он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} |
| је и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице |
| прављаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мрт |
| прављаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су |
| аже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те |
| стави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне |
| очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} У |
| изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро р |
| одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек |
| убав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, |
| ... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо |
| } Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p |
| S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се ра |
| <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот |
| алости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један |
| да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу |
| ио тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</ |
| о да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лис |
| ода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметн |
| ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... им |
| м, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мисли |
| ш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грд |
| Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме ј |
| ратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> |
| би је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклон |
| ад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклон |
| срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволи |
| а.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да н |
| ш и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми |
| истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пи |
| тије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује он |
| како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде ис |
| е потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена |
| је твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више н |
| то.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати |
| p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклон |
| теље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми |
| ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се сприј |
| еца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да про |
| м увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце |
| ишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и |
| ице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огр |
| га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце |
| оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољ |
| е боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Мно |
| се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за |
| близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непр |
| него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> |
| нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?< |
| ише него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја м |
| је имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p |
| ћам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} |
| ива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} В |
| што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једно |
| - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> |
| S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, ве |
| храбрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди м |
| аслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш |
| /p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро |
| ео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, |
| рчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без ма |
| S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико и |
| о да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Кел |
| ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада |
| их уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу дра |
| мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морал |
| , ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S |
| д другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, к |
| знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Р |
| колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, |
| ико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући |
| сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Крем |
| ци Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - уп |
| очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часов |
| отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се |
| кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, |
| абост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ни |
| а од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста |
| виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска гр |
| можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треб |
| , иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газд |
| ој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} |
| ограда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао |
| , овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је чов |
| су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена |
| - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас н |
| не, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очим |
| /hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> < |
| {S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности з |
| ј већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је |
| а да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да з |
| о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе уж |
| ?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али |
| е - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још не |
| Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по |
| ротив тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикам |
| , растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудн |
| еле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је |
| {S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водил |
| грешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падо |
| ш болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задов |
| <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити... |
| нства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{ |
| на и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потр |
| ило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продуж |
| чке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, |
| и, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и |
| овом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши |
| је знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је ос |
| ком свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога о |
| уди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилази |
| ан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи с |
| к пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су |
| пела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ |
| ша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и |
| платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено |
| ла главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својо |
| је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми д |
| ана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из |
| ошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушк |
| паше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погач |
| ји је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата на |
| им су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред |
| в глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав док |
| матрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбин |
| распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити ш |
| крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз |
| ="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба пона |
| и, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бу |
| био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборав |
| осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише п |
| замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од о |
| C3.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно до |
| н само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо |
| нци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кр |
| пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара го |
| је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирн |
| ротивио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> < |
| поређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је |
| ободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио.. |
| несе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не ви |
| м грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот |
| и је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породиц |
| ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију |
| у је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то |
| та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само ј |
| ек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по |
| Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве спос |
| ојом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће би |
| е Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на сте |
| .{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А ш |
| тати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ј |
| а мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> |
| Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> |
| е бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} |
| мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи свој |
| сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, |
| а му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p |
| као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 са |
| <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим |
| на сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се |
| е и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа |
| нина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, уз |
| си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзо |
| можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто т |
| теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, |
| један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајим |
| тер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола |
| ротив смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај с |
| <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу |
| оје смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један |
| м.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам вр |
| сно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дуга |
| >Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме |
| тити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опом |
| о је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на раме |
| и рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{ |
| јатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобр |
| огу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто |
| аквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога да |
| љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубав |
| иште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... н |
| а целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила |
| /p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје |
| .{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Т |
| поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеле |
| о су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дал |
| во за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, с |
| вим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је тр |
| на је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош с |
| менитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да |
| уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C |
| остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће |
| урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спом |
| могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољуба |
| Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb |
| ку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, |
| е те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди с |
| tle>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> |
| е <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ће |
| и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, |
| био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт |
| лим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, |
| бе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} |
| - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош с |
| тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата ш |
| а најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петна |
| ано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</ |
| ања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазим |
| ка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу |
| срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свак |
| ичате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> |
| е је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад б |
| није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи |
| кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потре |
| , очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> < |
| гачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </ |
| мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље |
| а које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} |
| цом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном бла |
| ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема м |
| за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кре |
| и, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здрав |
| Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песм |
| епријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе нег |
| походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлаг |
| ћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку |
| им.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба |
| дин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уж |
| е учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље |
| ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто |
| една жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам |
| сталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштв |
| о ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> |
| он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало д |
| излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар |
| све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Ал |
| му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му |
| начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без |
| p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да ј |
| имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, н |
| ако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да |
| да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме воле |
| Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се р |
| {S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој бли |
| н, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ип |
| не.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини м |
| а, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме о |
| на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, д |
| а њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одг |
| , настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад |
| p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, |
| Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала |
| е тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од |
| лико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што |
| о неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити |
| /p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те мн |
| сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове ре |
| мо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла |
| ека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махн |
| сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било сло |
| <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да |
| имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утех |
| а, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне |
| есносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети сл |
| ра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад |
| ажити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких к |
| видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и |
| то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте з |
| о лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих ре |
| ког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и и |
| це лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{ |
| деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говори |
| ње и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ниш |
| она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш |
| аже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са М |
| оћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве ст |
| о, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити |
| ву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу |
| /p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би т |
| бедила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Сам |
| ће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не на |
| а је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала неч |
| месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, љу |
| боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла |
| ољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство ун |
| , и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења пре |
| идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипа |
| да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што |
| ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе |
| љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на кел |
| ећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по гла |
| бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенци |
| је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота |
| ви, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ |
| , а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва п |
| у, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости |
| и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још г |
| у поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милош |
| мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да к |
| ло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од сам |
| заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и ов |
| ва судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијав |
| ључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Мил |
| лица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесн |
| Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и по |
| ајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога д |
| <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну |
| ког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мо |
| ку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је доб |
| е то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} |
| ало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поре |
| ше, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван |
| администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - доб |
| апита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читав |
| есто не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на |
| } Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на |
| То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} |
| иновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је ср |
| и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се нави |
| надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је |
| купљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> < |
| дала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића и |
| љи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слик |
| овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги |
| ској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и сн |
| за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђи |
| ео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је п |
| руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош н |
| средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за о |
| еста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без |
| ије жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпу |
| чки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба те |
| а.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену преса |
| оју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, |
| су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила |
| они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по он |
| ако сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да |
| вету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пр |
| боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао п |
| Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у |
| да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не |
| Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти до |
| који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, т |
| повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазил |
| , он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће |
| ге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотогр |
| не светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у |
| г Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрациј |
| ијатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш кол |
| ило путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра |
| аћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титу |
| у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњ |
| од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или прима |
| е стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари |
| где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив |
| олико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала |
| илошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће |
| ива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра |
| шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је дола |
| Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Орган |
| агон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте п |
| ос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини к |
| у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мок |
| од је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја |
| где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубље |
| о сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој г |
| алити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечан |
| т му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих |
| их назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, |
| p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорк |
| вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у он |
| крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} |
| чија је породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука |
| еман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њен |
| ру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана как |
| ња, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се |
| .</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где |
| } Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> < |
| је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи |
| ога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа |
| не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, |
| ћи.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што |
| ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165 |
| се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, |
| синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао |
| Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни |
| екаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише |
| руги праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и нео |
| орко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Преп |
| аст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео |
| од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до оча |
| Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} И |
| те...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Наче |
| ајмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа јед |
| ог платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и п |
| човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраће |
| , он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с в |
| у их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и |
| мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешт |
| ежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекор |
| као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово пра |
| храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни |
| недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вара |
| зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести |
| и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вече |
| е и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико |
| тог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног но |
| ва, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење |
| би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву прем |
| дан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене |
| а које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и |
| шу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је |
| а Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекива |
| /p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> |
| га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходн |
| н; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авл |
| ог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у |
| поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано |
| а пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је |
| је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, бог |
| , да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си |
| ану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећу |
| ија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет |
| веног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и |
| хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што |
| ећ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више не |
| живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио |
| ојаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна најв |
| и прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} К |
| елео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запит |
| ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уш |
| ад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је |
| Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз ко |
| ћеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде |
| зелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају мест |
| у фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, |
| .{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте |
| ила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.< |
| <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је |
| Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јут |
| убазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је |
| о те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој |
| лони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега |
| } Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и но |
| око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалиц |
| рудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим |
| се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поп |
| игну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n |
| Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - |
| н од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољуб |
| , приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="11 |
| ивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са з |
| ди прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се |
| испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радник |
| о њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био про |
| вора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је так |
| бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у пр |
| ају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прсто |
| ојавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се зби |
| еки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу |
| и ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју зај |
| два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Ру |
| се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још деч |
| тељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућам |
| ољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници |
| осподин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да мој |
| . <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и |
| уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве |
| ветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек |
| рош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по с |
| о осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> |
| о гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају ве |
| о могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина |
| но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја д |
| ој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди н |
| ч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар мор |
| постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бит |
| гледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земљ |
| {S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристо |
| моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо |
| осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављају |
| ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али н |
| , кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена к |
| - Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што |
| . како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја |
| , ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а по |
| се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима |
| агану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих ј |
| му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, |
| м и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо |
| Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти |
| наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми н |
| т вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... ка |
| овољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек з |
| е га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печ |
| која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зл |
| мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да л |
| е, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакл |
| , јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем |
| ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још веруј |
| је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и |
| , <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. |
| вају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајн |
| ло да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама размени |
| > - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас... |
| вим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што ра |
| ј ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици |
| м њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она |
| као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, прев |
| сти, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после занос |
| p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- |
| твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> < |
| доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p> |
| </p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, |
| оћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо ур |
| а је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем |
| и немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседа |
| ељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе |
| успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео |
| е можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње |
| бру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у ж |
| опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше |
| ишта чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби |
| радити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана ус |
| могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истин |
| S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да н |
| кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и |
| своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је |
| рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор |
| е, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако |
| штво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет. |
| а гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо пост |
| ија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић |
| p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали м |
| Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањи |
| о од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде не |
| >- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми |
| како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драг |
| има тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им ц |
| оте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> |
| i>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> |
| } Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наст |
| ма Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан |
| , - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Мог |
| за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> |
| > - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његов |
| бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозов |
| удио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша |
| шем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, прот |
| како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме теши |
| ени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно с |
| ића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми |
| мо за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{ |
| рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја с |
| оје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет к |
| е смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога |
| .{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани |
| } Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раста |
| ри сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> |
| p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу ф |
| мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никак |
| </p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се ги |
| н може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Бо |
| вичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Бо |
| а је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је с |
| ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек гов |
| се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађуј |
| .{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код |
| е.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој шт |
| овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живот |
| Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и теб |
| ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то н |
| где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <di |
| раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави. |
| Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без нов |
| > <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као |
| Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" < |
| итам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да зн |
| S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја |
| Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног по |
| ла увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ј |
| То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше после |
| замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном м |
| гарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше |
| д ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и |
| било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љу |
| ија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то с |
| од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити |
| {S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка ј |
| ако је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један д |
| а трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав |
| елу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> сп |
| их пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само |
| Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој а |
| кла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састаје |
| ..{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам и |
| ајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не |
| љи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p |
| м више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} |
| све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је с |
| стити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце |
| итисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} |
| а бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, син |
| он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је |
| на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S |
| ко мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Сам |
| цу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је кон |
| за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу ос |
| </p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе м |
| вараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... |
| Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле кри |
| радила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати п |
| ред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар. |
| есечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, |
| ни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми см |
| Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам |
| добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тад |
| .{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само је |
| ш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји вол |
| S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од |
| ше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам |
| на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и |
| увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво.. |
| , а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наст |
| хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не оста |
| ка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слобод |
| још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој |
| о носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, |
| ругло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све |
| и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији |
| без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био з |
| ните једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите |
| да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, п |
| сти и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!... |
| ио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако |
| ремена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</ |
| разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задо |
| ..{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Б |
| могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, н |
| ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да |
| а хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколик |
| Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи |
| кле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар |
| S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су |
| целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није до |
| ну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} |
| освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба доб |
| ошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, |
| мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је ч |
| о.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се допи |
| мо о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим |
| - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више |
| одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је би |
| } Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише |
| ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој ан |
| како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећ |
| а коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, |
| анковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литера |
| јно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховим |
| лошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зац |
| .</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме |
| мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш |
| и нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми |
| видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... |
| и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поко |
| и волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо |
| о Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десе |
| финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спас |
| и задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, |
| ећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p |
| у, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити |
| ета су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, |
| аних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми приј |
| бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово т |
| је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш. |
| је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако |
| е сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих |
| да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они раст |
| .{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо |
| а која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</ |
| ела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и жив |
| оје нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који с |
| } Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наст |
| едњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него шт |
| ОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао |
| рекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на |
| , Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надо |
| ећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} |
| ли у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда |
| , ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, |
| у се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; мог |
| и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је б |
| пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао |
| жих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и р |
| ко, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да |
| ше плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и с |
| ико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је |
| мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рам |
| ло!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> < |
| едам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећн |
| Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крај |
| некад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам |
| е и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{ |
| .{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, т |
| оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих |
| збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На какво |
| са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљив |
| /p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај |
| и ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги |
| ланети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што |
| во изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао |
| пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, тр |
| ријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је |
| то мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нече |
| а су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их |
| воју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, |
| је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допа |
| итиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да |
| твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је то |
| тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок |
| а волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да ј |
| својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац |
| ..{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш з |
| , у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да |
| што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пу |
| ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја |
| говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због ме |
| овлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци |
| .{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} |
| S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не |
| анас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Ње |
| е, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не |
| ости.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} |
| ена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки ошт |
| сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад |
| } - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стој |
| ала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не |
| бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S |
| за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја |
| за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{ |
| </hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута |
| га.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом |
| ог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако пр |
| е очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{ |
| сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, как |
| лази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми |
| чи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Ра |
| ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што ј |
| ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш ка |
| ико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p> |
| проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си та |
| све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је |
| , пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} М |
| га ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, сре |
| и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом |
| г дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја има |
| p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да м |
| те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших |
| S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> |
| љ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја |
| <p> <hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам |
| била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не |
| у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена к |
| в.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Мо |
| сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из т |
| и ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То |
| и ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Мило |
| лази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме воли |
| ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек |
| една и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити |
| не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у шк |
| <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтед |
| и кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су |
| еца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи |
| смо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отво |
| S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p |
| /p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико |
| у мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој |
| цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубав |
| } Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене |
| ји је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и ж |
| оро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.< |
| мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> |
| љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако јед |
| :</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти |
| рављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто виш |
| <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао |
| буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају |
| <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мисл |
| !</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје с |
| да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важни |
| ад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што |
| рже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p |
| али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуц |
| љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише |
| ише забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{ |
| } Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да шт |
| ону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те! |
| да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења |
| шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја |
| еба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" И |
| рца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци |
| здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} |
| се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} |
| лику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се ј |
| ност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се је |
| довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја ра |
| послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стег |
| ала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они вол |
| волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они м |
| ад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S |
| животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} |
| моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја ми |
| е више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју глав |
| ила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако |
| осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су ду |
| пишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотс |
| овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих |
| је... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бран |
| добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радос |
| учник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић по |
| излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски |
| - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, но |
| ито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намера |
| еоград са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Ис |
| p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она |
| p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно |
| орити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ниш |
| савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S |
| ој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и ка |
| о да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с тво |
| х, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> < |
| а је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се |
| смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} О |
| .{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам зн |
| S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђ |
| Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти |
| Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да не |
| којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нароч |
| којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нароч |
| {S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако вел |
| ле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи не |
| ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љ |
| ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више д |
| пак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хо |
| S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре. |
| трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац приро |
| Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми |
| дон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе так |
| но поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад га |
| жу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта |
| сти ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то |
| теха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, |
| им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... н |
| Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саве |
| стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у О |
| и вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони |
| се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и с |
| се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора круп |
| их ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понек |
| м да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S |
| , за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај |
| те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је бил |
| виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толик |
| мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Креми |
| } Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве |
| н, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, п |
| xml:lang="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени ма |
| останем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из |
| а расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и ми |
| некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весел |
| чекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдар |
| се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше |
| дин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче |
| 7" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекл |
| ш.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Т |
| ије довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек јед |
| зионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је о |
| иш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу |
| ">à la</foreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта с |
| ић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Ж |
| <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, кој |
| би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi |
| ћем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име кој |
| их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много |
| да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав |
| знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему |
| ада је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Мило |
| двоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у |
| > - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја |
| је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> |
| баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле ра |
| болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку |
| е диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта |
| ну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша сре |
| ном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас из |
| и човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора жен |
| арадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти в |
| уди досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим |
| дна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До ви |
| им да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи? |
| Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претур |
| м моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш. |
| све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више |
| ош једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој г |
| аборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја ниса |
| дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје у |
| и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко и |
| p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми |
| а жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви |
| . </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју |
| не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за ш |
| зне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи |
| ачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле |
| еш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што т |
| и ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он |
| пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог |
| а те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је би |
| е најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хв |
| не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p> |
| цка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара ко |
| а као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балс |
| , ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако |
| д сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер |
| вена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; |
| > <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} |
| ота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош |
| ећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина д |
| ула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам |
| , а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Сре |
| волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом с |
| ити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па о |
| и је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг |
| .. и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да |
| еља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло во |
| , после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без н |
| а,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад н |
| >Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине |
| а самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није |
| био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под м |
| .{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{ |
| атеријално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме. |
| ; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи |
| те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, јед |
| е ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу |
| е, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном ко |
| пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно |
| к кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинс |
| м да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам зна |
| ријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p> |
| још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на |
| аха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, проду |
| ад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То |
| ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити б |
| Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот б |
| нате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од д |
| етвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари |
| </p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено невер |
| ежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и |
| с сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја |
| је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S |
| е то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан |
| а мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ п |
| од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S |
| ом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробуди |
| ја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце |
| огло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том к |
| Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бит |
| аво, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, д |
| Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, п |
| ице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрм |
| ао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од |
| едницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, о |
| дно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје бол |
| ти опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} На |
| и и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бра |
| } Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, |
| снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко зас |
| врнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и |
| ки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти |
| војим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му в |
| S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не пом |
| то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крун |
| нам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце. |
| ни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како |
| ни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш свет |
| у болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све |
| док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, ша |
| жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три м |
| дна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га позн |
| х дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је |
| сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеон |
| Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу пос |
| чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жал |
| удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Ка |
| ="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улиц |
| у, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у с |
| ене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p> |
| } Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у |
| ран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и |
| оше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> < |
| е до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уречен |
| ад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка |
| ћена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће п |
| хвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блу |
| ци да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, у |
| аже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх план |
| Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његово |
| и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И т |
| пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у ме |
| зао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зор |
| потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болес |
| ећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једн |
| илошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плат |
| ред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да |
| ... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролаз |
| пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску |
| а да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да с |
| добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно пр |
| са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао |
| Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунц |
| може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесни |
| н Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца |
| аширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног по |
| те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, оставље |
| ла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и т |
| правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неко |
| белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода. |
| e!{S} Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио зав |
| то стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - |
| кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао |
| ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га |
| допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар прест |
| шу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обу |
| неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> |
| изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају измеђ |
| рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изи |
| ући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на |
| о зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислим |
| са види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико |
| гледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Преп |
| у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{ |
| е им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се пот |
| анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојал |
| као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном |
| Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који |
| сно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на |
| образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окрета |
| ша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он |
| виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љу |
| ат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат |
| били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, н |
| а.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену |
| црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир ж |
| еку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван |
| у разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутраш |
| лико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гл |
| а је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд |
| купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеал |
| ле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су друг |
| 9" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тр |
| и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир |
| који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у |
| вуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће |
| ужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих годин |
| уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стад |
| дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у |
| у хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Нап |
| ечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла |
| а а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S |
| поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зо |
| робну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео |
| а па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да |
| е под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклон |
| Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим об |
| да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада чо |
| г.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку дод |
| ак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зо |
| е.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио |
| упи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт ш |
| пим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје д |
| да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе |
| ебо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју |
| не се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екст |
| ма обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, |
| часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним во |
| ја садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослобо |
| капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћупр |
| Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи с |
| ело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверав |
| ерљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све |
| дуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - о |
| ино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљ |
| ј. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде |
| те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гон |
| асмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој со |
| потекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални ц |
| ао ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да с |
| у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Д |
| а ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Д |
| лине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:< |
| уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не |
| ст.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке |
| си никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада. |
| .</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори З |
| - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У то |
| ечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица оти |
| .{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јес |
| ди имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног |
| ћ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству |
| екивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> |
| кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, |
| е сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако к |
| кине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се п |
| ико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање ј |
| ало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p |
| /p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"< |
| но о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешк |
| лива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{ |
| а му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућ |
| Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га једа |
| ва помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад |
| Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај са |
| ти, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пак |
| о на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физи |
| н његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи к |
| жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну |
| не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци п |
| оје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фа |
| > <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је да |
| редину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачк |
| огао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време к |
| ио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ. |
| гу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промаш |
| али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разгово |
| .</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тог |
| ји се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила |
| чке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био ни |
| оје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, насл |
| се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова уч |
| > до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао |
| тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброс |
| скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</ |
| еста у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који с |
| мо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био |
| партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненад |
| лила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отск |
| кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно |
| је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за н |
| м плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи |
| стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до |
| стић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми |
| ице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оно |
| - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа |
| /p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p> |
| Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - |
| квом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим |
| у, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задов |
| разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја |
| <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - п |
| и изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалост |
| <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек |
| м таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> |
| ести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p |
| > <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих во |
| а нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S |
| ! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> < |
| ерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизв |
| ости допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што виш |
| души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, ко |
| потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ |
| адост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни |
| пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S |
| наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог по |
| је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, |
| постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, |
| </p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да тр |
| /p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То с |
| није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у |
| ов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије |
| си траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогу |
| те поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, |
| Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилов |
| Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу виш |
| } Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!< |
| у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као |
| вршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} |
| збегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма |
| <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја м |
| е збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Веруј |
| i>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и зап |
| ште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - против |
| p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно. |
| ост.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене в |
| >- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Пог |
| а.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није би |
| е сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - |
| салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо би |
| мрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} О |
| <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и |
| ице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="1 |
| ду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани н |
| .{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драг |
| ва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - о |
| ље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази јо |
| а и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> |
| то мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, ма |
| воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њег |
| Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим. |
| нуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљив |
| на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтав |
| и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после п |
| ву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена |
| чам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Ј |
| мић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драган |
| енуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За д |
| вници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није по |
| одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Црк |
| на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вуче |
| кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кис |
| РЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове п |
| А.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песни |
| head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, |
| лава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само З |
| а кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружич |
| </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безоблично |
| а на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно ош |
| /p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим |
| ју кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жиц |
| поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом |
| страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала |
| ојства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је н |
| ио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с |
| ји се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао |
| ни пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран |
| песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и |
| сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, |
| оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се з |
| ругог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке |
| м је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> |
| аздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога |
| м целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовоља |
| едног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љуб |
| амохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном са |
| {S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за |
| и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима |
| ле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме |
| у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву |
| нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да з |
| руго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један |
| чију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који ј |
| канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећај |
| ромаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да с |
| се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао. |
| ер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у |
| ћар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих |
| остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> |
| је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од о |
| пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољу |
| } То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је се |
| са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није |
| која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и ку |
| а сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима ко |
| ђу два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување |
| а промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир |
| е празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер |
| очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бле |
| осадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се |
| м, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упиј |
| о неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p |
| а парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светл |
| ржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој ј |
| јатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве |
| увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Кра |
| азно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних дево |
| ји је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентим |
| одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, к |
| е човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски |
| Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо |
| би? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све |
| там: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене к |
| лошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Креми |
| већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити свој |
| тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од в |
| тку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се к |
| иле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> глас |
| ћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" |
| > <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у |
| p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми тво |
| овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњич |
| гађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадето |
| трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кол |
| ше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> |
| ен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се п |
| ткуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, |
| </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и |
| зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова. |
| билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} |
| р донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замис |
| прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо |
| се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна |
| и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, ци |
| еза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више |
| оквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} |
| о свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на в |
| <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрш |
| кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади пе |
| ењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг по |
| ама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис |
| ead>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу |
| ва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</ |
| није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачн |
| е ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књи |
| их дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да с |
| ако је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - |
| иједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десете |
| реди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам |
| разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца |
| е на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је |
| , господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још мла |
| р се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} |
| но отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <p |
| и шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост. |
| ем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Уси |
| упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја |
| и.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, кој |
| а их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слу |
| то ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зо |
| ит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћен |
| title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без по |
| - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземно |
| не уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да че |
| ољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вреб |
| } Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да ј |
| у разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</titl |
| уте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини пос |
| ата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... н |
| Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутниц |
| тсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он ј |
| ило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је |
| кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и о |
| ој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на с |
| e>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућ |
| есече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> |
| Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи н |
| њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фиј |
| аест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи |
| ле све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим. |
| Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пуст |
| , она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са |
| двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, б |
| пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом им |
| београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред кој |
| , и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| бинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио св |
| нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш |
| је упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање |
| ла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо. |
| је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увели |
| портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, |
| p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да |
| ао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим о |
| стила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље не |
| {S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S |
| овори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пу |
| , она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, |
| p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се |
| леде слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, |
| овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворе |
| ом договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво |
| <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се ок |
| стајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно с |
| <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, т |
| , она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само т |
| у, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> |
| о уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог |
| > - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу рук |
| ка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су |
| у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, |
| е Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подн |
| изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је ос |
| ме.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љу |
| ма се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то би |
| ишне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских профе |
| се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из па |
| а она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми |
| век сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела |
| еш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S |
| {S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер |
| волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је |
| туре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиља |
| Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи |
| овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узе |
| зимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не води |
| има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S |
| маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам зав |
| да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да п |
| л једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од ме |
| одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово |
| и ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи |
| мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, З |
| у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако |
| му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> |
| p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} К |
| запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </ |
| тсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци камен |
| е одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да |
| ек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бу |
| ош верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећ |
| вако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p |
| а нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а |
| <hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писм |
| авађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо треба |
| прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Т |
| у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Им |
| е се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо ос |
| и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора.. |
| мо за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не |
| - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи |
| је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено к |
| толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољ |
| храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div type="chap |
| Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} О |
| отен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума |
| о били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам м |
| ретерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо |
| о јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, |
| огли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти н |
| а неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући |
| за.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још |
| ло па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без т |
| и, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} |
| то се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с ма |
| тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, ка |
| ти ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, ка |
| овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те |
| ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене |
| че које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чав |
| онађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се ос |
| ла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младо |
| увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада |
| који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али |
| излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те воле |
| иња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни с |
| оја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли |
| помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </ |
| о сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у др |
| ..{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али |
| и... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{ |
| а заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао к |
| } До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко |
| много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бриз |
| а позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - од |
| данпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш сло |
| , још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да жив |
| наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужа |
| ао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} |
| Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са |
| који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љуби |
| уке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност |
| м сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти пи |
| лио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намеште |
| гао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полици |
| ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} |
| , Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом |
| је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела к |
| писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће с |
| своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати |
| ли на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није |
| м плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучил |
| S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - |
| ске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај |
| ело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени |
| ла.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала |
| к.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам зн |
| риска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, |
| а што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа |
| ла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој |
| ате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправни |
| једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре |
| </p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А |
| оров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царина |
| } Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} |
| i>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те за |
| 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема мн |
| вничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у |
| га дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку зем |
| , - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Р |
| њигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо вели |
| тиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{ |
| вају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда |
| да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо |
| екта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла< |
| з Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Др |
| овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове |
| е зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: се |
| гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабе |
| Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> |
| коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да з |
| ољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју ср |
| м жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си им |
| вако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> |
| ори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло ц |
| - Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место |
| Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а пос |
| hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} |
| из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, |
| жем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претва |
| та, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило и |
| уме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} |
| о све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша |
| ног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране |
| тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пр |
| S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те |
| мене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је ст |
| ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује |
| ли Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у |
| ану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледа |
| ио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића св |
| 87" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није мога |
| авног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те |
| ата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да с |
| о како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном так |
| рче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па обј |
| да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, д |
| више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јес |
| е бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзитета, финансиски експерт |
| х марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је |
| писан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синов |
| тави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се јед |
| легање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових д |
| им вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то о |
| head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јак |
| ош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвач |
| ај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нар |
| а човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зу |
| .. добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} |
| ремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не |
| глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну |
| до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и с |
| гану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао |
| трепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и |
| ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је би |
| о овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало |
| тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се ник |
| јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона свет |
| ло да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разум |
| ина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред |
| ну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле св |
| воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз з |
| немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S |
| , а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и ње |
| н одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с усл |
| ?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куф |
| е.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у |
| афовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија ко |
| покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{ |
| воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те вол |
| .{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово ј |
| живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољ |
| жао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, |
| лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само |
| ишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива. |
| тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се |
| ко је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било |
| миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге с |
| и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и б |
| ост у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет |
| и врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла |
| p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих |
| S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... |
| ађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривал |
| је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно са |
| веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> |
| тама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, |
| вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице |
| н тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свет |
| е по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао |
| ="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да п |
| ља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се |
| ови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ пов |
| здух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару з |
| ве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка р |
| јих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Сн |
| рда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег д |
| ну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - |
| и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у |
| ена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, |
| шака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>С |
| де расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости |
| ако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену сна |
| жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с не |
| фу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, |
| очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду как |
| рављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити |
| а бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{ |
| {S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</ |
| терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} |
| едан.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних д |
| > <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у ж |
| тим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гр |
| е или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу |
| траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{ |
| гиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које |
| тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио |
| крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по простран |
| и у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се |
| вице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те воли |
| пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја |
| ће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, |
| узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак б |
| ета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била ј |
| едно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја |
| ремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Су |
| ој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. < |
| лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на ко |
| ечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевс |
| присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| лемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пр |
| лошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни нас |
| трану, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} |
| писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То |
| се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа л |
| де на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва |
| но <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не |
| p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута |
| кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пат |
| једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачко |
| лико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да |
| лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљив |
| Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три на |
| и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, |
| ци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуб |
| сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тр |
| рхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- |
| терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према р |
| гнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у н |
| чевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и сл |
| в свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време |
| а личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим ус |
| оћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до сам |
| дом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт ми |
| а твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно шт |
| д мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и |
| ошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та |
| Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се де |
| .{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти |
| из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари. |
| објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме |
| ре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, је |
| јој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс кој |
| овео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неко |
| еног бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Чов |
| а жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој др |
| и тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и х |
| елену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак |
| морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хт |
| пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би т |
| блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је |
| летале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним |
| S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу |
| Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што |
| ади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено |
| а које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела |
| могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и |
| </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што м |
| рагане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и по |
| могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, |
| одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговор |
| и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, |
| лажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да о |
| лаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и око |
| , корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком |
| илош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузиј |
| <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом |
| о их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће би |
| ћи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже |
| ј фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и |
| поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да |
| дру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси |
| као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да м |
| тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "П |
| изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти |
| моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} |
| ој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из |
| ти с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - |
| изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, ка |
| и по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори |
| ла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и |
| не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободн |
| мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га |
| } И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> < |
| бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душ |
| доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много |
| а му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, јо |
| тао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног ве |
| и изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном в |
| , низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> нес |
| жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без х |
| ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужиц |
| мо кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. |
| а се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном |
| ош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене. |
| у Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називај |
| изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата |
| омало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{ |
| S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, |
| ма...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом |
| у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="1 |
| - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један |
| та, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка н |
| .{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{ |
| 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам ил |
| {S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, |
| грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, је |
| заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако |
| Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменим |
| шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их |
| авити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта н |
| нце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на |
| бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говори |
| кар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Он |
| говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Ниј |
| 247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- М |
| срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће |
| .. вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш д |
| ?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стеже |
| и.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> < |
| се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи ка |
| љубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико з |
| х стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог |
| алним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и |
| p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да |
| сила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпарт |
| и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико м |
| ј пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек |
| , забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек пр |
| зе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове |
| утро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвоват |
| е собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по б |
| садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни на |
| Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде |
| ако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него свој |
| ност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам |
| еба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш јед |
| орка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници дожив |
| ак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се |
| {S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што |
| новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно о |
| ју посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица н |
| ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса |
| ањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече м |
| о чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један кар |
| по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије |
| посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{ |
| мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило. |
| } Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после |
| било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрен |
| м мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за |
| им на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те в |
| и замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш д |
| а.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; |
| Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела |
| тив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју мож |
| о погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су |
| орка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запит |
| оштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Бео |
| озор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражил |
| је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше ч |
| није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у |
| ледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студе |
| на са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом од |
| ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на |
| S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојо |
| овости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав. |
| сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} |
| ад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови пос |
| орка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша |
| и и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од жи |
| без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља |
| а ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на |
| ратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао |
| 191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала |
| мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Тв |
| му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околн |
| брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. |
| утин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један дру |
| /p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен п |
| ши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни |
| мицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зорки |
| .{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот ка |
| тричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као зем |
| е ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна |
| и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах. |
| је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све |
| утали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуц |
| зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстим |
| утрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те |
| у који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види рук |
| е ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина |
| није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што с |
| воју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утис |
| ружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим т |
| али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, |
| треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p |
| ао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце ј |
| појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам прове |
| гог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што |
| грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем |
| ље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба ш |
| оје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу т |
| Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења |
| , готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је д |
| бодно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам зад |
| а брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику |
| } А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се |
| е видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веров |
| ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори |
| ла. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ј |
| > је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи |
| <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - |
| <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа сво |
| - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да м |
| целарије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече б |
| те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећ |
| ити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} |
| е туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљ |
| ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, |
| ио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумев |
| > <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави ус |
| е знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на |
| т за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три проз |
| човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пу |
| звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог |
| искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, тв |
| p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и по |
| овек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је |
| рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, њего |
| ребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да |
| споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, |
| зме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његов |
| знао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То |
| је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је |
| је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју дра |
| је драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју |
| је дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину |
| е би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе |
| ту, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанс |
| ити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових рад |
| се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да |
| .{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да |
| есла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - |
| > - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају к |
| шаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласо |
| која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зор |
| ма никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кр |
| > - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S |
| толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за ус |
| т.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је п |
| ељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојат |
| у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки. |
| страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се сам |
| ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна ла |
| } Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb |
| наге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, св |
| и.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се |
| б...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда |
| ст...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем |
| друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га н |
| ри Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - За |
| су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет го |
| ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички |
| ста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно чов |
| д драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно чов |
| верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећ |
| о прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова к |
| н пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још |
| ије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подал |
| корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисал |
| ћи, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му ј |
| рац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одг |
| ш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахра |
| јан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао |
| то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отс |
| нима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са вели |
| , позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и че |
| ли кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову |
| који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин |
| Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спус |
| ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали. |
| ушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори З |
| о у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се |
| фу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p |
| вник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек |
| рану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, |
| ворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао |
| олика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Ка |
| , који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посмат |
| <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, м |
| т.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, он |
| сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, н |
| урни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, п |
| случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S |
| за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност бе |
| је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способн |
| ад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Мило |
| ује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш |
| цније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> |
| -а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се те |
| тици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Мил |
| још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не сме |
| Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Ду |
| ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и |
| ега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све |
| кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не мога |
| оворила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате |
| ебе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише сам |
| ко да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја нем |
| Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за чи |
| како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бо |
| - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио |
| зива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дер |
| лом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали паж |
| али усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га |
| ога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не |
| ом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сј |
| им!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше пон |
| аслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну с |
| видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га цел |
| i>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек |
| читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину |
| ?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали |
| окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и |
| ће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Из |
| д се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. < |
| .{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> < |
| га што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва |
| акође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, по |
| е не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки |
| - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се дес |
| а потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је |
| </p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да |
| .{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам је |
| рни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубиц |
| .{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали |
| лицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши |
| .{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља пит |
| <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубом |
| дим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је |
| ли, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Тво |
| ћна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од њего |
| сли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома |
| ба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону мук |
| да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно де |
| но због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зор |
| кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој ни |
| жи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало с |
| је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша |
| лост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ |
| овао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити |
| о ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, а |
| им брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у О |
| ...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде м |
| авља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила |
| се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изнен |
| ну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се |
| м ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада |
| и не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога |
| и.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је гов |
| нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну к |
| а свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке |
| е жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова прав |
| као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да |
| ших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губи |
| да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог |
| ога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали так |
| d> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју |
| ила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну ш |
| сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је њег |
| топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресав |
| рете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим |
| га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету |
| живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што |
| затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао |
| ко како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се |
| p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестај |
| зао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежа |
| који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој |
| се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећ |
| из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачк |
| орка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим |
| о да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А |
| нат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Би |
| времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, |
| е уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тре |
| сматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и |
| волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли свој |
| чност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда п |
| Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањ |
| > <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја. |
| о пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била |
| најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око |
| а, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата |
| кући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упор |
| , као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју ј |
| је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако |
| ом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на |
| етих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утир |
| о кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно |
| зрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или оно |
| ерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су у |
| ш и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка н |
| у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелни |
| била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског ј |
| лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као за |
| нудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљк |
| еданпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену к |
| p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губи |
| притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под своји |
| еније него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, ви |
| писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад с |
| и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога ју |
| ши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубав |
| а тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина |
| запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом стра |
| није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични момен |
| је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се |
| колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и ч |
| на ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи |
| а Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренут |
| - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да зн |
| ег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак |
| ки полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увеч |
| а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију |
| ги у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте гл |
| ц, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким |
| донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, гл |
| ивети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде т |
| ојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, |
| ог поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петл |
| мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко |
| се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у с |
| е сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат сво |
| свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам се |
| чан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их на |
| ати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три |
| ити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобно |
| >- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души |
| живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени све |
| ет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даљ |
| p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Он |
| зговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: |
| це спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног је |
| е време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ |
| решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, |
| ице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо и |
| и главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вра |
| објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јак |
| тар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је скла |
| ла хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуца |
| но: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је |
| на, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуб |
| и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет из |
| а, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово |
| себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао |
| руго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав в |
| ожи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да |
| предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гла |
| но.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане |
| обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе |
| љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао |
| почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном |
| ом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео |
| <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не по |
| нутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, бед |
| чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. < |
| за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однек |
| мо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се |
| ше измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех |
| Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</ |
| мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео висок |
| опуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали |
| изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су |
| као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помо |
| е сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво |
| и га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зо |
| и од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести |
| огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У |
| , пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових |
| иви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају кри |
| .{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, |
| твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније |
| не била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, |
| ead>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тиск |
| ише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би |
| а млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна |
| нос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном ве |
| на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на же |
| де и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и |
| оказивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напуп |
| о, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове |
| ајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посмат |
| изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} О |
| ста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што |
| лима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Бео |
| а, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком |
| вим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му јо |
| зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> н |
| азни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, з |
| {S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него |
| доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није уб |
| стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упоред |
| p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по |
| у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде пос |
| анска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем |
| ики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се пл |
| одило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу д |
| ЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био |
| а је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Ми |
| ећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милош |
| енађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо |
| ечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Ц |
| кви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се |
| претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</ |
| ењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је |
| ала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} |
| тника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслон |
| ад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и о |
| француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У |
| ите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из |
| ену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео |
| и и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристад |
| последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били зауз |
| угоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће |
| а овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је |
| моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку ко |
| бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе |
| е било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је |
| која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике |
| леко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љуб |
| бере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и с |
| аму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ ув |
| заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобр |
| он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални ж |
| ре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје о |
| може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Дра |
| у чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} З |
| ре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схва |
| ир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{ |
| и.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде с |
| у.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да |
| дговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - гот |
| - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам |
| мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, р |
| ћу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу |
| ређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ра |
| ба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце блед |
| су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с врем |
| је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{ |
| унчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олиста |
| ца, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје к |
| из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху т |
| ретварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави. |
| ти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шес |
| грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне бил |
| на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мири |
| јати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од ут |
| светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденг |
| града весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Бо |
| засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини |
| ле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна д |
| све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на |
| ћи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, г |
| пламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Х |
| } Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све |
| веталог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета ко |
| а не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице м |
| и ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главн |
| ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се т |
| е склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима |
| о себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могл |
| сто одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек |
| стара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим другови |
| вићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпо |
| не природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрас |
| егдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више |
| ог чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена к |
| рупе окресаних растова, господственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} |
| <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме в |
| ...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице |
| ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако |
| {S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{ |
| ину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју |
| довољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - |
| атим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p> |
| Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због ов |
| адао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога |
| - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видеће |
| мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и н |
| или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њ |
| у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош мо |
| осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те |
| д их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали |
| ...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и |
| а комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу рад |
| жне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су |
| Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, ув |
| д свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледал |
| а разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју |
| имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, по |
| а, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обич |
| им и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало |
| дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, |
| бра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} |
| вагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам ј |
| } "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за |
| његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном уч |
| ћи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој |
| и свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње дос |
| ебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плаче |
| кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} С |
| - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јо |
| оју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то |
| ли да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" / |
| е дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало лар |
| Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газд |
| е спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мен |
| је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мор |
| Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко |
| агану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблис |
| ! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о |
| говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио |
| > Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, с |
| п испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гле |
| . </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долаз |
| ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{ |
| ста.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди |
| Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је |
| <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу |
| {S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти каже |
| та! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо.. |
| ворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељ |
| бљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена |
| >Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју гла |
| у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све т |
| ело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и мно |
| друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити |
| фани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаре |
| е.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба д |
| али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, в |
| p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се |
| е, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми |
| обријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми |
| тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога р |
| </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваки |
| н.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S |
| оризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке |
| ликог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриља |
| невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зор |
| станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p> |
| а се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писа |
| и.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле |
| мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилиј |
| - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био |
| сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све |
| изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи |
| црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љуба |
| в, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију |
| а мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писа |
| т, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у |
| садан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само |
| адан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика к |
| > - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим кро |
| срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али тв |
| а добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб ј |
| јим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог ср |
| ад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми |
| ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi> |
| да, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И рани |
| ја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључал |
| поцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те у |
| , весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало |
| испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што н |
| а, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који |
| млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутоват |
| учају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац |
| чера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толи |
| ако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадо |
| а јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{ |
| ог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти |
| ље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих |
| рећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усре |
| медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да с |
| S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја |
| тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио |
| <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи |
| а се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p> |
| же свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у |
| ајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да види |
| лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло попра |
| ла је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој пока |
| брасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, |
| тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несре |
| а рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{ |
| г пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и |
| ојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са с |
| склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш л |
| н је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасно |
| нских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} |
| очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен н |
| удио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на ос |
| валио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа |
| вцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала |
| свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} О |
| кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не |
| нако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p |
| некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неос |
| тив старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Чест |
| <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи зап |
| атеринском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> |
| се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико од |
| ци на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцелариј |
| гледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак ј |
| шна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где |
| а замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је бил |
| p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су |
| ршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуш |
| у је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у |
| својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пр |
| ивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица |
| ти на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју др |
| оје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он по |
| м двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су |
| а начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да м |
| веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити ј |
| к у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из |
| ао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи |
| S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од |
| о дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, |
| привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А |
| говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно |
| би.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак |
| бе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једн |
| увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш о |
| поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до зе |
| а и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну сл |
| грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица |
| имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?. |
| ин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски п |
| оже рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више р |
| денгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа С |
| ругу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономиј |
| азумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црн |
| ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" |
| ад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли н |
| ош уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се |
| {S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала |
| ланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој д |
| еликом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајал |
| а нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих ст |
| често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним |
| ини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млад |
| ало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и да |
| ећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај |
| но, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У св |
| лазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочита |
| железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту |
| се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... тре |
| тписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли |
| према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, др |
| <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко ка |
| мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не |
| мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио |
| ам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне г |
| ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке. |
| х притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читат |
| ни који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не та |
| твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигд |
| {S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекине |
| а.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се |
| ност била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотво |
| у и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, |
| било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више н |
| гали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једи |
| је које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он |
| с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови |
| убави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубац |
| <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се м |
| авали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама ко |
| њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Кале |
| роја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на У |
| риге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек ка |
| цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од |
| а несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти |
| е удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао |
| ђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити пос |
| љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципел |
| не.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су с |
| њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није |
| ко непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на |
| у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаин |
| бе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S |
| инило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнији |
| нетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на др |
| и му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена ви |
| о је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> |
| гове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... |
| ло остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош о |
| ло се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми |
| ко се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Пове |
| једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </ |
| ине стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на слав |
| tle>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме з |
| што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо |
| ано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је т |
| га, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да т |
| и си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што с |
| {S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те |
| мала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина ј |
| твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је |
| стати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави. |
| празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па м |
| есносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да с |
| ивот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зор |
| а слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби ч |
| и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју |
| шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припад |
| , по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек |
| идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица |
| и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између |
| има себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од разв |
| н сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи. |
| утра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу т |
| ству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једн |
| н јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати ј |
| гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен. |
| није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка |
| ме Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни. |
| ће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ н |
| могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са |
| говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{ |
| м своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То |
| ић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове с |
| што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себ |
| орка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>З |
| и ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али |
| е, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли? |
| им.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш ка |
| идим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> |
| нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, |
| , варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мај |
| ребам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све и |
| ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од д |
| овори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову |
| е сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе. |
| те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жељ |
| у то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Мило |
| та и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живо |
| ћам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, к |
| му једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито |
| ивота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја |
| коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од го |
| спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећ |
| оје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјут |
| пије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по |
| одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо врем |
| S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у |
| рошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку бе |
| веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - К |
| не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чини |
| дан циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред преп |
| ика, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео |
| е волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује |
| , и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио ј |
| де за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари |
| ко не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи п |
| ди и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема |
| ра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није мог |
| длучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све |
| говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се в |
| а се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио с |
| збиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <titl |
| </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек т |
| а, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> |
| утра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</ |
| а је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и м |
| ала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од |
| мрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они |
| ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново |
| и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још |
| е, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегав |
| је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мал |
| ледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица ј |
| о је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без ред |
| богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{ |
| ног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили |
| p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њен |
| знад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да |
| ао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат |
| вакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ни |
| и људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као |
| /p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два н |
| а је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњо |
| ека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S |
| и ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар заме |
| болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, п |
| , говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ран |
| ја сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глуп |
| а на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није ме |
| там и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољ |
| д старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - пр |
| а се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, |
| прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столи |
| {S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Т |
| одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} |
| и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="23 |
| и чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће с |
| о заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одоб |
| ши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој |
| олидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутр |
| и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она др |
| ак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Вели |
| са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауст |
| да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свак |
| ти.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположе |
| Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p |
| ли други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта те |
| оставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се |
| можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како д |
| и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот |
| ина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од с |
| кав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у то |
| имо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зо |
| о себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И м |
| срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> < |
| е знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте |
| бе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја |
| реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео с |
| била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога дра |
| све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био об |
| лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам |
| потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре |
| ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек |
| у.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запа |
| ма између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приме |
| е из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је |
| , треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је мо |
| ошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар т |
| љиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена с |
| вих веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и |
| орка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кај |
| ишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима доша |
| бавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку б |
| рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтск |
| т, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наи |
| дићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје |
| те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живот |
| и међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брз |
| ти овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мис |
| најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком |
| пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само ко |
| сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим ј |
| меравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задово |
| p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је |
| је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зл |
| је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несре |
| љути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави о |
| да изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била |
| ли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Наст |
| ртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену послед |
| таве".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај |
| да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то ј |
| се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим |
| овољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и |
| слите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде |
| воја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно теб |
| ишта што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини |
| о једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало |
| - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицо |
| о...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се пр |
| и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једн |
| ене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали |
| е једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати трен |
| е личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 1 |
| еће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх |
| S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци |
| , - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети |
| ез сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да |
| ђу нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> |
| о се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо |
| Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше в |
| Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> < |
| кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите |
| чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Н |
| ћи смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n= |
| да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцка |
| тати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не |
| а да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни |
| ћем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до са |
| ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих поб |
| више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског г |
| p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она изм |
| Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала за |
| ислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледа |
| {S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош п |
| имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа |
| је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам у |
| <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се |
| ињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове спомен |
| а будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме |
| видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала с |
| а <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имал |
| е волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико |
| и који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме |
| како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тр |
| .{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало |
| веку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</ |
| ...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна |
| у му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} |
| ити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири |
| чито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањал |
| чито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањал |
| руго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер тво |
| својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између |
| епоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писм |
| облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад |
| , тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку |
| p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешк |
| , да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помог |
| раде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{ |
| моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни |
| м наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко о |
| е гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово |
| о близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш. |
| ће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p |
| S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и |
| ајзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усре |
| ну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо |
| ако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; |
| тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте |
| и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то н |
| смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз с |
| .{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S |
| Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну с |
| очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено с |
| или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров |
| треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само |
| ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву стр |
| о за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад |
| Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје |
| не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни |
| и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осм |
| ијатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем по |
| рецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} К |
| дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се |
| Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли ш |
| притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја вол |
| оме... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, оп |
| драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су ве |
| мо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, |
| онови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас.. |
| p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, остави |
| да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја |
| вежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија наг |
| оја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} О |
| гања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љ |
| ћу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће д |
| b n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за |
| је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за |
| век.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечит |
| ну, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само |
| и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и пр |
| Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{ |
| а.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има |
| е очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити |
| ике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спуст |
| е могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што |
| ише нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад м |
| ису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном |
| кић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвока |
| .{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, |
| ше стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађа |
| истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек ж |
| т истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желел |
| ала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово п |
| </p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, |
| наш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу |
| , ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мо |
| {S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја х |
| елом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах |
| n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми ш |
| ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} |
| мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да пос |
| а њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је |
| се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осме |
| ед тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја |
| вити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме |
| ла моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три |
| ио већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ов |
| ерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Ма |
| е видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док |
| јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Е |
| >"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оста |
| p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли зајед |
| си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло во |
| </p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог н |
| огу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми ј |
| сле подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, |
| и, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Ка |
| {S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадн |
| да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да |
| а остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, в |
| , савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оста |
| ворени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; |
| сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана |
| тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - |
| је место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - |
| а пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде |
| еђа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање |
| што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али и |
| ита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Не |
| овољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји |
| само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по |
| .{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила |
| наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш п |
| ве што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, мал |
| p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехиват |
| лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер в |
| рдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена |
| , па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ |
| ере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај |
| ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо и |
| з канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, |
| } Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш |
| <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ |
| 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживе |
| > <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, оза |
| је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му он |
| ш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стањ |
| ам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали с |
| наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спав |
| <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је |
| .</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и увере |
| од своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} |
| ни ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, |
| има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот |
| еко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на м |
| те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у ли |
| знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако.. |
| оспођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролет |
| из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Зна |
| м.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{ |
| сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа н |
| око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја |
| ао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут |
| а терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и |
| , драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме у |
| .{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој |
| .{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој |
| обу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат стари |
| <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја |
| сле подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прош |
| i>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло нес |
| ем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и в |
| наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну |
| а сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети |
| ици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.< |
| сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам х |
| ју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацрта |
| } Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тре |
| ам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> < |
| p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти. |
| далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе |
| има.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдр |
| смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S |
| мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{ |
| м спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица |
| : то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим им |
| в.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} |
| а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветров |
| Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да |
| кад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не де |
| и твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали св |
| твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој зем |
| м у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш |
| ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом |
| ене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, |
| писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по |
| ола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништ |
| је осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио |
| да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да ј |
| е и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Сел |
| оју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успе |
| и моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав проти |
| а друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућнос |
| ца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чув |
| ну коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако су |
| </p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} |
| о вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила д |
| ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијан |
| Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S |
| Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети р |
| моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} В |
| сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли м |
| немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна вели |
| и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти |
| риса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живо |
| . и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседни |
| ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амали |
| Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва |
| а је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, |
| Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим |
| одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и св |
| ста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом све |
| едницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се |
| личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{ |
| , које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Бу |
| пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији б |
| старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у |
| , ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си т |
| ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> < |
| уд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло мал |
| бе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више нег |
| слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико |
| ако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се |
| вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га вод |
| драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумет |
| е Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебн |
| .{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и о |
| који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена |
| пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај |
| ан велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази н |
| Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, при |
| што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје раст |
| предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} З |
| и.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој ж |
| в; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, |
| сова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје |
| ког трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је |
| Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао пошто |
| ена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> |
| на душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја са |
| а ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећа |
| мо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују |
| да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети нег |
| пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајк |
| Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да чи |
| ш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p |
| } Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је |
| } Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помис |
| .{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, св |
| .. </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} |
| отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из |
| с би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> < |
| ријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железнич |
| ила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви |
| еленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу у |
| на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да |
| упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца. |
| ије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универз |
| добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од |
| удућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мир |
| пуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се |
| е да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се по |
| Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац |
| Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена.. |
| ј нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је и |
| ка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и |
| ли да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, |
| нило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљут |
| о мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - те |
| - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и н |
| долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест |
| дељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклоп |
| начи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу |
| о тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хте |
| а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је го |
| ла се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се н |
| шу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш |
| ло од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не |
| ренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут. |
| е које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на нек |
| } Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> |
| начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству |
| ељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена остави |
| Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до крај |
| ко идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица се |
| штво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала |
| шла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у тво |
| ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S |
| ој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалос |
| у коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те вол |
| l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају |
| извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београд |
| } Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од |
| ој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само |
| слити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и |
| ближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица пос |
| ик осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и доне |
| е се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је |
| х пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у |
| оду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу |
| лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који на |
| в.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално прив |
| ак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и |
| га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила |
| главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто д |
| ма и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрх |
| д су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу ј |
| наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, момен |
| срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом |
| а обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у |
| ни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвили |
| да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвал |
| есече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључ |
| емић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он |
| .{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага. |
| требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. |
| ка рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова н |
| туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето |
| мила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле |
| ед њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видел |
| Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и |
| ћивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на кап |
| главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушава |
| ара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комши |
| а кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад чове |
| између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће пр |
| пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а |
| д куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљ |
| лосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љ |
| ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутња |
| олим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапу |
| обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Је |
| али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и |
| еднога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зара |
| ла је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка. |
| /p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљ |
| јавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај |
| ш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу |
| ту сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, |
| ро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је |
| ним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја |
| то, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта д |
| уту.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била |
| ивота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Инач |
| г, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас |
| ој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним послови |
| Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог |
| } Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да с |
| сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми |
| , али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Поглед |
| } Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми |
| ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сли |
| .{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љу |
| теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па |
| рстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне |
| е жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех |
| асамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било кри |
| .{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у |
| ти.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало. |
| деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијаман |
| и.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били ис |
| стављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмск |
| на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет |
| Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде |
| , поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чи |
| и у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, |
| ије допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} |
| ш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па ка |
| ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано |
| приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајм |
| и, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала с |
| итету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву бе |
| егова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, заб |
| за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљен |
| егове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би |
| ивота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и с |
| о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико ук |
| јао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан |
| ао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, |
| јеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини чи |
| ете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сија |
| ју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе је |
| утка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стега |
| и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му |
| спишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да |
| стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја |
| и се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да |
| а.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, |
| обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лам |
| ништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због |
| гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична мос |
| анак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала |
| ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаки |
| итички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се рук |
| Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму |
| своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке у |
| виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песни |
| се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гура |
| Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави |
| ош трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у |
| ничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за са |
| а, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турч |
| кав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стр |
| <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мо |
| l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погле |
| кама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто т |
| по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда ску |
| ад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{ |
| мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} С |
| е са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су |
| е младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо тра |
| е и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт ко |
| е решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значил |
| ош мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се уск |
| на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша |
| довољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитов |
| мо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико |
| екор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан |
| рага, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна т |
| Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, гал |
| илошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанп |
| .{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела |
| а увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења. |
| ди јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који |
| пустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јут |
| на рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Он |
| рзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>с |
| уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио |
| </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног |
| ко трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, |
| живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица. |
| p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> |
| ест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се т |
| стока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим вид |
| а кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торл |
| било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина плани |
| е гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и реч |
| етпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени р |
| успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто |
| веће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних леши |
| облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, тра |
| ад провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно |
| која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћ |
| а дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се |
| > <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанс |
| летане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је тр |
| Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим н |
| и бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{ |
| апља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади |
| сле, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао |
| у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по кој |
| станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно |
| S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке ко |
| ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагони |
| ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасцикл |
| /hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза |
| ли гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је ле |
| узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зорки |
| бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног |
| е дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове |
| али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузм |
| уб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама ос |
| ање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним |
| не откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских вели |
| ад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хар |
| S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се |
| е онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb |
| ако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију |
| еће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут с |
| е се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим |
| ћу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала са |
| ежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази ј |
| чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, |
| на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен. |
| са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хте |
| рала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га |
| ш две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа п |
| S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одг |
| ва прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка |
| плашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци мно |
| капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је јед |
| ана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала св |
| капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да м |
| у огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</ |
| оје је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на о |
| је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову |
| одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситни |
| о осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соб |
| ши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове |
| заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки нач |
| а право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних љу |
| резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, ал |
| т и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најз |
| тку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли |
| вите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била |
| ом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели са |
| у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну свој |
| о једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се |
| меју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана |
| зирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџи |
| <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то ч |
| их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко мога |
| оглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмер |
| лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, к |
| } Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су ј |
| ла га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе ст |
| зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упит |
| , и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих нећ |
| иве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурен |
| под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам |
| десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за к |
| тан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црн |
| е умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, |
| кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у к |
| а реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не бу |
| му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репо |
| ућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је п |
| ава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи |
| жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртв |
| и и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> < |
| ћи по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Ал |
| p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је |
| наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубров |
| злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртв |
| ко лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је |
| тињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" / |
| лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у |
| > <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста |
| оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се |
| старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа |
| да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису м |
| тву Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-ин |
| а, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао је |
| паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве |
| Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто |
| ности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и разм |
| Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати |
| ешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најл |
| Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки п |
| то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало |
| ва гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шт |
| Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштеро |
| p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је мој |
| ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак ка |
| да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су |
| већу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његов |
| реба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бој |
| дим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што |
| сланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како д |
| ељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митроп |
| а се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод |
| на, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан ко |
| о у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb |
| - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> |
| она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као тал |
| кују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је |
| .{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} |
| Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и к |
| , изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба. |
| Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, о |
| , клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} Т |
| час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео |
| у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле. |
| е којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одва |
| не груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене рук |
| учила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p |
| лађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да н |
| дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати ј |
| ђено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлил |
| аква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су н |
| ого...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и |
| ; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба |
| с за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче |
| бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да |
| г песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> < |
| о је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сун |
| уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једн |
| р родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави д |
| p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, |
| бу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је наз |
| авале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној |
| ек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од |
| није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту п |
| авниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати с |
| се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удар |
| он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у |
| ог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јес |
| а и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се |
| е свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући |
| у, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто |
| иког видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, |
| аги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бен |
| отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младост |
| био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу н |
| риплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим има |
| оред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, |
| авије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, |
| човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је бил |
| његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> |
| , док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче |
| , - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позориш |
| је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, поста |
| а трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са |
| чку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад |
| плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињ |
| у и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, би |
| нио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изг |
| ио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, |
| велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевин |
| г спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је пок |
| љом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао го |
| кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{ |
| а да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска |
| ерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срц |
| ава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, |
| {S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако |
| </p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједан |
| од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задово |
| ко дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу ј |
| унце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам |
| продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта с |
| е бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била |
| ујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p |
| се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане |
| Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види |
| куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим вел |
| г скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је не |
| е црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле с |
| ана кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе |
| а соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, |
| твар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју |
| са на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чег |
| на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p> |
| за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још |
| му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си |
| жеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом сна |
| не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен |
| и грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње |
| прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре |
| } Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није виде |
| оба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што |
| и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га п |
| ан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу. |
| ре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост |
| се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, |
| довољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији |
| 32" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам |
| те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима |
| вако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим п |
| страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са |
| Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{ |
| е гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што ов |
| уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног |
| {S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је |
| ђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се мес |
| хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обу |
| књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> |
| , прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај бић |
| Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је |
| це.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је о |
| !{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као |
| о је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, |
| своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да види |
| уче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куч |
| у топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још ј |
| itle>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> |
| Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити ст |
| донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је |
| гради драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавил |
| ча, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се д |
| оследња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се н |
| ену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био |
| гао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све |
| p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у к |
| редњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за де |
| ремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p> |
| >Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча |
| је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је |
| /p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - |
| ди човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} |
| ји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Вр |
| старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Ниј |
| из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оств |
| независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се |
| - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка ве |
| ао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> |
| жно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџиј |
| {S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љуб |
| Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="1 |
| екао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одгово |
| му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p |
| ић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да |
| авикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло из |
| капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је до |
| , он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао д |
| станака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се н |
| из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{ |
| циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњи |
| познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, |
| зимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао |
| изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане |
| вник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варо |
| е била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влаг |
| бљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили |
| ву му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна п |
| .{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није п |
| цу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњат |
| правити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излаз |
| о и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној ре |
| ="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће |
| упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. < |
| мад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="16 |
| ника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, с |
| неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава ве |
| живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и машта |
| каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</h |
| е још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала |
| није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као кру |
| сподин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног слу |
| о?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одлич |
| ештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одг |
| драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује в |
| положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности |
| и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју |
| ичну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред |
| , да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз м |
| , Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућ |
| ивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси |
| да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... |
| мићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p> |
| ај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало пома |
| јдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју |
| неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили ова |
| је којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је |
| агонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род. |
| - Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се о |
| ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драг |
| емићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - М |
| лији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка |
| Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не забор |
| маш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да из |
| и доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђини |
| повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - |
| о, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај |
| тавише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није с |
| овао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало пер |
| ије дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је д |
| а само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога др |
| осадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не б |
| каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког жи |
| коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удат |
| ритискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, |
| д љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољу |
| адна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо |
| крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све |
| <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очим |
| право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за не |
| је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која ј |
| ткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ни |
| е готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком |
| ародна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. < |
| окретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира |
| стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пија |
| хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном |
| hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извад |
| ивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у |
| е претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад |
| а и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је |
| поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади |
| ач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигаре |
| фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежа |
| Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, |
| а да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику |
| о како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна |
| загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, об |
| ји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио д |
| сна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одгов |
| чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дуб |
| мић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно гро |
| >Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубље |
| твари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немо |
| крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после |
| ари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за у |
| ва га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одврата |
| } Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љуб |
| кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја |
| азао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, а |
| Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући |
| > - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с т |
| амо да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Мило |
| > <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић по |
| > - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што ј |
| ...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је |
| усти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво ме |
| једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црни |
| hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био |
| каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде |
| м како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Љу |
| прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле це |
| а скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више ни |
| ло у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и ос |
| евих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је об |
| тска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанс |
| у биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима вид |
| а на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих |
| му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и |
| је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао |
| ао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зор |
| и јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си |
| ка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једи |
| у кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је |
| ато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - пев |
| ологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како |
| ено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле пл |
| полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они |
| е био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жр |
| у, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му |
| /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно |
| ари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који |
| с... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претсе |
| лучај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена к |
| } Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Ва |
| еба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније д |
| ји је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи |
| зију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Унив |
| ци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео пр |
| галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберс |
| е фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана. |
| " /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни ч |
| } Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} О |
| ти, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упра |
| изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на |
| ећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубо |
| му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће и |
| питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило |
| има му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекиван |
| х снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпири |
| ментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20 |
| оразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти к |
| м која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини м |
| нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће |
| е дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван кућ |
| педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је б |
| обећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеван |
| сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади са |
| вађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако про |
| па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ни |
| > сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драга |
| положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двој |
| о.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</ |
| ед најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат о |
| ровео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тр |
| има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два |
| <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплака |
| ња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она уб |
| низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у вр |
| у.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крил |
| је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид зај |
| његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за |
| вести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо об |
| дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ћ |
| срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина |
| мантичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох |
| најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка ру |
| заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублаж |
| е осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развије |
| ан јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној проби |
| ог поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} М |
| исаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрз |
| тавио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако р |
| земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне в |
| а, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутк |
| улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први |
| граду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} |
| да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном м |
| } Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле о |
| им према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, |
| .{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што |
| о хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} |
| аницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се пре |
| сто.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У |
| о неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати |
| жно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети |
| госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који |
| рима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли ш |
| {S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", т |
| амисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на |
| од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сур |
| куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарност |
| ја га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не уме |
| ед себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично б |
| о: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те |
| и понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загос |
| духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота |
| м? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љуб |
| е он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди |
| је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све |
| Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{ |
| е осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајск |
| редноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским посло |
| јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, ц |
| собан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" |
| драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге |
| а, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупи |
| то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да |
| верзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио |
| логу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Ку |
| дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле позна |
| ова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад ј |
| плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} |
| <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Љ |
| намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али |
| лал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} |
| му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадал |
| Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опа |
| вори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових гру |
| помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту же |
| носио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p> |
| о свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећа |
| а носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници нос |
| као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се |
| лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стид |
| је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем |
| је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице |
| требе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне ск |
| ве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали ов |
| ешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p |
| евао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невес |
| вари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек |
| есне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с кој |
| ицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову рад |
| вао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних ме |
| и, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао |
| о мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се |
| књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није |
| ој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, к |
| код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођ |
| у за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по |
| о отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се ди |
| је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала |
| ткако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних ст |
| о калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се румени |
| али глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци |
| ада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није м |
| и човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског к |
| емић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, в |
| ника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала |
| ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} С |
| црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фи |
| ов и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у ов |
| ће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом ра |
| овољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племен |
| ине више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један њего |
| у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S |
| звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{ |
| хов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Ј |
| , крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је ст |
| оцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{ |
| природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима и |
| је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} |
| је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Ми |
| огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> < |
| ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то |
| нципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својо |
| а пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинул |
| аке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} |
| ана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино шт |
| оја је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она |
| ји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слобо |
| вале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића к |
| њад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић ј |
| е крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења ца |
| лико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у |
| ава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позл |
| ом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћем |
| чало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Б |
| арошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна т |
| рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека. |
| <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одго |
| p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави |
| то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска |
| рце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону |
| n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече |
| ? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо |
| проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и |
| тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, с |
| шаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, т |
| и ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пу |
| и посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замиш |
| Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је |
| е бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај п |
| леко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи |
| е.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био |
| и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова прир |
| о по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без и |
| радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мук |
| авке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је он |
| n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција |
| ме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и |
| резало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту по |
| вај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уп |
| усте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осе |
| - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у ли |
| н драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да чо |
| аконима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што |
| а, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не ужива |
| епа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла |
| сећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што р |
| ћни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше |
| ње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и с |
| унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране стар |
| ући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са |
| као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да н |
| ој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја пр |
| , коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наиз |
| срећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку н |
| ио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у |
| у проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене су |
| оче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире |
| на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више г |
| рнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао с |
| прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са |
| ћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> |
| ава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека о |
| ремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Сант |
| да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је сви |
| ује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружењ |
| драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који с |
| нце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стол |
| Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и |
| а Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико |
| и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> < |
| се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{ |
| а су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео најв |
| к био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим |
| е, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> се |
| његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страш |
| .{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мај |
| ише нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене сам |
| зини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Неприја |
| мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - |
| {S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цед |
| ине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га |
| етвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у т |
| гу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се |
| м и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како г |
| > <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестр |
| било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био |
| а га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суз |
| ио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник< |
| сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки м |
| више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунак |
| десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежи |
| а Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомич |
| пуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа |
| се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - |
| авати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је |
| речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око |
| бро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </ |
| а боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љуб |
| живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} |
| откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку |
| азнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, каза |
| оја ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверав |
| сно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако п |
| у ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седе |
| м секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор |
| ј захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равно |
| нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> < |
| народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита |
| а. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по |
| а која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, по |
| мисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, зан |
| улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово за |
| уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом |
| > Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека не |
| , па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи г |
| безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> < |
| шина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћо |
| омитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили |
| а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић |
| а у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, |
| инистра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се |
| Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног |
| .{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, ср |
| а, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа у |
| оро, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>о |
| рафских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шег |
| p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази |
| да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како |
| уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фи |
| у. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београ |
| омилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и д |
| чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p |
| основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. |
| без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним с |
| ашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала |
| на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за |
| штачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош б |
| пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади ч |
| чати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он |
| л ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - |
| соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она н |
| ка.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зо |
| едакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица ово |
| њао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђе |
| {S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судби |
| и увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу ве |
| .{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога |
| ароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, |
| м; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и јед |
| к ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се н |
| лази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђа |
| улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану |
| и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полиц |
| и, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позориш |
| них старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први п |
| којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и п |
| кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то |
| ле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су с |
| о је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, |
| са свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особин |
| ицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то са |
| , узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стих |
| ви имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би |
| мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље |
| игуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско зн |
| а, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоре |
| ад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда н |
| ом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S |
| и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се |
| е, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </ |
| и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се |
| из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је |
| ршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један |
| њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце |
| ркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци ж |
| илош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу је |
| а његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да нап |
| на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, |
| у задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отх |
| да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађе |
| лони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали |
| т је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево |
| на, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перунико |
| таклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звез |
| .{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола д |
| вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог |
| е пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом К |
| итају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, дв |
| , треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, |
| . како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p |
| а њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави |
| ди на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на |
| двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости к |
| шеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било го |
| сле је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове з |
| Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка пр |
| .</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!< |
| у један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са шко |
| ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу |
| де и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - В |
| небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љуби |
| ир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та |
| то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>д |
| у, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихи |
| оји ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</ |
| Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... ф |
| они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p> |
| да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песн |
| ремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба стр |
| рити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуре |
| о смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од з |
| стог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље |
| ао каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме |
| биљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излиз |
| ске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштују |
| ико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на |
| ком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чин |
| рата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очи |
| 4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је |
| сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њен |
| ци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од |
| блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да проб |
| Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај м |
| ако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов шта |
| ибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са по |
| је тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, м |
| у има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, |
| адника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>П |
| а и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима |
| лог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пишт |
| , који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио |
| ечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овак |
| и дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевити |
| егу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово ш |
| нута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се |
| кле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна за |
| ди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет |
| порода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунц |
| у се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које с |
| кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео је |
| .</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од |
| ли момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је запо |
| о што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо зај |
| довољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад |
| ке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и |
| тет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком годи |
| ско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљеви |
| и очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим стол |
| сно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, ду |
| , који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, |
| оглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топ |
| нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, ј |
| њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош |
| олничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с |
| етали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, |
| ајлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће пр |
| као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико пре |
| ција поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајах |
| че.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи |
| за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не уме |
| ар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p |
| анство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била |
| рема којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала |
| кружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица |
| лаву на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из ле |
| етварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим обл |
| ли, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сум |
| ући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Он |
| ом прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата |
| ем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме |
| шеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испо |
| људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки изр |
| рали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветал |
| аве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешил |
| ам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- |
| данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце н |
| на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селен |
| а младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагњ |
| .{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуд |
| у арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> |
| На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко |
| Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у то |
| баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у |
| у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се све |
| теним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи гр |
| ама... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад ка |
| рску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помо |
| вај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уз |
| једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагал |
| дених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не однос |
| ан, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним ве |
| а подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан по |
| и мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} |
| је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под |
| склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрди |
| раним.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се см |
| Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, |
| га.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео. |
| д куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, а |
| је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло д |
| ародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што |
| .{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и м |
| i> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад |
| , па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је цр |
| ачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело ј |
| утих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа ору |
| ачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и веру |
| љубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S |
| S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псо |
| Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто др |
| </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће м |
| циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече |
| а стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мисл |
| ући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из ко |
| </p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмо |
| Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном п |
| ја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, |
| учке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шум |
| коши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости с |
| ло се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је п |
| па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу сво |
| ак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хо |
| .{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од ш |
| лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као |
| лош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је т |
| траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда |
| лака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Ви |
| тога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај ц |
| ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш |
| етку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом |
| на.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chap |
| > <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покрив |
| ашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, |
| већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка |
| мљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац |
| тница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју |
| елу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остав |
| бливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Види |
| кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се |
| вно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> < |
| та оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи |
| тних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која |
| д сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје к |
| упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине. |
| иња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што |
| ивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициск |
| булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке |
| аки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се |
| ан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место г |
| и хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула |
| а на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душ |
| бе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} |
| ена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и |
| желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, |
| убиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем сп |
| ри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се |
| b n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се та |
| и му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је |
| а као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је гл |
| која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој од |
| здух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група |
| Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либад |
| ријал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништ |
| са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, |
| јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој |
| вима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству |
| требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p |
| знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засеб |
| како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она од |
| е велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим. |
| ити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећ |
| пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је так |
| рвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало |
| собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени ка |
| , не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, ал |
| оћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти з |
| авила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново кл |
| је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркут |
| у тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи |
| ље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле |
| ава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и |
| три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна |
| животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад |
| кс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватро |
| S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио вел |
| <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} |
| твари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прил |
| S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{ |
| ко је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико |
| чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем ва |
| и јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{ |
| орка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех п |
| е сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где |
| седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали |
| ови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазни |
| и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче |
| ила је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за |
| било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од о |
| му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избриса |
| мо бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{ |
| ролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши в |
| Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драган |
| је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} |
| нског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганск |
| су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није из |
| етљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благ |
| бица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по об |
| ље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расл |
| тским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краље |
| сти коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су с |
| е довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у ком |
| n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инс |
| надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим |
| , види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се |
| ва хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођ |
| ник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, |
| прслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црв |
| ојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверз |
| розничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове н |
| <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажубори |
| шта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени п |
| ле пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича |
| ела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале |
| д се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали |
| се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо развед |
| љи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку |
| емића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S |
| ди њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству |
| да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, п |
| меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало |
| гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад |
| /p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, |
| и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци п |
| олим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком |
| ст се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе |
| избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} |
| ња кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако зад |
| е с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} |
| Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за |
| ганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених |
| а му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све ш |
| о поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није до |
| {S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклон |
| - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала |
| ви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог |
| азе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра гото |
| и часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две з |
| е се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов к |
| тнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S |
| ој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је |
| а, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од ње |
| мем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... |
| у, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </ |
| ларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева спомени |
| орода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде |
| ре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра д |
| и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, кој |
| који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош |
| о пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зн |
| едно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као |
| бранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летњ |
| Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто од |
| , која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} |
| о, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био уз |
| ринарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједан |
| али да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, |
| у у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сва |
| ала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, |
| куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да |
| а удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово д |
| шиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском ши |
| кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истица |
| ши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела |
| роши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је |
| собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка г |
| ивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над но |
| ивот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају |
| ући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешиц |
| говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, го |
| ео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ з |
| , и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор |
| улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да ника |
| бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака |
| , повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена |
| ратије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхо |
| м поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се на |
| > <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орма |
| х гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занеме |
| ца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи так |
| здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, бе |
| накав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига мора |
| ежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази посл |
| а суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око |
| нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> |
| столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њихо |
| нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> |
| осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} А |
| длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану |
| акла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она |
| трах! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно |
| <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозо |
| ад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама сам |
| ли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жанд |
| је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу |
| оја се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти |
| о преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је |
| ети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око о |
| гутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су |
| но, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ни |
| и твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{ |
| ош неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женс |
| ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у см |
| први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> |
| ре у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступ |
| или су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женс |
| лаго, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане |
| ико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на |
| , природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне с |
| се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује излас |
| је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То |
| е разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, |
| водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна |
| пита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, |
| о опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онд |
| иче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" |
| а, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{ |
| је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва |
| дан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{ |
| Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, |
| Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване |
| а магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.< |
| вотом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедн |
| ро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љуб |
| ио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S |
| о.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час |
| олело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, г |
| е се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочит |
| ичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> < |
| ена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгу |
| како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао |
| ивади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено л |
| д да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покр |
| где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује |
| } Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је б |
| и да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову |
| ић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на |
| и рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n= |
| а.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојан |
| ост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека нераз |
| никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="3 |
| иже знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род у |
| ној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојк |
| ле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, |
| они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре нег |
| у поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, са |
| јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је |
| гли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовск |
| деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није в |
| лону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{ |
| ржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажу |
| них лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у из |
| хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило |
| етињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрим |
| е, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нис |
| нда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигну |
| сније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао геог |
| сака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потица |
| ела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црт |
| давно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чул |
| .</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне зна |
| вне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код |
| ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вешта |
| да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете с |
| ин... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранко |
| вај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твој |
| задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p |
| ти, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су |
| сланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не |
| прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно но |
| Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку. |
| човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпостав |
| Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, |
| p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S |
| несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очим |
| путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром вазд |
| старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке |
| гана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду. |
| љана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очи |
| за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких сн |
| ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <d |
| ремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мреж |
| сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брат |
| {S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S |
| вљене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан ка |
| ан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом |
| ава?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} |
| S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор |
| ности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на врем |
| hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге |
| етити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да |
| ле биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од |
| о, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слоб |
| је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари |
| Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљ |
| смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочи |
| ежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду |
| и своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на |
| тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо |
| календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачк |
| а сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, морал |
| и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода. |
| за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видици |
| а пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светл |
| ена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он |
| Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта |
| гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Свој |
| ек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га |
| од и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Креми |
| да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова |
| јке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не ра |
| ању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} |
| агонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио |
| ану - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они д |
| девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи |
| као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p |
| о луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је сво |
| е цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су |
| ама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали |
| /p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарно |
| ку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они мла |
| не.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и пе |
| м осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они ос |
| аца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| е рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се о |
| фере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под терето |
| ру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} |
| цепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, |
| {S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} |
| затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Н |
| који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Б |
| рпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај в |
| њом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао |
| ао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цве |
| Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао |
| , нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања стари |
| је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се |
| предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> |
| оцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још дол |
| аше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јав |
| е, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола ки |
| зглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или круп |
| ове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег |
| о, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је |
| } То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се с |
| е које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за је |
| > </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} |
| лош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?. |
| е је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола |
| це је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пека |
| моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош |
| е.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њено |
| евале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, св |
| тем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с исто |
| жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те |
| ћи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је св |
| ди прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и д |
| отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориш |
| и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задо |
| ставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањ |
| се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећ |
| цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Б |
| се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Laisse- |
| ти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљ |
| {S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што |
| изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањ |
| љиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви стол |
| е испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како т |
| руге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако |
| >Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по чел |
| ју вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем |
| бјашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле ка |
| , држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозд |
| ка он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност м |
| они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута |
| е леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и |
| е, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку прек |
| ак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; сам |
| ричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих |
| влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{ |
| а шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изв |
| у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у м |
| летео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, |
| обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је мило |
| шена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак |
| ла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помоз |
| црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену |
| обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>смести |
| ђаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова бо |
| а.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одм |
| де досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао |
| <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико зах |
| либе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили |
| ен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, |
| ци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било |
| } Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће т |
| , на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузи |
| отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све |
| че, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова |
| адали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} |
| вици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, ј |
| p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети |
| ос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила |
| као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, п |
| о из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо |
| , да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа в |
| а љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар |
| икад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n=" |
| ат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места |
| задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе. |
| не потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне прија |
| дбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар. |
| је не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево има |
| у је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гоми |
| у месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које |
| ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце м |
| ху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешач |
| ође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је бил |
| који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Т |
| олим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и ниско |
| ле државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај |
| {S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних к |
| ћао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, пре |
| могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем |
| али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{ |
| е за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и |
| p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није доба |
| ва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спушта |
| ку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је |
| био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. |
| но што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да |
| ци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих к |
| ежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном |
| м треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке |
| ог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и |
| а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. < |
| ава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су после |
| ташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ов |
| болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових м |
| дела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на |
| е мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би под |
| лошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрште |
| ви били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. < |
| чних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не |
| и о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доб |
| <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала јед |
| насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од п |
| трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранил |
| им двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи |
| су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да |
| S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и н |
| људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у п |
| књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весе |
| без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, |
| чима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум |
| гог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ про |
| м, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} |
| лики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског |
| осветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати ву |
| , стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се |
| тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, |
| обом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам |
| о се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким н |
| алосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити д |
| е са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у јед |
| богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове |
| ишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном мест |
| ам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих мо |
| шу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја т |
| ког цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских припов |
| вата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други св |
| еју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао |
| ече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од ме |
| тога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђ |
| ила је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили с |
| /title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукам |
| са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кре |
| Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис |
| им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на |
| , улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у |
| одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну |
| зад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих је |
| ?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на |
| ани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини једа |
| њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и у |
| народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех |
| пљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Бе |
| тао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориш |
| бар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тих |
| i>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} |
| спод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдс |
| према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута |
| између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом |
| да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове |
| су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти |
| помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га |
| шати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што зн |
| је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад |
| тких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри. |
| ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лаж |
| већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек сре |
| друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загон |
| ти.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} |
| мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које |
| осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он |
| p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претур |
| бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бе |
| вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао |
| но врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} О |
| тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек од |
| се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом ко |
| ?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио |
| се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубо |
| тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да |
| о, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукав |
| безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, б |
| шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде шт |
| <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су |
| рдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одлича |
| излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје |
| и? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код т |
| и.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу |
| рке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије |
| <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли |
| Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих ус |
| да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити |
| ти ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, |
| је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, |
| е за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, с |
| по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који |
| прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвоко |
| у од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се |
| ати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме са |
| тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мис |
| штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су |
| ни споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погиб |
| се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта уп |
| p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви |
| а разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, о |
| Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело п |
| паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању |
| и да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју |
| ић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, |
| о у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разли |
| ропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље |
| Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То н |
| } Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово |
| огледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са ш |
| аницу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници |
| им, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p |
| амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живо |
| дговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш.. |
| рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер |
| да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти. |
| читом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за ру |
| ли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очиј |
| очеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> < |
| каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</ |
| иткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> |
| и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> |
| да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" / |
| један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо |
| јске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, с |
| ји је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвене |
| ли, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двој |
| остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце |
| <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да н |
| отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Ш |
| ре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима |
| јанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу |
| дном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави |
| >Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживе |
| ни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче п |
| у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже |
| и није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна г |
| > гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јак |
| цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и |
| имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, |
| имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?.. |
| као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завич |
| олико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - преки |
| време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини ча |
| књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разу |
| ного, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула |
| до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који с |
| диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је по |
| ико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми с |
| досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, |
| у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лев |
| Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо |
| рни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- П |
| обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне |
| оме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало |
| сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осе |
| ости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да |
| , отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можд |
| рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка сл |
| S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај д |
| у паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њи |
| баром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плаш |
| изу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте |
| е овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови ко |
| кости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота ко |
| шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки |
| га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне |
| а и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ц |
| ју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је са |
| ост.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране |
| е, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} |
| г дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састал |
| говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама |
| Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластави |
| свим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз пр |
| авина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У при |
| ађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комши |
| прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИ |
| рукчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се о |
| ћа, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на ј |
| еш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi |
| ске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језик |
| евањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>К |
| з унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је ср |
| човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачн |
| мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли |
| о старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали |
| та, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром. |
| ви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве |
| су из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак доб |
| благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, брже |
| урбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их |
| ао два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви |
| его овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати о |
| Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живо |
| кцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама к |
| бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чвор |
| на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно распол |
| пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели о |
| сто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и |
| ошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{ |
| а пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не в |
| једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још |
| За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора |
| увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико ч |
| лико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, |
| па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли ста |
| леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бл |
| } Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су |
| дине у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за |
| опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почи |
| равала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнут |
| а би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства |
| .. али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду в |
| чувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни |
| хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту су |
| уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута |
| вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка |
| без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </ |
| а излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, |
| ош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалин |
| .</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше ис |
| он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко |
| S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихо |
| наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју |
| откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито. |
| а, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема |
| pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се |
| измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Унив |
| ије весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта ј |
| које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, |
| рише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао л |
| >- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p> |
| унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље |
| девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p |
| ра. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са св |
| кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Ка |
| у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозд |
| > дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. |
| запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико |
| ји је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаро |
| аздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа нест |
| е имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је ост |
| а, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из |
| Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило м |
| кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја |
| га живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем |
| канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улица |
| осна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Мора |
| S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек |
| ?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ обла |
| и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље |
| од њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно |
| а ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него ј |
| убину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке н |
| > <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а З |
| а окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стаја |
| сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, |
| ао једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} Пр |
| имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве |
| екција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} |
| врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја т |
| } С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и кој |
| >У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросече |
| јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена мале |
| Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p> |
| ању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хлада |
| од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њи |
| рско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви. |
| ти табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џ |
| ју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не мо |
| шљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху суви |
| да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа. |
| дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ст |
| е љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унеср |
| златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади |
| палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p |
| еротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалу |
| кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје сас |
| о промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за ш |
| дан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на |
| за једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни |
| к у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и |
| /title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балк |
| ва бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окруж |
| љан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте за |
| ешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њен |
| ета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ек |
| ке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцул |
| аради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарств |
| дљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом |
| тан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у др |
| може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> |
| топљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, ко |
| својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био по |
| љиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и |
| о писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, д |
| ретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозор |
| ностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено д |
| о, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разуме |
| све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се са |
| ицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи |
| ако је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази ц |
| ло тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био д |
| .{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румен |
| епорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и |
| ени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну кра |
| Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ств |
| } Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, |
| имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам |
| зумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у нови |
| а <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симе |
| покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети |
| е прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани ра |
| рка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљењ |
| је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним п |
| Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и иг |
| прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом гр |
| на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свире |
| а себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и ост |
| зијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу |
| трацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко |
| село у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово дру |
| , цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из соб |
| <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисл |
| их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаки |
| ало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све ш |
| <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је зав |
| е, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотр |
| атрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле гла |
| ким обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> |
| па неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је |
| римети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и |
| х добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу ко |
| ј свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз |
| } На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле |
| ем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја |
| м нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути ч |
| S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећн |
| ил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и |
| да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле |
| без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... |
| извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба |
| у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу |
| лош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, а |
| не.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно |
| и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце |
| опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис. |
| ина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Че |
| чима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има једа |
| и и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Св |
| срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} |
| е баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S |
| ћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду бос |
| една маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S |
| и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па д |
| илош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у |
| ањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја в |
| а између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где |
| рка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Ниг |
| Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, пр |
| ш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче к |
| а су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио |
| и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, |
| оред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртон |
| вом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је м |
| па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да |
| .{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како |
| .{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како |
| ао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране |
| се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{ |
| а са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} С |
| о један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је |
| , као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га |
| да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је |
| само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље |
| ијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка та |
| ијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако |
| око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{ |
| а, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> |
| до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте |
| оје су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова |
| задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутин |
| државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који ј |
| апију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њихо |
| млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао |
| ни наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане. |
| ко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршит |
| се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се |
| ире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завес |
| али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки |
| } С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом вр |
| ежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <h |
| ачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младић |
| - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мис |
| се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је би |
| , критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... |
| ике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и п |
| о с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога шт |
| мицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} По |
| се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишл |
| се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су и |
| весела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно зај |
| наке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио |
| {S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи д |
| Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узн |
| пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изнен |
| ав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - г |
| мачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, |
| едника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одго |
| оји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна |
| нтна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} М |
| бодно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот кој |
| бодно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже к |
| е трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца |
| Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, |
| е да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да |
| ечи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољуба |
| пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио |
| ема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој: |
| као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме сло |
| а, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и с |
| Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је |
| једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредников |
| а ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења |
| ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, |
| иге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p> |
| навао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад |
| ложи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности она |
| риса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живот |
| ју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати к |
| се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и при |
| акију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском |
| с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине. |
| ве драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је нек |
| а само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила уп |
| Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, |
| за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, |
| е је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препор |
| у и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече о |
| ачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све |
| Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> < |
| мети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се |
| еме да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа. |
| млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз дру |
| хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, к |
| ини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи ук |
| оспа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене саста |
| } Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава ч |
| сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није |
| ога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у |
| отребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће |
| сталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и тре |
| т једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње с |
| видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А г |
| ладих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорил |
| е бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрве |
| изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људско |
| ош више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p> |
| прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати |
| бе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, је |
| ада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" / |
| у ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорк |
| лазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелази |
| оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више п |
| но што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S |
| а, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спр |
| злаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи |
| леди секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош уб |
| рима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим |
| <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опо |
| шине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила |
| и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n |
| </p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, |
| оје није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом |
| ман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду |
| у</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у друг |
| своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она про |
| паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инс |
| нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво г |
| ог, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољ |
| 6" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечн |
| он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више н |
| . </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} |
| аћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} |
| ед, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требал |
| аних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме ра |
| _C4.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет |
| 0_C3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после |
| <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа |
| мо један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међ |
| и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва са |
| што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> |
| Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост је |
| ку и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један вели |
| кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препре |
| вог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником гово |
| као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обриса |
| ној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучен |
| је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра |
| ла за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се |
| ио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш ј |
| све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давал |
| њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије |
| да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... ма |
| на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала |
| амо у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који |
| ш је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу |
| вај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би |
| ћа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у л |
| лободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. |
| убљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пу |
| тературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити. |
| илике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот |
| је све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зо |
| ло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једи |
| оз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје |
| има давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слобо |
| не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде. |
| и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој влас |
| Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове сво |
| утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. ју |
| - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} |
| сец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Ран |
| као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитељ |
| ом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи |
| обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као шт |
| управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и сино |
| јим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-К |
| мршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на глас |
| брањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како с |
| а радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је |
| први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто шт |
| и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њени |
| а шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило д |
| ји је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после д |
| толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли |
| је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима |
| ула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S |
| тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто |
| Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи ј |
| е хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не у |
| /p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, |
| ењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} |
| тив њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} |
| има, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те |
| а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које |
| ње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања |
| е маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек н |
| а!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се т |
| уњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је рад |
| сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај |
| ош заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} |
| а, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката |
| } Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени |
| или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са шта |
| ише нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог |
| у цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапре |
| </p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила м |
| здигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуч |
| ићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb |
| <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и св |
| осле прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то |
| а биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, |
| о своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним ства |
| и више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. < |
| г, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте от |
| оге реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситн |
| јности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори св |
| што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зел |
| Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као |
| лазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> < |
| ени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{ |
| мехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> б |
| новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне реч |
| ености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хт |
| енцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} |
| говора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без |
| елој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена у |
| под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена |
| леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до |
| ти неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је б |
| љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која |
| на комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четир |
| најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико |
| твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико |
| , и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с ј |
| је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једин |
| а нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла |
| ичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се ви |
| остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече |
| ознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну ж |
| шци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било пре |
| /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај |
| ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања с |
| најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{ |
| да спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било |
| ад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било |
| } Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на к |
| свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксало |
| ло спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} |
| артије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разноли |
| и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан ј |
| као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> В |
| ед степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и п |
| за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> |
| ао дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећ |
| S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова |
| има муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је |
| е, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласал |
| а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео проч |
| Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној се |
| вот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те |
| у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасни |
| је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се у |
| сио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој чо |
| ада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема |
| , био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати в |
| љивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере |
| дале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред |
| мбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Ј |
| и послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненад |
| .{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у с |
| ма празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте вол |
| Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље |
| ти поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писа |
| н осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан |
| аланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву м |
| шта.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду по |
| а.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И т |
| чи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p |
| времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите |
| олико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Та |
| Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не бр |
| њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним |
| ти.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем |
| S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се |
| ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} |
| а о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, |
| све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да |
| ог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од |
| </p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоре |
| чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допус |
| мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, |
| и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту неви |
| ао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један т |
| S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - |
| ца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на ч |
| ца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> < |
| ашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој |
| онат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише |
| жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој па |
| е кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам |
| подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.< |
| ора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мисли |
| отив здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавн |
| у.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело |
| је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу |
| зилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако |
| епенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било |
| це провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом |
| јат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао пру |
| ли, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?. |
| потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни |
| јта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранков |
| ости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак |
| нистратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено л |
| са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову |
| његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећ |
| диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на |
| једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и |
| ом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из т |
| S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она |
| } Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за пу |
| ће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна к |
| По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано: |
| девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} П |
| астичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} По |
| добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остат |
| енуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и г |
| осао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!.. |
| прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, т |
| ориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <d |
| е кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејал |
| за таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама |
| бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мисл |
| живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми |
| јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него над |
| ако би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, |
| а на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p |
| наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као |
| ачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ в |
| <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кре |
| г звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{ |
| а и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала. |
| , али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> < |
| као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој |
| задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним |
| ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, |
| есту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па |
| шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - |
| или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала прису |
| завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, к |
| уку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бо |
| еме је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учин |
| вета.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе |
| ати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газда |
| ислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div t |
| забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати понов |
| на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се |
| ваца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај |
| да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{ |
| м сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала те |
| аше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варо |
| title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у чи |
| удио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са |
| ! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>О |
| и од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p |
| огађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије с |
| Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... |
| гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> |
| ћате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати свој |
| долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти |
| Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p> |
| ли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стр |
| анства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између |
| начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се |
| јавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} |
| ка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти |
| м за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до н |
| мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, п |
| и, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити |
| ужи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне |
| стави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог |
| <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p |
| нствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је |
| силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места |
| не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи |
| ети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S |
| за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све доб |
| срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али |
| и налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају |
| о.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпу |
| не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је |
| {S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала ј |
| едељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да ј |
| ТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено ре |
| ава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пор |
| њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало |
| одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{ |
| и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> |
| <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на вели |
| p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог |
| :</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог |
| било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама |
| ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису бил |
| а учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризо |
| грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади чо |
| вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искре |
| у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цр |
| у, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, к |
| ежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била об |
| господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелникови |
| купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден вет |
| уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пр |
| је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S |
| ости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђе |
| х, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али |
| конита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас |
| estone unit="*" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пу |
| {S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по поврат |
| последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је |
| а се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, к |
| дом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физио |
| јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је на |
| ст од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су м |
| буркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанств |
| остог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској |
| и да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Ми |
| > <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хт |
| ко изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, |
| , шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу |
| раменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом у |
| екале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехоти |
| разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник |
| није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорк |
| м патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек |
| презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, он |
| , окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, |
| за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пу |
| о боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гес |
| новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој М |
| вота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима кој |
| е Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно. |
| за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он |
| жем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек ве |
| нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места |
| више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срц |
| <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандарме |
| за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики р |
| <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које |
| ед држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је дава |
| ини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Мил |
| рвом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, |
| голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети та |
| у баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што |
| се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о |
| оје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мењ |
| која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са служб |
| добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку стани |
| ан црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} |
| јатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додава |
| ости, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника кој |
| м стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београд |
| могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја во |
| е ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се |
| p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим з |
| ем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, м |
| {S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом п |
| на, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе |
| дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје |
| а се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да |
| о љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом : |
| се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је з |
| или слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто |
| их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша |
| тају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабук |
| је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део |
| том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, |
| ји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу |
| о покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала |
| } Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спа |
| и историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и оп |
| , да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} |
| ереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад свој |
| ричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинац |
| пак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, |
| ава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, м |
| волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби |
| p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из |
| д му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек |
| е као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осме |
| тало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и зала |
| <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извинит |
| !{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајава |
| дног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S |
| н шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерн |
| ма.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једн |
| младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник ј |
| ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - На |
| рала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам ра |
| тезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пе |
| једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пи |
| шила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се ч |
| ници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пош |
| Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви т |
| а на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уре |
| еограду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> |
| то веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ра |
| радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само н |
| сати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи с |
| пусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбег |
| - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео |
| и су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење |
| ос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слуша |
| и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрај |
| ајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате |
| n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај |
| ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истражи |
| Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си гото |
| један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велик |
| са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног с |
| рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ери |
| део има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе п |
| ликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим |
| лободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и |
| к руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивал |
| осле нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последњ |
| највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јел |
| у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим о |
| ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти |
| ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како |
| непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова |
| о је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце з |
| некле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратарев |
| се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један |
| готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Заш |
| орио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улиц |
| и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, |
| ог одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко |
| Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови |
| воја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} |
| } Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} |
| {S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи це |
| ашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} |
| вему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господ |
| радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен |
| рци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој |
| - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер |
| писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које ј |
| и кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад н |
| о кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад н |
| што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... как |
| .{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три ве |
| бог још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад са |
| бог још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад са |
| ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад св |
| и, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек ник |
| х загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је |
| лутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним у |
| м и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па |
| зују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа к |
| себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав пр |
| стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изг |
| а још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и |
| ом великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и |
| живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућно |
| љен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад |
| Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па |
| их другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући д |
| но дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове у |
| , весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, |
| љена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо |
| низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомен |
| дно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се |
| у тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле |
| не, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском руж |
| и.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> < |
| извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу с |
| е на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, ср |
| а стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број к |
| после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни |
| од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml |
| планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају то |
| да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв |
| љала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, |
| ши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у |
| ћите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе он |
| м јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је на |
| наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безбро |
| е ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити то |
| Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне |
| p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на мо |
| какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице |
| сти које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, ка |
| бави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је о |
| и прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ |
| нас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учеств |
| ичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазо |
| х могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их |
| а у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових рад |
| ени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да пол |
| јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> |
| убици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се б |
| је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си син |
| прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p |
| гли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепш |
| <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен др |
| цом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школско |
| естру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразгов |
| мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер < |
| су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питањ |
| ри ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а |
| ције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштен |
| тепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак. |
| после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали |
| саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задово |
| материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити. |
| све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад |
| ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је |
| рена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци |
| е их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима с |
| Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног см |
| вати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су у |
| а да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју дра |
| ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уз |
| ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави ма |
| ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живо |
| и да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће |
| сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патил |
| слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он |
| која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кре |
| су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао у |
| рнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипно |
| узет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - о |
| те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} |
| тица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живо |
| нђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају ка |
| ио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет |
| чан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у |
| ла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред |
| жа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама |
| ледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са |
| есиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављ |
| пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су прити |
| и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свог |
| гледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова |
| овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово зап |
| одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p |
| синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска тер |
| дне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути |
| {S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то |
| редила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то в |
| х покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао ј |
| од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду |
| дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмље |
| Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском двори |
| вољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је ср |
| осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким |
| да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{ |
| ост.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у |
| ремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној пад |
| ј мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим дел |
| ћ друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборави |
| ребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни де |
| ту, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годил |
| скву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главн |
| </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, о |
| му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново пред |
| <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствар |
| ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче |
| ли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха |
| ала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали |
| На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на |
| /p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле |
| праведни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који об |
| , допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су с |
| анови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је нај |
| о.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{ |
| ја је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унак |
| он је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, |
| ма другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гл |
| и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш |
| огу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше о |
| /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плех |
| ако они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири |
| ш рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те |
| одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти је |
| да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} Т |
| - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хте |
| рочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео |
| варена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевит |
| ку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подав |
| и ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - о |
| нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи ме |
| p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, |
| смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у н |
| скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стај |
| ће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S |
| боље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у ср |
| с наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега |
| , није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих |
| шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу... |
| е волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} |
| демо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју п |
| љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци за |
| љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, г |
| срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весел |
| путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос са |
| зо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он |
| , математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људ |
| о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} |
| те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене виш |
| ам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен |
| и се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, по |
| гне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</ |
| вља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих т |
| који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што н |
| аја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећ |
| сушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родн |
| рески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} |
| мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, |
| ије било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су це |
| мрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше |
| нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после прине |
| ате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког з |
| а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо |
| воту више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај наз |
| нтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловито |
| .{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако г |
| мају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пр |
| } - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба |
| та.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта |
| агане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта |
| е далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око на |
| ало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао |
| } Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, з |
| лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их |
| ану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек тр |
| е!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шк |
| то се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједн |
| легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те |
| нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли м |
| поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и т |
| не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.< |
| бичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпо |
| ње није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједар |
| 9" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и |
| , јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена |
| ти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског с |
| смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за |
| ветски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утоли |
| а.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове ве |
| гдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубоко |
| писујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да п |
| али робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да |
| више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били |
| дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више о |
| тета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се да |
| еменитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био |
| м друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у |
| клињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као |
| врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и |
| ојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила с |
| и песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у по |
| решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кесте |
| покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихов |
| но што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку са |
| тајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, К |
| на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му |
| прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидан |
| а за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега |
| скао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кре |
| Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична |
| опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице. |
| још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубав |
| евојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да шт |
| ло.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се понов |
| а, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му јед |
| а живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Зем |
| ко топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори бил |
| тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо |
| уде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Ду |
| ад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино по |
| , Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа млад |
| в скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа |
| ужбе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практик |
| оже наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула |
| шуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаница |
| ереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Пр |
| помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишно |
| што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га |
| је и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе проз |
| ед млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу ошт |
| дним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатко |
| а поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића |
| .</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одгов |
| му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили са |
| p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђ |
| али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли бил |
| а природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; зат |
| би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљи |
| емена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола про |
| по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио |
| зијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен |
| гове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у катего |
| џија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и о |
| људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жен |
| оложења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе |
| избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други кра |
| прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упита |
| } Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слаг |
| те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је |
| та неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </ |
| ужи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, он |
| но све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна т |
| шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које с |
| а јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, |
| оме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки во |
| загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је |
| хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекив |
| могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они ком |
| сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија |
| стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто п |
| дин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Преп |
| адала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је о |
| е таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из |
| прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би ко |
| и.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb |
| ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада ж |
| ју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се т |
| а на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам не |
| да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се |
| разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније |
| воје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, н |
| не.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се поне |
| чун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> |
| ој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у |
| ло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здр |
| {S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите т |
| ећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе |
| ене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се |
| ици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен д |
| житељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила |
| њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљ |
| ђе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - |
| авађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жен |
| ојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да |
| собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје |
| итао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште |
| уџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у по |
| {S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што б |
| јала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је прире |
| Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимег |
| </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце с |
| било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да |
| љно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москв |
| већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он уради |
| е буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до |
| ала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и з |
| м. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и |
| није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пун |
| кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле |
| је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар ј |
| де посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило |
| страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изи |
| алу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два у |
| вала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео |
| је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и н |
| ја обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S |
| послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био |
| .{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколиц |
| 7" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пи |
| сти.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> |
| шло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више с |
| разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред каф |
| ту као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се д |
| нику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, |
| ада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина завис |
| е, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} |
| ћ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно |
| ути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се заустави |
| Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи це |
| 72" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и |
| испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ниш |
| p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се пр |
| само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је |
| мрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога св |
| Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко |
| C3.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назе |
| о свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а |
| есла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитал |
| замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се |
| ба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!... |
| ече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка про |
| з сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица |
| бично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је |
| као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш |
| орају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особи |
| х очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у |
| последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S |
| 5" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и в |
| с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун пр |
| {S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко |
| не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на за |
| киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике |
| би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољу |
| појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраган |
| пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који |
| што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} |
| аде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, |
| у, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричен |
| ом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остав |
| и свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али у |
| ј страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мај |
| инито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужив |
| амо са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек сп |
| светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућ |
| ама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална |
| или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених бо |
| Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} |
| /p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала |
| ао заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и |
| м ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле по |
| разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код кој |
| ани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и |
| ш се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну с |
| , и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху |
| кару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хип |
| му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с л |
| лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула њег |
| ли лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, |
| љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздр |
| ајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су би |
| познала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло |
| ало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очај |
| > <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки |
| у само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрш |
| p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види је |
| тљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим кој |
| едима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, |
| у му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се с |
| ог Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довик |
| хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светл |
| иверзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У њег |
| извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног |
| етњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да |
| обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и |
| гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гута |
| ну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу |
| ак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три |
| ви су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну др |
| кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златн |
| вим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа |
| једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду |
| који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом кал |
| готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од они |
| нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само по |
| ине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{ |
| остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, |
| елила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} З |
| стратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у а |
| днице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су |
| грнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на |
| } Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац |
| т дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот б |
| т дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот б |
| о источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у |
| ек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко |
| лим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим ср |
| рло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад |
| ни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда друж |
| местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где |
| доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења |
| ће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} |
| ружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треб |
| ада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја м |
| сте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле мо |
| молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хар |
| разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје д |
| ту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тад |
| кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали |
| е морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли с |
| и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између друго |
| ко дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју |
| еднолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку |
| оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас |
| непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање в |
| умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који ни |
| завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, |
| покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао днев |
| руштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није р |
| ила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> < |
| ну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства к |
| ши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у |
| могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плач |
| ала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у гру |
| њала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у гру |
| ај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце |
| то те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Ла |
| т запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић оту |
| ли плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p> |
| тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш |
| е могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, ал |
| а.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти |
| ику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама |
| овек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам |
| тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је |
| што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, п |
| бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S |
| о своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје к |
| се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?.. |
| био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствар |
| ти се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <p |
| Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у |
| есто пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас |
| мо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми виш |
| обаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски |
| се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу вид |
| ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, |
| видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жрт |
| нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од не |
| детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на |
| нити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кро |
| а краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зи |
| S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли о |
| што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- |
| а тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа |
| широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујућ |
| је поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује см |
| волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети как |
| Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се |
| оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу кој |
| оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, гд |
| рижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љуб |
| отовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по |
| глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућн |
| ост.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да |
| им срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је жи |
| не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајк |
| ије или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и пост |
| лима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка |
| сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, со |
| ас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали |
| уга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{ |
| нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад |
| /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам б |
| се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај |
| ња за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сас |
| ћи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} |
| ругог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од |
| е далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да |
| ле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и |
| једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позоришт |
| бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, |
| и пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други р |
| мо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих |
| обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочи |
| моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зли |
| дном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку |
| ојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и |
| о и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна |
| и нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње |
| то сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p |
| ш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо |
| чинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далек |
| зничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне |
| према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум |
| ди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег |
| раница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада дола |
| варено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето |
| ном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измами |
| ом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударил |
| е... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, ј |
| ше.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће |
| алну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног |
| и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас |
| ? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду |
| то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо |
| } Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не |
| одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{ |
| ду.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и при |
| ику или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са |
| ас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да м |
| ом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан |
| у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада ж |
| д оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозу |
| све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ј |
| јим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљи |
| њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и |
| и, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, от |
| је, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по прос |
| епреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може |
| дин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љуба |
| г разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у |
| .{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, ко |
| де.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да |
| ного мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.< |
| бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим т |
| рошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се о |
| - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - |
| о постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњ |
| м дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошља |
| > <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путеви |
| удили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" |
| били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити |
| пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле с |
| сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећ |
| аобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је у |
| ање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка |
| одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли оста |
| , запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} |
| рмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, |
| е која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не |
| и воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се |
| По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као |
| руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S |
| е буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те уве |
| ропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и |
| ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно |
| ечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад с |
| S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те види |
| у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу |
| хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки с |
| и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса с |
| него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p |
| и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде |
| ко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груд |
| веку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шар |
| орка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву |
| . </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S |
| једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} |
| ло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очек |
| Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набије |
| лену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му |
| кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду сво |
| мина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред |
| на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по н |
| где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био бо |
| > <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и ус |
| а углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао |
| сади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је стр |
| та, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познад |
| књу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне ч |
| а један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слоб |
| е заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој |
| ико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је |
| десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто наг |
| ене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сас |
| не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу |
| начи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам п |
| з. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја н |
| вори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и сл |
| рис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је приме |
| ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли |
| , ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећај |
| и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> |
| бојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у в |
| , те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{ |
| вањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и г |
| црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Ј |
| S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} |
| осматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори |
| радова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без бра |
| се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, |
| > <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Ј |
| /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад |
| дног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{ |
| pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у во |
| споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, |
| и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао с |
| а тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, |
| урлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} |
| ло равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар |
| ицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како |
| p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и |
| рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како |
| о.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у п |
| војих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађа |
| већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су |
| </p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како |
| еса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхв |
| а је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк |
| Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И к |
| совник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} |
| репорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се на |
| о стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво проч |
| да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потму |
| ретила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жал |
| другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, ко |
| нутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, |
| <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од с |
| на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жу |
| о гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два |
| а је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошт |
| ише себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према в |
| /p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће ре |
| вој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној |
| долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију |
| има се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук |
| у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још вре |
| ати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари |
| } Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и же |
| ака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива |
| отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те с |
| задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту |
| вртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу д |
| њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка |
| ра.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећ |
| сом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му пр |
| ужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откида |
| и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари и |
| .{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављен |
| а слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде |
| са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим теноро |
| ле бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао понов |
| допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и |
| оспа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру |
| она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не гово |
| атији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са т |
| S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љу |
| сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као |
| к, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а зајед |
| е и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ни |
| садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, |
| орених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зорк |
| траху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће па |
| су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на је |
| а она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле мо |
| па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених |
| 4.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужиц |
| у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опо |
| вако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су |
| напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и д |
| ео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни са |
| осно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, |
| три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној же |
| је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на |
| а или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он |
| вописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као |
| > <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у |
| је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак о |
| пуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину |
| Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од ст |
| оже, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - неста |
| издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о ово |
| <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У п |
| траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на д |
| , али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи |
| време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се са |
| журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдар |
| е жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, н |
| шица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Сел |
| колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање |
| шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</h |
| и лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стар |
| ије непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди д |
| ло постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало д |
| и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен |
| ки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу п |
| и бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по н |
| енерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном к |
| који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале |
| који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, |
| и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша |
| ица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош |
| во да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви |
| азе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у ј |
| рзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да ва |
| дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми ск |
| .{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало |
| оја је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} К |
| ол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљ |
| по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену |
| н за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S |
| ликих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и |
| вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги |
| ако да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширо |
| муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, |
| Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзитета, финансиск |
| ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, т |
| варао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познаје |
| но звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао |
| ртије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује д |
| > <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. < |
| наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и п |
| мади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега |
| нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, |
| - Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и прониц |
| ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било |
| ем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се |
| е један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут |
| да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику с |
| а богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо |
| која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој |
| господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, |
| век се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад прак |
| </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским |
| рале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би е |
| чна лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћено |
| ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је |
| а динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један прев |
| p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми |
| сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре |
| ца, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ |
| и ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да |
| чношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а ка |
| ољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири |
| .{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи.. |
| један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребн |
| а још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - У |
| ги хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро |
| а добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превар |
| ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи ко |
| н-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну |
| дговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" |
| , од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње |
| </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одго |
| аги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S |
| их двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи жел |
| им пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, |
| све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је ста |
| д би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву |
| ти...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите |
| ије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила с |
| у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај погл |
| о, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ниш |
| варом, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле |
| и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је |
| ебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове |
| а је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од |
| једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште |
| свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена пр |
| ђење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... |
| а ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњ |
| је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуч |
| едињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су |
| з једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави |
| рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним |
| удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у д |
| ко близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" / |
| ајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p |
| и снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двор |
| S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само не |
| ан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик |
| Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у |
| вља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме |
| илити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ пос |
| по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим по |
| е намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="2 |
| зо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести |
| а сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док |
| не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо је |
| толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само |
| о је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што п |
| велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, виде |
| S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водил |
| едни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, |
| ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници |
| један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац тр |
| ВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, б |
| наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погорш |
| да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стра |
| презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега жи |
| овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, вел |
| .{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за |
| пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у зв |
| чаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ов |
| е на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу |
| S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Ка |
| ожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог сто |
| p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песм |
| ти ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, веза |
| рце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад мо |
| моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презре |
| свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били гр |
| обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Упр |
| !{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме бо |
| им о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момена |
| ..{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - |
| ко ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја т |
| , Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграб |
| старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пако |
| то мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољн |
| да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити |
| слио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је до |
| ам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S |
| ешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао |
| Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један гус |
| S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек |
| ајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу |
| рекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> ч |
| исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, по |
| види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет |
| ађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кр |
| Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењив |
| ка, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и каж |
| . видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S |
| женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пун |
| собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се |
| привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у од |
| ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут суд |
| знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али ист |
| те...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да |
| " /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изн |
| ли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најне |
| воја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, |
| ости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитет |
| дари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постој |
| из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу |
| е зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом |
| лиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела |
| мо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <p |
| ?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, |
| Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Че |
| и успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да |
| има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је о |
| инити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат ил |
| у ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп |
| кад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико |
| мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих м |
| </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се роди |
| инцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице |
| , ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне. |
| једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво неб |
| в рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жени |
| има, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њен |
| ... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не |
| смо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја |
| итуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуаци |
| другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос |
| угаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања |
| је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се ниј |
| ржали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанск |
| ари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да |
| ги су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђива |
| а, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није |
| едовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је си |
| са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да с |
| ш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало |
| пе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не од |
| , као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом |
| рогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једн |
| убав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом |
| них стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао п |
| има једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, |
| јег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће т |
| поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста |
| између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извеш |
| е крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на |
| } Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви |
| бале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане |
| излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова |
| ad> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, |
| букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за хр |
| развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ћ |
| чимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо оч |
| ондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и |
| и смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо ње |
| вет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га |
| а, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твој |
| буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чин |
| к, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх м |
| их нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, ча |
| - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, |
| личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у |
| ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мал |
| дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву тре |
| ме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем |
| <pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она н |
| а ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу верид |
| арству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорче |
| ше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} |
| , које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мр |
| њена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испиј |
| } Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и куј |
| Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> |
| кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај |
| сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од |
| сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} |
| а Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Ми |
| еца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико |
| ам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више пл |
| чали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јог |
| црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па |
| само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та |
| еба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк |
| кше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас |
| могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све |
| Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? . |
| живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не позна |
| своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зорки |
| леда паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми |
| итао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књ |
| о челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десе |
| е не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој с |
| ар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав н |
| ар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав н |
| сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се ни |
| пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва на |
| ти.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који |
| .</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била |
| им не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав |
| ак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у б |
| дну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како т |
| ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће сво |
| да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да ј |
| S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад с |
| ше да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овак |
| , чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим т |
| , Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је пр |
| ша је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се |
| е човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није вид |
| вао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По ли |
| меза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само ј |
| рећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S |
| Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S |
| о да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као п |
| едан осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њен |
| двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна пој |
| . </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка |
| ротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је ко |
| <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су м |
| матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву |
| руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сут |
| е на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду |
| наш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и |
| ш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и |
| је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала |
| нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један в |
| обностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена при |
| људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радо |
| аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати п |
| а, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овак |
| Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе с |
| дан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} У |
| победним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било з |
| ама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђ |
| ?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, |
| сле идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љуб |
| излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не |
| ише има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кер |
| Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им поде |
| н је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа |
| дити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Ни |
| о да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p> |
| .{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси |
| напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</ |
| та ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} |
| р ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код г |
| .{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кос |
| аде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је |
| што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас |
| е много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити |
| као мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитив |
| } Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Ма |
| та и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи |
| едактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлат |
| призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем |
| а први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој |
| мо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, |
| а би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изне |
| ен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде д |
| ја од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога шт |
| } Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно |
| ивота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури к |
| а и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика ре |
| ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{ |
| ецу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како ј |
| е да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и с |
| наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} Т |
| гутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од |
| те јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре г |
| е, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви може |
| мој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били |
| додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из је |
| {S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић ос |
| м својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твој |
| а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривен |
| су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песн |
| она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једв |
| , а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Бана |
| . </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклет |
| {S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана |
| боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> |
| је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} |
| .{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p |
| !...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварил |
| т, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости |
| рилског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици |
| а јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, удар |
| а ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> |
| е да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су |
| трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја |
| а не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и |
| } Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! |
| > <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо |
| је веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, |
| право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио |
| вота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисл |
| побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас н |
| као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако |
| онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову д |
| онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову д |
| <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвал |
| за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, |
| S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала |
| </p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да |
| д, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам |
| еним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме послед |
| жна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам |
| си способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како м |
| куштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешк |
| ни један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се |
| идиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S |
| и ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у |
| <p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам |
| <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборав |
| ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много п |
| овне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} В |
| љиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Крем |
| те богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ к |
| ш Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешт |
| живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> |
| женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми |
| а после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори |
| своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како |
| љаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} П |
| имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недост |
| да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} |
| а напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - р |
| ко више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање |
| тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој |
| римити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, |
| лошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ј |
| :</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Мил |
| се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <p |
| е прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озб |
| ти, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био |
| се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела |
| одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} |
| а паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, не |
| испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубиц |
| то је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законим |
| з Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти пат |
| S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како |
| јекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на |
| } - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им |
| несено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме |
| очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадв |
| S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова |
| ачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад |
| .</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали |
| тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не |
| и Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док с |
| аби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави |
| ! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти каже |
| не речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си |
| пцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји ши |
| њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче |
| и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би |
| ад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то шт |
| p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучн |
| гова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, |
| Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се |
| Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 год |
| /p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, |
| и овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала ј |
| досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S |
| Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се б |
| с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново |
| он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у |
| ем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим |
| како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> |
| шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка |
| ћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти |
| ш.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то р |
| не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми на |
| о уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорк |
| постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији |
| а промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми |
| м да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од с |
| аја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам изм |
| ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч н |
| тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није |
| шњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те во |
| , мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на мо |
| ви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече |
| ош више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива цр |
| е мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у на |
| жива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако |
| ну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спас |
| уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата |
| е.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али |
| </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, т |
| . фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим кр |
| вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини |
| <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек |
| и је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој |
| тати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - |
| иш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ов |
| {S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на |
| уто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за ј |
| огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба по |
| јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на св |
| набе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> је |
| ереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да |
| а госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један п |
| </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Д |
| на.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклонос |
| о да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} |
| .{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Д |
| млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену. |
| о у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, |
| те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био т |
| Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без велики |
| м све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најл |
| рудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је |
| ао тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим |
| и његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да ра |
| осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би |
| идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за |
| е сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми |
| .{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се |
| се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве с |
| рца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном ос |
| То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без |
| на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако ка |
| ник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам и |
| слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам |
| S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена з |
| Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да т |
| и и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и з |
| се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се |
| жичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица |
| еш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни |
| да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена |
| } - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћ |
| е препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих |
| је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не |
| ане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинит |
| дити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосе |
| .</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора |
| дбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богда |
| а да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду сла |
| и излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из ж |
| тва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке уну |
| ину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели о |
| ло оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали п |
| о дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква |
| але машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије ко |
| женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гл |
| век којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност |
| истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај о |
| заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам н |
| репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хл |
| у плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S |
| з среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће |
| стану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, а |
| Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, тре |
| о хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, |
| а пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Беогр |
| <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кр |
| госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговар |
| пломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практи |
| Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што паз |
| Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> |
| , - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> |
| глу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није зна |
| ир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одго |
| , пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бле |
| ја су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар |
| нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не пр |
| ише је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у |
| упали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> |
| или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли |
| Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијеси |
| екакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у |
| сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица |
| упити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих |
| , мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се |
| му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и |
| ог мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора д |
| осла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па |
| заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега о |
| гађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђ |
| самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од р |
| ј је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} |
| у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати |
| држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су |
| вршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p |
| pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говор |
| олео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} |
| изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били зај |
| дног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек кој |
| S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Над |
| е познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га дога |
| пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткв |
| ине, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесп |
| е, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} |
| ти време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка |
| .{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одго |
| ла и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S |
| од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа |
| би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам стар |
| може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризну |
| да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} О |
| још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгра |
| едан сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у се |
| изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћ |
| највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зл |
| отреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, пр |
| бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на ј |
| , он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојат |
| ђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несре |
| , - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот сврш |
| јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S |
| а глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли св |
| де, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико в |
| стој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је ј |
| омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну н |
| о <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши |
| у ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим н |
| у ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примиц |
| ек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зо |
| а име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећ |
| Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји |
| не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или пост |
| гдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане |
| среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушта |
| пет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Дра |
| јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које ј |
| мам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и |
| бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем |
| ст.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S |
| најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На |
| ка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он |
| гућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела д |
| /p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим ма |
| волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, |
| волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарст |
| познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу п |
| а мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас р |
| е ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али ње |
| да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да |
| нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да и |
| ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах д |
| > - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк |
| љско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево |
| , да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом ск |
| S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Ка |
| се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч кој |
| себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ип |
| у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и о |
| е, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том |
| х да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> |
| крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следова |
| ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одо |
| , и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако. |
| а никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако к |
| и и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико уж |
| т са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за не |
| меш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто |
| месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да н |
| е разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво г |
| ису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је |
| се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. < |
| ог кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртв |
| ине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у |
| дели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скром |
| ети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она |
| ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава. |
| бацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавск |
| бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одго |
| наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми с |
| о.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} |
| ој постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, |
| јају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењ |
| вој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p |
| уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне |
| се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане |
| сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песник |
| ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је н |
| к покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да |
| аку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} |
| знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S |
| брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>С |
| ла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми врат |
| екиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремић |
| у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз о |
| еним своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- |
| : </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} |
| у међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p |
| Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његов |
| стао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добрин |
| {S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у вар |
| асићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео |
| љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} |
| из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се смат |
| . допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, < |
| е допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Б |
| е што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би |
| није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шт |
| руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје дра |
| о од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о др |
| прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам |
| го што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од |
| какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш |
| м мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гл |
| ољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да |
| три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у нед |
| та свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је жел |
| ш је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекај |
| ше него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужиш |
| лици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чини |
| е она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен г |
| гавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p |
| себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног полож |
| ца?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Мило |
| <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка не |
| .</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак |
| на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај меле |
| десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова дев |
| би реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, румене |
| штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због |
| нити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После |
| рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, |
| } Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућнос |
| које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или к |
| је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога |
| о је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зор |
| а муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит ве |
| Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси с |
| се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био |
| ко лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да им |
| } Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних лис |
| же изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љуби |
| >- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја с |
| ао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И т |
| видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - |
| нас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим свој |
| p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радуј |
| ве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они |
| .{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њ |
| ођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, |
| p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је |
| су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што |
| и, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи чо |
| ј дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко с |
| чици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође |
| Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, кој |
| о у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ства |
| а и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен |
| и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове згр |
| ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно |
| и што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! |
| кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем. |
| смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају. |
| све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се |
| > <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али |
| , Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> < |
| оспођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, п |
| ћна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење наш |
| тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасуд |
| несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнуто |
| мбра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због м |
| а пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џи |
| ени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, |
| <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош ј |
| илошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вре |
| р ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, |
| није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо де |
| себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај за |
| о слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао по |
| њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се вол |
| воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мис |
| ошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо з |
| осима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је пр |
| те накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на једа |
| ар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А |
| Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S |
| требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости |
| Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p |
| тати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се |
| у и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не |
| ље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ват |
| историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - од |
| , кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мук |
| реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, |
| о од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у |
| о од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са |
| га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Тр |
| ако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вир |
| јања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на |
| го што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да |
| морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ст |
| .{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S |
| но рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се |
| све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S |
| и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на стран |
| волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш |
| те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја |
| оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} С |
| планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је |
| S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи к |
| д видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.< |
| их предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам |
| Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме |
| остао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће |
| атиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што и |
| е говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја в |
| драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не би |
| тов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За |
| ео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, |
| е, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју |
| о да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце |
| аших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остаја |
| питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз |
| пред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше н |
| S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раме |
| се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити н |
| ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, дра |
| а непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плаш |
| S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драм |
| ама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у па |
| о, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме |
| ном и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било и |
| својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена ј |
| .{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролаз |
| <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу. |
| у довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S |
| , нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буд |
| вештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> |
| ћи се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, ж |
| Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач. |
| ити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам |
| p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у р |
| ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће |
| би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, М |
| e>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби |
| смехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи |
| утао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друг |
| овори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</ |
| ам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него |
| мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је изда |
| слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ћ |
| ... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, п |
| /p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да |
| ајопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако без |
| мрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напре |
| а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина би |
| да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклон |
| ођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да |
| лазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко |
| .{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовањ |
| млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршен |
| Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна. |
| ш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико коли |
| ошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је |
| мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мисли |
| ирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити |
| , требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Св |
| учну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! |
| аримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи мн |
| људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душ |
| ио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био |
| да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, |
| све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радим |
| рка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{ |
| м да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> |
| ?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли |
| } Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се |
| у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хо |
| трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је блед |
| упци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да |
| петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опа |
| лу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе ма |
| није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милоше |
| S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране. |
| се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно о |
| сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао д |
| је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим с |
| и опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме оп |
| ла на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разу |
| ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се р |
| да? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да каже |
| Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш |
| елим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ |
| ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја же |
| пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим најве |
| ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да |
| служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{ |
| ређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја |
| е, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја |
| ио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу |
| продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се им |
| да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је |
| премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима му |
| по ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="1 |
| тву, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике |
| а.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све да |
| n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу пр |
| једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - п |
| Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он ба |
| раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући мелан |
| ко је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од нем |
| сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S |
| лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час о |
| ог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код |
| или су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе с |
| е шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвен |
| ако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завид |
| - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Г |
| нично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} |
| лаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усн |
| а тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.< |
| свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња откри |
| ав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме |
| реме прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у ца |
| тов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете |
| ису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој |
| били сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они с |
| идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би |
| ио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста |
| љало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог ка |
| овеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није б |
| Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и и |
| Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и и |
| људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошев |
| них речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској |
| у целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутк |
| тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се |
| и.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и |
| ек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} А |
| ног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова |
| ну једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори пос |
| </p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паме |
| ра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју ј |
| а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> |
| /p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- |
| се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, на |
| шни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио н |
| , јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми сам |
| доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде т |
| } Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - в |
| а добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар н |
| јку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било о |
| кују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око |
| доцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, м |
| илошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина |
| писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да |
| не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здра |
| своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца. |
| дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у |
| убица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава |
| ; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам д |
| она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако од |
| а ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> |
| ста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све у |
| нам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том |
| ам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, |
| змеђу нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?< |
| град.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушн |
| синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да |
| елика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из |
| која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала |
| м уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладил |
| е покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као та |
| решни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S |
| они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њи |
| и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из осно |
| су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да |
| м ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у пок |
| о се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто д |
| ашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи |
| нат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих б |
| <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зо |
| кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, |
| пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинт |
| .{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе |
| а замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати. |
| >Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршит |
| одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Канто |
| е бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.< |
| вао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шум |
| ди, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који |
| .{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добр |
| љиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n= |
| ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда |
| срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... как |
| ао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озби |
| е треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да св |
| м се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за те |
| ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем |
| ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћ |
| Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S |
| ад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја са |
| алист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да ка |
| p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које |
| оћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ов |
| тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новин |
| м који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорк |
| о му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је М |
| ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да ка |
| е у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је би |
| е одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала |
| а собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољн |
| ним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на |
| е разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју |
| брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој ж |
| тију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се пр |
| ихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљут |
| ти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Циф |
| ом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки |
| лета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам |
| 5" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на |
| а купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем д |
| Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb |
| , Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је |
| намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> |
| и му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет |
| орбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патр |
| ђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се п |
| пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашо |
| али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су |
| погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће |
| мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него шт |
| ријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, |
| бало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у двана |
| е, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна |
| S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново |
| и позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар |
| не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом |
| неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој н |
| они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари |
| очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, т |
| привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседни |
| а уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци |
| .{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не доп |
| далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо |
| {S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пас |
| га.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, зајед |
| се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, |
| осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох |
| не као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош. |
| и тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима д |
| бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, |
| кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али |
| тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво |
| кле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама? |
| довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударит |
| се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима н |
| понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју к |
| махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живо |
| /head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на св |
| {S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш |
| убављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као ст |
| одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окр |
| узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него уз |
| је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему с |
| а је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - |
| зан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали |
| да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био |
| А ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место |
| у јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди н |
| ага мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрост |
| га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих х |
| да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако бл |
| Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела |
| рода поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је |
| ем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и в |
| су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала с |
| менова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се о |
| леће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безб |
| и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала |
| прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила ј |
| о твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој ма |
| рена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Јед |
| вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде |
| трано.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала |
| дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско с |
| рчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вреднос |
| љун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <ti |
| угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време |
| е лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред |
| нскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу |
| је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна |
| драв последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу |
| и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је прово |
| ас, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала |
| ела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се пр |
| .{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша суд |
| пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било м |
| пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао |
| ало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се |
| ици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зи |
| лижавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је из |
| , више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у пр |
| витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчо |
| широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива |
| је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, |
| о се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде так |
| ладом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, |
| Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових |
| лих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и трепер |
| ором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао |
| ад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како д |
| а се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку |
| Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, |
| ш проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити киш |
| теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с |
| p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежа |
| атељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где с |
| била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свет |
| одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољ |
| Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам |
| тљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она |
| између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрс |
| гинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је |
| околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти |
| лео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - |
| е заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упо |
| ази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћа |
| о.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне с |
| ећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> |
| и писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђ |
| от. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица з |
| один-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то ниј |
| , успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији м |
| едбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице сед |
| мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти чо |
| са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Држав |
| чан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада же |
| додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је на |
| њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истрг |
| едне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве |
| лачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао |
| гана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> |
| сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске |
| .</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> |
| ости.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут позн |
| е потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она оча |
| а је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетај |
| чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуш |
| господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - |
| слили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико н |
| ! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху |
| није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио |
| д огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си п |
| , добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да |
| о чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему |
| Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на ње |
| еснику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{ |
| нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта |
| ем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навик |
| ... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, м |
| дник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли с |
| ћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, воле |
| во да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан |
| нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на |
| ву нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлос |
| една мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се |
| бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публик |
| да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} С |
| е код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зор |
| дних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита |
| иђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у |
| , а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио |
| умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће |
| х веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњ |
| 8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> |
| жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред |
| аље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пр |
| ени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се |
| а трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке |
| - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - п |
| а, господственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздра |
| у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није |
| х.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена |
| лио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он н |
| ла... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али |
| ње, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање |
| да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан |
| убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора ра |
| џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе |
| о бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим |
| ично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпр |
| ироко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type= |
| ните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише |
| аткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном |
| пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све д |
| лу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, з |
| да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно |
| лаге романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, |
| , да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољуба |
| ића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања |
| ебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање |
| је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се |
| у мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо мој |
| коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но |
| писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај зб |
| о дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} |
| ну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њен |
| тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Н |
| а јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољи |
| Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромнош |
| , али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више |
| тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито. |
| орка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако з |
| иљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>П |
| гане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са |
| ... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, |
| <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазив |
| тај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било оду |
| о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него б |
| } Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у н |
| вари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала ј |
| ека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глу |
| га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш св |
| Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају варош |
| рцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам |
| ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада |
| вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душа |
| тињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна о |
| илошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујућ |
| ш, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не |
| едодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није |
| ам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш |
| и овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену |
| преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше д |
| етпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</h |
| ви нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> < |
| их руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала прв |
| не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем |
| шта ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит ств |
| еврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око |
| > - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то |
| да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади |
| света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност |
| ико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне за |
| <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је |
| p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита он |
| , али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi> |
| се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати чи |
| ој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље |
| </p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагод |
| а.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мен |
| е умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се за |
| } И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много н |
| је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо |
| рно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана |
| S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама |
| ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја р |
| а, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, рос |
| викао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја д |
| Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош с |
| у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи сам |
| } Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада |
| полагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу ча |
| четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан по |
| .{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не |
| да изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људск |
| е него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја |
| суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се п |
| дан леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгода |
| ошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја |
| мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсим |
| асли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него |
| емо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема н |
| портер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш д |
| Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућин |
| head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су |
| га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекив |
| облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, пр |
| ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Х |
| чан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слоб |
| едства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо спосо |
| ш слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена ч |
| је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод то |
| Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њих |
| м свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љ |
| S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страст |
| мевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што |
| ута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у |
| стом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, |
| ирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао гора |
| едмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну с |
| но путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} |
| , ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} |
| {S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједнич |
| живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта марим |
| стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} |
| му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спре |
| и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{ |
| ћам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то мест |
| Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у |
| хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искр |
| скућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства |
| p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који ос |
| е, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на ме |
| м, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S |
| е био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помо |
| се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја. |
| сто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука |
| - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се с |
| орну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Б |
| мејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Ал |
| . њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог |
| ена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо |
| х радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим |
| дић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безн |
| леће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунц |
| о! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака |
| убице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млад |
| реба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <h |
| што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо |
| један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорк |
| ка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} |
| уци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - |
| јало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног јо |
| о нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Ал |
| лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна бли |
| прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност д |
| скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S |
| оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни ле |
| рад, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би н |
| уснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остан |
| нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S |
| исао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} |
| тко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S |
| а, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</ |
| <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад |
| за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један п |
| о млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Ка |
| и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, ж |
| а читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнан |
| о поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњо |
| срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи ко |
| њака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао |
| поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашени |
| оворио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да |
| на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и |
| е Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div |
| ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било бр |
| тлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загл |
| дужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости... |
| мо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену |
| ање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у ца |
| бе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чува |
| ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да ши |
| воју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} |
| ледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних |
| глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неб |
| решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је к |
| онодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p |
| утим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, |
| било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепе |
| ишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га |
| гове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, доб |
| гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја ш |
| } Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја |
| {S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="2 |
| а своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж |
| ао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет |
| калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се п |
| и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која о |
| могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од свак |
| у, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао за |
| о ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празн |
| ина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се |
| е на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, ма |
| маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену ко |
| престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала |
| ем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова вели |
| м шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да |
| ли, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> |
| на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их |
| пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју |
| необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамн |
| по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитос |
| ка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у |
| т.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао |
| ора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом |
| у два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, вид |
| рзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно ок |
| </p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како т |
| тварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и кул |
| еђено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трч |
| овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатниц |
| амало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво |
| е звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утвар |
| </hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна |
| мо људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само је |
| е нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спа |
| о ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад |
| /p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:< |
| ао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као по |
| {S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, |
| и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети |
| како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико |
| руга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хт |
| так, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити св |
| ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... к |
| наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас |
| тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у тво |
| још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, |
| асполаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - |
| вљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се вра |
| напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцел |
| се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си |
| а је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека |
| е! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство. |
| е три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један |
| и и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам по |
| амо неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да не |
| одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{ |
| , одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузи |
| дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта |
| етерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ства |
| у више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми м |
| руживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених с |
| ти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} |
| ао обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од жел |
| ком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се |
| се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином |
| стељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим ств |
| оред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!... |
| ог кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пако |
| } Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У |
| Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само јед |
| прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са |
| ас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи |
| {S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам |
| вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивал |
| простити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- На |
| мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у ов |
| новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, |
| а самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу |
| видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро |
| са ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, су |
| и запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај |
| бдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима |
| и, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који |
| , ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао |
| .{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још |
| шао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уве |
| и, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p> |
| е био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две о |
| отски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жу |
| хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуг |
| ја се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније ј |
| однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.< |
| санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео |
| ... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам гос |
| радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си ка |
| авник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је п |
| у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто |
| степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се ос |
| м плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је |
| <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си мој |
| други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош п |
| Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом |
| оњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је |
| "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му |
| жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без проп |
| рене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мр |
| вац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он |
| недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима |
| т, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује |
| исале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао |
| е предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} |
| е ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити |
| .{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит с |
| ега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два |
| и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, см |
| ост ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи |
| . на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Н |
| Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у |
| ала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погл |
| бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена. |
| ишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, кр |
| оједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа С |
| се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданиц |
| ад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта ј |
| ичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским ус |
| з кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни ј |
| еменом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као га |
| е је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандар |
| дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и куј |
| в, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стаја |
| ко благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано ос |
| у ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шарен |
| ркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на |
| ситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа К |
| , назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао |
| и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патрио |
| и фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо |
| чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод в |
| а, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не изр |
| Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени |
| вом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном к |
| , чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, |
| се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо. |
| опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{ |
| је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове засп |
| ебали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> < |
| .</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако |
| >Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао |
| ићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава |
| е на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој об |
| ости.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима |
| СМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош |
| а девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше зб |
| , она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртв |
| а, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву според |
| какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никака |
| у хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митропо |
| је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као |
| ила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних |
| ста за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} При |
| је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у |
| дакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, он |
| зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} |
| авски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрип |
| С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} |
| оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он по |
| S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа |
| не пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шу |
| креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши |
| е радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у д |
| а мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен з |
| писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} |
| застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима М |
| ше све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момц |
| о дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} О |
| рипијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како с |
| ен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, г |
| више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да с |
| стајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно |
| Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да |
| саним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, |
| p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме з |
| > <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> < |
| мо помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке. |
| мој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити з |
| е.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Кр |
| ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У |
| и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се прибл |
| им се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни |
| а!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је с |
| >- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Б |
| n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} |
| м очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услуг |
| води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и |
| </p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - |
| езе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због то |
| его на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му |
| у усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је |
| обу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је це |
| затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка |
| за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе |
| свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег са |
| могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који |
| ули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лак |
| и ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тр |
| немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се |
| еди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Крем |
| Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге ду |
| а, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, |
| т, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су по |
| нава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал |
| ло се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала с |
| то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видет |
| на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном |
| сини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се г |
| све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну сли |
| ила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> ни |
| сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпоста |
| ромиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за |
| еиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у н |
| какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска ген |
| па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених р |
| другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини м |
| вори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и н |
| ге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, ул |
| тарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, |
| то је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да покв |
| овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n |
| ви по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносн |
| душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтал |
| београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра ко |
| ције која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да |
| м какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију.. |
| ним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, ј |
| /p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа |
| се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме б |
| Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споре |
| адржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунч |
| ве на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, |
| тражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и |
| истаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну |
| ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фот |
| дини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали с |
| понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која |
| лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра |
| Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензи |
| сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој |
| фом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то де |
| вело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала. |
| књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских |
| у ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше |
| о.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на |
| у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S |
| } Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од нови |
| S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза |
| покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски |
| ија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео |
| траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац |
| му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта |
| не шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке |
| ара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и |
| једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са ба |
| леда се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.< |
| четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно суср |
| ивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди |
| нео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву |
| навао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, |
| ицама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су од |
| {S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али |
| али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и же |
| у са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило |
| био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре |
| ла му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Нада |
| немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у |
| и даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идеј |
| Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је би |
| чери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито |
| ланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као |
| ам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар п |
| ајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим о |
| ћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Ос |
| то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како ј |
| орнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета обл |
| е грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то |
| срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</ |
| рада и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе |
| ндук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот |
| и је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу |
| аде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му |
| је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То |
| ни су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као друг |
| им батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{ |
| атиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кр |
| ош неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> < |
| е драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где ова |
| ругама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, н |
| ише не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели |
| ли на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржа |
| и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба. |
| ок се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне пре |
| смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле ти |
| осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ов |
| лони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. |
| својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> < |
| два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је д |
| и ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој друг |
| и брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маск |
| ему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се |
| се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичај |
| губљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мисли |
| сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од |
| навао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опт |
| кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да п |
| а рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то о |
| ој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да |
| вољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пу |
| {S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врл |
| ама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису до |
| ћи по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене упл |
| и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових пла |
| орка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без з |
| ана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем |
| уо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина |
| о цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се дес |
| гупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и |
| не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, |
| е дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, |
| > <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретош |
| е усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му |
| <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - В |
| а:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то н |
| тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има х |
| очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се |
| ења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално |
| /p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</titl |
| дим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да |
| ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет.. |
| има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да от |
| ма.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајан |
| лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја н |
| да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и пр |
| ара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и |
| а воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, у |
| су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу |
| </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И |
| на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћо |
| осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и |
| и доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја ид |
| очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад |
| жемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Он |
| ... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте |
| , јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, ј |
| шу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам |
| сало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино рам |
| се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више |
| ка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два |
| више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнин |
| ом као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут... |
| ко да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година н |
| } Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драган |
| учне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће |
| одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није ос |
| веторо, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се |
| p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да м |
| ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија с |
| 95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак |
| моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљен |
| ке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раст |
| Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S |
| {S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и п |
| гих које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах |
| на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једн |
| то што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>По |
| ог крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, |
| оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало |
| ти шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца пор |
| шир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју |
| ула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера |
| за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је |
| ње интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спров |
| а ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да руко |
| и свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} |
| ренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други |
| ла, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро |
| <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису |
| а.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између на |
| е моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смр |
| то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљиво |
| /p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју |
| мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме |
| је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледе |
| не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђа |
| тао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пу |
| /p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? |
| смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S |
| олимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и ш |
| /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увред |
| еде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са |
| се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта |
| Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с п |
| вима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему |
| и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови ве |
| која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није б |
| n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и сви |
| рзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем су |
| страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава |
| <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би |
| остојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији |
| сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме и |
| , да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фија |
| ју и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S |
| рекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих љ |
| а нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш са |
| у.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - |
| за задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, мног |
| ила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које |
| ави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане |
| а стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S |
| > <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна |
| иле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и |
| истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са д |
| шћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да |
| новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, |
| њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле с |
| а и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском б |
| е воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </di |
| Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још ниса |
| што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у св |
| ене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске преде |
| ма је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су зап |
| посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаило |
| аном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најз |
| а бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде |
| та тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; м |
| овој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежно |
| стано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотогр |
| о не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари ста |
| жност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је он |
| /p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све мора |
| будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј с |
| да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је к |
| ш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се |
| ad>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? |
| пуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече |
| не, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после |
| ли.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и раст |
| ји осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња |
| аком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву |
| њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хлад |
| ску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фот |
| о јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која с |
| што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да |
| у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и др |
| зимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао |
| рали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз |
| еба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и |
| и рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песм |
| Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалит |
| незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за |
| н не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, |
| ешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- |
| ање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој |
| чано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу |
| тричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и т |
| кој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као ре |
| волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог |
| волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} |
| нетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло |
| што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па из |
| ене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита с |
| Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на д |
| изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било |
| ад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтел |
| <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама |
| дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила |
| оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те |
| а онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде |
| збледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Мил |
| немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Из |
| косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одва |
| ине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је |
| комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У приста |
| исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој |
| .{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао |
| ући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> |
| нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале |
| ди човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је пр |
| сле... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, је |
| сме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Саст |
| у никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене |
| а је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То |
| а није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: |
| се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу д |
| ила што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдан |
| о глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном |
| , и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, |
| дном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим к |
| акве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душ |
| е седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке |
| њу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори оч |
| тео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да |
| с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне |
| реба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ст |
| <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошев |
| и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, ко |
| тајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="24 |
| ки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутр |
| ји јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мр |
| ло.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да |
| {S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим |
| ита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје за |
| да прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, н |
| место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао јед |
| ане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим св |
| е око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као |
| шће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страст |
| остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су |
| е свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су св |
| ела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где |
| у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име |
| ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љуба |
| ње је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје |
| " Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни м |
| ких чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важн |
| анимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> |
| атих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и пр |
| д наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносн |
| сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за с |
| {S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{ |
| је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су с |
| ала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода< |
| и с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да с |
| ане песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинти |
| а Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му су |
| и, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се пр |
| човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући м |
| а у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и уда |
| већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, |
| же главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити |
| о обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То ј |
| и човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса |
| убавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и пр |
| .</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они |
| и у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он ни |
| рчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и ка |
| тојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и |
| акозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да с |
| цање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које |
| у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија |
| орби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који прола |
| дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан м |
| падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, |
| 50 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> |
| госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на у |
| S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне |
| аницу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што |
| Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, |
| ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног п |
| Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - |
| прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући глас |
| сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Обја |
| , а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цр |
| е да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него ш |
| м да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} |
| {S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно |
| аобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} |
| " /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је |
| , а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.< |
| и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и |
| , налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у ми |
| еђу Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи |
| звода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечер |
| Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} |
| Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма б |
| S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме уб |
| е су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче |
| кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Ка |
| је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је по |
| т не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један с |
| > <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полиц |
| .{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица. |
| а.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-С |
| она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у наш |
| лавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали |
| је мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Си |
| већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Си |
| ће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво < |
| ст извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да поз |
| онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију ц |
| рао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које |
| ог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уз |
| га, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Ме |
| о усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: ис |
| стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.< |
| огађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо |
| ху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стр |
| ој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У |
| за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, |
| се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен вр |
| ају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен вр |
| се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наје |
| ролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се висок |
| гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли |
| ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које зн |
| етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсниј |
| а смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се |
| ћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се |
| дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим |
| еванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, |
| лио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> < |
| која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на насло |
| дбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и буду |
| Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мисл |
| сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи по |
| апала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала доб |
| једанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима |
| p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговор |
| ли, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан ј |
| мицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одма |
| су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писа |
| адоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки ча |
| ла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју |
| акве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S |
| pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да |
| и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на |
| саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изоб |
| милу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обр |
| p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се. |
| су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа |
| бнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што и |
| ве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна чо |
| акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао |
| да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком |
| оришту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и г |
| за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликам |
| знежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо |
| Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као |
| еселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње |
| укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у м |
| оћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се |
| човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали |
| ти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Дра |
| <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била уз |
| - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакак |
| е да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из ње |
| ен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</ |
| кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зав |
| а.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напор |
| еде од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужа |
| ништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а је |
| о кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уж |
| ши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испре |
| сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у |
| } Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако мла |
| ишта се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекода |
| аментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жен |
| те са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађај |
| не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза пр |
| га које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије |
| погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија |
| } Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољск |
| одећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима св |
| ве зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропас |
| писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред жив |
| шим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити |
| који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка |
| ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се сп |
| неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситн |
| неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних |
| али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и |
| поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| а је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада уп |
| ио стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до |
| есто најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво |
| ве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад та |
| ачинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је |
| , па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је к |
| пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на |
| ом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Т |
| ри уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једн |
| слити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по д |
| на простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђ |
| јасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је |
| адала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| ашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је |
| се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, оставље |
| ко да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешт |
| би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка |
| > а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у м |
| годе у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> |
| Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ов |
| е плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја с |
| е може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без |
| елете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме |
| > <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена |
| осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио п |
| помен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца бе |
| ила врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <p |
| радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева б |
| знути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>М |
| е умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. ју |
| ва ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срц |
| рве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани ранде |
| а те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно |
| исам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жал |
| ај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и |
| чнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити |
| ко да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње |
| и, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње |
| адости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна к |
| мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису |
| , а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је |
| овори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - |
| чи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима |
| ана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Бл |
| то он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту |
| ли, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти виш |
| Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот |
| ем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан |
| пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div type=" |
| ек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред |
| {S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинс |
| више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила ка |
| рло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све ус |
| них ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} |
| и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист |
| квим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види т |
| која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи п |
| покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је |
| добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смеј |
| ну.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гле |
| , весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преор |
| лош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је |
| драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори К |
| зан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била рашири |
| у од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љу |
| м возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигн |
| p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици |
| ти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, как |
| на.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно у |
| рим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају н |
| оја је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и |
| , модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност вод |
| попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило ду |
| ррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И админи |
| тседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, |
| p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{ |
| па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мен |
| мо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротињ |
| ава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очек |
| мопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви дос |
| д дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соб |
| дала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S |
| и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, |
| реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А |
| тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако б |
| а глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} |
| } Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи |
| {S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрет |
| ; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, |
| ац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха |
| нио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се леп |
| дили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљ |
| ринарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре |
| војке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену |
| нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и |
| упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} |
| ене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> < |
| подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га разве |
| и?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који |
| рве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да |
| узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и |
| врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва м |
| кушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један лан |
| зео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{ |
| о кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око в |
| овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети |
| а и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу |
| зо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - д |
| прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, |
| > <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о држав |
| вара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену комп |
| вати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </ |
| Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир н |
| > <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.< |
| го ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p |
| се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> |
| мршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била |
| у, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми ис |
| он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више |
| ва загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја ос |
| - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.< |
| д то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно. |
| , оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је р |
| p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је |
| иш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да ра |
| ако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- К |
| трпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја н |
| ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати о |
| ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то ј |
| <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} |
| , а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ј |
| шу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздах |
| в портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка |
| оји ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посве |
| е говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си |
| поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занав |
| је прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у |
| оја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потре |
| л.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти |
| ли, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још ј |
| е.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да буд |
| осталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и |
| неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како б |
| понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата |
| им што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{ |
| p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живо |
| ла.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они |
| а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</ |
| лиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово пис |
| а, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекив |
| ло ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколи |
| убила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега |
| ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапо |
| е свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - од |
| е могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно |
| Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} |
| ог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог |
| .{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> < |
| о се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао |
| ћи ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице кој |
| а борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Дра |
| ругом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, бор |
| е код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор |
| Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да каже |
| .{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и п |
| ене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта |
| бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад по |
| путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је |
| владљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од |
| ма, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине. |
| ама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан |
| жно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и |
| ност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао ин |
| .{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, ост |
| погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у |
| у, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој |
| бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награ |
| его што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> |
| евод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника |
| вари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћива |
| елиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Мил |
| соби било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне |
| обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се насло |
| м их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли ј |
| арода и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дува |
| е каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да т |
| есеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је |
| </p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима |
| пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на |
| му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изиш |
| можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само |
| кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} |
| умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</ |
| аших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једно |
| ренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљат |
| {S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, о |
| ограду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батерија |
| сећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је нека |
| ка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, |
| ом тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S |
| мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад о |
| нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да сту |
| о, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и т |
| ешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарел |
| љубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена ш |
| од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је св |
| лади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, |
| је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанстве |
| /p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да |
| е, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зара |
| је свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећа |
| него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен му |
| раку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало |
| рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. < |
| и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и |
| је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као д |
| а и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га |
| о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатск |
| S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, М |
| у, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> |
| Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не по |
| е, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће |
| уцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе дево |
| њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да |
| адићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. |
| .{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног мо |
| } Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом к |
| пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој |
| ијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убед |
| ешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га др |
| ј, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> < |
| младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се |
| жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој |
| о тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам |
| у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним |
| аширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> |
| та друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му б |
| никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам |
| ши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </ |
| авог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело |
| подин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p |
| преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја т |
| ед његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материн |
| не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један |
| тни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога |
| жи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у |
| из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог |
| одине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрил |
| не је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њ |
| ас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> < |
| дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је забор |
| е: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} О |
| му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није мог |
| - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... о |
| е, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се пом |
| >Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори |
| ли кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога ј |
| ско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово м |
| e>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине с |
| е знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју на |
| шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдр |
| се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану |
| у, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по це |
| Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече д |
| се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд |
| ржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у сво |
| викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи |
| .{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мај |
| тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што |
| учерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{ |
| личи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загр |
| бав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи |
| да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји н |
| кли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поста |
| а до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се |
| .{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако |
| ем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад м |
| ћу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо. |
| на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба ј |
| прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се |
| ила широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно |
| оју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто |
| {S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Ш |
| к добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се т |
| нила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</ |
| оје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ст |
| ивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, за |
| очено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби З |
| је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда ј |
| па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венч |
| дете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> |
| глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла се |
| сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без реч |
| угар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више нег |
| си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видел |
| ва, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог |
| нку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети нич |
| ије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, ве |
| рода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је м |
| девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</ |
| } Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} |
| товог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, од |
| љно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што са |
| х ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, |
| убави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео ј |
| овати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам |
| p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао |
| на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста |
| жена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, |
| где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен |
| } "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, |
| ат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Он |
| , ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим |
| - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога |
| говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео |
| ико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла. |
| а и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају |
| рку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> ал |
| и њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, к |
| шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине г |
| идљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је на |
| } Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само |
| Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћем |
| га је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер |
| </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> |
| и, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је пок |
| средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уст |
| ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопаж |
| и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, |
| ну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, п |
| а је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој сво |
| атак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто ост |
| е осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним шт |
| p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> ње |
| оје је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зор |
| а разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било у |
| на Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић |
| ушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот |
| вог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота |
| то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>. |
| и разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црт |
| дно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав с |
| врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад б |
| у. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни ви |
| јајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} |
| ћност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће |
| е први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Би |
| дане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нис |
| ко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, |
| ајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће |
| <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче |
| еће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p |
| илошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ј |
| им што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно паж |
| си тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} |
| урског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских при |
| ело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдар |
| ом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремић |
| бухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други |
| Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вред |
| и кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су вере |
| знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори |
| је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога трен |
| е или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхолича |
| аве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће |
| на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам ва |
| вари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број и |
| није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових по |
| за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</ |
| бичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица |
| паде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </ |
| епријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити |
| једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да |
| однева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише |
| шачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце |
| ски напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> < |
| .{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одр |
| Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огр |
| то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{ |
| на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на |
| полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто п |
| и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот ис |
| и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима.. |
| ивала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игр |
| шевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајућ |
| рата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научи |
| Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се н |
| броти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обр |
| Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појури |
| ом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи ње |
| ио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао |
| и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом |
| се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тиши |
| ремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону л |
| лади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом |
| е ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, |
| к кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале њего |
| чао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успо |
| воју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли до |
| {S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брад |
| итацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече б |
| д Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљ |
| керу.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дуг |
| умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познав |
| Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мисли |
| срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она ра |
| је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је |
| е ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син ли |
| ђене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Бео |
| - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од |
| нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ј |
| еш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: |
| шташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад |
| овољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много пати |
| ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну ош |
| емештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу |
| рочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узв |
| оји се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и у |
| S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир н |
| ате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој с |
| S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице с |
| ли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како |
| и без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и |
| било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодне |
| кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништ |
| дом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна све |
| ао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих ули |
| м небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натр |
| све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> |
| биле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна |
| се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског к |
| и се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> |
| аскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, |
| мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не з |
| кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже |
| ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим ре |
| рину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је по |
| омењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ ко |
| ника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у |
| је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде |
| ношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за б |
| а.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим |
| p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди. |
| о никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надат |
| ла, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра у |
| е да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између |
| еже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да остан |
| и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте ве |
| ар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико |
| сте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на св |
| ако да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако |
| синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужич |
| он.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог с |
| тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бит |
| оред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је |
| кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и |
| инити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако |
| а.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било |
| материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопу |
| p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица |
| нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и |
| век! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета |
| бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - гово |
| </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи |
| од наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана... |
| чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. < |
| к, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је |
| оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се у |
| д је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео |
| ш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S |
| тин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то |
| песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi |
| неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> М |
| аги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што |
| га врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је па |
| } Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разу |
| и да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам ми |
| у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног во |
| е тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава з |
| ног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са франц |
| <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не ра |
| док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спа |
| играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо |
| пада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазиј |
| био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су пре |
| око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су |
| - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам каже |
| > - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вешт |
| лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> |
| ман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто |
| } Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је |
| но упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.< |
| шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и |
| е.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутк |
| ио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бу |
| p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку |
| вотињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, |
| ршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девој |
| видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам стављ |
| шег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога |
| пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним |
| још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према |
| срећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, к |
| једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за цари |
| све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <h |
| ебало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео. |
| иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио ос |
| не у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да виш |
| ца, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, |
| од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и |
| олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње |
| а-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и |
| е на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њ |
| {S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и пр |
| тама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, кој |
| у по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина ниј |
| ка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S |
| , дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље. |
| живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за н |
| ош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може |
| дно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао |
| изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и н |
| осна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и квари |
| рилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску ре |
| а се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да ва |
| а из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да |
| p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот |
| изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, |
| аћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја |
| е ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} К |
| преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио |
| </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје непри |
| ч.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа |
| одозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} |
| наест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред њег |
| је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а б |
| јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где о |
| > била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уред |
| памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на |
| тарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у |
| је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове др |
| <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S |
| ост беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек |
| ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свим |
| , још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном? |
| ма.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} |
| па и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да ј |
| што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њ |
| х јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавк |
| сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хл |
| је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви. |
| > <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гац |
| ј чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако |
| развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поук |
| лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он |
| тискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак |
| е неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој |
| и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује они |
| а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, мл |
| етлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Њег |
| даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред м |
| >!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</ |
| њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи |
| живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он |
| кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоре |
| е њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свег |
| титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо |
| .{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хар |
| своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли |
| били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник ос |
| нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштв |
| ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је з |
| овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се т |
| ећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само моното |
| е...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редак |
| м путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао с |
| Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тог |
| шта неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку ствар |
| је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p> |
| умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и |
| а његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику скл |
| иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</ |
| још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тв |
| своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су |
| ћ је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, |
| о их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила |
| утина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је прир |
| АРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани |
| а испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао |
| виреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро |
| ритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакц |
| у одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна и |
| које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Ш |
| ка стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су ше |
| о против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} |
| х облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем |
| } Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потраж |
| ротивност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је мо |
| а ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет ко |
| речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, гд |
| е усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} В |
| На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца |
| </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећ |
| о саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се поми |
| и врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као о |
| е да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писат |
| као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваље |
| ек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад |
| а путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је оствар |
| т обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин поз |
| његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око |
| што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами |
| приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражи |
| што рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... |
| мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално |
| ошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, |
| риште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{ |
| ном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. |
| увао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толи |
| овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, |
| е била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале |
| S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносит |
| у све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало |
| у у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црт |
| n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоли |
| неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, |
| ла из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним |
| {S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја |
| о се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га |
| ондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} |
| ападу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад |
| ему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и по |
| Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друш |
| нарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канце |
| Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{ |
| ака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од к |
| њем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од |
| дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљ |
| но:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео |
| заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се јо |
| о, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вече |
| ом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му ути |
| оши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца мог |
| ограду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивањ |
| свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ |
| кала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чел |
| до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигу |
| насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику |
| ку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му |
| >Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са об |
| скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан ј |
| прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје |
| морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџ |
| 0" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан |
| ог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на |
| рироде немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио но |
| хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- |
| часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у |
| афектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-з |
| живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, ст |
| n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно свој |
| S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један |
| гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног ки |
| ве више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, |
| и клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао ми |
| "6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла |
| Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви |
| Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} |
| меном на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само |
| ом лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> < |
| облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива веш |
| лазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угуше |
| полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ов |
| или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му ј |
| жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љу |
| човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} |
| нално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба |
| корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му п |
| је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како |
| А</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са |
| о дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слобод |
| е.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не ви |
| све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто |
| он, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам. |
| ротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезвере |
| .{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допра |
| {S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је бил |
| ижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили |
| ном Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га |
| заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао с |
| го.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурал |
| и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане |
| оњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био н |
| > <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се з |
| ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе с |
| ну, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и |
| лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је иск |
| излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на стани |
| јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Мо |
| ва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Рако |
| намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, чет |
| ражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му |
| -порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добр |
| огао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном све |
| осред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њ |
| да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном |
| и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p |
| је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари њего |
| ајчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али о |
| уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат |
| Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист |
| н желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жу |
| то су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њен |
| - Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз |
| пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} |
| ш се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако |
| раних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за стал |
| арству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а |
| м... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен ње |
| ор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја |
| </p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која |
| и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су |
| он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишт |
| прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Ча |
| ули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како ј |
| нским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и с |
| тим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике |
| лињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га |
| дао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара минист |
| /p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана ви |
| зе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, |
| тем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му |
| у.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> |
| прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је |
| о његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицо |
| одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгу |
| бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S |
| ика и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да |
| ед његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, к |
| } За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једн |
| Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се |
| S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се |
| арала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био чов |
| > <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је |
| о прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако пр |
| а једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов |
| преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регио |
| ије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а ф |
| отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нис |
| демо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мал |
| и сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако х |
| срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била |
| ану и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора |
| рада, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - |
| рило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Ц |
| д мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим к |
| и... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни |
| је оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пун |
| але у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамење |
| јали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упрти |
| а свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, ка |
| љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налаз |
| оје му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усад |
| говору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово др |
| ћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, пог |
| </p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко |
| ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} |
| олико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечи |
| у љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљен |
| де.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите г |
| <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако з |
| погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет не |
| исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>дру |
| уна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати с |
| а живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који |
| авати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је бил |
| вори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, |
| зненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} |
| е сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То ниј |
| ! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кида |
| исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводи |
| а да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш |
| кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутро |
| ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није до |
| /p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи пре |
| у биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она д |
| <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и |
| ко знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вред |
| тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош сво |
| тње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да |
| на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који |
| Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и треће |
| а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је сталн |
| и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме |
| етао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није |
| дсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава |
| еочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као гр |
| ш хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, |
| } Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш ч |
| "174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се м |
| ко пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао |
| фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сут |
| је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељуба |
| својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отреса |
| ева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан вазд |
| есника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p |
| од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њ |
| обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На праш |
| е толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се пон |
| непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прља |
| биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> п |
| е на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедо |
| бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њ |
| плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши сво |
| ре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познав |
| о на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да п |
| мех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагод |
| ује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила нео |
| есет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срц |
| е топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића и |
| ве своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, |
| е свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љу |
| змучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечан |
| маз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархист |
| сподин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.< |
| у њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у њ |
| м лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против жив |
| егових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p> |
| да погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе |
| и ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, |
| > <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут |
| e>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb |
| вити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак |
| ош док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала ск |
| ао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће т |
| м мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Зн |
| поштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - |
| ку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живо |
| за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... |
| су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се |
| и свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се |
| ем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под стар |
| ршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Бео |
| ва судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није ве |
| али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново |
| ну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са ко |
| ај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена маг |
| и се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који |
| лош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила |
| о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говори |
| воју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Б |
| обудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{ |
| е без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случа |
| прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади чове |
| цу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обој |
| вао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, |
| ти љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мој |
| да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се к |
| увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</ |
| ежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка м |
| раво...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову з |
| и се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које м |
| а би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која |
| а, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуд |
| сли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не м |
| могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, |
| не ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прик |
| ужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пје |
| х, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не зна |
| гутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је л |
| е говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су при |
| ични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, |
| разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север об |
| и човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран. |
| тио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} |
| {S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим |
| један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мис |
| убица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу |
| ад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима |
| тави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориш |
| } Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>С |
| p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми |
| ербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нит |
| ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше н |
| ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја |
| "201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се боја |
| же.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је рад |
| вимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нис |
| акав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја |
| које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што м |
| мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће би |
| је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао по |
| .{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако л |
| лош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку |
| ћу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</ |
| ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, |
| изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S |
| ског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и |
| , чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом пе |
| хом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто |
| кочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред сво |
| далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једн |
| д све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста ко |
| та.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један ј |
| ве друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам дале |
| а је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника |
| изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} |
| а зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не по |
| азиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе |
| убоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка. |
| мене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песни |
| маца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас |
| јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје о |
| " /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју пл |
| а је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како т |
| <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Из |
| ира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико |
| ће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их в |
| > - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је |
| рку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто шт |
| ти живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер |
| > <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош с |
| p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности |
| itle> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> |
| ење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети |
| спели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми |
| код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди б |
| ила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, |
| појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не |
| рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакв |
| се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је л |
| S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, цр |
| небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би не |
| пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Беогр |
| црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ |
| иви такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знат |
| <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S |
| што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушт |
| траст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од о |
| ка и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кра |
| адник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно |
| та непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико п |
| е на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити ва |
| и много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, |
| е тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезиј |
| указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек |
| младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да ј |
| љавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених вр |
| није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и |
| вет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S |
| S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, п |
| ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Мило |
| о Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана |
| ад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд |
| види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на |
| смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и п |
| Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да зауз |
| ућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог |
| {S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да жи |
| уго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} |
| да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то збо |
| страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... држ |
| ересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ |
| рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волел |
| у падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као ок |
| ешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из |
| м.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворен |
| ва, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Пос |
| , они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од стра |
| нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело |
| изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пен |
| ао што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и не |
| ете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опраш |
| одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.< |
| {S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су |
| постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију |
| убити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид |
| ана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Ал |
| рска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се |
| непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари ко |
| смо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била |
| м ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму к |
| ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само |
| из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши |
| знат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушнос |
| врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутуј |
| > <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима |
| доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> |
| шао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим |
| ј згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врат |
| е обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се |
| Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се |
| ако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светл |
| према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра |
| о оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Мил |
| ним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра о |
| о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - за |
| .{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи |
| а.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне < |
| су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} |
| еби, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и ј |
| трашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> < |
| њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, ј |
| су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризл |
| ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти |
| насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет". |
| крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово |
| Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p |
| варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, он |
| ће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, |
| и да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" |
| ету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се |
| одила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга пол |
| болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{ |
| ема њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новц |
| ресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} |
| ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило |
| ом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав |
| И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то т |
| е нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка. |
| о ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само |
| руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад с |
| је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. |
| вече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужн |
| те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне в |
| лушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја са |
| Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак |
| ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" |
| <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не |
| - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се |
| који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - С |
| и само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откак |
| се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што с |
| т? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад.. |
| То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче |
| <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је не |
| - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико |
| а вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{ |
| болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Ка |
| љастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош |
| е водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На |
| но тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја з |
| им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" |
| еварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на |
| тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и |
| му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот де |
| ан жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потре |
| Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} |
| ан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> < |
| ђују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако |
| n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну б |
| воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138 |
| њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плаш |
| {S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - |
| , не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју с |
| е.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна |
| ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти м |
| да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити. |
| на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време |
| за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једн |
| меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> |
| > - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхт |
| да за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти |
| рдер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је и |
| ћи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми ш |
| то ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да с |
| > <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми |
| међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ј |
| оди у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, |
| е вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, ката |
| врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах |
| аш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, |
| понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић |
| нуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могу |
| горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно ка |
| /p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та т |
| ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом све |
| рах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, п |
| ја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу |
| ја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме |
| и у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и |
| ач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свир |
| руди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" / |
| ако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, |
| <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То ниј |
| ако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам |
| кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце п |
| а ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла б |
| ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се о |
| о не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S |
| им баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је св |
| и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} |
| мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав |
| моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и т |
| јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади ов |
| /p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечера |
| их, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хор |
| много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пу |
| ишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао и |
| дол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајно |
| орачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> |
| је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош |
| влачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене |
| , спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љуба |
| дно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворил |
| Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојно |
| <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљ |
| је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње |
| кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо с |
| се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је је |
| има нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што |
| , која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.< |
| јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остат |
| овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете јед |
| {S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> |
| о бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се об |
| тичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се видел |
| твари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина т |
| дужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвуч |
| ице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили |
| тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{ |
| {S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар |
| нерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу н |
| завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе |
| ихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге ген |
| ак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су сед |
| ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пр |
| м осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полиц |
| ad> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те с |
| т кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је теш |
| је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="2 |
| дну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осе |
| у у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} В |
| старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покр |
| патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан |
| {S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхта |
| ног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да ужив |
| на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су |
| осну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њ |
| дејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живе |
| гледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види |
| укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале пол |
| ирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних к |
| од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, и |
| и су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице б |
| жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског тр |
| <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се |
| ко те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријате |
| к, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока браз |
| ене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је ув |
| нце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљено |
| су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>П |
| њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су и |
| и састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и |
| >Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата |
| друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали |
| на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише с |
| бог тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине н |
| {S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их о |
| на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="14 |
| /head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све ч |
| н млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод |
| би су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје јед |
| ја их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно |
| вало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљива |
| ко <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику цари |
| рили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали |
| њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, |
| ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да |
| ред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар к |
| али све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замак |
| агледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може има |
| ешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка дра |
| свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста |
| ка. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка дра |
| сно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, |
| рава љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак и |
| доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствар |
| а срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су рук |
| едном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из |
| е нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образим |
| е могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на с |
| нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су пога |
| ови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драг |
| ма собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је |
| право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину криву |
| д се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} М |
| ознаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађај |
| и расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, н |
| ша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да |
| вих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, ст |
| е да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> |
| , нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на |
| у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња |
| одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст про |
| отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је при |
| ше не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стр |
| занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викн |
| има.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње |
| оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био |
| њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далек |
| остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, бла |
| ија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећ |
| чном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић |
| аре госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута |
| чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и |
| Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, п |
| е старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва д |
| је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; изм |
| на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у |
| - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, |
| ош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан чов |
| му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се |
| ко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мал |
| p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, |
| Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле |
| у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од о |
| до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо д |
| жи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно |
| дна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове |
| и пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматр |
| залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи в |
| ако је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{ |
| им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт |
| сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљ |
| а биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Ми |
| она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпос |
| } Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити |
| ћу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ниш |
| се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си |
| ка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си м |
| ажим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> |
| срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева |
| од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и |
| сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види |
| ао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заист |
| за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто сво |
| бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је |
| раш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мен |
| Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио с |
| } Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господ |
| знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати |
| Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једин |
| амо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бит |
| жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанск |
| је, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове д |
| ло неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у се |
| екао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му ј |
| она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи |
| ! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- |
| ти и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи |
| етвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, |
| један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече |
| му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S |
| бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка |
| озоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да |
| о да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је |
| њу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако |
| мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по п |
| краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересу |
| ; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p |
| од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао м |
| озом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срц |
| бало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред м |
| ђе.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да к |
| већа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно дру |
| нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друг |
| глу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{ |
| х све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>На |
| , немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су |
| још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... |
| ној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије |
| ма</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стуб |
| да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне ф |
| ао од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у |
| } Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста |
| ра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо и |
| ех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занес |
| ут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић |
| топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није с |
| ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али п |
| да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Д |
| подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S |
| : ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жало |
| } Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима ко |
| адост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист |
| е, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш |
| } - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три |
| реће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. |
| кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуње |
| оновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не м |
| свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неје |
| е враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београд |
| а и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се |
| Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други |
| добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... о |
| се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале д |
| је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем |
| > <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, м |
| изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила |
| поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе |
| </p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначе |
| г заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орд |
| то другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вред |
| > <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да ка |
| </p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже |
| и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је д |
| асавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила |
| p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију о |
| дни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутр |
| а, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 |
| , лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је у |
| и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрве |
| ти... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> < |
| о од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{ |
| Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам |
| - Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прек |
| зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се пода |
| ешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. < |
| је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ј |
| ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те вид |
| ебе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним ок |
| и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошев |
| вини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ћ |
| <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у т |
| вог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су |
| онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> |
| ала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће |
| родужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени |
| ога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј |
| } - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p |
| S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо ка |
| ће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за т |
| {S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сув |
| ност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане |
| <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна миса |
| тка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам прож |
| тка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам про |
| Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смеш |
| бјављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куц |
| д дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Јед |
| његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио |
| разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, |
| ету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - |
| галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Об |
| .{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење прела |
| можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено |
| трао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју |
| ништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продуж |
| и се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе |
| ог што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{ |
| дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим не |
| ела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив |
| ок је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, |
| ислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо с |
| ... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title> |
| <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан |
| ако се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би ј |
| Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разло |
| ије то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да он |
| створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - |
| око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесн |
| убим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: ни |
| Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист м |
| цало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће |
| у газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је б |
| јим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи |
| и.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се |
| мен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, ум |
| окле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе |
| мић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, |
| не, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене |
| пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном распол |
| поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна ње |
| ом раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова |
| лошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, |
| глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца |
| све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а в |
| ја</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу |
| је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је то |
| код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао ре |
| суља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на |
| неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} |
| тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да |
| сти и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима |
| ди човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одва |
| м имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигна |
| .. како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, |
| под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, |
| да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао о |
| де ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка |
| ером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у ин |
| та и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p> |
| веним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и с |
| ига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледал |
| рдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и дав |
| ији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске ли |
| се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приме |
| нас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Креми |
| х вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву |
| руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певуш |
| ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена |
| мостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико ј |
| пођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за ј |
| ошћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, по |
| да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и |
| ији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> |
| а фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра који су има |
| доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Ц |
| х Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је |
| ао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не зна |
| кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте |
| о је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним |
| } Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим к |
| >САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем а |
| уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ства |
| жем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду |
| ео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на п |
| го после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су |
| ња <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај пр |
| во у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао |
| већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да |
| је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У ке |
| и Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватај |
| се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он |
| ош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title |
| Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима ј |
| трани.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафа |
| о их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио и |
| ите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пиш |
| и напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронаш |
| } Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост |
| ове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад г |
| ешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамва |
| ојава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао сх |
| сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непому |
| х бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је |
| удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад н |
| овим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их |
| S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимниј |
| те је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунц |
| срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{ |
| ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хт |
| је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је |
| је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и не |
| о:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се |
| штај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћ |
| што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <t |
| је никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек к |
| егово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p |
| сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којо |
| в разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бак |
| звини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислим |
| што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпо |
| што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једно |
| Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош позн |
| пахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико ра |
| о један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S |
| ине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и |
| асности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио та |
| .{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, обл |
| кана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколик |
| ајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се к |
| о је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљи |
| е су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и от |
| Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам ко |
| онску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних |
| ња које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било њего |
| д јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У бело |
| осом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> |
| актали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се |
| им сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, |
| е сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, п |
| спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb |
| раза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађу |
| д, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти |
| лавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића.. |
| се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне јед |
| e>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима ви |
| иоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића. |
| ином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али |
| с сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилази |
| и, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама |
| струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага ок |
| а.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на |
| ди, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се |
| није њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија |
| одземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде к |
| ли слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле гру |
| У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и н |
| светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагр |
| му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутит |
| оду, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је ви |
| а ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свире |
| изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ран |
| арадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио |
| стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби |
| а је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила. |
| а је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалост |
| розора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле ус |
| би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би т |
| зећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тих |
| тених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млаз |
| не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и |
| ваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили р |
| е груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала с |
| уза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p> |
| некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, ос |
| p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза с |
| аплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балон |
| {S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећ |
| ина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црн |
| н радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил |
| ик, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил |
| ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти |
| ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Ви |
| Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило |
| би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избија |
| једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter" x |
| један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на |
| било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било |
| на, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видел |
| човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од |
| дан од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде < |
| је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну |
| з, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Роб |
| и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој р |
| ле тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш |
| јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош |
| а године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један |
| , а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му |
| дска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и ор |
| је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електричн |
| азили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног |
| } Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упути |
| а као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је дола |
| куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулд |
| тричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је сам |
| а.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен |
| них породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве |
| ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала |
| ским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела св |
| о се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, с |
| другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Д |
| црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где жи |
| био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дун |
| , је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на в |
| асле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим преде |
| " /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су и |
| {S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и |
| аље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Мил |
| вршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степени |
| p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ ти |
| {S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} М |
| које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика ст |
| једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и |
| и дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, ч |
| у у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха |
| тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико трен |
| чекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшава |
| ницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и зао |
| та и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо |
| очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У |
| акласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у |
| а, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало |
| ад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази |
| S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у пис |
| боравити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе ч |
| и си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{ |
| } Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским биће |
| е сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је ма |
| а."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладн |
| ок сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а д |
| е су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљал |
| а возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао |
| м кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} П |
| док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим обра |
| јега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова д |
| еклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бди |
| ш јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{ |
| S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p |
| оже волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела |
| никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву ос |
| природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb n="63" /> <div type="group" |
| ам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја т |
| ад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, |
| , зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисал |
| ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се |
| јављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе нав |
| </p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је |
| срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је лега |
| - И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко |
| је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, |
| гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на |
| е, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетко |
| Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па |
| му.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекар |
| ћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који до |
| го у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су |
| дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вука |
| За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући с |
| ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети п |
| Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једн |
| вена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два блед |
| риближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој с |
| селина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису в |
| ети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> |
| орки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, шт |
| S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког |
| као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко р |
| ветла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцр |
| C3.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш |
| није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним пошта |
| сле бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више по |
| о је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, |
| ољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, н |
| Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и рад |
| Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту ч |
| тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћ |
| им вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, а |
| коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у сво |
| ношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила |
| му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Не |
| > <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, мл |
| јаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="chapter" |
| наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте. |
| е треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна маниј |
| својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њи |
| воно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправ |
| песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласо |
| ржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и ди |
| можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} |
| с изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури |
| у старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као с |
| еди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила п |
| јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да с |
| о не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро |
| могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али к |
| рејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да |
| ине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је |
| и може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој |
| уга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буд |
| еравала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а зн |
| атељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав |
| ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаве |
| ке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу виде |
| је је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и в |
| и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али г |
| ог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући с |
| о зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да запове |
| прициозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} |
| ћи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била и |
| олети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у нед |
| ео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене |
| мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је |
| је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу б |
| ицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, о |
| Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њем |
| p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се пали |
| надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме |
| млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити |
| атри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милош |
| нско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и |
| и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жел |
| пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>се |
| ни кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да |
| заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> |
| на чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав |
| тнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је в |
| вајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских ч |
| ио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати |
| избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пр |
| у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку речени |
| на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике с |
| правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост. |
| н корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао |
| у је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене м |
| ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточић |
| ало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћан |
| а овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно праза |
| своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он |
| у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он |
| Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, к |
| ким бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљив |
| азбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се в |
| овост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ |
| , па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огор |
| , завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му |
| е Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капу |
| не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{ |
| менат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се |
| одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао |
| он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми п |
| из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио |
| n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осе |
| живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, М |
| же и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p> |
| Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли с |
| змеђу човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти |
| ада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, |
| риге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено |
| е да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} |
| м бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{ |
| је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, |
| чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак г |
| седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ |
| пелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмен |
| зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочи |
| араге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је поди |
| зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледолик |
| Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, к |
| по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се |
| та: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену бо |
| пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи из |
| тмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне с |
| омоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То |
| човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један |
| да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се уг |
| даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрада |
| а овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, |
| , Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је |
| пљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми |
| знато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је |
| много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- А |
| едном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</ |
| ста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapte |
| о такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошк |
| помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је |
| осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} |
| тву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало пр |
| на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и |
| се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каме |
| о је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском |
| г живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно |
| а.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка |
| а.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l> |
| е су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} |
| о је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не те |
| никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију |
| али очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Бог |
| оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене у |
| говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што с |
| десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора |
| ако да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нов |
| десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити |
| здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако |
| бодити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрж |
| бре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена. |
| а је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар тре |
| егова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не нед |
| увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужич |
| обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му |
| .{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. |
| ављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка би |
| е вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима |
| е поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маск |
| у се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју н |
| оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> |
| е Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> |
| убио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезве |
| исала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једн |
| упца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и |
| <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку из |
| иставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, |
| егама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори |
| ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, |
| {S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би н |
| прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Н |
| при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је м |
| мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров |
| а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад |
| ретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа |
| лади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По це |
| се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На исток |
| ради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркес |
| . </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише ј |
| ао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била |
| и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалуд |
| менитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> |
| био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутар |
| и раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и ц |
| јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситни |
| рве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо |
| мети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је |
| </p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато |
| , и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, |
| је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све |
| о независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лут |
| слио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година за |
| а дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак |
| не газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану н |
| тао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са искварено |
| проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на |
| ерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустош |
| ао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја |
| .{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се ук |
| - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си |
| да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који |
| ном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове |
| <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и |
| било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна д |
| ма, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запи |
| але, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, к |
| почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати св |
| може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и заустав |
| S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена н |
| облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо ук |
| матра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког п |
| S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала њег |
| и више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражит |
| од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом |
| кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... |
| собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још пом |
| му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје |
| дицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би т |
| з јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распре |
| све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изго |
| вале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после в |
| и он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n=" |
| ва је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S |
| кње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поно |
| ог плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила |
| ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред неч |
| испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњак |
| дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала |
| ј поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош |
| ш, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како |
| - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се |
| и, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових л |
| ну последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} |
| .{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брат |
| о би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимн |
| ост, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити |
| е прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад |
| у је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан св |
| } Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једни |
| то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, |
| о сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} |
| ала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубин |
| верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти зна |
| ма ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико с |
| спи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и ср |
| у вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је би |
| у упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, |
| га.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, |
| 9" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај |
| Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.< |
| као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у ре |
| ом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привеза |
| можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важ |
| само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пер |
| ремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажањ |
| елем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце |
| ма и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који п |
| гуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и |
| к што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над |
| о роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне |
| p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку рес |
| изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би |
| , познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био |
| вало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Ста |
| на коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, |
| а успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чл |
| ештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао пор |
| вао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отвори |
| или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а с |
| и живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио |
| ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </di |
| ао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познај |
| ј чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју |
| <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранкови |
| вите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оно |
| ју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјава |
| н притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим мла |
| ћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и од |
| аслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако н |
| х и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се нав |
| сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости |
| роким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице |
| к који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија п |
| у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од р |
| le>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у о |
| их. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С ви |
| оз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као |
| а врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, об |
| анила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </ |
| е немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити |
| тику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриот |
| видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај пробл |
| , која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и из |
| и живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала пл |
| г сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље по |
| који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зј |
| мљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а о |
| е поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је излива |
| ко како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S |
| се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био |
| иле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно |
| во грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја |
| је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до |
| да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су б |
| ић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје д |
| сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и ко |
| је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како |
| одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса |
| оље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила |
| попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико |
| ве би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако |
| ри велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, ст |
| ога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хте |
| чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и ње |
| арство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспект |
| д с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово |
| апише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је ма |
| ве благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве в |
| уре, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене м |
| планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена |
| му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} |
| ла је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала |
| не, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како |
| смехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташ |
| га га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да ка |
| мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу |
| часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату |
| вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слобод |
| о смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p |
| /p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне |
| нат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку ре |
| зе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од |
| врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Д |
| овали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} |
| а.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} |
| н се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао |
| е познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На цркве |
| а!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегн |
| ћан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је ст |
| .{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост |
| ајмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведе |
| буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више |
| надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрациј |
| лекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала ј |
| жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се чо |
| па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото ср |
| над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно |
| ла, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> |
| знео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа |
| оја га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помог |
| открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних |
| итим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више в |
| су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, г |
| Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена |
| лбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>И |
| ти за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S |
| т?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је м |
| /p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има |
| адним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру виде |
| ам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претва |
| p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} С |
| ати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо |
| же кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова ср |
| умирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га |
| нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути за |
| о насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети бриса |
| кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави ка |
| нички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> |
| ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела |
| очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном |
| биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, |
| а вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну |
| ислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорк |
| а.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, н |
| ди који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз |
| ромењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта |
| и је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки је |
| ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила |
| обро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... |
| скошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сив |
| <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега само |
| су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, тре |
| јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем б |
| ="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} |
| одственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао ос |
| лед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашен |
| своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школ |
| ав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} О |
| а му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на груди |
| ега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - б |
| ишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од |
| ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око |
| ше на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде њ |
| и ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног пл |
| унило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског |
| сне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он |
| Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у |
| д се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико |
| вилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, кој |
| , тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од с |
| подин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те |
| неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покв |
| Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{ |
| p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка |
| тима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у кра |
| b n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје |
| био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних не |
| о је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тог |
| самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, |
| на средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једн |
| добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које |
| нове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег ср |
| иди прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се св |
| збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, бе |
| ичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њ |
| {S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске ре |
| ав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и р |
| вала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да |
| општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S |
| тво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода |
| еда <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби |
| р, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још |
| Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, о |
| ивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут сви |
| паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до не |
| лади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{ |
| се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугоднос |
| итици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимн |
| ну и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш |
| се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас ск |
| е готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се заг |
| тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој франц |
| тан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није так |
| ких приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и |
| tle> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно к |
| Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни |
| , бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамно |
| слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен |
| е појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног |
| не, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, |
| како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је |
| у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и д |
| е презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је завис |
| рак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, |
| тлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне с |
| Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо |
| воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светл |
| разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена д |
| ока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> ј |
| кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским |
| у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до |
| је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с |
| угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за разми |
| ојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, чов |
| ним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако |
| ним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако бла |
| њости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом и |
| о ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се сре |
| ћао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумева |
| ве старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепк |
| само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз млад |
| p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне |
| то са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни |
| ји човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Ал |
| ко пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она |
| су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја |
| тво, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав к |
| кла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на њег |
| </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они о |
| и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и м |
| арица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</h |
| се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врат |
| еног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је |
| живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, |
| м пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно дво |
| рну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, |
| држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је |
| једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне рези |
| еним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим зб |
| ном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="6 |
| су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе |
| на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити |
| е о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и дру |
| свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> |
| а благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на ње |
| цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо |
| белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући изме |
| е и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било св |
| обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелни |
| утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више о |
| а.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним с |
| има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са ов |
| емић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њен |
| чино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос |
| вијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније |
| ан поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољуп |
| анствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош ј |
| после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један ј |
| сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се из |
| е је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио |
| научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што |
| рштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветли |
| а овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много с |
| и није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се |
| гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њ |
| а.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле свак |
| су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику |
| адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, цр |
| култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао ј |
| ио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима гов |
| з Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S |
| свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматрао |
| агла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> |
| а се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покриве |
| ашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа. |
| о пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <p |
| репавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца је |
| са и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстин |
| има самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како |
| , по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљ |
| {S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутра |
| брижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка |
| а вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост |
| оста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ов |
| То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорил |
| ледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорк |
| е који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју |
| е резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичиц |
| јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, |
| у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех |
| рку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала з |
| зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> < |
| а драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питањ |
| м старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има тол |
| одина свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек сл |
| чно би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стре |
| </p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај узда |
| ка као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јун |
| лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркан |
| бузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако |
| да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је б |
| желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним вазд |
| рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка отк |
| ј прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, по |
| оведа.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и |
| ли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кров |
| на.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој |
| ресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост |
| , код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли. |
| му, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога |
| прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост |
| м изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништ |
| просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кут |
| је видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом рук |
| астих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.< |
| срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном. |
| се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатк |
| мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> О |
| ђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, ко |
| цивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи харт |
| ви за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уре |
| ијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу |
| } Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Кру |
| ма.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Кру |
| Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и ц |
| емић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку рани |
| {S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао < |
| ила сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су си |
| га и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> вр |
| његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љуба |
| требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкар |
| > <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пу |
| не, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене |
| ог овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ј |
| Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила је |
| ти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицо |
| је су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која ј |
| их очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне |
| ја се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у веч |
| /p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мрт |
| животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су |
| кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као |
| ја је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош |
| а фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију. |
| којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, |
| уку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>О |
| њаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала и |
| ме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она |
| умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних му |
| ветлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих прам |
| ине, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, |
| ћ се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска прир |
| ашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког ј |
| бачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избиј |
| оја су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен пр |
| у косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје с |
| бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку ф |
| но износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу. |
| антска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у м |
| у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у по |
| оћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, |
| протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за час |
| воју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости ил |
| кња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртав |
| је разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Ме |
| и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, скл |
| е, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезвер |
| ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, за |
| ирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кр |
| сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на јед |
| ке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим |
| постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој ку |
| ве њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, |
| ве њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа |
| се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рат |
| , играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у |
| } Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне |
| донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, н |
| завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала |
| их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене у |
| волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори |
| заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p |
| у на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње |
| , и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна как |
| } Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога пре |
| ворио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с гл |
| ђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да кр |
| где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног |
| од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - |
| ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју т |
| за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече о |
| - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари |
| више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уз |
| ош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на |
| пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесети |
| накињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле ње |
| ен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметаст |
| . да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест |
| за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи неку |
| м погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере |
| што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јо |
| врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило ј |
| лу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и дети |
| унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављал |
| помене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и |
| ојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> < |
| њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњен |
| а није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић уб |
| а ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити |
| долику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, |
| но кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао |
| могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла пров |
| у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика |
| и ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан |
| очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у |
| е више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао |
| љаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{ |
| југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> траго |
| а, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој |
| ом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколик |
| ћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали си |
| било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге к |
| али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир ус |
| рка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.< |
| ом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши чове |
| p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети |
| осу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је реш |
| скине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из т |
| ма ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим ули |
| о се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што с |
| о мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{ |
| чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи кас |
| за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Мило |
| чке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шт |
| амо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена |
| трљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му |
| нику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Је |
| .{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек |
| једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја са |
| ојим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, д |
| ркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, кој |
| бухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свог |
| је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство |
| добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела пита |
| своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио ј |
| Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да |
| убица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности нег |
| к је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љу |
| за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, х |
| порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним посло |
| у као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Вас |
| Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али нем |
| више стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могл |
| рено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му |
| идећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зор |
| то неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих суср |
| им љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе ка |
| а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко |
| један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремић |
| кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разноли |
| е прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље |
| {S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у варош |
| њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и |
| хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена |
| живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово |
| за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љ |
| дали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, |
| обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</ |
| мо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електр |
| сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да т |
| оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубок |
| за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је р |
| ше му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго |
| а: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се |
| ан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случа |
| заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм от |
| аба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао |
| , дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошло |
| њижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по к |
| ће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа з |
| вам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, |
| њала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, нали |
| се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{ |
| воспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена згра |
| иге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачк |
| сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћ |
| и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кре |
| твари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у З |
| тних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили с |
| писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се. |
| е, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчид |
| она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтел |
| ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Д |
| S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви по |
| кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба кр |
| а се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено |
| Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, |
| или коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва |
| е прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе |
| уће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али |
| до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим |
| а, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витле |
| S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног в |
| .{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један п |
| на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, |
| очиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S |
| јао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> |
| нуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини з |
| стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> |
| група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зо |
| ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у с |
| ним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их |
| што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ н |
| >Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови |
| дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситни |
| других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S |
| } Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} |
| е човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима мног |
| ловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n |
| осле би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у сла |
| и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу |
| пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја |
| му били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препород |
| кад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот ве |
| не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја |
| мају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... |
| мају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, с |
| /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору чо |
| лог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њим |
| оцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, за |
| ојник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на тргов |
| страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива |
| у часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не вол |
| о се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади |
| раним небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и |
| Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово |
| трчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио с |
| јена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се јед |
| ку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био |
| p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној ши |
| без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком о |
| ити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка ниј |
| а пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељск |
| де, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. |
| евали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у ка |
| р је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњ |
| дна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од у |
| оја води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужиш |
| у.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше |
| гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрт |
| ажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обн |
| оки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна ка |
| ти сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци м |
| и практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је б |
| ли на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле |
| ао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је љу |
| и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музик |
| опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затвори |
| их.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу пала |
| што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и за |
| досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас |
| све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S |
| ћали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покри |
| е од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући |
| } Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сил |
| ево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: ј |
| p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у |
| ешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу с |
| и</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све |
| </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске о |
| једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генера |
| и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила |
| ко ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се |
| њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе |
| .{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другар |
| е му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру |
| ално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у ка |
| лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о |
| зетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- |
| улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, |
| и се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пре |
| и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани с |
| бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости кој |
| ица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јак |
| е већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте са |
| у са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим о |
| отово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људ |
| ји ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, |
| жали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Ј |
| на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближ |
| кова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубин |
| једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној м |
| љу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и |
| сана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!... |
| и трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Св |
| дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, |
| S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољуп |
| и дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S |
| љена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећаје |
| од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха к |
| што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних |
| Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и |
| по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој ул |
| {S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено |
| и до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су |
| поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихо |
| све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а на |
| падања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; а |
| икој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они |
| син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле је |
| у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само |
| S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали |
| и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, с |
| лаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, мо |
| итно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S |
| их газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кре |
| цији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био |
| и мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима |
| ијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће |
| у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која ле |
| ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђа |
| одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јаблан |
| раћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота план |
| млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толик |
| .{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила |
| су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка |
| руго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака с |
| у на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз вод |
| бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуг |
| i>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила |
| а њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки |
| ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бј |
| Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор би |
| горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане с |
| изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и с |
| ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени |
| рени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на |
| ш један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се |
| , које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, |
| рату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би |
| кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је |
| ледице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свак |
| о сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их |
| гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова |
| лоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав к |
| дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази |
| су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз т |
| дају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што |
| гану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још ре |
| се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу |
| <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљиц |
| мехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као |
| ве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, |
| лађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S |
| е самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на |
| едног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем |
| поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједничк |
| је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим с |
| их, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратн |
| длегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опорављ |
| , каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија |
| во лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он |
| Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је смат |
| што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из |
| је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - З |
| ко исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само |
| ко исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само да |
| се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.< |
| и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност |
| е Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се т |
| аљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно ла |
| њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и |
| тво био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била те |
| а који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>З |
| е окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч |
| ниверзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којо |
| дан до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли ка |
| таницу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div type="chap |
| </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је та |
| да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута пес |
| азили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима |
| , обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала |
| S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после неж |
| и Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су |
| а једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се пр |
| жава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, ж |
| окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог св |
| т почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бл |
| знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утоп |
| hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетри |
| ки род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тре |
| очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових |
| мо користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извуче |
| који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође |
| ицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој |
| егово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплав |
| о у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосни |
| ли на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| метна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео < |
| тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити ужива |
| рка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде с |
| ћа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не вид |
| ку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је |
| гу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде |
| део у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера |
| , испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полак |
| нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле по |
| /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, |
| нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бе |
| .{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, пове |
| ма требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p |
| цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, |
| и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="5 |
| је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одво |
| улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава |
| аре познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба |
| која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у |
| е распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге |
| у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако бл |
| кренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а п |
| моћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обз |
| одили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку < |
| , као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и |
| а Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари |
| се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока т |
| и, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говор |
| репи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже |
| ти се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онд |
| отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се |
| ром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</ |
| и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се |
| дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није |
| м, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу ј |
| овољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p |
| а њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њ |
| ла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су би |
| ико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол кој |
| а младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких т |
| стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицо |
| где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили д |
| у бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пе |
| кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасја |
| Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први р |
| била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко |
| ја води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју |
| као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, н |
| него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз вино |
| војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у ј |
| 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се уве |
| и.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да |
| зе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>Пос |
| а бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваз |
| ра свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, ч |
| е била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да < |
| ј бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не |
| од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њено |
| о волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам |
| оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, |
| p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети. |
| .{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињел |
| ад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље |
| војку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и ж |
| Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што на |
| S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу про |
| та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје о |
| облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Бан |
| једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При т |
| ог утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено п |
| вот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи |
| и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане |
| самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се р |
| ала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује |
| p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство |
| једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Мил |
| уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је ле |
| ича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{ |
| а бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се боји |
| ао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и |
| о браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љуба |
| о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасн |
| и ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хте |
| е за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку |
| век знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и и |
| моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељен |
| е девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим за |
| утра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те в |
| оке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим |
| ци нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мисли |
| и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко. |
| се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кро |
| она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи о |
| рка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим.. |
| ад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што |
| ји је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погл |
| недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби зак |
| кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му |
| о несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде |
| о несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управ |
| сничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече св |
| деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p |
| за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да |
| ас до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридес |
| о.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита: |
| асу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог |
| ..{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске |
| и га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и б |
| бзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, |
| је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обр |
| с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћ |
| е, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну стран |
| да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чи |
| ћ се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је |
| ушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и |
| м очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет час |
| Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде |
| ри, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само |
| е.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није |
| белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих |
| о се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које |
| еског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била |
| не новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава |
| у само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су |
| ала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{ |
| цом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих |
| навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну |
| та.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све виш |
| д оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дуб |
| окрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајућ |
| нама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било |
| у.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику пр |
| сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <p |
| да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о на |
| заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али |
| рећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не в |
| а!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <h |
| угоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју |
| прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима |
| убав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и |
| не...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље б |
| ни су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, т |
| тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству |
| а, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорк |
| у измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{ |
| ко је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он |
| су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад чове |
| сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Н |
| астанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена |
| ас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели |
| ша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле. |
| забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше усп |
| вљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се |
| м како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори сам |
| а, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја |
| <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - |
| у чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне си |
| ија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> |
| не за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је |
| једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избе |
| ти и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао |
| Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, ка |
| совала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и д |
| ећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све |
| {S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мр |
| се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> <pb |
| <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, |
| , и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици |
| ди кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. |
| и и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не |
| пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде. |
| Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је |
| омшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </ |
| зно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети бри |
| {S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њ |
| о, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га |
| .{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина ди |
| књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школско |
| обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и |
| Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици |
| дговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> |
| орку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио ј |
| <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се д |
| Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забо |
| нављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој |
| рика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне |
| кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У бе |
| лош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није пом |
| говори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и |
| док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне п |
| ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишк |
| и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се |
| } Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати дост |
| - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писа |
| S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p |
| м, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку н |
| с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у |
| њег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па |
| их девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот поче |
| а, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било на |
| ло доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препи |
| ма је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шт |
| седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, ве |
| чему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због то |
| и, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју |
| повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж |
| оложено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непреста |
| људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини |
| му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде и |
| месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у |
| тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Тво |
| тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке с |
| чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој |
| ртман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке члан |
| онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли |
| За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је би |
| покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Ми |
| а.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпу |
| сник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су водени |
| Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као |
| ош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова |
| природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке заво |
| и увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} |
| дврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код |
| - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шу |
| у због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p |
| урног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хо |
| таца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, |
| м сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се пог |
| и указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, |
| се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шап |
| </p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је |
| S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> < |
| превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем |
| до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како не |
| ако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зор |
| хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрди |
| ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> < |
| {S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врца |
| е јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> |
| таху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изнена |
| ином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Ка |
| ву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој тр |
| а једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} |
| голела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, |
| и... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла |
| и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> |
| ак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Мил |
| d>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - |
| о од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да |
| а је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици |
| теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазиц |
| p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе |
| пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на наш |
| оја се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова |
| ра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обал |
| ад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} О |
| ју тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, |
| сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји м |
| аме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама |
| ини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб диј |
| и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад во |
| нимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помеш |
| а ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за че |
| којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ |
| у споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и |
| вну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико с |
| p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињ |
| морног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и пок |
| згледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још н |
| вај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли |
| е први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> |
| црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S |
| крипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврну |
| ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постаја |
| јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног |
| овори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљ |
| ока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су |
| Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и слив |
| поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво п |
| не у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови по |
| подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из |
| одижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи кв |
| платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да |
| убави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима |
| не ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, К |
| љубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подноси |
| облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Мл |
| пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p |
| мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> < |
| и.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која |
| својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижу |
| леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму |
| ију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугаше |
| е по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три |
| ветлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице. |
| једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је ж |
| самљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за с |
| ине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, исп |
| <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинск |
| ... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно |
| ца? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n= |
| којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност св |
| грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом св |
| и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледал |
| агледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом сво |
| н је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и нев |
| био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипло |
| е био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке от |
| дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно |
| ма госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов |
| ена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на |
| ма, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца ка |
| Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друг |
| њчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пут |
| вио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испе |
| ућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" / |
| и човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. < |
| аћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унут |
| , Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се в |
| ско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса |
| цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат |
| слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отво |
| аду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може |
| нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> |
| је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Беог |
| којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућк |
| оји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се |
| на, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> |
| та зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се |
| оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дуг |
| драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакл |
| , ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје с |
| исала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође |
| етњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говорил |
| е, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако с |
| нице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних пре |
| ије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је т |
| љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео |
| Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} |
| /p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-С |
| угу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно друг |
| ио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распре |
| и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупа |
| своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смис |
| буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовим |
| ла очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> |
| падаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је глед |
| да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја т |
| а мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p |
| ашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> < |
| нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спу |
| анствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама |
| живала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p |
| рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце |
| а се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по по |
| животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S |
| /p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, |
| едати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Е |
| } Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... |
| овара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, |
| ржавне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне оч |
| ејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми |
| о му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, кој |
| осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је |
| ла се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно позна |
| цао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} |
| ади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се ре |
| су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницал |
| p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто |
| етњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопс |
| и кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озби |
| гу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све нов |
| ц. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило |
| И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице |
| не...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што |
| нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се |
| јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, обра |
| а и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан мора |
| ћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава на |
| што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задов |
| ази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>О |
| а дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људ |
| обу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развес |
| ивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се |
| дити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, |
| лазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао п |
| ка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче х |
| а иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестења |
| , не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвра |
| им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознава |
| ристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклон |
| > час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је |
| .</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији |
| ило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и |
| Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер н |
| етворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кућ |
| ја неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се |
| опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај в |
| вници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, ни |
| орћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чека |
| његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за ш |
| писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном |
| ужио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак ни |
| велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између до |
| о је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не зас |
| је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква не |
| вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да б |
| , изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме |
| ара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште бил |
| одине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, М |
| рити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је |
| живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који п |
| у на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очи |
| но у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се |
| се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му с |
| говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} М |
| је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позов |
| во време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она ј |
| везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се с |
| абаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{ |
| враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им |
| мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задов |
| - Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је |
| .{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе |
| пустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} |
| траја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као цр |
| лу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљ |
| правно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела све |
| архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, |
| м пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљу |
| у ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да ј |
| село.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним |
| планак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћ |
| била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да с |
| а плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски вета |
| их, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реч |
| <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и М |
| е у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече |
| а питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама с |
| рећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, тал |
| уга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваз |
| S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унут |
| ва два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане про |
| аре Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. г |
| Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали |
| ова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведе |
| атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, л |
| а Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јес |
| ку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош |
| м августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Пар |
| а планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; |
| људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом. |
| задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могл |
| утали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Су |
| узу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав ро |
| у се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p |
| цу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од б |
| <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета ка |
| ао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе |
| "138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та |
| о сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напо |
| гледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије |
| оког неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо |
| а вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је т |
| добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на |
| да жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак труди |
| доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што с |
| а слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја н |
| у кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке |
| ти кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} |
| да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илуз |
| озивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамва |
| емену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ћ |
| преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и в |
| на не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на ул |
| у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жен |
| е се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим |
| ују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је |
| мени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мос |
| е пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала |
| им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у |
| ли се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији збо |
| или коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали |
| На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве оч |
| рент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем при |
| ругом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и инт |
| е тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме |
| мо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срц |
| утом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио |
| и накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео и |
| је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише според |
| наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њи |
| ише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго поло |
| могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке |
| су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности к |
| м у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвова |
| а њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и призн |
| дави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело р |
| le> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се сав |
| амиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био г |
| амо да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојит |
| одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у пор |
| лазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће иза |
| се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се |
| име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане проз |
| акисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покрив |
| .</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек |
| да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја ма |
| Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена |
| набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не ус |
| еба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осм |
| к појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам |
| ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше под |
| мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у мој |
| чиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу з |
| е развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико |
| имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.< |
| b n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке |
| внице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза тала |
| шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо |
| скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезв |
| му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би св |
| љуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе н |
| една мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згу |
| , које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која ј |
| то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних о |
| пурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Дра |
| .{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту |
| а ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.< |
| > <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издуб |
| се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му го |
| сао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошиш |
| и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамо |
| је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уз |
| n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уст |
| изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје мл |
| о је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Дв |
| ак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које |
| је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса па |
| на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких па |
| у.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедно |
| таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од ж |
| ута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио јед |
| џиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Г |
| терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим с |
| острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, дал |
| .{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци |
| е пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазит |
| чким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: д |
| вом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Мил |
| огледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лиц |
| </p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост! |
| ариског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво |
| по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову |
| те.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - |
| Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не по |
| орда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богат |
| Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрост |
| и? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако |
| ољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> |
| од утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутк |
| , те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без вел |
| ли доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихо |
| b n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд |
| ? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши |
| г за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све |
| д човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке. |
| лико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутр |
| не црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је х |
| њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантн |
| е нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газ |
| зили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем неш |
| ом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене корект |
| т имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:la |
| оји је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S |
| чила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена кос |
| ну у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво |
| .{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изг |
| сподине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластави |
| ог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушл |
| ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огл |
| - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То |
| - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пија |
| , сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон зва |
| надно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> |
| то по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била д |
| да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи до |
| стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и |
| {S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чисто |
| њем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се к |
| и да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - |
| љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, чове |
| ма свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, о |
| говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ |
| утрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је раз |
| пственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> |
| ла планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} О |
| ва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, |
| спати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покатка |
| уку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, п |
| е и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе ј |
| а.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих б |
| у и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илумин |
| тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и |
| е се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад |
| в прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а |
| рцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> < |
| куша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити с |
| себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, а |
| тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи |
| , утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сц |
| о довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} |
| е из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају |
| тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадн |
| а што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло и |
| вања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> |
| ивао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са |
| је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликам |
| среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да ј |
| а грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S |
| трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p |
| о се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, |
| део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све |
| утрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> < |
| че:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздр |
| и идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да |
| Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кро |
| менат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гр |
| ом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју |
| су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па |
| и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устре |
| а торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти |
| есвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље. |
| шицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb |
| пи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - |
| ало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} К |
| и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа |
| озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе |
| Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је обл |
| иже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан п |
| ... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до |
| ољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још |
| аваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао д |
| набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да |
| стављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано |
| оја је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, не |
| се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело ј |
| ехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, бе |
| ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68 |
| м.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном |
| ао камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им пр |
| и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са кол |
| S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском м |
| оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама та |
| родужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају м |
| рада биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{ |
| продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, зави |
| га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по |
| .{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви љ |
| мали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да св |
| ка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуње |
| </p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и |
| ања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час ка |
| ене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти |
| е хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора |
| овек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се |
| астрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} |
| које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица п |
| > <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају м |
| би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му о |
| дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила |
| изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и и |
| у ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је |
| које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белин |
| се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; |
| - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљ |
| тите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај по |
| врх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим докс |
| м сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како са |
| дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња |
| води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> |
| у ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у |
| n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више |
| њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновни |
| p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне н |
| саца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига |
| пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе |
| овек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој душ |
| интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо |
| ећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и |
| или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени |
| шеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред п |
| о остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и мл |
| аве, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је п |
| а, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети |
| изала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку |
| стом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овд |
| оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од ко |
| м оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да |
| читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, |
| ви рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Беогр |
| имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд |
| ажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећ |
| сти што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репорте |
| сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њ |
| радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли |
| ало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморн |
| рљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добри |
| била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се излив |
| , све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p> |
| бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и нест |
| убав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним б |
| собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али |
| ену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добр |
| х глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до |
| н сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према |
| ом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашил |
| брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен н |
| био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пу |
| аном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир ко |
| е намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не |
| ани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар |
| нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која |
| <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама. |
| свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за ме |
| вот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, по |
| ек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из јед |
| але две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом св |
| аве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињств |
| у централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом |
| и увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и гов |
| мрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да |
| оји добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче |
| м досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми |
| {S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, пр |
| увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити |
| ка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу год |
| на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била инд |
| век волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела |
| блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног пор |
| еђеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разгов |
| дућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи |
| утир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као |
| еводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који ј |
| редано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом м |
| p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на м |
| ми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на |
| е који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} |
| ечи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из д |
| еке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Мил |
| од своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо |
| им сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео ј |
| о <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке с |
| тком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад |
| пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће |
| ?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот |
| oreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, трес |
| и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жр |
| јама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место |
| епено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, |
| и и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовит |
| чи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи |
| Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му с |
| х могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ н |
| је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну |
| сова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, |
| драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годин |
| начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске |
| бише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, |
| вотну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од |
| навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних |
| тин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.< |
| дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је |
| тавио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови |
| је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сач |
| лужи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрал |
| поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} |
| ћ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам |
| ивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархис |
| еме и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, |
| ка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда им |
| ориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф а |
| ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са |
| јатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади чове |
| и просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све |
| .</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер |
| кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле пос |
| ама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p |
| дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац |
| им гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То |
| ја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да |
| брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди |
| и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видит |
| мена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за |
| о час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; зб |
| и део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је оста |
| рти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, уп |
| жем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму |
| ић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би с |
| ебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Го |
| ажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} |
| - Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала д |
| агутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај н |
| одније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су |
| начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвоват |
| дужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} |
| треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлу |
| и живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разг |
| универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, |
| еби млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да |
| питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око пр |
| све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и |
| м замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско |
| који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црв |
| није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, |
| коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у ман |
| ојима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> |
| сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га |
| а очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне |
| S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи |
| мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на |
| шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да |
| љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања |
| ву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћује |
| рицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одме |
| стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песни |
| И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново |
| није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не г |
| је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође |
| ијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreig |
| тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан |
| > Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неиз |
| е машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода |
| ао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини |
| </p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си |
| згледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног |
| арено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њем |
| оже бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасн |
| т."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело? |
| а.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо к |
| .</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану |
| менити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе |
| у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а о |
| хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће њего |
| оубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драм |
| још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек |
| и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада чове |
| ине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне сл |
| >Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу. |
| и се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му |
| ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршава |
| ал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу |
| како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говор |
| една жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то да |
| овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском ико |
| у јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је |
| .{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и в |
| тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта бо |
| ав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако м |
| ио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани г |
| ла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћ |
| илом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његови |
| есник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света |
| претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео |
| е све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, к |
| о се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да р |
| пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили м |
| алодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћут |
| к.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће та |
| ари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чи |
| што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без прест |
| > <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала< |
| сли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љуба |
| p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори |
| та одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали |
| Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- |
| адимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... |
| скрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети |
| лачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле. |
| погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је |
| љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Ср |
| лимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта |
| че јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој ва |
| За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала ј |
| ревариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било ос |
| - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће |
| се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала сум |
| ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и ж |
| са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> |
| знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречен |
| {S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ проле |
| нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње |
| {S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крај |
| > <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли |
| но, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да см |
| потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата. |
| {S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, п |
| дострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији о |
| једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на |
| </p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео са |
| шио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ |
| ред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана ј |
| а га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи |
| Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако м |
| S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... |
| ошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви |
| а будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и мо |
| ет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; |
| Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <h |
| је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу. |
| у.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у ово |
| чима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држав |
| > У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује к |
| чи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изри |
| ој Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено |
| ј задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој оп |
| ју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол. |
| ју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем |
| и овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{ |
| руго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Поми |
| ца је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као |
| ави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> |
| јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су ос |
| Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и |
| Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах |
| пала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а |
| у, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} |
| г цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, ш |
| три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p> |
| pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p |
| шиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом |
| бе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је |
| p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице |
| сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може |
| е изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се ок |
| , шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка. |
| p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу |
| е она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} |
| .{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на ра |
| другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, |
| о и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош ј |
| н и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нам |
| ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним |
| - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да зн |
| ризнати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасн |
| да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе та |
| рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад |
| азила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми |
| е више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео |
| као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се мож |
| ући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама |
| стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату |
| е дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за |
| ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна ком |
| та тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено |
| о целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за п |
| већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је |
| Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој |
| јем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} |
| ат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газ |
| згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су |
| Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Ос |
| екиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац |
| То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих |
| а утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала |
| очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој при |
| ерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу |
| ш <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима р |
| штале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом |
| н посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме |
| писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са зд |
| p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цви |
| од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и |
| уго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну |
| Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали |
| у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више |
| ет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и |
| д из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово |
| кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи |
| састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубац |
| га ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губ |
| испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини во |
| алом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврс |
| пља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване реч |
| ледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују |
| д стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских |
| рода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гле |
| а ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савла |
| био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше з |
| тку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спом |
| осрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да |
| вог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобо |
| } Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те ј |
| b n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не |
| је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребр |
| ји је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео |
| д тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују |
| вит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови пре |
| кти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, |
| ри овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видел |
| pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у с |
| вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му |
| нске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд |
| , пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и с |
| .</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли и |
| иле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен |
| супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом |
| сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали |
| Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом ј |
| , ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или пон |
| надно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тр |
| наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све б |
| ено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који с |
| их послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњ |
| у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино |
| вечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу с |
| новима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од ше |
| а једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јеж |
| ајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећа |
| их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесам |
| мену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, |
| лук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само н |
| ила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што ста |
| други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали |
| да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, |
| се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зен |
| у.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце бо |
| није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведн |
| оју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж трото |
| нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и |
| >Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и |
| е с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пу |
| <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Не |
| ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његов |
| зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} |
| свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске |
| вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба нап |
| а.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог |
| веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине по |
| илошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускив |
| на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећа |
| биљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам гр |
| именталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која |
| и, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се цело |
| вод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за |
| <milestone unit="*" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколик |
| редљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају |
| живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разла |
| а свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и |
| леба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разло |
| ад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест ча |
| а Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем |
| их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу |
| та облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру |
| оку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на |
| могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другом |
| варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиг |
| осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољуп |
| ке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чи |
| ва женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афориз |
| S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и приро |
| а тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја |
| ко ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађу |
| шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, |
| д неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, |
| о се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он к |
| се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позор |
| напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их |
| и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што |
| ="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећал |
| ти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам |
| драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки м |
| миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлог |
| зну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгуб |
| ено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипа |
| вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се нада |
| деном маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у да |
| га дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да |
| е палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а |
| глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} |
| дном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи |
| Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на |
| ећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твој |
| иву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни. |
| а бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван варо |
| се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас |
| свесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумња |
| високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том |
| е нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је бољ |
| досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче |
| илује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова |
| зда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Каже |
| а је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа |
| ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кос |
| конита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за |
| и ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то |
| према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </ |
| одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кре |
| p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали с |
| лом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између |
| ану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који на |
| шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он |
| године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских |
| увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Беогр |
| n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродо |
| Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се изме |
| их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних |
| о својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше ка |
| н тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземни |
| } Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натпри |
| их злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- О |
| S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како |
| ло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по |
| . ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... |
| околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћај |
| ено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећно |
| чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас |
| мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смеја |
| са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} |
| ело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жрт |
| ом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да по |
| ог струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њ |
| на и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја п |
| другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били |
| м се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш |
| То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора с |
| ло је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да |
| ... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка жив |
| вилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама |
| а одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја б |
| ам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекуј |
| ам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељ |
| а, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. < |
| х дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, |
| познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас дво |
| ад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, к |
| н добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и тр |
| како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправн |
| рос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само |
| ли, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад |
| а не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке. |
| но ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом |
| да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је |
| <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђети |
| је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај |
| о не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и |
| /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> |
| е и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Па |
| а је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледал |
| оштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљ |
| , моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се |
| Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске |
| поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са З |
| осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на |
| че ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те |
| Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мај |
| есто поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један |
| ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препо |
| отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и за |
| обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} |
| <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? . |
| ану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорк |
| као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао с |
| е ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много. |
| како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, св |
| ет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на |
| о, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста. |
| ојим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потпи |
| да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p |
| а се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је ов |
| его највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!... |
| Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док ј |
| о како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче о |
| не...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> < |
| а радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало ку |
| рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово ве |
| он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико см |
| Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога д |
| покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог дра |
| ацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио |
| Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила д |
| S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срц |
| н час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком |
| и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањ |
| е једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам поста |
| енути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог |
| рце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се |
| да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна |
| чан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, |
| да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолута |
| је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли т |
| е куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сун |
| је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је ле |
| бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-наче |
| рагану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотри |
| и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крва |
| не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски |
| силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> |
| ојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно |
| био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као |
| ћа него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног м |
| к сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одра |
| по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво |
| цима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гл |
| одржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи |
| > <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју |
| чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навик |
| о осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они у |
| у, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мешта |
| примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи св |
| ким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>И |
| је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сир |
| трахом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p |
| и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао |
| ојави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се |
| већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ |
| > - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Креми |
| и и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећ |
| {S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S |
| {S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништ |
| ла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Град |
| ратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у каф |
| , </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много |
| узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљењ |
| ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти пок |
| као о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што |
| ам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам |
| једно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да |
| } Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по њег |
| еле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше шт |
| тавила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног да |
| ђе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и к |
| - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу кој |
| Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пу |
| им.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њихо |
| <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на пр |
| ијево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мр |
| из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуш |
| ла се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капи |
| гу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те |
| му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S |
| бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост та |
| њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово |
| уражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне |
| ави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Как |
| </p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади |
| укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S |
| писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} |
| и кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утица |
| у собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се |
| чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих ка |
| зад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на С |
| ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око и |
| <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмо |
| тво овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки |
| о слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна |
| ијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су напада |
| Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је о |
| мна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан. |
| еда у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на ли |
| а забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - |
| ишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, |
| pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац |
| и као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И мест |
| је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му до |
| ињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гл |
| ију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо |
| што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог свет |
| ем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опад |
| латна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући |
| кошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао ј |
| ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог ово |
| , и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Та |
| ој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену |
| {S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се |
| , пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидо |
| Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете ов |
| се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми д |
| друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер |
| ку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови велико |
| дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао |
| оје је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекорева |
| </p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трго |
| окалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан |
| осластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини |
| шати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у |
| лижњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отима |
| лижњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који с |
| сеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свир |
| ош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, |
| менике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} |
| ев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа д |
| воту.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више |
| тали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године ка |
| еда: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је жел |
| врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама ко |
| , кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, пе |
| отографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке |
| ј драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час |
| ушу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан |
| пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> < |
| истови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у своји |
| уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једн |
| p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео |
| походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој |
| хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задр |
| се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих |
| појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће з |
| и пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати л |
| риси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{ |
| пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стаја |
| неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див |
| воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него |
| јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара |
| ломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрек |
| ади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе |
| .{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада |
| а.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је |
| том повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, |
| рт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ и |
| а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти |
| понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не пл |
| а ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.< |
| ји је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чл |
| >Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна |
| , опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се о |
| це...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Ве |
| убави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, д |
| е тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављал |
| ...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће д |
| оја је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако и |
| Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, п |
| олико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађен |
| ичине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише |
| само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су б |
| како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мисле |
| наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол |
| белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} П |
| вице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије |
| један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извр |
| Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло |
| наче, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их ј |
| ро, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипал |
| х државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења |
| шћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стре |
| моубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му |
| дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мрт |
| се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљ |
| ао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног неј |
| душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напу |
| а сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу |
| врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно д |
| мља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Над |
| змицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно ос |
| ти срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на ма |
| p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између чо |
| ад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Миха |
| себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам так |
| саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам дово |
| ио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има н |
| стави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе |
| престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фикти |
| а.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сј |
| лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изоби |
| Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Ј |
| се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова бан |
| оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и кри |
| али Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред |
| ила већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту |
| та киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они н |
| лисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дуб |
| ново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове |
| дина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јес |
| чану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост к |
| ј спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт јед |
| >Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка |
| излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада чов |
| p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S |
| <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{ |
| к знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и исп |
| ли на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога жи |
| а.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирн |
| Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p |
| ко Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Мил |
| та, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, јо |
| , који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазил |
| .{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје гр |
| } Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти |
| главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје |
| погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црн |
| ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не |
| ајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у в |
| , према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужи |
| о, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја воли |
| ела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједн |
| запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о насл |
| аједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, |
| ак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <p |
| мам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p |
| е само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које |
| ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што м |
| и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мрт |
| потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатељ |
| а је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{ |
| ала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте ц |
| мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што |
| њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликов |
| амрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза н |
| аси Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са тр |
| а и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се н |
| ан...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </ |
| ћете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ће |
| љиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући т |
| да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да |
| понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш |
| {S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које |
| </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду |
| ени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био за |
| Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} |
| г око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опро |
| ријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Мило |
| На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p |
| стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p |
| рка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада ж |
| без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново |
| без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснае |
| ремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још ни |
| кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу |
| Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело |
| одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони |
| жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост сав |
| донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- од |
| ла.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла |
| зда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиск |
| рагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју ј |
| га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није мога |
| радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. |
| ли, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје бил |
| i>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ во |
| гово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после |
| .{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се до |
| ила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао с |
| у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је бр |
| от.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да |
| пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, поста |
| ост, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности |
| трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао |
| зимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у по |
| ајвише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо |
| а предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ак |
| а предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ак |
| ћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цр |
| едник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами н |
| олетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и |
| е ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и за |
| itle>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да |
| <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтал |
| рзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали |
| није.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их жу |
| ничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима |
| покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници |
| велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те |
| оду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са св |
| риметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његов |
| афани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама ј |
| г посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу |
| а и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, |
| Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београ |
| еђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за ова |
| време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> |
| и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба м |
| старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спава |
| живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сир |
| кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p |
| пир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истери |
| ржавни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препоро |
| е једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори |
| {S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла |
| ештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило |
| зује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе |
| ог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једн |
| штампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића |
| нства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се си |
| д њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице изб |
| ави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и ко |
| арности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi> |
| .{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке |
| S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно с |
| .{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле |
| ма чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се |
| њера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су с |
| н град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим |
| сто, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени приз |
| има пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату |
| се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољ |
| а једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застад |
| амка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовит |
| од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови |
| а поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, проп |
| заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа д |
| ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је |
| ачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатс |
| е склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фија |
| оле.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршено |
| пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, т |
| ти да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовоље |
| и око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидин |
| ости, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, |
| поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширил |
| дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У |
| !... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се д |
| около је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке |
| .{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему пре |
| који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци н |
| ак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су |
| е оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледат |
| оликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. < |
| беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из |
| астило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропад |
| .{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друш |
| кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - |
| ена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи |
| њали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудил |
| Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика п |
| смех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крвав |
| но: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог |
| гано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља ми |
| нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам |
| љеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је ост |
| борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима ок |
| одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да |
| о тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се р |
| а дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико |
| дан сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају вели |
| чке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав прем |
| овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са |
| {S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се |
| есности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како |
| е овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за |
| } Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколи |
| бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Исп |
| ељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само ј |
| одолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба изме |
| васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му вр |
| вштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који |
| остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који |
| остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, св |
| стина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Мило |
| ш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки п |
| племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао |
| ринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злоч |
| ајлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад |
| ајлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад |
| расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само т |
| ке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више нег |
| кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држ |
| ио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, |
| Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али |
| ић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари шт |
| их идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као |
| ead> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли откри |
| олете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно |
| капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог мо |
| а ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се |
| могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво |
| оји познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одл |
| ао веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </ |
| ад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим |
| ва, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="1 |
| е та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је |
| ог до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи |
| .{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{ |
| , истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао |
| аједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена |
| ли пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу |
| сна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених са |
| сном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="1 |
| "43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху |
| ки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у п |
| же свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сока |
| лим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло |
| сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцр |
| {S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад |
| јдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како |
| о што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју |
| за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, зв |
| ај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали |
| еко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и |
| ош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама |
| ала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од рано |
| се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти |
| браза, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за оп |
| налазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да |
| } Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари п |
| еселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба |
| чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облак |
| јдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом |
| } Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице |
| аједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се п |
| ако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, |
| аним вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> |
| о су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих зак |
| а закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку д |
| лектричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица |
| урила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва ви |
| поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатова |
| м кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгуб |
| д неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу |
| а.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободн |
| идано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - Пос |
| рудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бо |
| стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правил |
| позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још |
| апарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошев |
| ушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.< |
| е се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима м |
| у пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <p |
| ије љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила |
| а туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не |
| ње, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила оглед |
| ити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји |
| равом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако при |
| >Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није |
| јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене по |
| ма је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силаз |
| чи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> |
| це ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу |
| ед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пун |
| есма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Ј |
| кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш ка |
| ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S |
| да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовс |
| укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Мил |
| подина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дува |
| у.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} |
| Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, ст |
| ај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад нема |
| ађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави д |
| ше.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, т |
| p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у п |
| ли, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зор |
| е је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и стар |
| у допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату |
| м крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су пада |
| ила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра ј |
| рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администра |
| е.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога |
| орка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада |
| о узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му ј |
| сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су |
| ју оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од |
| ово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, |
| су личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи |
| ек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје ми |
| унско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера |
| видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утица |
| } Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве |
| груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се г |
| нац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се из |
| груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Ње |
| ореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Зн |
| идите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму. |
| ворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{ |
| ега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпу |
| ла више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које |
| <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави им |
| о једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем т |
| дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Види |
| г му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из |
| она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело р |
| тан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио |
| ену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће п |
| <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најза |
| {S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвор |
| } Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку |
| ене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} |
| је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Мла |
| од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице |
| иче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су је |
| образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка бога |
| т - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужиц |
| } После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у |
| з службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчин |
| уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а |
| куд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала |
| и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један |
| S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, ма |
| је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мер |
| но гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилати |
| 9" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни ув |
| увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, |
| Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, ра |
| речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што виш |
| рвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила |
| p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на С |
| равог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један |
| {S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога |
| S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже не |
| тива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapter" x |
| д њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и ста |
| у.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и |
| све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p |
| ову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље |
| ог села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полаган |
| Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста брат |
| лим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Н |
| Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздв |
| похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског |
| то и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену тит |
| једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као |
| ка остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и креп |
| {S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не |
| свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену двора |
| а и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе |
| зничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице. |
| на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само |
| ињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким прити |
| поредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један |
| дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданим |
| пустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину пар |
| љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часо |
| це.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако к |
| и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даљ |
| на одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и зан |
| вор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје |
| <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S |
| и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она к |
| се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се сврш |
| тко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прили |
| којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, |
| вест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су |
| а трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указива |
| су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је с |
| /p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и о |
| Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маље |
| ријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љу |
| це и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице |
| ном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун пл |
| мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу в |
| аку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све |
| упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме пре |
| страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, пр |
| је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - |
| није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао |
| сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} |
| утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трго |
| о нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледа |
| н стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зелено |
| ћном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју |
| ући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, |
| едности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестра |
| цу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то так |
| ти и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Ал |
| има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које п |
| че ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да |
| ицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у |
| у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице |
| ао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени ка |
| није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве нас |
| одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S |
| ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољ |
| {S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> < |
| ти да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се |
| ликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Он |
| свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опом |
| не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја ос |
| за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му |
| сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Мо |
| треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један п |
| жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} М |
| оље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче с |
| ! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Мило |
| <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, |
| > Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди ра |
| зора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као о |
| ула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу |
| ђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l> |
| се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепен |
| е горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег |
| склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо |
| овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајућ |
| оји је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S |
| сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде зако |
| авлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним |
| песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{ |
| исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, |
| првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb |
| отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и п |
| меја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну |
| од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа ј |
| , и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо паж |
| ства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што |
| Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још јед |
| Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је |
| ног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, с |
| чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине ср |
| пи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутр |
| ко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: су |
| боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје на |
| а улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за уг |
| друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацим |
| свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препо |
| ихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било румениј |
| еба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита |
| Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила |
| девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - пи |
| лена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у леп |
| на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна д |
| хова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и |
| иснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и |
| према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али |
| светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним |
| емићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења |
| за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор го |
| безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зо |
| руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра мест |
| ви зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је д |
| азговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било умес |
| абаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би м |
| ад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени. |
| е хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових полит |
| ти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати |
| ађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека |
| гову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су о |
| етврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујућ |
| се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод ц |
| Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-С |
| а и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе он |
| сок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у беск |
| p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела |
| <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да бр |
| зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспре |
| једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је |
| како зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да зап |
| у и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену п |
| е прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више ж |
| каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање. |
| атећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ бил |
| к и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одг |
| ну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далек |
| ама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на |
| Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, |
| можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је пре |
| Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одраста |
| аше тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада ств |
| иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ов |
| дала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријат |
| ни њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких |
| није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - |
| авом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и |
| љарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе |
| адске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се |
| {S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и г |
| ца колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границам |
| никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот |
| тено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве к |
| е су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које |
| Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђ |
| лагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода д |
| а слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, |
| посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже |
| ремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре |
| за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког занос |
| е могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро к |
| мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{ |
| једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна |
| >У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су |
| асан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попу |
| ла каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар ве |
| ти тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајућ |
| е волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у |
| о са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејза |
| сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једно |
| дном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не ва |
| ва корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у из |
| је воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим п |
| било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти може |
| Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и |
| еобојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствен |
| днака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасав |
| ике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, ка |
| ав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Ми |
| послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да вид |
| превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је би |
| лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио |
| једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, реза |
| ну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабриц |
| и једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељ |
| лаву је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка см |
| Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају вели |
| јао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничк |
| а, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилин |
| оград изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли |
| ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} |
| и се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као |
| аком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супр |
| а се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле |
| ла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а т |
| одужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах |
| е био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца |
| есао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридор |
| ао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ћ |
| а, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранил |
| и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га |
| срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник за |
| и излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из сво |
| вој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост с |
| на горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалисти |
| ед њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у |
| дминистративно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о тер |
| а јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје ј |
| отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где |
| отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд |
| је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је в |
| pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније ре |
| ази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених з |
| е, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав. |
| јићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једн |
| о капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Мла |
| а никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос |
| 7" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору |
| У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а |
| ти глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p |
| вски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спушт |
| > <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виде |
| плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за су |
| снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо |
| унавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и об |
| м.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плаво |
| анцуском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> |
| е све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто шт |
| ош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на свако |
| м одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној |
| ша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под је |
| утрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона |
| црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чин |
| а Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака |
| чети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, |
| тео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, |
| и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу |
| својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса |
| ијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часов |
| мевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла д |
| ачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и |
| <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разр |
| три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарс |
| ћаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буд |
| - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радоз |
| се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад |
| има; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија |
| тио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, с |
| <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</ |
| анимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није им |
| врдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред |
| боравише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они с |
| Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у ме |
| рада у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета |
| сцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће |
| и се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар |
| } Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и зад |
| вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе |
| и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, |
| жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обда |
| ему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да |
| ка ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све ур |
| као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, к |
| у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> З |
| бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпу |
| познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико |
| ко и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јеца |
| да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке |
| от и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дан |
| ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је см |
| е још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја |
| ајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је бил |
| равити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, |
| изонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по |
| волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породиц |
| њавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је ми |
| тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити. |
| ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакида |
| воренија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој |
| које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најма |
| 2" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја са |
| ије увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Бе |
| ли је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужит |
| и за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, |
| м срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале изм |
| ј, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати |
| е левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се |
| оби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у |
| воју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена |
| љиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све о |
| Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кро |
| р војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на тр |
| да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештав |
| .{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вири |
| епао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} |
| бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, б |
| цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздира |
| удима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним чело |
| ено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против стар |
| т, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, |
| им писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних сли |
| чи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p> |
| писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, са |
| асења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се |
| дрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{ |
| а другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно |
| и да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати по |
| у познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зор |
| <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош ј |
| лободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално п |
| злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збил |
| до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на |
| атном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, |
| емених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пр |
| </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попре |
| овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу |
| а једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну |
| приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="cha |
| ик добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и прост |
| на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово |
| што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек |
| о је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба |
| стаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници |
| цније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} |
| и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљи |
| Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а |
| Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и |
| .{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти |
| аинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде |
| порода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дн |
| црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке ве |
| ну од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих осо |
| ма Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још |
| а цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Ме |
| о да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу |
| Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ с |
| рло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, |
| номије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош |
| а чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p> |
| ораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана |
| оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли к |
| антно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је с |
| {S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које шт |
| е приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, |
| оло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду сл |
| ико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је |
| Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво |
| ију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се |
| е из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није виде |
| ечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономиј |
| гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина |
| S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакљу |
| - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете |
| књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гле |
| је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у ру |
| .{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекуј |
| у, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце с |
| ош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседник |
| јено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђ |
| ом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче |
| жда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својо |
| ао и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бој |
| овцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све |
| и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родит |
| се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покр |
| ије добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао |
| де на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Треш |
| ила је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и |
| ођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали о |
| лењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми |
| нице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањат |
| ку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црве |
| >Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама бр |
| који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су о |
| а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодни |
| p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда шт |
| чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потв |
| како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би |
| за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао |
| то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div type="chapter |
| p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не |
| ш мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} М |
| <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, |
| изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обу |
| независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече |
| лико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недост |
| сове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле од |
| о ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике др |
| прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне |
| неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгути |
| дницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како |
| девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и |
| на и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђ |
| " /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевој |
| > <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећа |
| <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошак |
| алосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, |
| је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се н |
| од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до |
| у на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само н |
| било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље |
| гов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - уп |
| је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти глав |
| ова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре |
| љом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бу |
| дућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да |
| знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад |
| ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео ос |
| оме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисм |
| и Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом |
| p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и |
| акли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори |
| 228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке ш |
| ви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људ |
| обу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисал |
| утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомиња |
| ријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завија |
| не бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би ср |
| после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси |
| едаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознат |
| ћајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твој |
| имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост |
| село и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пис |
| га доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима. |
| и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици |
| увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно л |
| ш, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на к |
| о из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у дес |
| ри осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисл |
| Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена |
| д се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, кос |
| нуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно |
| Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже |
| а се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ |
| ме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Ал |
| ој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате |
| чи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећ |
| овина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничк |
| опало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало с |
| на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - от |
| потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у к |
| е требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће с |
| ретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац п |
| умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се ма |
| стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа |
| ести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су |
| о се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који ниј |
| млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина |
| Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатиј |
| кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву с |
| ке, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене |
| ео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весе |
| >Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледа |
| а иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су зас |
| ки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, |
| не и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и изми |
| се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како |
| исао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова |
| <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заје |
| шта на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако раз |
| најем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива |
| меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, |
| и је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој осо |
| а и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо |
| рвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без со |
| центујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њ |
| азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали свој |
| > - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загл |
| и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је |
| да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак |
| ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи |
| тида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мик |
| та, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигар |
| могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш м |
| иче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети |
| адост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се матер |
| амо дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</ |
| и сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте |
| о му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још ма |
| >Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име |
| е драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу ку |
| гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви |
| ен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио ше |
| богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је да |
| прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, с |
| љство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, п |
| како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је |
| и на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, в |
| бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама |
| Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан п |
| оше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> |
| дали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака ка |
| оград изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си |
| нтског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрил |
| > <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак ха |
| змислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти каже |
| мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да с |
| ица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p |
| ање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, |
| аче... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки д |
| остојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији тел |
| равде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи |
| д теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена зем |
| а обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, |
| чана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика пови |
| ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те воли |
| > <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене с |
| омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и |
| са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> |
| презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не |
| их професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љуб |
| и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својо |
| у годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекл |
| <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх п |
| нас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сар |
| горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има сам |
| ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као в |
| есу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих |
| о, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је |
| ита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} |
| понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили |
| êtes bêtes, tous les trois</foreign>! - одговори она. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, на |
| та је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад |
| у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не |
| ите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мил |
| м ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и ми |
| p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, |
| . </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - |
| исам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући речен |
| Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба |
| леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици |
| тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркин |
| ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p |
| /p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да |
| овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде доса |
| шено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе ис |
| n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p> |
| ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем д |
| .{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правит |
| . </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касап |
| оја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p> |
| /p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупит |
| мо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме |
| p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ра |
| кружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада |
| ан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несре |
| чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Гото |
| > <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово ос |
| кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, кру |
| еда.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене |
| све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p |
| етима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смис |
| Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствар |
| .</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>К |
| <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> П |
| како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је т |
| p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> |
| то је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... |
| пљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз.. |
| во ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави |
| ловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и |
| о <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић |
| S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{ |
| Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђ |
| се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисл |
| у хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И п |
| м женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате |
| о као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево рам |
| Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад с |
| а се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p> |
| постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кра |
| Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Госп |
| осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали циг |
| схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - |
| рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја п |
| p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title> |
| ти ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, а |
| ичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{ |
| стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам о |
| Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! |
| вога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - В |
| шутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће |
| е последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ни |
| , Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у посл |
| ло!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорк |
| могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само |
| ле дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној де |
| ела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу са |
| <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, п |
| <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једи |
| ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљ |
| каната у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што зави |
| днога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја с |
| е и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Терази |
| - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, |
| ас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Мл |
| оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и |
| се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је |
| S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондици |
| обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајућ |
| те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике |
| е удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, |
| ј станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плач |
| ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по До |
| /p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га |
| се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и |
| ака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред св |
| отрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога |
| девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу ј |
| о је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје |
| жно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Ч |
| еговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Т |
| клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао |
| зда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и п |
| уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је |
| p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становник |
| та, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна ба |
| ине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијар |
| распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се |
| који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Оста |
| вника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, на |
| не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави |
| ече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? |
| вина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- |
| мића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мр |
| - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако х |
| к изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити с |
| пита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово |
| ила је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекив |
| бравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неоч |
| а и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека с |
| преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија нег |
| станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су |
| не воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала маг |
| з њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта |
| а</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног |
| обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша од |
| њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар |
| ад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њака |
| цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо ускли |
| ивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила г |
| тоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су ствара |
| био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош |
| ћама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред |
| ана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љу |
| кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> |
| жавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - |
| да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се са |
| пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор |
| изања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи н |
| же донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, т |
| родицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година |
| о, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?.. |
| е певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - ре |
| кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад |
| Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то н |
| г далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Д |
| и се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа |
| Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао |
| Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> < |
| а за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица п |
| аједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и |
| ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог |
| , а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S |
| залудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за |
| но поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги |
| рашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; ш |
| ише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p |
| ио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да |
| {S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не о |
| S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете. |
| ар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од |
| , да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео З |
| .{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да |
| <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутк |
| ак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - |
| ође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема н |
| ће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадник |
| и своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мис |
| тали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од друго |
| огледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет п |
| се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе |
| ном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - пон |
| Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је |
| пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у при |
| ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су прави |
| У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p> |
| а! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била |
| а чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> |
| овратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда з |
| сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Д |
| а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи б |
| а одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где чове |
| пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се |
| зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У јед |
| ш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови |
| волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да |
| неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад |
| ећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје |
| да је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на |
| о и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пиш |
| празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака |
| . </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слуша |
| оме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, мла |
| ају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрља |
| Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</ |
| нао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних љ |
| е поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо |
| о роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, |
| </head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју |
| а ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам ж |
| ча полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђа |
| презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обра |
| викну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, пос |
| јци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мар |
| наје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осм |
| сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима насл |
| ор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих поз |
| } Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свем |
| ерљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> |
| ила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за |
| са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледел |
| е што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у св |
| , где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутра |
| ла назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиж |
| љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма |
| .{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{ |
| а Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мо |
| е да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало |
| комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепав |
| е није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турско |
| јан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само ма |
| виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p |
| и увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробу |
| и је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, ова |
| > <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драг |
| и, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређ |
| а у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да |
| е Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придоб |
| као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене |
| ици трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и |
| еперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди |
| вицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шу |
| и ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} |
| уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" |
| ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људ |
| се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је би |
| ек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао |
| о!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обр |
| p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велик |
| е, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је д |
| свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељ |
| двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти с |
| у радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао ј |
| капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и си |
| да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу |
| о природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, н |
| 9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу проти |
| Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска ру |
| > - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, кој |
| су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи |
| И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; |
| p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p |
| године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље |
| е толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толик |
| љао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{ |
| био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волим |
| истојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова |
| не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Рад |
| у што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала З |
| и у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <h |
| , превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рук |
| p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да |
| оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако н |
| це о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име |
| први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања пол |
| тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење |
| а дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} И |
| ађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојал |
| е гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих ли |
| лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај је |
| већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску свој |
| е девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, |
| анима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим слов |
| <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нар |
| ок се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из |
| руго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем свој |
| ћ се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопт |
| де је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из |
| е радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, зб |
| ваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је |
| све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је с |
| } Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од у |
| ћала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадаш |
| S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило |
| и осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Неприме |
| онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих |
| ј дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је |
| вати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се |
| од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја н |
| треба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је мог |
| добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, |
| рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном |
| , госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се д |
| лем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бл |
| мо једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих |
| нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда н |
| има критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред пре |
| а ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је инач |
| га морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, |
| ити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, свој |
| су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и роди |
| живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, |
| ако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} |
| ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш с |
| ог дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако зн |
| е да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала |
| Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непо |
| ан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и |
| дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ј |
| видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог |
| ребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову т |
| че њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена |
| то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник |
| ена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистро |
| на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је |
| на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је |
| прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете |
| подин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, |
| желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да т |
| својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зе |
| ма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S |
| уреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему т |
| апада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, |
| сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове ми |
| гово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p |
| примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је |
| била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице |
| и да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје с |
| а, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, |
| се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Н |
| овите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозн |
| а.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово п |
| одне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један писк |
| лади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем |
| како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="8 |
| тка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба |
| троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великоду |
| ман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, |
| у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друш |
| их лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на ње |
| е говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети |
| астера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са сво |
| увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како д |
| ва и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш |
| <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом п |
| е и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав пре |
| тума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу |
| .. читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути с |
| мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, кој |
| и нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили |
| далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак |
| опа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали |
| лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све х |
| себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако ус |
| чух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из сл |
| идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бран |
| ђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју п |
| данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више в |
| оју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p> |
| овинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред обла |
| единости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којо |
| ива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цве |
| на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> |
| г плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скораш |
| {S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> |
| тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S} |
| у се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим нога |
| <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са |
| која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старинск |
| а, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбан |
| {S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза |
| } Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима |
| је било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара |
| осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно остави |
| оју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> И |
| а својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепши |
| мић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђа |
| учајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по |
| кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од |
| иста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали |
| ила често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста |
| hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало. |
| морна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из ком |
| {S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиш |
| им столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву |
| авају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да |
| -Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у |
| кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле |
| целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак н |
| ругим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</ |
| занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, |
| но бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пр |
| челник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би нареди |
| цао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку. |
| е она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" / |
| јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ј |
| ања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњам |
| тао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n |
| мвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима |
| и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требал |
| ти победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био тол |
| еизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било |
| којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли |
| ликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног н |
| ом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, п |
| p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу |
| који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале н |
| ушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса п |
| у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубок |
| против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како? |
| хо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима ко |
| а се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> |
| могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забра |
| ас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује т |
| све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, |
| кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за |
| је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком |
| д ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошу |
| а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и опт |
| џије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли |
| ји нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и |
| зован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свим |
| саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало ди |
| јанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се боја |
| пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни |
| та растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице |
| следњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S |
| има београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</ |
| бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре |
| Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бр |
| ...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ј |
| о једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко |
| х упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глуп |
| као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један та |
| ом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они прод |
| видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Б |
| а се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош |
| и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене за |
| борној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покриве |
| руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад до |
| ило увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних |
| } Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тач |
| х водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело |
| и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загоне |
| е њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Д |
| ратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на |
| н доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако |
| браз.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и прод |
| ша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро о |
| ао мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанп |
| а онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али |
| а метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То |
| дведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход |
| </p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам |
| ицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад? |
| S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту н |
| с, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у |
| ица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа |
| својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. |
| који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако бе |
| а душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише дра |
| Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где ј |
| Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде. |
| артије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезд |
| ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство |
| оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој |
| рали се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једн |
| о небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да п |
| а.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас ник |
| Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више не |
| о говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим |
| ребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала |
| о плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим |
| не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{ |
| ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи |
| рестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка н |
| артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, |
| ода обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да |
| ради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходн |
| сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури ова |
| остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорк |
| ви се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред о |
| ао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна |
| громне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Под |
| </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би |
| ди човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не |
| тити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на |
| во му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај мо |
| , а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> |
| и са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад не |
| арена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина рад |
| вио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S |
| о, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале с |
| их мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природ |
| ни од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова неп |
| ице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна |
| оме одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше во |
| тима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним |
| је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господ |
| ни половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који |
| е снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и |
| су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169 |
| пред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш какв |
| дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црн |
| ремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао |
| чном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео |
| у се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале жен |
| доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су и |
| ђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И |
| мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским |
| ети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га нек |
| газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја ви |
| како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с |
| оље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мен |
| дужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је и |
| ама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје др |
| ле старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} |
| ове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - |
| спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мре |
| а прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај |
| понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} По |
| Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем |
| је губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове ун |
| избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је |
| римети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зра |
| ивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се |
| и је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се јо |
| победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и |
| ви пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под |
| едели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам з |
| <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим |
| пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишћ |
| су своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.< |
| ш или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што |
| мејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда б |
| кад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчи |
| <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде |
| да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно |
| .{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопа |
| а крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања |
| х крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања |
| оме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су |
| упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрек |
| и, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољ |
| , одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарск |
| кви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били п |
| предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ниш |
| сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњ |
| х дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупц |
| ктрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позла |
| тално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{ |
| к их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} |
| кривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што ј |
| боко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, м |
| о се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је зат |
| осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца пр |
| је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љуб |
| ртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није тр |
| а неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који |
| који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева с |
| она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драг |
| удског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју |
| тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек |
| му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да нек |
| у.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одл |
| це на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Беогр |
| маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозори |
| удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је |
| улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му |
| пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја за |
| зало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, с |
| противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, |
| ећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од |
| е земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се ос |
| које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу сво |
| ан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих |
| и да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није |
| лико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на у |
| ојих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је д |
| ...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="3 |
| беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изиш |
| шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није х |
| азила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и з |
| а.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом д |
| одужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури. |
| > Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили |
| о иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила |
| , над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле |
| вој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанстве |
| тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао |
| <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће |
| <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх |
| рад, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било п |
| сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господственије |
| ачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болн |
| а улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{ |
| Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало |
| оје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и п |
| трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да |
| им распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари кој |
| нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одлож |
| падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} |
| .<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> |
| ут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два |
| а.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часов |
| о и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресиј |
| ио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним поглед |
| ћама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откр |
| p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, иста |
| Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> |
| нила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинско |
| ај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мисли |
| ат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме м |
| одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањ |
| не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа |
| итком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело |
| отив његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је |
| <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао |
| едати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и стар |
| оја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сат |
| но забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом |
| а руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу |
| подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана |
| егово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе |
| , без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта |
| ао што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све |
| помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све ј |
| не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Креми |
| > <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопствено |
| е милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n |
| о самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање н |
| њицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и п |
| овљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јо |
| да, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; та |
| ише новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указу |
| дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три |
| е скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти |
| а га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упит |
| p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута |
| уда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да зна |
| n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће |
| и који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у |
| преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни |
| S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товари |
| је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је до |
| наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна |
| крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метн |
| на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљив |
| јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајал |
| летња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} |
| тазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне све |
| ле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао |
| анине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и пла |
| одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божије |
| од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе у |
| а у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала |
| евет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут р |
| је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи |
| викивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: го |
| ф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године виш |
| Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као |
| и правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредн |
| зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто са |
| , везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима |
| измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p |
| ву мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратк |
| стрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивал |
| p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачуд |
| водне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књ |
| е један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њ |
| рт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали |
| ао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је |
| а Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допу |
| ио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећн |
| шав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних |
| чку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно |
| сом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен |
| Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и |
| ="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, ка |
| епаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да |
| ринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, как |
| а се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и |
| > <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкан |
| овима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се |
| , са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у |
| штанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости |
| својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту |
| што више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну |
| ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној |
| о дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерск |
| то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већи |
| на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у |
| аком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио с |
| ије било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кућ |
| ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? |
| је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имаги |
| оњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и с |
| гдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="ch |
| дело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне прир |
| у нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женс |
| и на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, |
| из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала |
| ложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласа |
| ну око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити |
| и у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по д |
| сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су с |
| својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхт |
| ко се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је за |
| па, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Т |
| све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да ј |
| костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прил |
| х зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје вољ |
| ушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице |
| ац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није п |
| ући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и |
| а није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљен |
| врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... |
| оје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезн |
| одређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сва |
| т.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је дели |
| нално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол прит |
| задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је |
| о више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредуј |
| који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> |
| рпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, |
| ани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је |
| .</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је го |
| а ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> |
| ка које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S |
| уга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је н |
| ироди ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два др |
| ости.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида |
| >Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му по |
| де га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је |
| је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни с |
| у жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, |
| а.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да |
| он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове |
| ахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој за |
| наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију. |
| е жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Ал |
| меш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p |
| реклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да |
| гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више |
| , сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју б |
| човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S |
| да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ств |
| надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара мин |
| свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који |
| ене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне гр |
| стаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је об |
| гокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностим |
| ли се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе |
| једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у сл |
| но укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му |
| ректно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по со |
| ао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао јо |
| инило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове др |
| а.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана |
| о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о |
| а за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску |
| тави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомиш |
| авиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обас |
| Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка |
| ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тер |
| је хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi |
| стављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло не |
| се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се се |
| вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице |
| то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу н |
| но после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млад |
| блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, ко |
| } Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту |
| везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањ |
| ишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се н |
| се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпос |
| а може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и |
| зном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са |
| путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна |
| , косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он |
| докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћи |
| јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за |
| итварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад |
| ивати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, в |
| чни моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нар |
| е ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински |
| во од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала |
| са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што |
| кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене м |
| Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута ј |
| е утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S |
| к. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауст |
| њем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све |
| ашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога да |
| о тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чини |
| аци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је свак |
| носима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх |
| грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са око |
| скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природ |
| поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђ |
| цем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живопис |
| , и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу |
| дим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта мо |
| одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али |
| води на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак |
| овора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако |
| као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену |
| ешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јо |
| једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и изм |
| оркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те |
| лицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </ |
| ругу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, |
| се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати по |
| нковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздр |
| шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млад |
| S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може |
| ају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, борани |
| и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере бу |
| дне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономи |
| ева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити |
| нао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не |
| замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође |
| бе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, |
| дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који д |
| ц ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам |
| сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити |
| ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам |
| жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори |
| оз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да |
| </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје су |
| и, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет |
| моћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милош |
| ети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког |
| за сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} |
| ари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а с |
| ко невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела по |
| ти да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те ге |
| гана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега |
| за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст |
| S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он |
| ло.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се |
| кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али |
| оје је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве р |
| тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њи |
| и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њ |
| било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскуд |
| ебе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је |
| ати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! |
| а Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и |
| е улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- По |
| јено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весе |
| у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свог |
| и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и сво |
| мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности |
| седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио |
| ело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза св |
| оглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, |
| ожи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, |
| а да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n= |
| су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, и |
| налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу |
| ких способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који |
| цкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за ње |
| ом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе и |
| Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како изб |
| гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен |
| , зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је по |
| и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?.. |
| екао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml |
| једно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зорк |
| еке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - |
| ресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена |
| > <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се ј |
| } Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! |
| риника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је |
| Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} |
| мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из |
| он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све |
| ке?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или п |
| еодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто о |
| јеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вр |
| орка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутр |
| се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам ве |
| ско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да |
| цу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он |
| ђу њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интереса |
| зо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право д |
| излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењал |
| а о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је |
| има, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те н |
| гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, |
| овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду< |
| тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино |
| био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честита |
| не слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.< |
| Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурб |
| догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како |
| о место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његов |
| 7" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један |
| је, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад |
| век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја м |
| вала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему с |
| међу његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} " |
| <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити |
| м један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у јед |
| и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној |
| је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот |
| p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле |
| ад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за |
| не жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ |
| /p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи. |
| ко да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само |
| сти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве нес |
| л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго |
| > - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој н |
| ећ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то м |
| пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и |
| и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредов |
| али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Н |
| елим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задов |
| човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у неп |
| тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се б |
| то би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је |
| ује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане пос |
| ренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да |
| у стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихо |
| ј.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писм |
| еђе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко кас |
| ишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је |
| ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале |
| нцуску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како |
| > - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шу |
| - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекл |
| уге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледа |
| ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> |
| купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на |
| добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч кој |
| ребао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, к |
| томца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење |
| пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више |
| сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то |
| ене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од |
| ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ |
| сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвил |
| ивот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је |
| та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад из |
| Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад. |
| топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{ |
| . - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администрат |
| т.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ниш |
| бровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца |
| .</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} |
| м ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} |
| арету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру |
| </p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један |
| ево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</ |
| о у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна с |
| е речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако |
| у поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух с |
| ала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака |
| </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била |
| /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почи |
| н, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас: |
| <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он |
| адало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и |
| и овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али с |
| вог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач |
| елена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао с |
| учај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче |
| ека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине |
| ених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S |
| онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао ј |
| оћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео |
| .</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он уг |
| да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са дес |
| е, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</ |
| ајвећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци ко |
| ео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио |
| који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасира |
| још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драг |
| а природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је |
| неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њ |
| рош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два |
| езати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p |
| чи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај у |
| се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p |
| нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти |
| г који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не гу |
| нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... |
| .{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са ј |
| у.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам |
| p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже |
| овори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лаг |
| /p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих |
| ој љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека |
| и ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне ре |
| паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његово |
| су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мен |
| S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас |
| е.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас |
| из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао |
| ости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције |
| де тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, |
| и.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p |
| да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо |
| да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо не |
| матра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизо |
| обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био |
| око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке |
| нетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} |
| се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцк |
| - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер.. |
| ено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило |
| јале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је |
| и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад ни |
| о имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане |
| крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да п |
| ехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.< |
| > <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} |
| бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био ј |
| редомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добр |
| </p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која |
| ена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{ |
| евитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре сво |
| сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отвар |
| да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе зас |
| осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала |
| пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео сам |
| та ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пу |
| тала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да |
| ео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лиц |
| е занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега само |
| жава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, |
| Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена о |
| д још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила ус |
| мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти |
| а ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на п |
| потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излаз |
| <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео |
| је су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је по |
| лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са м |
| ва, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од |
| аигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчис |
| Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, р |
| ја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, т |
| свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим о |
| туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја? |
| ош бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим пу |
| била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која |
| чали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнит |
| о зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p |
| рочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, о |
| такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, |
| име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа ш |
| не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и из |
| је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипну |
| у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те |
| } Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање |
| а за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече |
| а, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S |
| ћи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим |
| , она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, пр |
| ледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, кл |
| ; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слуш |
| у седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју с |
| а.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити ре |
| ке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је |
| ћ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како |
| а истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у У |
| јка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном карто |
| рироди, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно. |
| грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју |
| /p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, |
| , камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слуша |
| S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све ти |
| е можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити |
| е трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S |
| чна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за |
| љајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек |
| а.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама |
| земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог |
| тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене |
| } Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње п |
| о сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија |
| и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши п |
| за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка |
| о и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављ |
| а му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у се |
| p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне радн |
| - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и с |
| и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; |
| проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу |
| </p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једин |
| о велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и пре |
| ла сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И т |
| илошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени |
| - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} |
| ка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због ово |
| атреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спо |
| грабио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Н |
| већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелн |
| , нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта ко |
| љупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила т |
| а се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћу |
| је куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; |
| балу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском |
| ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Чове |
| ући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површ |
| колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - Д |
| Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста |
| м!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Ми |
| авнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјај |
| е воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорил |
| ратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!... |
| са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p |
| овољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матер |
| Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се с |
| } Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, |
| слове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, з |
| у.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љ |
| лог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су ј |
| е све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгути |
| ити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да |
| детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива с |
| ознавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњос |
| а је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додир |
| /p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да г |
| b n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична |
| а. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледа |
| ва је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобр |
| ... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средст |
| спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад пре |
| рстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељ |
| и у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа |
| миле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни |
| ако да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да |
| ао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзово |
| то дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавит |
| љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја мог |
| едан нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена |
| еспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и ме |
| г репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као |
| ј Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за с |
| ушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи и |
| х, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начиње |
| Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} |
| ела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> |
| таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прика |
| ну светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један |
| уд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем пород |
| ажио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем |
| p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потреби |
| ају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве об |
| се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверств |
| г ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж кој |
| тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем по |
| болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце |
| о носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исп |
| ичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом |
| а остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радоз |
| година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује |
| ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала је |
| <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је |
| адало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мај |
| еч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, |
| е, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике ни |
| више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, |
| тисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Ј |
| жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди м |
| своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у |
| . </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... |
| јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учил |
| о је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила ку |
| и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, о |
| г датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На ли |
| а, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних |
| Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </ |
| рт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли гр |
| боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} |
| се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, кој |
| о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. < |
| дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ови |
| их и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не |
| .{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће т |
| , - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - |
| <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, |
| >Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један н |
| ође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и |
| , добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дун |
| ужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да |
| ешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош |
| ему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да |
| е стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> |
| о су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- |
| Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} П |
| и у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дуби |
| ла три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче |
| м ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пу |
| тњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио |
| јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама. |
| ну собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и |
| увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад |
| Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу т |
| оченој црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова ха |
| ектричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три |
| шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер |
| кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quo |
| лош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка |
| занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то зат |
| ешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зо |
| каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самог |
| ила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи |
| ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са он |
| оји је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах |
| видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дуго |
| .{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела |
| аницама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> |
| дину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у |
| долику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се |
| е податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упит |
| А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што крив |
| јгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да |
| помене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акц |
| околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивал |
| {S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми |
| се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је |
| ти, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, |
| а срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју |
| с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми докт |
| а ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мо |
| н? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољуба |
| но без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом |
| p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има леп |
| је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном чове |
| да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у ма |
| тавши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заво |
| сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз |
| Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислил |
| ти коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као в |
| и песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су во |
| оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши н |
| ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p |
| е она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је св |
| е како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде |
| д не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у |
| Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Ста |
| ке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица к |
| а. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. |
| свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на рук |
| у.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенито |
| у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс |
| мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим. |
| ли, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па |
| На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми |
| хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора |
| ави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег |
| им друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоц |
| драви вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} В |
| о човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубље |
| уги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бес |
| стењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - |
| потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те во |
| лио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом. |
| То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио ку |
| Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се кр |
| д врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пек |
| е сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући ст |
| летеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p> |
| ницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јо |
| вилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи |
| три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац прав |
| њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и рани |
| > <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У |
| нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} |
| нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} |
| s, tous les trois</foreign>! - одговори она. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C |
| к.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове де |
| ко је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле в |
| осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да |
| окуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве |
| ке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнац |
| више лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осм |
| азвијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепа |
| својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и |
| је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} |
| - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја |
| и и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада |
| ји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош |
| узели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три ј |
| ди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. |
| S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ д |
| оју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно |
| <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а З |
| очитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре нег |
| риродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо |
| којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је ист |
| е говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око |
| се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, |
| ћу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мисл |
| право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излаз |
| о ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави |
| је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја по |
| , зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући ма |
| да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош п |
| и ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место |
| мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газ |
| н довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди пам |
| Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поре |
| Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи харти |
| е Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта |
| век слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно |
| тељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила |
| уди су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је по |
| твујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, М |
| обра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепа |
| поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се |
| Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се |
| пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је пр |
| егова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, |
| е да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради |
| једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу |
| више несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насуш |
| до, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бит |
| ма.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже глав |
| опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро |
| и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме |
| мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на кам |
| цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у прв |
| та и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Сел |
| ету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се дома |
| ољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чу |
| Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} |
| убоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му |
| , требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без кр |
| , требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без к |
| елика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} |
| к разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одрич |
| де рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што ј |
| ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити то |
| tle>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балкано |
| се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зор |
| /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Пре |
| жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у |
| се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене ж |
| вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе |
| {S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности крит |
| ина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за сврш |
| што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи ра |
| вој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару |
| и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класн |
| ела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињас |
| х је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} |
| тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изнена |
| је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између |
| е један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Мл |
| је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је |
| што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила к |
| чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и б |
| Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и |
| ањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, |
| а.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замач |
| от, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је |
| ба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S |
| материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад н |
| ајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка |
| ете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут! |
| в ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љу |
| дан акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарско |
| убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом с |
| одинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним пита |
| е и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти |
| поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покуша |
| а га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места ро |
| агосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек |
| о фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра |
| драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како |
| ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра |
| к је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су |
| а драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе! |
| ром, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историј |
| та никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћит |
| разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, |
| ало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жало |
| и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непоз |
| дно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пу |
| подствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да |
| но, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ни |
| сти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да |
| е своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спреч |
| } Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли о |
| да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак |
| е бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генера |
| што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете в |
| ницу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, мож |
| шта.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> |
| овор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен гла |
| плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек |
| стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти измеђ |
| ракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође п |
| иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ |
| новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто д |
| суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ће |
| чила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито |
| а седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} С |
| собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу |
| Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било теш |
| ник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу |
| мена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је до |
| биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се |
| бицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи до |
| на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Ни |
| ри.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети д |
| у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим др |
| ту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у с |
| лу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и |
| творење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зо |
| сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања п |
| воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, с |
| ише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шеће |
| ни и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, г |
| што недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга... |
| прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београ |
| ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете |
| д успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, З |
| </p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> < |
| нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме пла |
| <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умек |
| о, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи |
| да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи с |
| џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, сту |
| ову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води |
| је да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, пред |
| S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Ми |
| могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - |
| никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочи |
| ди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили д |
| </p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је пос |
| тиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће |
| озоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се |
| о распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су оставља |
| а се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и бела |
| вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опан |
| ћа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, |
| тазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црв |
| у се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трули |
| исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опа |
| е.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и с |
| стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не |
| дан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, |
| х мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p |
| е низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече по |
| дигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана |
| дости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да сво |
| >, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То |
| отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих гла |
| . <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би |
| такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу |
| авним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Мил |
| сно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говор |
| и.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да |
| и си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после |
| извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене измеђ |
| баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он |
| о су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Је |
| уше.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети д |
| гане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{ |
| ов и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се с |
| са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Је |
| ! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb |
| Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обал |
| јну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе |
| и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али |
| ати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим ко |
| Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина. |
| поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте г |
| ешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{ |
| према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по д |
| моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципе |
| говори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се |
| х, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико |
| јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних |
| S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шап |
| а обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окам |
| а. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим |
| нта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по по |
| ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голорук |
| о је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се |
| ним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једн |
| све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му |
| } Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S |
| не црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју зад |
| је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не ве |
| и као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи |
| .{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих |
| на са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора |
| , степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали свој |
| це, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>П |
| е фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између ве |
| то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... < |
| {S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже но |
| одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је |
| трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе по |
| ена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене ус |
| д урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - |
| ене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави? |
| ли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </ |
| ебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже саве |
| е улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну ви |
| ? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових ми |
| ована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их дос |
| твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је с |
| , у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћ |
| речи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке |
| у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољан |
| рхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отвори |
| их и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмос |
| S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, огр |
| и у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекл |
| овечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, изм |
| х може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су мог |
| у ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљен |
| раво.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мисли |
| ш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити јед |
| х.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чек |
| из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали роб |
| </p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, |
| смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око |
| кажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној пот |
| двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те ц |
| дно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џб |
| > <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у |
| ерзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часов |
| /p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оста |
| природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске |
| хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, |
| станка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи |
| одној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних на |
| као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим позн |
| и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми ка |
| аго.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и догова |
| би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи р |
| утем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и реч |
| ели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и |
| И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волел |
| " /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не у |
| је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац |
| а својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и пр |
| тим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе |
| тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним |
| рију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако |
| и на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Ко |
| капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица |
| венуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, |
| ешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити с |
| ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе |
| пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најб |
| ДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали с |
| ма зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за д |
| и би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесн |
| ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, ду |
| били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{ |
| који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, |
| ом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се |
| један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто ис |
| младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нис |
| аца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости мест |
| обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и |
| , они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу м |
| им двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и |
| а, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се ц |
| атељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{ |
| нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, |
| на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, |
| под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не нар |
| што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два с |
| опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S |
| то убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, |
| приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи |
| ено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њ |
| едног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у г |
| е мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај |
| случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињу |
| ји се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до п |
| а ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњ |
| осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, |
| да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се |
| Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили |
| мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне |
| зи у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и век |
| добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала де |
| гледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама |
| ћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, д |
| е ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или бр |
| ствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појав |
| ја их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> |
| медбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски исп |
| о лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра цр |
| уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише: |
| е дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих |
| мао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист у |
| охтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - О |
| едној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лиц |
| трошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{ |
| Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ј |
| а овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер |
| ук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадуј |
| нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који |
| вали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотск |
| > <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као де |
| и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје |
| и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити је |
| тографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева |
| опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим о |
| у бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну |
| реји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </ |
| еба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, т |
| аузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је з |
| сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек |
| даше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и |
| пта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:< |
| све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... |
| к их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, изв |
| јатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} |
| је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мис |
| То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни љу |
| х њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који з |
| и на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезариј |
| ротив новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у усп |
| , да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде из |
| авља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја |
| и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо |
| о је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи с |
| нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз |
| ог мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом |
| це, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету х |
| кад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да при |
| ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде из |
| им кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у |
| .{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланиц |
| шу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише |
| - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош п |
| м; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога |
| зговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тиши |
| есец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љу |
| ња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је п |
| јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан |
| двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било зад |
| трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успо |
| раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једн |
| дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друг |
| и.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један пос |
| јло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју ви |
| је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим |
| оле, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три реч |
| ет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, |
| а.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свог |
| од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види |
| м комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погод |
| , ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати ова |
| н да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног њег |
| ло на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта |
| чи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, |
| уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као |
| слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих |
| могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Сав |
| ле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њ |
| су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, |
| n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, |
| да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - об |
| а себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мај |
| ош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> |
| ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и д |
| х њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво с |
| бу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околи |
| ати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, к |
| сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике |
| погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S |
| је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног д |
| оришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још бо |
| рала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве б |
| ла га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> |
| Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају |
| ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и |
| чкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p |
| ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само не |
| трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да л |
| ићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у |
| рете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном т |
| м тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варај |
| корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извес |
| цом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике |
| један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком |
| е стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као на |
| и, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бић |
| хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу ле |
| јом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и |
| у, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све ви |
| те и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n=" |
| зале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова ус |
| ти његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и |
| > - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће би |
| .{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су |
| о нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака |
| ко нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> |
| ад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп р |
| се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> |
| н.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. |
| ворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори К |
| еша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Пра |
| а!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путни |
| онити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разу |
| зора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако сл |
| им него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ран |
| н израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том трену |
| ада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женск |
| ла је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зе |
| } Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи |
| ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се |
| ти да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом |
| мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi |
| наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обл |
| ан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> |
| ану оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да |
| ровиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених |
| а да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена зам |
| ме страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летећ |
| арасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... |
| или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на њег |
| мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики вен |
| ајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека |
| ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, |
| и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S |
| е предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непо |
| лио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо |
| е изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, гд |
| итао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је слас |
| једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштање |
| ада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жен |
| Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Ва |
| сао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону |
| како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, д |
| диш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја |
| говори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или |
| а се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно во |
| дила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Пре |
| вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам прими |
| на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало по |
| уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких |
| шеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаник |
| жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... |
| а уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје |
| Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинск |
| ена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим |
| бичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан на |
| године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на |
| о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка |
| р селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромн |
| лошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{ |
| лази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type=" |
| црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда |
| и за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим ка |
| и који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не зауставља |
| а се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, |
| боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја т |
| гледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не п |
| једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра |
| држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{ |
| !" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја |
| ош имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут препи |
| оступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, |
| је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пус |
| да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пус |
| , тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена |
| драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да из |
| е је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање |
| з поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Дра |
| једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш |
| тални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много тру |
| плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци |
| је добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче пог |
| .{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просја |
| упротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" |
| досно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала о |
| виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, умора |
| ти и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у с |
| у помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били ши |
| ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био |
| зе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то |
| твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</ |
| и посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Бео |
| раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја пон |
| шкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме м |
| центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! |
| влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} К |
| то овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом мест |
| ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљив |
| лужбе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине у |
| уку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њ |
| ало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирис |
| да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакрив |
| веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p |
| d>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кре |
| мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кр |
| пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео |
| ној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена н |
| татистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друг |
| ку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први сас |
| е.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном жив |
| јој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до он |
| е већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би угр |
| не, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, гов |
| рици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о |
| е буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко |
| в и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држа |
| се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот |
| ругима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који б |
| идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вуч |
| тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа |
| но трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног |
| је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које |
| ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој н |
| младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се сво |
| није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, у |
| и један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, он |
| <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко н |
| тели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С реч |
| пркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Мла |
| реба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке по |
| бог овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банк |
| о паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто |
| во предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ с |
| дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циг |
| шао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пија |
| о да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој |
| .{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глу |
| мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас |
| ли Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према |
| пиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p |
| иле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситни |
| пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени |
| би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали |
| еће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према д |
| ош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није из |
| рском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредн |
| ије му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свим |
| ћи тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} Н |
| у природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му |
| и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћер |
| а, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ств |
| врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изј |
| де напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на пос |
| то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова |
| {S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику прес |
| и четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb |
| оме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју п |
| је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта |
| ислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једни |
| го другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познал |
| го другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познал |
| на поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви |
| сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела с |
| жено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку |
| био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе |
| сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела |
| чних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим |
| , слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, ма |
| обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али б |
| Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који |
| ић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</t |
| један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у |
| ових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао ун |
| ришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.< |
| одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и |
| дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, пл |
| у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички т |
| ве љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још ј |
| цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је |
| зације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је |
| нам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква п |
| г наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године |
| вања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје |
| ихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, |
| ца, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава пр |
| у, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</ |
| сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне |
| <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, она |
| </p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мири |
| ила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су |
| и су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни плани |
| неки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су |
| јаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, раб |
| које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст с |
| о несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успа |
| ватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун пров |
| анулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обо |
| љашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног п |
| екло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи љ |
| о у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћ |
| тва и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима |
| је дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како |
| учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те |
| много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била та |
| ав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, прос |
| рлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове п |
| ебе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пр |
| це, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварим |
| о другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали у |
| а се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика не |
| обом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је прв |
| д сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као уве |
| епу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несв |
| ко бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, по |
| у такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузета |
| одила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколи |
| едно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Д |
| М ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један |
| аве целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослоб |
| иже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад м |
| о осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је диса |
| даше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, |
| за степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милош |
| друге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранков |
| ти, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових |
| њан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остал |
| женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже |
| /p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава в |
| сник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створе |
| пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћол |
| неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало с |
| њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довоља |
| ом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце об |
| > горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> |
| , главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче |
| тком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење |
| ио древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} |
| је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, |
| и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти к |
| <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, З |
| е право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није |
| се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе |
| а кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као |
| асник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ев |
| пасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада м |
| тра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира ј |
| } Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву |
| n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почиња |
| је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса |
| а који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског на |
| ви полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l> |
| днице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком суз |
| и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговор |
| арала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчен |
| оворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човек |
| ачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за поход |
| тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке |
| јске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изгл |
| едну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> |
| , као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове |
| н.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- |
| митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> |
| тију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитск |
| место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, за |
| је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се тр |
| зихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S |
| млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужн |
| а му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета срк |
| Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се |
| еоград.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је ос |
| овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе |
| гог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несв |
| вих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> |
| <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја ш |
| рећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ража |
| на пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Т |
| ре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p |
| е дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у приро |
| а песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ б |
| p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тр |
| лазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што |
| , на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, н |
| ачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова |
| >- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још ви |
| бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код кој |
| ца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - |
| а, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим свој |
| ада Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, неда |
| људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и |
| се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - |
| њем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претв |
| тити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за |
| гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стече |
| ија и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Сту |
| , јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" |
| оју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба н |
| ом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец. |
| заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће |
| да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај |
| ек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="7 |
| рија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу |
| ако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем свој |
| ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чи |
| емићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потре |
| тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те |
| ам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те н |
| виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена |
| пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искр |
| убоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом ма |
| емић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он |
| 147" /> <p> <hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Поч |
| е кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме |
| је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју |
| и је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас в |
| уго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новост |
| нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп |
| као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тиш |
| слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не в |
| новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био зауз |
| е за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта са |
| , њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори |
| бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Зн |
| /p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча |
| S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетн |
| је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису р |
| но хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи |
| планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањал |
| тубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли ви |
| лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу |
| су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај |
| поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка |
| еју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се |
| вот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канц |
| рба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само ви |
| га у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као |
| ју, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио |
| скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бри |
| те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> |
| има.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој |
| Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. |
| </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно |
| и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког |
| ризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p |
| е испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти. |
| окорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што ј |
| масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за нау |
| агано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевој |
| а, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и п |
| дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали |
| дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и пр |
| а залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} |
| љен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; тр |
| ода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса в |
| арим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће |
| би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Ду |
| т, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још |
| слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незгр |
| рског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо |
| драстао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по своји |
| ољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у там |
| од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, |
| ају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку |
| аненим завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала |
| танка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падал |
| рактиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први з |
| лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз п |
| на служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; призн |
| ије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> |
| .. како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није памет |
| сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентиментал |
| родно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена кома |
| ић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="2 |
| великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа једа |
| удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="1 |
| седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала! |
| ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p |
| Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још с |
| ху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где |
| дане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реал |
| ити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце |
| завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лу |
| би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; а |
| а свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је треб |
| агледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађа |
| ом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Ода |
| сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни то |
| празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му и |
| посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте ра |
| то гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> |
| S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић само |
| који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупо |
| државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини ј |
| ило ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S} |
| аднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о |
| млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није |
| х се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци |
| <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас у |
| није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимисти |
| ује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она ј |
| дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осе |
| оју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, ј |
| му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бит |
| ста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника |
| ња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав ј |
| ке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, т |
| и су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они |
| ао црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крешта |
| ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што ј |
| ри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећ |
| творо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио |
| се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, |
| енадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} |
| е зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости |
| сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек |
| пуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} |
| и пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зеле |
| /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, |
| ише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} |
| ришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред |
| х београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле |
| гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са |
| од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе |
| еши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, против |
| } Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плав |
| од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије. |
| али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали |
| се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.< |
| о је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест |
| д се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био о |
| штица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: |
| <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији |
| 0" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за поја |
| указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није до |
| успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је р |
| овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаш |
| игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не |
| и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила с |
| љеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к оно |
| д Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се |
| упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да ли |
| о одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред |
| <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и |
| аустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа са |
| ави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући с |
| лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ов |
| о брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво са |
| живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузим |
| царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које нар |
| ерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задов |
| ш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зј |
| а је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ни |
| ј који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око сво |
| е јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај не |
| гућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се реши |
| рш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасн |
| но се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притиск |
| здух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси |
| ушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу д |
| p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе |
| сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изна |
| ног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> |
| ти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Ч |
| Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. |
| овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - |
| грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падо |
| и где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена |
| ао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, неш |
| три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то нек |
| ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке |
| м ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, |
| ујао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђав |
| олим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, д |
| јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разић |
| иховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило З |
| а је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Раз |
| и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних љ |
| ко му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, |
| ости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је уте |
| тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, |
| зичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој слас |
| нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је |
| учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није т |
| једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племе |
| вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребит |
| еприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност |
| опасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> К |
| роди, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске про |
| ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S |
| обођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да |
| авао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљ |
| њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и |
| а, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развиј |
| на грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То |
| а је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњав |
| ом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} О |
| ново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици |
| Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чи |
| широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треб |
| ду тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за |
| тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он про |
| каза јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од кр |
| је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања |
| између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће |
| орака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек вези |
| драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - |
| о има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом к |
| ме, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зо |
| во неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} |
| тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје м |
| не у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у груди |
| устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су |
| ату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба |
| ненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, м |
| са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хар |
| n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и приме |
| својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајива |
| веравали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" |
| <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да т |
| прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</ |
| пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је мало |
| уше, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказан |
| и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође р |
| ајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их |
| лоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам увер |
| и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} |
| ше.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису ж |
| } Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долаз |
| на која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите. |
| ен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад |
| ош више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је |
| бинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе |
| жа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <p |
| оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој со |
| остима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена прилик |
| сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симп |
| {S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, о |
| ре паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, |
| омогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла оног |
| т његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је |
| и на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се обј |
| да, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облак |
| на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака н |
| службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за |
| ост.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била |
| ризнати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред с |
| а девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи |
| ан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису |
| мели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зор |
| на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у при |
| овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није м |
| а Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако пр |
| заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одмо |
| собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно м |
| :</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, |
| ољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од на |
| е симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао |
| гу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пус |
| жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загр |
| > <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала св |
| ост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала св |
| живела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То бол |
| живела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То сте |
| е бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу |
| - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним |
| д је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин- |
| ав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То ј |
| еба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, прост |
| јчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сва |
| акшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - |
| еко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива. |
| ти?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, |
| год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не вол |
| и спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, о |
| а се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} |
| а се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једно |
| <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - г |
| у.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да |
| бледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, т |
| </hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он |
| .{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> |
| исам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ј |
| ам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута |
| е ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, |
| И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи з |
| још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом с |
| карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да с |
| } Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али |
| може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније |
| ом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Јед |
| hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се |
| неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p> |
| утање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драг |
| </p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гом |
| ам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако да |
| пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била |
| бале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта ми |
| ћи ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва про |
| осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добиве |
| може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, ј |
| пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић ј |
| претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p |
| у.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала |
| оку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, жи |
| утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра з |
| са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке муш |
| а поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним |
| ити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покуш |
| утака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осе |
| и у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди |
| мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све сме |
| а шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од |
| ила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га ј |
| ње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му при |
| рука, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли |
| S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој др |
| о нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто с |
| ересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су |
| н део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови |
| смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као |
| S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у |
| Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити |
| мљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који ј |
| утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало |
| 170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један д |
| ри проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, вид |
| .{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи ра |
| , као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која с |
| јављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге |
| лици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топли |
| г сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што п |
| екао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> |
| путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вин |
| окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала |
| се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, |
| е на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог |
| постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и све |
| чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та ис |
| ивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала с |
| осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, ка |
| та.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из минис |
| е није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето п |
| чима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га |
| ли се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој др |
| лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су врем |
| благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше |
| {S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало |
| ају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио с |
| Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена чове |
| ех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече с |
| слоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није при |
| ичне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство кој |
| животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну |
| и и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом |
| који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да т |
| инима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џако |
| јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код к |
| еликог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог |
| о навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и ра |
| ињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер |
| д се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се св |
| з левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да |
| уку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смр |
| хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која м |
| и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се инте |
| их ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више |
| о планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њо |
| једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И |
| после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли |
| видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њ |
| не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S |
| о добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> |
| , Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Сел |
| ако је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{ |
| табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу |
| а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пруж |
| > Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у изв |
| лу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад с |
| остранији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зиди |
| м прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтел |
| er" xml:id="SRP19100_C1.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Нем |
| er" xml:id="SRP19100_C3.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагу |
| er" xml:id="SRP19100_C4.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се д |
| рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те оч |
| еће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n |
| теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ов |
| о Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она прост |
| птао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер |
| смејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Крем |
| м вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извини |
| зге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се |
| Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гоми |
| е кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајски |
| у кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се |
| ко уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња в |
| ј човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у |
| вљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових |
| ша сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десн |
| ојави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћ |
| - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти |
| це и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа шт |
| , она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је |
| она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори |
| д? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосре |
| помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n=" |
| ве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>муд |
| мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним |
| на електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном |
| ик није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак |
| о сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Он |
| ој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике кој |
| се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, |
| </p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма |
| да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене |
| г човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независн |
| одина и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако весел |
| звао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви |
| , али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз |
| /p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се м |
| масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно |
| нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши |
| о испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом. |
| у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој |
| омоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћ |
| корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било |
| т!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна |
| баци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у бе |
| а још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте сво |
| а треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад |
| му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате |
| хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> |
| а вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr">A pro |
| стурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које с |
| 8" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} |
| Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погле |
| г писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас ч |
| <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми с |
| речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да каж |
| радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао п |
| нови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и |
| завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено |
| е, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr">A propos</fore |
| е можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ј |
| да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло н |
| е дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као д |
| p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним |
| и један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпу |
| биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док |
| неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што в |
| ечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то |
| ову једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </ |
| ш се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне |
| м да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове |
| а сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлаз |
| кица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде вид |
| други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је |
| на у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се |
| савршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упита |
| да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности. |
| онос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{ |
| Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спр |
| које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, |
| ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека |
| е био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер |
| године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С ра |
| ара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од св |
| лесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који |
| {S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се |
| е мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} |
| ткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за сво |
| свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при |
| о пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да с |
| било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутр |
| научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам ч |
| публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, |
| авила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунц |
| елео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим тв |
| мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али јед |
| Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге |
| и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те з |
| и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те з |
| наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шт |
| тним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{ |
| ниверзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, |
| ју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазн |
| с пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама |
| ао што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и |
| као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у п |
| ски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празни |
| кант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство. |
| се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, прома |
| Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе |
| /p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гу |
| свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по |
| о њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једв |
| ола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до То |
| , зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим |
| иле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да с |
| било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради. |
| ју у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како |
| су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из |
| чије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и |
| о као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећа |
| обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе! |
| твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође |
| реклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он |
| у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци |
| био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пен |
| човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си |
| ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опро |
| е оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупот |
| ј великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да |
| ограду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону ист |
| е Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, жив |
| ариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана |
| > <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p |
| исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према |
| тајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове |
| о онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд |
| убиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадес |
| младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није |
| {S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n |
| треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, |
| ака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот матер |
| ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да |
| ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја |
| } Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div type="chap |
| аци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препор |
| } Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како са |
| ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до |
| так, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасно |
| оју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га прави |
| се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и |
| здуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам |
| е корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не раз |
| } Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, |
| тила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би бил |
| боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без теб |
| код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отв |
| времен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале |
| њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је |
| је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве ка |
| разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{ |
| а Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S |
| лу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха |
| свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео |
| ели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су |
| едоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди. |
| , врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи |
| тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. |
| п собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на с |
| е, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош б |
| Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зо |
| А.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> |
| p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине з |
| млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</ |
| Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S |
| ва водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрв |
| што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошл |
| хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша о |
| Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је ко |
| где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала |
| одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црв |
| тављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом пес |
| тављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у сво |
| звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог вр |
| , али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} Н |
| трану дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала |
| тови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се |
| о један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, на |
| примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, |
| ко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу. |
| ћи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, напис |
| ицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да из |
| } "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао |
| деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одво |
| ите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Виде |
| г метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} |
| сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се у |
| де, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан |
| } Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме в |
| араму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчино |
| дне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> |
| заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново |
| ала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала |
| .</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, е |
| огађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород |
| ег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, ј |
| на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Г |
| их ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Ду |
| ази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.< |
| претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним оч |
| је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с |
| београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} |
| це?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </ |
| же да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овд |
| ивим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као шт |
| ило толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубље |
| авало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која ј |
| поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> < |
| , другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и |
| платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну |
| ужно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, р |
| руди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолк |
| меници</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире |
| ух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом |
| реме, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у |
| се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осе |
| на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> |
| нзије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је уве |
| вог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била с |
| високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна от |
| авове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у п |
| Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репор |
| } Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом |
| а жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је доб |
| м оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" |
| искивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговач |
| између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} Т |
| S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се |
| и се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љу |
| плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туг |
| хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у беог |
| а ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне п |
| аци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </ |
| S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који ј |
| се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није мора |
| измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписо |
| ко се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче остав |
| о кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, |
| ке.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Гос |
| им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били |
| о вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жал |
| ужане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је |
| маз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда ј |
| е завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раско |
| ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је |
| и мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него му |
| лаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесена |
| се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба јед |
| родичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </ |
| чи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана |
| вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету |
| ог сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срц |
| други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти ј |
| ј старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу |
| ај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу |
| p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје срећ |
| Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} |
| ређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто оста |
| , па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по опш |
| о остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка |
| ошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро |
| иста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у ж |
| тена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш |
| им све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се |
| оже... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже |
| ан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже |
| е волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врат |
| то до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, |
| p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S |
| во упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... ка |
| их људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну ла |
| хо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки |
| ца, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: млад |
| е остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и уд |
| ну алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично |
| о најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи по |
| ћ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити |
| шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, чо |
| адост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и пош |
| гао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једн |
| ку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} |
| itle>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да бу |
| и, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плашта |
| кцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, изв |
| уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врат |
| а је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} |
| вичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најс |
| у је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} |
| оброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара |
| се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у |
| њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почива |
| тмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вара |
| басјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити |
| а је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би М |
| } Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се |
| ог, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она п |
| димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, о |
| девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам |
| бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободн |
| бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без з |
| ве Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, |
| Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наш |
| го детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека жи |
| или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, об |
| у више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш |
| ивено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој ота |
| оликих као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како |
| и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам |
| три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да |
| одине на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ов |
| ти последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отв |
| и су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали |
| својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су |
| ко дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и |
| о узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме м |
| е бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, |
| ридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем ст |
| е све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја |
| спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он |
| и да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека приче |
| голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, ко |
| а је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p |
| /hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из год |
| робу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне |
| су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су с |
| постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражах |
| на притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што |
| е и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у |
| ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и |
| "> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло т |
| љство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромн |
| а, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она |
| в и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" |
| отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва |
| ло мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у |
| сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, т |
| Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да з |
| о широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу |
| ка долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости |
| дан пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова о |
| рдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису им |
| себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и |
| е?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како ка |
| Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђива |
| ицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> < |
| ше.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је |
| {S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми ос |
| reign xml:lang="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један каме |
| у га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском др |
| енке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, |
| не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је |
| p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио на |
| смехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо |
| на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, тру |
| ата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} |
| тера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је |
| ају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене |
| имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се |
| о пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једн |
| њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала |
| еност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава п |
| очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окре |
| рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болов |
| </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> |
| претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обе |
| ђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочито |
| пава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој |
| игурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се |
| Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се из |
| елити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, |
| анице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу |
| НКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика |
| .{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан. |
| леном траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вил |
| еограду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету |
| и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</ |
| . </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изн |
| пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="19 |
| се у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на |
| целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> |
| цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим |
| У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформи |
| него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p |
| се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљено |
| корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фатали |
| обу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад |
| ан омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђ |
| и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде |
| свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасниј |
| винити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ... |
| е у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје праз |
| } Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак б |
| едала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако мо |
| едала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако мо |
| у, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну |
| </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове ма |
| мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.< |
| /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да |
| гарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан вазду |
| p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча |
| у и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на р |
| љиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле |
| ој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и пл |
| јури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну ци |
| е могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хт |
| и застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде |
| чи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворен |
| ћао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S |
| арање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад ње |
| ше се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно неб |
| стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на |
| Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут к |
| зговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговор |
| арче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмис |
| довољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, |
| говарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је тр |
| } Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у |
| сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић |
| није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас сп |
| ва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Се |
| цала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кре |
| арали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S |
| грљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног п |
| чу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је б |
| ре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена ка |
| а ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на |
| </p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песни |
| у се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачи |
| > <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како |
| а из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзив |
| о донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уст |
| начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је изл |
| дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо |
| ка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> |
| ем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црн |
| џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина |
| лничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљ |
| ајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се мож |
| не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и по |
| ао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајл |
| али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми с |
| Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>М |
| оји хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сирот |
| ољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и о |
| ог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њихово |
| ада, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њихово |
| а леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зл |
| ила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао ис |
| ва мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом п |
| ећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако пре |
| био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} |
| може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури |
| трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху |
| београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене ра |
| Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље с |
| Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са |
| помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његов |
| ахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те |
| је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="22 |
| .</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море |
| ис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно. |
| е говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лута |
| у.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник при |
| паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од |
| одити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се уса |
| S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих на |
| ила тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да |
| ој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчиде |
| на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надо |
| одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познаје |
| ве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресани |
| што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом |
| ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> |
| тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош мога |
| јност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далек |
| им само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, |
| мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја |
| p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један |
| .{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њен |
| ратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек уве |
| од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и за |
| з године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовић |
| азишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада |
| но и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај |
| р.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, так |
| орију.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, |
| ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> < |
| деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове |
| оже пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{ |
| е човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, |
| ља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади |
| жи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у |
| .{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љуб |
| вео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнин |
| ати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети |
| а да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{ |
| це,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноок |
| от какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праг |
| . </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, оз |
| /p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала |
| е је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој |
| ња...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p |
| вица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази |
| и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамја |
| се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска ули |
| размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се |
| , донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с |
| леб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног крај |
| ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, |
| лужби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p |
| ворећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су |
| велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догод |
| а се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита |
| баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му |
| е црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознати |
| ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећ |
| ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могл |
| рте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ру |
| мне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ру |
| тна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се прет |
| е у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у све |
| ивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је би |
| овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мај |
| празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима з |
| ова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говор |
| ојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> |
| ти да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео |
| кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали |
| а већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зави |
| сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те |
| сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} |
| начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и по |
| вање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога бед |
| икантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења |
| ег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> < |
| > <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</ |
| криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама уви |
| а, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и у |
| ку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није до |
| и јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је нек |
| вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - јо |
| ис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно |
| к неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остаре |
| и он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила |
| нтско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> |
| слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке о |
| вима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико |
| њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполе |
| е, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и |
| њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стај |
| се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафа |
| охтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болес |
| претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна го |
| гао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p |
| раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грл |
| као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љуб |
| легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису |
| оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могл |
| вних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљ |
| муна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и |
| p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош |
| м је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој |
| око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по |
| дравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p |
| ез кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.< |
| Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и |
| на се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност о |
| е воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепа |
| вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири |
| авао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као а |
| ток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњи |
| апоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - пр |
| римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} О |
| ећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опр |
| {S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног |
| он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не ус |
| овори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги |
| руштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не позна |
| ебе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади чов |
| и поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на г |
| несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type |
| ла моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас рас |
| село, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе |
| ам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћ |
| Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти при |
| квих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиро |
| у озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пуш |
| а тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захт |
| испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, ка |
| приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, |
| вршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да |
| другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драга |
| аже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посл |
| ела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од |
| егледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, |
| од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који |
| о су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у ба |
| пуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне ц |
| p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље. |
| амо пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, |
| о лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - |
| е ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се |
| ига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није пос |
| , пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну |
| ико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске с |
| У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих г |
| о: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окре |
| ће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опе |
| нам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - |
| да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао |
| сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде п |
| ити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде пр |
| {S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Пр |
| ољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Бе |
| бом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како |
| слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка |
| ш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - пре |
| е с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме по |
| у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чи |
| говог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жа |
| борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих |
| га и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - |
| >"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш" |
| доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од срећ |
| а лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те н |
| Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Кла |
| видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбр |
| ављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог д |
| {S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене бо |
| угим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, о |
| груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мик |
| пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би сам |
| н.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да |
| мехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један |
| грлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један јед |
| м правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог д |
| , ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>бел |
| тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан |
| S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек |
| и ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам ка |
| х побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жен |
| <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад из |
| и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан |
| нер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - |
| о потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила |
| Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и ре |
| дан сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно нара |
| Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико |
| него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, |
| оворио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре кој |
| <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара з |
| цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликуј |
| арму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни |
| , већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће прав |
| је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} И |
| ије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, |
| тоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чек |
| .{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од цар |
| иково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован < |
| да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмере |
| авоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} |
| отицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски с |
| то сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрск |
| обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Пут |
| уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацил |
| ука, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена уш |
| комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за је |
| ми са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практикан |
| и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S |
| ут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само |
| жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може |
| цији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде уме |
| е.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p |
| е мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} |
| за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, |
| исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако |
| а подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате |
| оји су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим мом |
| мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огро |
| на пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се о |
| истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети поб |
| е наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је ста |
| осталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ве |
| зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, |
| во, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по |
| икама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе |
| е без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Св |
| ику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се |
| } Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не прог |
| /p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питат |
| било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта |
| м стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два д |
| ти, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало. |
| таних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бле |
| јен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао |
| у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је д |
| шао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу н |
| иви животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и |
| песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија де |
| репорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да |
| лити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно з |
| S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве с |
| Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као |
| е није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ |
| Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад < |
| ком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу во |
| намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отвор |
| се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан |
| лаву на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити |
| ај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>Т |
| и и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те |
| рницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зел |
| лужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шапта |
| етарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{ |
| приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на в |
| оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце |
| у се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узб |
| да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су |
| јемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају |
| а гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно |
| о је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко. |
| то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким |
| столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ств |
| > <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљ |
| у.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао |
| лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела |
| е им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према д |
| <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџ |
| ак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и н |
| аписаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И |
| та. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе |
| агрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по кој |
| а.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би го |
| Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони м |
| вао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући |
| њство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима с |
| љу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата с |
| вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и |
| роведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} В |
| под шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и ос |
| ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у бо |
| p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех п |
| се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и з |
| а погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и |
| ашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој |
| будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске о |
| S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме |
| белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, л |
| из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не |
| а.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно |
| ришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш |
| та је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва |
| /p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> < |
| је су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</ |
| им би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; |
| дајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пи |
| е преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи к |
| , које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Ми |
| оније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне |
| су.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних к |
| ре дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико с |
| ом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као |
| о да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом |
| а своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао |
| мена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још |
| штене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштова |
| > уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некак |
| ико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила |
| се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разго |
| људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, ч |
| ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз жив |
| т женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је с |
| кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његово |
| > Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То с |
| ош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том |
| е руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец да |
| данпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на с |
| > <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним д |
| ена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубо |
| е и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звони |
| Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мач |
| Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна |
| е која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те |
| ан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вре |
| спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочи |
| адосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против |
| , црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} За |
| ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} |
| } Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако м |
| е да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да |
| рата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се б |
| има који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одм |
| им погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе |
| ну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n |
| и?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја с |
| P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi> |
| веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="6 |
| >Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опш |
| страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банат |
| , али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да |
| ма, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја н |
| ако ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фот |
| м поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, чове |
| и се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запи |
| сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бој |
| але су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чинов |
| ћа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и |
| ва заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким |
| S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма |
| о пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и |
| не посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта |
| та смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - |
| едео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих |
| роћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи |
| х једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки трен |
| атвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану к |
| ја, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, д |
| од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош за |
| азуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се м |
| тале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и гото |
| рао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} |
| у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и |
| једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале |
| врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а |
| љена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> |
| ошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу |
| био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафон |
| ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и |
| придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} В |
| ен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих с |
| Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење |
| </p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби пад |
| ага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n=" |
| даљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а |
| га или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је в |
| итала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало ј |
| ених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети. |
| лава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао |
| у нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечан |
| о који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је бол |
| из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разгов |
| њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био бле |
| лажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањ |
| неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун |
| од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте бо |
| е држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>б |
| у која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако |
| док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада |
| ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n= |
| ланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале које |
| лигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна |
| г постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да |
| тављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затв |
| свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме уве |
| енађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је ч |
| ка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене |
| а.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Ви |
| та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој пок |
| по да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена х |
| е у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</titl |
| а умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те |
| е седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у непри |
| така.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, |
| мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио јед |
| у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и |
| ни призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица |
| дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против н |
| их осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани |
| Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозор |
| уке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један ма |
| им приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је |
| у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја |
| ве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју |
| гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбри |
| целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, |
| већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опази |
| , увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одуз |
| куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну |
| ајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме... |
| уве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с в |
| у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у |
| и део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> < |
| настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што с |
| је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне |
| презно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или жи |
| летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов |
| она некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се смести |
| е која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S |
| чи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Ко |
| мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених |
| овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш как |
| биљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: |
| оворио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица |
| gn xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору и |
| в и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још |
| људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Мило |
| и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је |
| се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекл |
| вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо к |
| вима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се |
| их лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћ |
| асак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он |
| г босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво |
| оге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, мо |
| .. </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао |
| испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њ |
| дбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегл |
| Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њ |
| е, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило ве |
| лач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p |
| рве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило. |
| аку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је сум |
| н од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти ко |
| вати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијат |
| у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне |
| ...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сирома |
| ћи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S |
| .. какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што |
| е.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</ |
| алицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у л |
| је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац сви |
| кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. |
| н оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, с |
| ем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјача |
| етна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог г |
| кућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> |
| за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре |
| који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се п |
| лих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски послан |
| оји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу. |
| e>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је |
| суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека |
| им Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било |
| ли за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, |
| њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су |
| p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Сел |
| па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете |
| жио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, ал |
| најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први ко |
| еђу раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с мук |
| иономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно |
| песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потр |
| а је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном н |
| тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - |
| а што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, |
| Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упраз |
| д неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак |
| агог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где је |
| времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је |
| и лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Н |
| пчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша |
| иној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне |
| мам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да |
| требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрач |
| иле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан |
| шу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се |
| ка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободн |
| ада за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хла |
| својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: |
| > <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте |
| се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног по |
| мени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не |
| их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часо |
| н.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Зати |
| ош првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза к |
| год пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> |
| >Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече |
| ајвећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изн |
| идите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Преп |
| ушу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да |
| ео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет год |
| head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{ |
| едно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који |
| пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка |
| ругова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падал |
| , у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде |
| умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, пр |
| о на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муш |
| ки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпа |
| ко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те до |
| /p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195 |
| Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи |
| ремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у двори |
| и свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љу |
| траоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка з |
| Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, т |
| где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p |
| ано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на |
| пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, ка |
| се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе |
| - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидан |
| ни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим ме |
| оље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и п |
| нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на ле |
| , којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али нико |
| ад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богда |
| ра ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве... |
| а уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се ви |
| оји су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мра |
| ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на |
| рисилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи |
| ђе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> |
| сипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао св |
| слио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића ко |
| него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и ч |
| ађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" |
| свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... од |
| не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја |
| ац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметат |
| а пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слуша |
| вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div typ |
| и се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотограф |
| твари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волет |
| и се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја к |
| ећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, |
| ле и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик |
| да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад |
| у све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само је |
| лази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост |
| у, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим |
| у беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} А |
| тасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде |
| на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје раз |
| награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо забора |
| >белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава |
| ез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом к |
| ктор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пуш |
| о створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} |
| е.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} М |
| ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се |
| кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу м |
| о иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге с |
| S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је |
| ети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и з |
| им?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S |
| се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо. |
| Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, поз |
| ног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пуст |
| S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати |
| и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грањ |
| > - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - |
| овно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> |
| ашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па |
| венско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како |
| "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала |
| да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује п |
| } Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, п |
| , скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" / |
| аменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. |
| ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писм |
| , али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за |
| посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто |
| елефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p |
| универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- |
| осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немо |
| азија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви млад |
| е да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађ |
| криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога дра |
| и поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија! |
| јем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро |
| јавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, ш |
| ићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је |
| ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до |
| огуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их ч |
| вирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе |
| жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту |
| e>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се |
| Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би св |
| тва, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана заг |
| вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху в |
| треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па |
| железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом п |
| осача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите с |
| алимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и сав |
| ске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине |
| аз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом |
| {S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p> |
| вај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - как |
| икога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, |
| le>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се б |
| ском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић |
| н.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Ку |
| вала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p |
| да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну к |
| оји Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упал |
| , и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се |
| - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и к |
| оубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брз |
| ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драг |
| оворим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зор |
| месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... к |
| уше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово |
| ш треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p> |
| некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> |
| о да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша посл |
| , - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богда |
| е него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари! |
| тив њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од оста |
| им и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети и |
| аута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администрат |
| оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ће |
| нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга |
| оле, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, д |
| ва зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још |
| рећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим |
| ову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорк |
| зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у как |
| ше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Бео |
| да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, |
| егавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Он |
| n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од |
| плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добр |
| ло врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води |
| едан тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све |
| да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти |
| ја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од ча |
| на одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не |
| не колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су гр |
| ме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне ст |
| Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша |
| како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, |
| оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p> |
| ма државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи |
| но, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеш |
| на мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригина |
| гих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећа |
| <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!. |
| о се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обр |
| или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења |
| ље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је врем |
| } Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу д |
| оћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} К |
| } Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.< |
| - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота? |
| Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесе |
| вим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа |
| а оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на |
| човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра |
| а несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који о |
| ратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте |
| После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не зло |
| 0_C1.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубав |
| ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако ј |
| киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је |
| ролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и |
| а и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула |
| срнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и ж |
| емић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на јед |
| pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се мн |
| а мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти с |
| м се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скал |
| ештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да |
| е.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава д |
| змите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанс |
| мске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, п |
| , ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јур |
| поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да |
| самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу ф |
| ле су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, |
| лазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати |
| нца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад |
| је, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, ма |
| нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било н |
| осветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div typ |
| неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише н |
| шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушав |
| у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где ј |
| ини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала |
| ило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, маси |
| су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и вл |
| е.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; милова |
| а љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао м |
| овима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљив |
| поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава исп |
| енке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљав |
| био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на зе |
| жа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се н |
| да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у по |
| маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У |
| је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком. |
| несе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу |
| овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и |
| ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних б |
| то што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поч |
| је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига |
| це отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази |
| Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа |
| ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском ко |
| Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> |
| у на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета |
| боје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друг |
| нтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини |
| оби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. |
| кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала. |
| и оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по |
| ац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафа |
| ароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чинов |
| ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенаст |
| век здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће |
| му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одла |
| забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних ла |
| ир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зорки |
| овољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} Т |
| ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се би |
| нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједни |
| еправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам мог |
| сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског п |
| , без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао д |
| ког сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слик |
| билачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за сво |
| редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жали |
| у се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и |
| насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и |
| се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и |
| Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Не |
| нерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у п |
| упних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске |
| аљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зор |
| о избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важ |
| ој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи |
| и створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, он |
| сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког об |
| бави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавал |
| и трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> ча |
| је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могл |
| зума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и ј |
| углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с ч |
| S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати о |
| а је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који м |
| било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> < |
| врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{ |
| једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно |
| те за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са |
| на је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отм |
| у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погл |
| отле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и |
| о осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог |
| <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене |
| ледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај |
| оград, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризна |
| е.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ст |
| лазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да |
| pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измам |
| вега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, прекл |
| бро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо сврш |
| УНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранков |
| ини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручил |
| ци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није |
| хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и |
| авити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости |
| и чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако с |
| ен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.< |
| да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> < |
| оси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком |
| и, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и д |
| звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и груб |
| нер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га |
| ухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом сна |
| - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вам |
| хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње |
| ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два |
| р Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi |
| н својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у |
| ад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао изм |
| ице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што |
| творено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко < |
| не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, ј |
| на кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази |
| верену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му |
| к неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне рези |
| кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко |
| ад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, |
| занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућно |
| ше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је З |
| су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас виш |
| чјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите ј |
| ји се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема |
| постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанп |
| се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лис |
| ке воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај о |
| њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} К |
| пособност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врст |
| јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима све |
| S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се |
| мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну |
| S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала |
| жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела н |
| познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју верен |
| се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбин |
| среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p |
| Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он |
| ким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајал |
| али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.< |
| алост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и |
| ао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И |
| ешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који |
| јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S |
| у примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} |
| илош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а в |
| вредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што |
| д старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не сп |
| заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је |
| <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би поне |
| никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету |
| <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови |
| руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим пр |
| и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми с |
| виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тиши |
| их руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> |
| е за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одгова |
| ли су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој т |
| .{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејан |
| и безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} |
| руги свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ће |
| тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{ |
| p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се |
| {S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постат |
| вао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подиж |
| ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти |
| } Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} |
| рилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title> |
| Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мисл |
| ло високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила та |
| чна београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} |
| кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену |
| у, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надим |
| е знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, |
| а младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} З |
| ошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брин |
| о?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа |
| овој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост гово |
| г, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је |
| узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед |
| илош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па ви |
| но може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> |
| жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се |
| оји силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p |
| ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао |
| таде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> |
| његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине |
| > - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - |
| орио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од в |
| ... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шч |
| не, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуг |
| а устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала ј |
| што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчин |
| седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој нед |
| т, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други ути |
| ак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна |
| и.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учи |
| е, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати с |
| рапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и |
| ало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво |
| ред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати |
| ље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће н |
| су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у з |
| даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај вид |
| ском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било |
| стом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ства |
| ју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ |
| мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, |
| на деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула ро |
| ле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било |
| И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јев |
| иком једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дел |
| спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, |
| кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким и |
| гона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је т |
| ек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. < |
| ту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго реша |
| д ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен д |
| <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која |
| уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић ви |
| вориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{ |
| још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сар |
| инанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћењ |
| е одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У том |
| поведи госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, |
| Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови |
| шког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и ост |
| читу привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири |
| /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је вод |
| ајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица |
| утника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ за |
| одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек ни |
| ај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потр |
| слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се доп |
| заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео |
| Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој к |
| рио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на |
| о, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али |
| На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби |
| баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та |
| тави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош |
| ан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љуб |
| foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави жел |
| , на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице |
| .. јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену је |
| отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат. |
| о свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у диплома |
| оликом цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он о |
| Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пре |
| им стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се |
| дрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као п |
| ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је би |
| да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у вр |
| менити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођав |
| олица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули |
| азда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге ст |
| и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бо |
| и повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је теш |
| а је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети ово |
| , провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, про |
| ло по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта |
| вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли |
| ашмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим |
| на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се |
| шине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседам |
| ен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хл |
| хова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојањ |
| дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдс |
| ста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, вид |
| иви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромн |
| између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; |
| оси рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{ |
| усти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта |
| хићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уре |
| било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се б |
| сео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, д |
| та се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дам |
| оже отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претв |
| ишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, |
| ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше стра |
| при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни ол |
| ојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугач |
| рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија |
| за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта ост |
| морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су њ |
| <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, |
| у да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови млад |
| она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а |
| ци наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћа |
| ! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; о |
| е наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, с |
| лима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и т |
| маче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок |
| } Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, а |
| нтима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор |
| могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи |
| поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пра |
| роз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона |
| д свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу. |
| писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над |
| ло је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она |
| , човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо |
| /p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише |
| ата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина |
| S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој в |
| але под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове пос |
| су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да |
| има своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.< |
| дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стад |
| хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорк |
| , он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледе |
| , која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... |
| <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они |
| драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спас |
| о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске |
| ла, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидан |
| Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од |
| ам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од |
| она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта |
| м боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем б |
| инило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског кр |
| </p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног ч |
| , као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би мил |
| ма гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{ |
| се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, уж |
| {S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> |
| вернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још пр |
| " Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука мес |
| ак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали |
| но се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле о |
| ојим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о |
| е, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти пи |
| све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и ов |
| оже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је прост |
| ла је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно зани |
| она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто |
| а да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је |
| не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{ |
| адри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белеш |
| ност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као |
| о амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Н |
| ађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p> |
| S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која г |
| навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S |
| знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне |
| е.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како |
| задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се |
| ће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{ |
| лава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти ов |
| име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у |
| више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, |
| таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајм |
| се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде |
| ждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар |
| али су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто у |
| ихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколик |
| а велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад |
| , није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као |
| олази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако ч |
| ном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измица |
| роду дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њи |
| ироком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отво |
| ређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пр |
| tle> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати г |
| у, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да к |
| ан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити др |
| исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та |
| о да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита |
| ород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и прол |
| тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чист |
| носили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне |
| Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и |
| ог кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад дава |
| .</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје собе и круп |
| уна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих к |
| /p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њем |
| {S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> |
| алкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патри |
| ити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још ј |
| ћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне грима |
| ?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и |
| ујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несрет |
| S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је х |
| е била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ниш |
| е ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога |
| е, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и |
| мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели |
| оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озби |
| сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућа |
| д би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и ти |
| ивота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу ра |
| лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> |
| је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела приро |
| сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се изм |
| сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час |
| едеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, к |
| гије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> |
| калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећ |
| <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран |
| оје су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" |
| оди разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаш |
| ова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Т |
| м, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p |
| затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни крити |
| аље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је с |
| дну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну с |
| рећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и н |
| е хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљ |
| егов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне |
| је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијав |
| а је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - |
| а.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече |
| р; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је иша |
| је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{ |
| ле с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени |
| питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог и |
| једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се ко |
| тно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестаја |
| исла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогов |
| ца где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по |
| ану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да |
| ?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је св |
| штала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је |
| живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе ниса |
| прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским с |
| је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћупр |
| Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S |
| собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу и |
| ала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква |
| елета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, |
| о каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако |
| itle>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S |
| вима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један бесп |
| рефарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, |
| а његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с ч |
| ограда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчиде |
| трасти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је ув |
| адило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије |
| шта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку мел |
| м шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он ниј |
| понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал и |
| зи једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} |
| Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је до |
| пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, род |
| кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и гот |
| S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>З |
| РУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Зла |
| >Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и н |
| и, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са |
| Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти жи |
| не.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео |
| n>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући с |
| та се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, |
| емљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пр |
| ношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за |
| S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међу |
| а његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се |
| ио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампа |
| > <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чин |
| аокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капљ |
| е му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој |
| оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академи |
| знити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S |
| се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала |
| ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила |
| ена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног пла |
| - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка |
| некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{ |
| цу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с в |
| дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељен |
| с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео н |
| /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако |
| - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно ј |
| ко персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтив |
| хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокач |
| једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита нач |
| лонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву |
| го трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најз |
| м уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмск |
| , у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бу |
| ку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се |
| е на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог. |
| стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од они |
| рености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Рад |
| нског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{ |
| ј улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој ули |
| p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од ста |
| овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање |
| енским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умел |
| сећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мал |
| и његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</ |
| а други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а тре |
| у.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху т |
| боку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред с |
| снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у |
| то се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi |
| тео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм |
| , Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није т |
| поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је п |
| ји брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{ |
| дало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} |
| и, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који |
| ле ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба за |
| есењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љ |
| да</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту д |
| S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћуте |
| талност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их ј |
| его што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу |
| ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по сво |
| не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које |
| ише него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај мо |
| } У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевље |
| је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћ |
| е могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га нај |
| арош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, |
| и је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљен |
| ечи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. < |
| читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај пр |
| раћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, |
| .{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона. |
| ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их д |
| убави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао по |
| збегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се |
| т новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцел |
| жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми |
| {S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} |
| <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и п |
| едан тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те |
| а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге |
| ђи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p |
| ио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије |
| а колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Шт |
| зречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} |
| ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена н |
| ла испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила |
| љи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов гла |
| ом мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на |
| ше могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који |
| зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су так |
| ла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав |
| пски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му |
| и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита |
| ађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет са |
| е на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује |
| одина ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој |
| рка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није из |
| задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поно |
| ју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, |
| е ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од |
| и ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!.. |
| та, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и |
| ле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни р |
| и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту басн |
| але његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој ов |
| рао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих др |
| свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести |
| .</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдар |
| те публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од к |
| роке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зорк |
| е ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{ |
| амог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у кори |
| ет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа нас |
| гану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нер |
| чан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату извр |
| Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> |
| руштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам |
| језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све иш |
| УЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако |
| ицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа бо |
| ели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику |
| ирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхта |
| ?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва п |
| ву песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио живо |
| Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату |
| вови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, |
| ене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро |
| ан осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p |
| влачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Креми |
| >, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио |
| ворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо |
| срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих п |
| сподине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{ |
| да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па |
| администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- |
| не постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба ка |
| енити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене же |
| ри су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су |
| их запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину |
| S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилик |
| од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, |
| песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мај |
| а људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Н |
| часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастион |
| ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, моли |
| у. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још |
| о на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Н |
| је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али |
| {S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се б |
| удбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је пр |
| ала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, д |
| смо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која т |
| као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио |
| er" xml:id="SRP19100_C1.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна |
| er" xml:id="SRP19100_C2.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи праз |
| er" xml:id="SRP19100_C3.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и ј |
| er" xml:id="SRP19100_C4.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош до |
| или су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно зака |
| а ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише мног |
| мо да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео |
| н пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Др |
| га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи раз |
| сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је ус |
| се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пут |
| бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју |
| ам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским р |
| наџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фра |
| а крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљањ |
| ле или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p> |
| отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средс |
| /p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Т |
| ој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорк |
| </p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је за |
| дно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Так |
| се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном к |
| коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> |
| је љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против |
| н. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препор |
| нпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Мил |
| ређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње ста |
| ом отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву к |
| ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за |
| овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... |
| вим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчини |
| на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто |
| , и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Дра |
| ала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S |
| , па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. |
| имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му ј |
| ело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за |
| свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- К |
| грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, на |
| ане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем ч |
| лишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам бла |
| дно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало |
| велико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаск |
| оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви ч |
| ран.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} |
| ин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све |
| ог зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска к |
| да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов |
| с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом... |
| ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју |
| Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} На |
| е да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим |
| постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе доб |
| <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љ |
| што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, пев |
| за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша |
| е Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је |
| г стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот јед |
| великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњ |
| аналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју |
| једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испу |
| кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски ес |
| ве Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се нала |
| Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} В |
| ла да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.< |
| аро пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џ |
| ној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друшт |
| и новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један ф |
| ји тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело |
| игде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још |
| вори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао |
| је чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао п |
| ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради |
| донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на ур |
| анда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у |
| зних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачк |
| <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску |
| с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила |
| осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран |
| гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се н |
| емић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и |
| говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи |
| , а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио ром |
| а те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми с |
| > <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазн |
| њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Остав |
| аке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди |
| Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је јед |
| ак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изнена |
| х зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на |
| а очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљи |
| није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По |
| никове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, с |
| шта више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући. |
| ко пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико ре |
| није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се мог |
| хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. < |
| Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавал |
| ну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је |
| ена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заје |
| слећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић б |
| део изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почи |
| егледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосн |
| а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету харти |
| вори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је д |
| ници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амби |
| ти перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незао |
| ум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi |
| /p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси |
| били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у |
| > Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад |
| сећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош |
| док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, |
| м... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за |
| лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме в |
| енутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне пер |
| у је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи ст |
| ћа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} З |
| и.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и м |
| ме, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од ути |
| мбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликам |
| а усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече г |
| ошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она ј |
| итог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су д |
| Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</ti |
| кчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена |
| је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати рас |
| ређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је |
| , куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свр |
| о на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од ос |
| као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, |
| е моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S |
| азила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појав |
| м на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два |
| је хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се в |
| ећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?< |
| , јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне |
| са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Уж |
| снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> |
| соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо тр |
| али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине август |
| ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да |
| али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</h |
| ом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра би |
| ко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје |
| .{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојан |
| о сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S |
| p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош об |
| и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионист |
| ао да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је |
| и речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу |
| рости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити г |
| их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p |
| ије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Тал |
| , трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управни |
| Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је треб |
| итељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Ре |
| {S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано |
| публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и |
| ствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се и |
| рили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак |
| усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непозна |
| /p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа |
| ој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</ti |
| речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да |
| за.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран свој |
| је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p> |
| дужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удов |
| </p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> |
| чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма |
| амо од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног кора |
| , у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне к |
| Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најб |
| Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најб |
| бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој из |
| описне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разр |
| грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени њего |
| вог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош о |
| мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен с |
| /p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне |
| се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења! |
| ом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисл |
| а срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n=" |
| <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиж |
| јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем |
| довољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читав |
| је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму |
| ко је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} |
| p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</h |
| брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцелари |
| pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p |
| утин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно к |
| ива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела пр |
| естењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поп |
| рафски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, |
| а ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико п |
| <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у тв |
| рошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био в |
| зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком |
| је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писм |
| му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавно |
| на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} |
| Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је би |
| исала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке |
| та је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу |
| <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{ |
| лим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим |
| ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и др |
| зуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да |
| вао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво |
| о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} |
| у:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p> |
| љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно дол |
| ли из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани. |
| p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не з |
| {S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем |
| /p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о те |
| о у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још |
| <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му |
| рошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим |
| це, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, как |
| е буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за |
| је дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој |
| е био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасн |
| а ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у |
| врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је |
| му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није мог |
| о; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег м |
| канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он |
| га песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не |
| и није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник нал |
| једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш уста |
| , побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се |
| /hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба |
| то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршав |
| ости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| } То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукопи |
| Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три оса |
| ко знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопи |
| нака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на с |
| , као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p> |
| сти.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субот |
| га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог |
| ртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p> |
| ом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје пору |
| S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" |
| није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу |
| страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жало |
| за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станиц |
| еђеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пож |
| ород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар |
| за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то |
| племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n=" |
| . </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за једа |
| И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="cha |
| као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, ра |
| во и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма |
| земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца |
| , у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку пала |
| јући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе? |
| тку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога |
| војим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју д |
| ену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осет |
| е волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш |
| твачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птиц |
| онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње |
| урбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један госпо |
| них зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узро |
| мић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи |
| ом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападат |
| .{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109 |
| али своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатк |
| утрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" |
| другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецит |
| ју одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две ч |
| </p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од |
| у из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио жив |
| е осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према ови |
| ио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царина |
| тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборављ |
| з питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили и |
| љ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављ |
| лициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{ |
| ваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине крил |
| Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} И |
| но. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, |
| бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити |
| <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>К |
| } Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, |
| етлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе |
| <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз кома |
| а његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакр |
| А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам |
| ути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> < |
| учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} За |
| ену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p |
| да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како |
| Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздиза |
| ој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајућ |
| тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-М |
| ио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{ |
| кав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> |
| овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И |
| >То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен жи |
| на појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави |
| врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако |
| е не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да |
| ове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио |
| цу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове |
| ња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и |
| лом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, рек |
| иво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нест |
| а брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано |
| ије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око |
| низму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро свом |
| не усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће о |
| ; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатк |
| <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дан |
| у које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вук |
| далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се |
| илош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интере |
| >У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима кој |
| ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драга |
| исли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разу |
| ч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да |
| } Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли нау |
| {S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говори |
| дравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног пошто |
| l:lang="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајда |
| р.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, |
| ици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар |
| Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ |
| сисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао. |
| /p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје вр |
| } Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... |
| <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање. |
| слима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обр |
| се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, там |
| сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> < |
| /p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} |
| ку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну |
| ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, |
| p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изне |
| сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су |
| адовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То |
| {S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци |
| он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} |
| се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио б |
| нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна как |
| ана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси |
| и је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам д |
| .</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она |
| зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да |
| али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем. |
| ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Ни |
| во писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је |
| сна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</ |
| ико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш ко |
| ио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> < |
| ече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи |
| одног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из |
| ти неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он мл |
| о паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песни |
| чио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно вели |
| есту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је пра |
| нка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом |
| о у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку |
| заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних |
| морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских др |
| поменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p |
| речена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" |
| ветао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зим |
| овориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећањ |
| ек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да |
| ки орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> |
| ам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако |
| а, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У њ |
| ривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо |
| ака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигну |
| се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди |
| падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код |
| {S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било блед |
| ну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена |
| p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица ни |
| још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као к |
| за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу с |
| је желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се |
| о.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала |
| лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја |
| а западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, |
| рка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред |
| ономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод |
| лагим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иг |
| !</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зим |
| јатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунц |
| оро пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, |
| љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ј |
| ајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао ј |
| зе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка пог |
| ветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увиј |
| оре од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, к |
| аћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кр |
| ак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ов |
| удбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће на |
| сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову неб |
| ивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је про |
| , скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и |
| ених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се прости |
| и насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посмат |
| куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која |
| мехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, ко |
| м је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита л |
| оркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли |
| а три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, к |
| !{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра |
| а Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. |
| схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, |
| и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева ко |
| ћу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> <div t |
| , као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и прит |
| олазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како |
| времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и труди |
| држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали |
| , и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће. |
| су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и после |
| S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио ч |
| е веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му ду |
| ише да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој |
| рани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да т |
| уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келн |
| ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у двор |
| бав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l |
| У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао он |
| код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу |
| "fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва |
| з живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </d |
| нца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као су |
| затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и ра |
| , као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробни |
| ироку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и с |
| атно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити дал |
| спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негд |
| ао Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз ст |
| , земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти |
| који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се |
| <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти |
| S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песн |
| езултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Ми |
| о ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које |
| , неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса н |
| .{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, |
| а.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p |
| обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао да |
| стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <p |
| p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежн |
| , без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом б |
| S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепрш |
| а Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи к |
| арапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе |
| верљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима за |
| , целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније зара |
| шем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, а |
| ада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зо |
| ји се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчи |
| и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и ш |
| он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи |
| ојим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се вој |
| оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених трид |
| громном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на дан |
| воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубиц |
| ама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну м |
| ише нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко |
| ако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зг |
| на.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим |
| у сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љ |
| ву.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до п |
| што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су |
| ико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Ст |
| а, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајт |
| је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је |
| и месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата |
| и да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, оба |
| зненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; |
| > - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с вен |
| Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; |
| радовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку |
| учак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гост |
| ко је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да види |
| и сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатил |
| м новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се тр |
| наче треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан р |
| ди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао с |
| оша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све њег |
| које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становим |
| ан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве з |
| болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку С |
| рова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се свак |
| да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у |
| ила повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса |
| што непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ре |
| ом мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста |
| у, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале је |
| .{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Гал |
| аоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на |
| е блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена |
| /l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озго |
| редник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>пре |
| таје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћ |
| ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само непра |
| излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после пост |
| у.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала пр |
| ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно кри |
| ојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драга |
| става.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад в |
| ове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мен |
| тих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седел |
| дничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и пр |
| а је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више |
| овори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} |
| та ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> |
| че колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао |
| а! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну |
| а њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен |
| есрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, ов |
| ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Ми |
| и Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb |
| ти сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како |
| Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао м |
| те које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало |
| купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То |
| n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио |
| , да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела све |
| окуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све ук |
| не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу тв |
| едини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</ |
| мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш ч |
| утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирн |
| била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече |
| речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој |
| ој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје |
| а и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p |
| на у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену ср |
| а осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> |
| и треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође сво |
| тавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p |
| оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше |
| а радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све за |
| се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био |
| ију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Ми |
| а која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на |
| у.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим |
| идим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви н |
| питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у |
| евојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћ |
| у кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз на |
| на могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави те |
| <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог пе |
| .{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је засл |
| орка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх |
| Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нис |
| и гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље о |
| ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у варо |
| ког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну с |
| кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрт |
| S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био од |
| еме и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, |
| краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, |
| једно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место |
| шао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао |
| он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан |
| мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, |
| и <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отре |
| м све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и т |
| празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја |
| пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја |
| 0_C3.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвоструч |
| обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле ч |
| ли од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли |
| ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су траж |
| pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; т |
| атора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није мог |
| а већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешн |
| а се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{ |
| више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Спо |
| сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу со |
| орка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај |
| а стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртв |
| би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју |
| сматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати паж |
| миче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном с |
| Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један каме |
| агледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви |
| бучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смис |
| ц зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика иди |
| ла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула |
| ј су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у |
| београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао |
| вијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела цр |
| м што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалуда |
| ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела |
| о, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} |
| једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра доби |
| се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћ |
| е. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је |
| физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, М |
| графију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породи |
| указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пун |
| S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихо |
| S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспи |
| крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшал |
| а уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том |
| дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цел |
| Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p |
| сница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок т |
| крио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситни |
| суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S |
| тској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима беогр |
| вима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито деси |
| им.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим њ |
| од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком кан |
| дном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек вис |
| .{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око |
| мић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се |
| њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и с |
| } Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.< |
| дске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Забо |
| улдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме прија |
| егови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бле |
| Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете как |
| ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није н |
| бо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма |
| њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трб |
| е дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње |
| , све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем д |
| другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све |
| ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи |
| нега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="2 |
| нао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, |
| , по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око теб |
| а, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - |
| је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне кон |
| водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, |
| оле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле по |
| емље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, |
| д плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали ра |
| ске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воден |
| лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} К |
| адиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се к |
| топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се с |
| сташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од ду |
| света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрве |
| достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у |
| и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне |
| кова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је зв |
| е онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у деб |
| ала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови |
| асциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неп |
| не наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи б |
| ад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале бо |
| у се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, к |
| } Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом јо |
| том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.< |
| о на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад |
| ка, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} М |
| оје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ. |
| обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцве |
| ица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који с |
| кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљ |
| и у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове |
| је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</ |
| з разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритон |
| гнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављај |
| и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је прије |
| легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета из |
| нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила |
| дар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показ |
| рзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светл |
| и, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сва |
| е и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала сво |
| p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце кри |
| о би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану је |
| оје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане таба |
| >Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога жив |
| а плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - рад |
| и, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се ви |
| оштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и ув |
| љусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић |
| а друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и ј |
| ом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <d |
| есетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува п |
| небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика но |
| ко слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ не |
| оју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоће |
| акаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, |
| и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је |
| сило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана |
| } Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису |
| евог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како |
| навао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамид |
| исерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, |
| , Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она |
| е за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и |
| {S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да |
| </p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би ж |
| ла.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што |
| Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љ |
| ло.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се |
| лице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} |
| Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p |
| виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадни |
| етворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су посла |
| ше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што т |
| ле, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају гол |
| игле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом пл |
| сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - м |
| паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и ј |
| ила нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле |
| >A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад с |
| није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Ка |
| ="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на св |
| среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове дим |
| ом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку ст |
| ла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: ду |
| тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} |
| има.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се |
| срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала |
| , говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, ули |
| чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета |
| у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког у |
| ом орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на М |
| Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину |
| наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то и |
| а широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле о |
| се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин |
| а.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили |
| ма за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Од |
| е хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су ј |
| одна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на пр |
| о шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк |
| а и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно из |
| ала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, г |
| м да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна з |
| злазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живо |
| и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих са |
| ог задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и ти |
| а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а кам |
| пеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још м |
| завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац би |
| г другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од остали |
| и! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично з |
| уба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у |
| рану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече м |
| сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је сам |
| хну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих дв |
| {S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз |
| огунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Гос |
| га, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} |
| ца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за |
| дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{ |
| ветлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" |
| ао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове с |
| .{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјек |
| како је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умно |
| гаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} |
| глу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакеро |
| се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и из |
| кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико инте |
| су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог |
| беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физионо |
| ило је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, ко |
| та и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратнос |
| с у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно |
| ом он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у |
| куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које к |
| ј љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрац |
| Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> К |
| .</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који |
| све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колик |
| ји пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Тре |
| оше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом |
| редње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности |
| вита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак само |
| тих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да с |
| ошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јец |
| м ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за р |
| у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су |
| , изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као |
| евима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред К |
| ово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доб |
| е по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p |
| анкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце |
| озофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" |
| ка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, |
| љаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач |
| 233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да |
| је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов погл |
| везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му те |
| оару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролећ |
| за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична |
| е, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огле |
| давно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа с |
| шавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да |
| нија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред |
| > <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује |
| ешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окре |
| увернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац |
| очетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу |
| драсли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{ |
| силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се к |
| аник добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да с |
| ов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи |
| ије, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око |
| лишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и прит |
| д свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и |
| онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли |
| ос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико |
| м... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} |
| или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да |
| а ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакну |
| је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто |
| ништво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препор |
| ли се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{ |
| о о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељ |
| лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно пал |
| ала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори |
| па Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава |
| а је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртв |
| аве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрм |
| же одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале |
| ао да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишин |
| правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразм |
| </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка |
| {S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш |
| дера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и м |
| а је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је |
| н, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада |
| ићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде |
| ушу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити в |
| он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује. |
| ку својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска н |
| Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није |
| } - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу. |
| што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној |
| .. како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозициј |
| уштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га |
| иговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нече |
| један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца |
| мац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке |
| о у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних ми |
| , излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика раз |
| и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обриј |
| самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до т |
| ио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је про |
| ша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас |
| ар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос д |
| пшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио н |
| о време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он |
| } Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгу |
| то није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао са |
| ти и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, к |
| Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, |
| ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што |
| ара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати |
| > <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} |
| егдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не пос |
| аценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране |
| ку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S |
| {S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{ |
| и и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, |
| њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песк |
| нако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном |
| н јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тер |
| тала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској ул |
| рвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кесте |
| ла као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао л |
| усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је |
| <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас по |
| је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, |
| део просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су |
| није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом |
| ане, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ов |
| и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на проз |
| сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Крем |
| ло.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су проле |
| овој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој |
| недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће би |
| их трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морал |
| Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци |
| ољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, |
| јим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаж |
| је, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} |
| ут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави |
| а.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су стр |
| ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем мно |
| ка претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака проле |
| чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један б |
| умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама |
| ричекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредн |
| сти.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу |
| се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и п |
| ике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечи |
| илош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити |
| дала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један н |
| истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бран |
| не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка ј |
| а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из то |
| је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасв |
| репрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> |
| ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум |
| азумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Изме |
| ајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак |
| и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој |
| мети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, |
| мо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти в |
| је је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних доли |
| диже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерат |
| вост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан њ |
| ко трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} З |
| ило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су |
| не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро позн |
| Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да каже |
| тална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила |
| идова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, |
| са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није |
| ју, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> |
| лилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многоброј |
| папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби не |
| као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> |
| су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе свој |
| та су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чиј |
| илним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико зн |
| лији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је |
| дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатк |
| ива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали |
| м очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и |
| ја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара |
| ог капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се |
| > <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина ок |
| пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{ |
| старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод ов |
| азио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину |
| а у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста |
| брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њен |
| <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, ника |
| , једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> |
| ако да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. < |
| мо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако |
| био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, |
| дничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање буд |
| иге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа |
| то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p |
| </p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је К |
| без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, не |
| обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам |
| сто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај |
| >Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вред |
| са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље... |
| а нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, цр |
| ем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ |
| то је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принци |
| рити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па по |
| ешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С |
| унце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чи |
| Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари. |
| а трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна план |
| зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, к |
| ка имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било ц |
| љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша |
| им лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав |
| ника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхоли |
| ко треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не дон |
| м ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти |
| еном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом ово |
| ускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух |
| је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока |
| љао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад |
| трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка гото |
| пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први м |
| цењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар св |
| љене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљив |
| они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је |
| крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршав |
| што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су |
| и земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком к |
| им да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих мог |
| једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто |
| празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је |
| злог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог пост |
| и маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице сре |
| азговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није |
| > - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш за |
| ко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову |
| проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Ба |
| ра.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упад |
| у утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развиј |
| <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помет |
| има и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим |
| шло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја |
| игла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и |
| {S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љуб |
| по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка с |
| еће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњак |
| Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Т |
| мљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још прима |
| холичну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Пре |
| а љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и го |
| има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној сп |
| нта, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, от |
| знавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шт |
| јући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољуп |
| која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву ст |
| ечи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудн |
| <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло ра |
| "93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допир |
| >Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, |
| оришта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у св |
| Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да н |
| ам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али |
| икну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> |
| рећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу |
| е?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хр |
| ој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту |
| дско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду поз |
| умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош |
| х, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, ка |
| фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; |
| } Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обуче |
| виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. |
| ице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте н |
| {S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је |
| етне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коњ |
| ише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од |
| обље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примица |
| о.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" К |
| , као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, |
| , или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им понов |
| че хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић |
| иједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нам |
| , глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши |
| >Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је |
| невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, ме |
| заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, јед |
| ражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео |
| ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и гот |
| мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помисли |
| војој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку исп |
| јава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слик |
| градском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стаја |
| кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај |
| е.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, |
| идели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра |
| да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награ |
| г и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде |
| ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која |
| ра тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као њег |
| сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S |
| ћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јо |
| е у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост |
| ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је св |
| руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво |
| собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} |
| песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набр |
| Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељ |
| авлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искре |
| ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се |
| оме коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да исп |
| блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав |
| говори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок |
| осподине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. |
| вали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и |
| "40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њи |
| > <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зр |
| за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је |
| p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смиса |
| латиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он |
| рка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену |
| та би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том поглед |
| пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p |
| би је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова ст |
| уди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, |
| и, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног п |
| уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Д |
| м Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утис |
| ко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се мож |
| Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво |
| ави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро не |
| е ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам го |
| слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака к |
| </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. < |
| нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се |
| Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва п |
| е нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осме |
| је онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Мног |
| на снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа о |
| и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, |
| о пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас |
| у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу |
| Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Ов |
| е, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Мил |
| хова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да |
| ену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непого |
| е, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено |
| м огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу д |
| да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} |
| а доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} |
| ад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се пос |
| ати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од не |
| вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из |
| чким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и |
| </p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на ј |
| раво да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавн |
| и род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чуди |
| н за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа |
| ру и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и об |
| ђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови |
| девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовал |
| одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа |
| ј свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док |
| и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блуз |
| </p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, |
| мрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазни |
| ве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и при |
| ом тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован ч |
| га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се п |
| рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе |
| погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, |
| упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, н |
| је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се п |
| . </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједн |
| велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скуче |
| ладо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако |
| тки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио |
| тко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести |
| е једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и оно |
| свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хт |
| ењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, |
| шта интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето |
| се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом |
| евим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко шт |
| ира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за с |
| </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} |
| н професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врл |
| међу две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, в |
| итуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и не |
| мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} |
| ратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је |
| ко тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазил |
| били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој прв |
| аје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ов |
| један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља |
| век, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часн |
| хотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p |
| а једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући |
| огу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њ |
| се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча |
| муклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак |
| жђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушн |
| , избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели свак |
| у бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, |
| } Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племе |
| ло што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је по |
| а дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми б |
| ној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан |
| озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигош |
| Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се |
| гла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут |
| тела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце? |
| постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце? |
| ише него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину ствара |
| на, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред |
| изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У праши |
| ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала св |
| њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали п |
| S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, |
| навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и |
| лећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, с |
| од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне |
| ду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугач |
| } Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено р |
| ћ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет јед |
| и.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се |
| е било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала |
| ичној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S |
| е леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде |
| у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куц |
| ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану |
| ко њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се пр |
| {S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуш |
| и, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо |
| и се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу стран |
| ца у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало |
| није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} |
| умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је из |
| памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких го |
| је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ј |
| толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они |
| су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да оче |
| рда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Коли |
| S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драга |
| човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је приву |
| и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, |
| } С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певај |
| глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и |
| нзионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само д |
| м, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према |
| о обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снег |
| за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што ј |
| јно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице |
| помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стаја |
| силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Кали |
| лела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати с |
| им покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на д |
| Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потр |
| ше ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по ко |
| ка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је |
| и да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затвара |
| p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим |
| лађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и |
| свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не над |
| нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} |
| своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изаш |
| о, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до ко |
| и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у |
| и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, |
| очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чел |
| се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} |
| било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у стр |
| младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хла |
| е.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена |
| допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је |
| ма, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалниц |
| к спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да |
| трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може куп |
| ли густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и |
| ећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су мој |
| еликим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то |
| х зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао с |
| оба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то |
| глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан |
| м ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је с |
| у се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људ |
| рео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без п |
| а два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе |
| Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Цр |
| језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке кој |
| есто где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како |
| ...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замиш |
| свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: јед |
| ву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад ј |
| Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем |
| влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо |
| готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мал |
| > <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу |
| клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} До |
| ог дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је |
| пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, с |
| зобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напу |
| и.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављају |
| ића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> < |
| како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде не |
| је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза обла |
| уња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, кој |
| де један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче |
| анице докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитет |
| > - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку |
| ако те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око п |
| уст облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од |
| сно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ј |
| p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - |
| нила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Та |
| много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и д |
| у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису т |
| уштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се |
| ко дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. |
| и на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти ње |
| навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поч |
| {S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала |
| лади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безб |
| и су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и |
| и, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> |
| Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публи |
| м неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубо |
| и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, |
| ш ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића |
| до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми |
| ке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима |
| као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса про |
| дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Мил |
| у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> |
| за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> |
| а."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти |
| > "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан |
| hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме |
| .</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо |
| у у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{ |
| еоградску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио т |
| p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се н |
| p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, до |
| још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим цели |
| назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину |
| > <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно |
| а најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и админ |
| а једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - |
| ве би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две |
| пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ос |
| } Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена при |
| о Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа до |
| још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их |
| еле су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, преда |
| ј живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као |
| ивијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног |
| о се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало о |
| уци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће |
| твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео |
| , коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </ |
| напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје млад |
| д утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог н |
| ј мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} За |
| о породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпо |
| сет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, |
| орачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун |
| пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је |
| у.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње му |
| S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује чове |
| ла се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S |
| е у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који ј |
| ше осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати с |
| У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би н |
| акшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем. |
| у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> |
| ио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта |
| рети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо проби |
| ткрије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојиц |
| арене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дн |
| орак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као мес |
| ао походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе к |
| - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови ко |
| } Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратим |
| p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мисл |
| сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима мо |
| емештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S |
| ише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p |
| е разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око |
| мену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На |
| е дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на д |
| наче: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад |
| његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{ |
| раза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, с |
| атити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи но |
| адне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p |
| и и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа |
| тир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу |
| им целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изн |
| је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита |
| и нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је |
| угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођ |
| ан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, |
| тим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада ж |
| p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће |
| ске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део в |
| њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди пам |
| је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздравља |
| а званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде |
| е од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је би |
| варише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је прати |
| ио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види |
| ра...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем ј |
| ивот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне |
| а налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка |
| срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Креми |
| у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у ва |
| кну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зо |
| тави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш |
| и обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и |
| смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.< |
| ију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем пониже |
| рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S |
| бровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима ј |
| лоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило л |
| а разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те |
| затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га |
| ника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то др |
| ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто |
| који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, |
| царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> х |
| која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више |
| задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зор |
| о у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драг |
| о вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај с |
| , кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покриве |
| се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се ш |
| е на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне |
| } То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. |
| .{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не ч |
| топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добрин |
| мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као чо |
| <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце |
| ма за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и тр |
| ео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p |
| шу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} При |
| по изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнин |
| је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брз |
| сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако о |
| и је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбр |
| тале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.< |
| , 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клек |
| говом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово го |
| S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем ш |
| за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало |
| е и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, |
| од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на ма |
| је мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их приме |
| нута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У не |
| оуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је круп |
| али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пи |
| ине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</tit |
| .{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега |
| </p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:< |
| приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Т |
| ри га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано |
| биса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца< |
| tle>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики |
| .{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане н |
| над бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио двор |
| регу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва |
| ане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се н |
| није баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољств |
| и се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> |
| портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено је |
| икових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало соб |
| ећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољ |
| о кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна вел |
| слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.< |
| одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из |
| маче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође ми |
| веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па |
| ј се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <tit |
| М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини |
| е приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{ |
| ици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно |
| е под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха |
| Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже ју |
| ка, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмеј |
| ици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико пам |
| /p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, г |
| е боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жи |
| није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, в |
| ике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гим |
| међу којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе ок |
| овргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене |
| е <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове си |
| ао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио и |
| <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зере |
| га Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд |
| о задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек |
| ој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се |
| ца допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те годи |
| с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S |
| таричино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигн |
| у.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрн |
| овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, |
| на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је |
| } На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милош |
| емазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке |
| у он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, ј |
| ско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледа |
| } Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговор |
| нове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му |
| свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би с |
| вљу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као стран |
| ају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где |
| џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може доне |
| вај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да |
| не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због |
| ике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p |
| ред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарад |
| тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, |
| не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им д |
| хну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи на |
| леко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће |
| ти у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећ |
| један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од о |
| с десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, н |
| да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај |
| и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у |
| p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S |
| ју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; госпо |
| простила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраш |
| } А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, |
| Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да |
| ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, |
| ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, |
| м тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, |
| навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја |
| је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па |
| о је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који |
| им урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S |
| .{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажњ |
| асно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му |
| највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љуби |
| ролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раст |
| упе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле п |
| ао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је |
| Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио |
| Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене |
| Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Б |
| /p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом |
| ашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. < |
| е вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p |
| ећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посмат |
| и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом |
| а пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је |
| ства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - |
| ук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник |
| ма.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, к |
| , а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може д |
| зу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од |
| ко заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек ко |
| ао својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у с |
| еђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговар |
| и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упо |
| ше без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Ј |
| авише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су с |
| омшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се д |
| .{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и удари |
| у мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се |
| ни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превуч |
| вако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задово |
| S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у |
| рсонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> |
| ао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме д |
| а је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му ј |
| вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си река |
| о се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S |
| пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би с |
| ом.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени п |
| а теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој г |
| што на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није бил |
| цу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, |
| као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, |
| тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је |
| , и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се |
| узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} |
| отпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма к |
| артеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{ |
| еданпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се п |
| S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </ |
| већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет |
| кве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и |
| јавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} |
| S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Г |
| ијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> |
| ма и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радо |
| сам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Г |
| ишној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица |
| је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискива |
| та, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац |
| p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао |
| оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију |
| . </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито |
| чи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запље |
| кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да |
| тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те |
| јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она |
| али само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити |
| о у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је напис |
| е ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њих |
| тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер ј |
| евна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} |
| /p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорч |
| од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима |
| шавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа |
| ђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук |
| S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантни |
| обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на |
| пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је сте |
| ст и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутак |
| е... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву |
| али да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао |
| јнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика |
| све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа |
| ј души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се |
| Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... е |
| је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо |
| .</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, к |
| ли слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и за |
| и ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Ни |
| етка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјава |
| p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi |
| танских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У |
| оказивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, |
| а неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, ц |
| у долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Ми |
| келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ |
| > <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама |
| них груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебо |
| пчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Зада |
| се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати |
| њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не |
| ки језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинар |
| а се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! |
| видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам |
| а зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге п |
| а тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} |
| одно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе љ |
| о очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов г |
| але у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у пр |
| дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је дево |
| купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он |
| кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, д |
| онуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико ме |
| о фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављал |
| к што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне м |
| ове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде |
| е проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситн |
| еш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гл |
| перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима |
| догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси |
| арош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени сврш |
| Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на |
| то сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред ме |
| о тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом |
| обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали с |
| о, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њен |
| је четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} |
| ј се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чокола |
| морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам .. |
| има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродим |
| нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам |
| за једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да уз |
| се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, |
| љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена |
| да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих друго |
| само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљу |
| као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућ |
| ли не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што са |
| ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме р |
| им рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми с |
| а само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разу |
| м, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило ме |
| удра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕД |
| иве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и |
| Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема |
| у ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутр |
| уку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, в |
| ђаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још с |
| твари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у поче |
| асипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, |
| рне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, м |
| ји су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су |
| ао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јаг |
| да.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару. |
| и Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели |
| ути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чи |
| артија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико с |
| ој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брд |
| и дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, оби |
| лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бака |
| > <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљеви |
| та учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном ка |
| ио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног |
| и се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где |
| ом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под ру |
| с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфе |
| оћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренут |
| рачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разло |
| ило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало порекло |
| цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да |
| те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло ј |
| несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} З |
| рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p |
| ћни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре д |
| смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац |
| .</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - |
| ћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим г |
| јој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да на |
| тањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише п |
| својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога ж |
| вет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од ц |
| новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско д |
| решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себ |
| војом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио ку |
| догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она |
| есавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа |
| .{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективам |
| а у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посв |
| ти за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ип |
| м од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на дру |
| Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да |
| могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена п |
| </title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао |
| дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, |
| и и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, наш |
| пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само м |
| црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле |
| лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога де |
| уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош |
| сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... |
| очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичн |
| рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војн |
| ских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице једа |
| наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} С |
| пало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове своји |
| n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, |
| а пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окре |
| лободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти н |
| је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{ |
| ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему ш |
| о њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} |
| а у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру |
| а што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да |
| административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ал |
| .{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак |
| ако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Мла |
| перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, треба |
| једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади чо |
| ђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек |
| и.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се |
| фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек |
| ше се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два |
| {S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на |
| налих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим година |
| , на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љуби |
| непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима |
| неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка би |
| ежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, ро |
| ске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена п |
| као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и бу |
| идајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи |
| p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и ле |
| прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година |
| го на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> |
| ла је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била зал |
| дан тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста ј |
| м.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> < |
| о на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" |
| лед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на |
| је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испр |
| а, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежиц |
| ану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна о |
| е су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих |
| ка и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну |
| његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била и |
| дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорк |
| акане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубље |
| последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеј |
| лаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу |
| кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> < |
| а пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне ста |
| и су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет бе |
| {S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Св |
| равда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као чов |
| у је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим |
| Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да |
| у присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} |
| Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегн |
| ти још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу |
| остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p |
| ња, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и |
| менима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p |
| ије било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, |
| /p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> |
| > <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као ка |
| зну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни ре |
| према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један д |
| женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад |
| p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је госпо |
| ица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице ст |
| ло као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и пла |
| грешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави одн |
| имо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у |
| ретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, |
| чен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с |
| м на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су о |
| мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, л |
| сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је би |
| да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} |
| сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо. |
| вио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како |
| их зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} |
| потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће пр |
| ом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба до |
| ици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са уса |
| да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухва |
| нице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нов |
| табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - |
| ула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а |
| шановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је ве |
| им и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању у |
| се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођ |
| сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра |
| љен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу |
| прта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у |
| небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа бу |
| у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и |
| лашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> |
| еним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у к |
| ка.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, из |
| не, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извешт |
| рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислим |
| димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога вазд |
| то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њег |
| због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> |
| " /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фот |
| и трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишл |
| ила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду к |
| видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду ко |
| им.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију |
| /p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао д |
| љене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ |
| једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад с |
| Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разл |
| ј разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових св |
| е макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задов |
| света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим ду |
| кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо у |
| , одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, н |
| рилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи ње |
| . </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну рук |
| него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као |
| и, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило |
| ајдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмеја |
| сти.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки да |
| к <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балк |
| успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били на |
| у читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек |
| а јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао ј |
| на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са |
| {S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> |
| } Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик пр |
| гове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође |
| ија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети |
| имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извеш |
| руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју саб |
| едва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, |
| ини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је |
| </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Ни |
| ула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москв |
| .. да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто та |
| доше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што |
| био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и к |
| већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходник |
| елим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жанд |
| уд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опи |
| да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} |
| оји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} |
| њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Крем |
| а прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмр |
| писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија пр |
| ао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова |
| су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и м |
| код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и саврш |
| p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се |
| се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети око |
| е покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, к |
| мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, |
| вањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак ни |
| неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - |
| ети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој сам |
| и, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила сво |
| превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> < |
| смешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу |
| ку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и |
| Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час |
| у се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве |
| ић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љуби |
| и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историча |
| S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> |
| мпиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео |
| аста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу |
| утњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег саста |
| а несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необи |
| отпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав |
| , сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да |
| асипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране л |
| ио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио |
| у потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позо |
| е одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да |
| де се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су |
| ој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијал |
| зоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лу |
| два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xm |
| м пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мр |
| прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта |
| кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из ње |
| слањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="ch |
| дним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трам |
| нске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И |
| леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белил |
| жити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље д |
| уну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобн |
| , а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје |
| о цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале про |
| Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана |
| н.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену |
| су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се к |
| оси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низ |
| или далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по |
| ије ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад |
| Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је |
| } Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог у |
| уди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и |
| Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе |
| трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној К |
| и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сва |
| алама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште |
| ритичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... как |
| , други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и проц |
| истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, |
| знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио |
| тку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тог |
| ка које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зо |
| ијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> |
| <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пр |
| деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} У |
| зликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавал |
| е, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене |
| во раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, |
| ежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом |
| .7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипа |
| ану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што зан |
| Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и |
| оћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> |
| азећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан из |
| ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој стр |
| зора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још |
| онављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздух |
| пцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти п |
| ш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" / |
| заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, а |
| и.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те н |
| ш би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и пов |
| , дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко би |
| амо за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" |
| не и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак з |
| Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они бе |
| ва срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада |
| руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош |
| и се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна |
| S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти |
| драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али. |
| алост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Мило |
| тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> |
| који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свак |
| а паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје ру |
| ам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млад |
| спод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врл |
| крити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се д |
| дничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, З |
| рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошев |
| на. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештал |
| њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су т |
| у скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осе |
| онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, |
| е те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} С |
| .{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђе |
| Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе |
| им, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо |
| је злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. |
| пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја во |
| Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је |
| енади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављани |
| ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне |
| во као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при пов |
| ош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је уп |
| нио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хте |
| и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Др |
| биљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те |
| .{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се јед |
| су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено и |
| тао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гр |
| жна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам п |
| S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног |
| писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p> |
| уку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, |
| ик не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затв |
| запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - |
| Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, |
| >Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кре |
| } Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p |
| .</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До |
| И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твој |
| главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубље |
| сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло доб |
| заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Дра |
| пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> |
| пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> |
| г, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С ч |
| г, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка |
| и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је вр |
| .{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који дај |
| S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који дај |
| остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој да |
| ао љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђе |
| за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао |
| > <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена |
| х ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као |
| рми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, ко |
| зи од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>М |
| се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мир |
| и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} |
| ошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла д |
| аса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу |
| ајвише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти |
| , које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена и |
| ; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била т |
| а ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љ |
| ану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јо |
| ког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које |
| ољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујт |
| } Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекл |
| јалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она |
| је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она |
| љно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените |
| а уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи |
| му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, |
| а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским |
| с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још посл |
| мишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љуби |
| тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи |
| чком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} П |
| и... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем |
| да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријат |
| о не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити |
| езда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам |
| у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{ |
| а...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати н |
| , мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не |
| у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајућ |
| Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала |
| е окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> |
| Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Оста |
| д се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> < |
| већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакак |
| о све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p |
| види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде |
| некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, ил |
| од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља |
| порода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="8 |
| одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које ј |
| ућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о |
| име у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући |
| ову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обуз |
| ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, |
| Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветље |
| пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилаз |
| !{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још в |
| давао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, го |
| т сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисел |
| ваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође |
| свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела |
| них београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни дога |
| а што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да |
| ле једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, изла |
| .{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку |
| их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крај |
| у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се сте |
| љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мил |
| Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које ку |
| ца пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> |
| ој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову ј |
| које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај до |
| нце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето руб |
| о и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља неср |
| за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам |
| н шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква мест |
| лас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, ал |
| није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не |
| само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродн |
| ста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> с |
| је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да к |
| .{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је |
| /p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље |
| немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран д |
| се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, муз |
| арђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао б |
| , и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност |
| вај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила о |
| е су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и |
| као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може п |
| помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падо |
| отребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелен |
| остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилију |
| руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки да |
| шења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њих |
| ористи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са |
| и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је назива |
| шта.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како д |
| а се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући с |
| човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће в |
| е, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари к |
| ом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што с |
| окуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се |
| по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоа |
| је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљен |
| ела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу |
| е и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да в |
| </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео |
| арске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и гото |
| е, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола |
| ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се |
| вари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам |
| Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати ова |
| и мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, к |
| > - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на т |
| у помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, к |
| а тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остав |
| потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око |
| </p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је |
| S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, прот |
| адо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и су |
| таве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с М |
| шу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p |
| ај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, |
| ек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико н |
| то је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк |
| лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога т |
| о доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.< |
| плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треб |
| е буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, |
| да задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и ка |
| и су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боц |
| уну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе |
| ена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју |
| летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву тра |
| роши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улиц |
| светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љиг |
| S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а по |
| као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијеп |
| бис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне |
| мо да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку ис |
| сне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, преки |
| само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру |
| са.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љу |
| ца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{ |
| <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадни |
| е и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о |
| еба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њих |
| и су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз |
| ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се |
| утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотреби |
| ао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене рет |
| > <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{ |
| } И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, |
| а неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно та |
| обине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан |
| је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћ |
| д озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} |
| прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је н |
| Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми |
| мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, |
| S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глав |
| све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих |
| слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, |
| ење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из |
| с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао п |
| ћим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, |
| био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге |
| ш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош |
| аже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p |
| садни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби |
| сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиш |
| мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутк |
| аљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном |
| во пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, кој |
| рипијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу |
| се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, о |
| p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мн |
| ја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> |
| - А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пре |
| {S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни |
| аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици |
| д осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љуб |
| речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и у |
| без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас |
| Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за циг |
| што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва |
| свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, с |
| ући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, |
| - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рек |
| свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша |
| егове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учини |
| на пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама |
| ање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година |
| твари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадни |
| ма нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе |
| где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена кап |
| начност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у ек |
| морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно шт |
| твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твој |
| е, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуш |
| авидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш |
| ених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, |
| Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба |
| ртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црн |
| - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Т |
| вори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је изм |
| који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} К |
| а отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склоп |
| е радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта |
| пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој с |
| /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односи |
| дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, ст |
| а и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{ |
| ио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, б |
| је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S |
| уби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погле |
| >- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек |
| ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чи |
| дају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњал |
| а Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем ж |
| /p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и |
| апут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> |
| ди, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрну |
| уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове |
| е облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хл |
| о пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет |
| ну што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде |
| Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго |
| ли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе поз |
| дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарни |
| е осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти |
| наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро. |
| зио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледол |
| јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред др |
| и да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењ |
| рка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може п |
| >Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужи |
| свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из др |
| било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је |
| а ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и нада |
| драв, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се н |
| усти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приб |
| и ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега ка |
| својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак ко |
| ришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући с |
| испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангуп |
| убљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb |
| м, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао рук |
| и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> |
| а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо |
| угог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решит |
| >Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, |
| Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу |
| оследња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, |
| .{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хв |
| а будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио к |
| драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк |
| и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је |
| ра постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и |
| то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако |
| да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не |
| и! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више јед |
| тије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје |
| у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и меша |
| али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни |
| још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрен |
| вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до |
| .{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p |
| али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка |
| је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог н |
| а.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безимено |
| у га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да |
| лике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балко |
| гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цел |
| е сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докл |
| > <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу |
| јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно т |
| о, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класич |
| ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} |
| ици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која |
| плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити с |
| е да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од |
| у из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, к |
| ичке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је би |
| ој виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и |
| где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте |
| идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју ј |
| шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и |
| ње.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао |
| а.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским кол |
| /hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при н |
| осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она п |
| е могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих |
| о мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од |
| јало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане |
| окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млад |
| је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек ј |
| зила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред |
| игиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда ј |
| к, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му |
| била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пре |
| е крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, |
| :{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{ |
| ај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на врати |
| едостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим |
| о коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска крава |
| ебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један |
| ничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужи |
| ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те |
| hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, |
| Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ сврш |
| ни ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате |
| био.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара |
| слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ |
| /p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се |
| Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> |
| дост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, т |
| е на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, |
| срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо. |
| , играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубо |
| ао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S |
| ичим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како |
| <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа т |
| што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је х |
| а кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доаје |
| е у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталиса |
| ако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више |
| ного штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву |
| олим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за |
| <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један лега |
| p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, и |
| до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити |
| атрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних и |
| купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим |
| посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи та |
| божавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Ст |
| питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је |
| , једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет н |
| пушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачк |
| {S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже |
| ијег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види |
| о са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S |
| - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зор |
| </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић раз |
| о, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S |
| ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као мато |
| пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> |
| о ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на |
| ој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз |
| е он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песн |
| а друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да п |
| алости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да уср |
| о рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отп |
| мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да жи |
| i>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји поро |
| ајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не |
| кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећ |
| уо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју ј |
| рипада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зо |
| нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на.. |
| је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз ма |
| </p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопа |
| очит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их |
| ече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставн |
| љена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно н |
| ка пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји поро |
| Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по сви |
| их глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски дире |
| а штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какв |
| буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Б |
| им тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у да |
| позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да каже |
| аци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он н |
| и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам |
| визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке |
| о упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно пра |
| болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам ми |
| p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги. |
| ости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред |
| у.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајк |
| Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бл |
| авек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба |
| с по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш |
| .. чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче |
| а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се пре |
| није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му |
| је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њен |
| ече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај ч |
| Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било |
| стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да |
| иже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско |
| S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне е |
| трогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Г |
| S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио |
| не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорч |
| Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати п |
| цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, п |
| Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> |
| па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћ |
| ез повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна |
| ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад т |
| фом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из |
| не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, прогово |
| - Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурм |
| а Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и |
| том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики п |
| су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у |
| римакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе |
| мо како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта б |
| вредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радо |
| > <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мај |
| ту. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где |
| ћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој |
| ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, а |
| година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дан |
| ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, |
| тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео З |
| S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по к |
| желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово ск |
| желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слоб |
| само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гле |
| вала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту м |
| ролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као |
| говарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста к |
| и.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, нас |
| ним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ће |
| <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазил |
| дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{ |
| врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посм |
| се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејск |
| Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више |
| рило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зен |
| ило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, за |
| /p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али ј |
| састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз |
| поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми |
| љеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер |
| је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} |
| , у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који ј |
| } И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског |
| не Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и лег |
| раду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске к |
| е и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин |
| <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео. |
| ту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све т |
| може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца: |
| зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га |
| Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на друг |
| е одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Мил |
| амо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље ј |
| и који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</ |
| а отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два о |
| .{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред о |
| , сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су у |
| оје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према |
| о, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се нази |
| сто, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - прес |
| зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку |
| ј показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују |
| ње син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском дру |
| {S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко |
| и има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом н |
| и има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш |
| м.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Р |
| то услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини дога |
| оји му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један |
| те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученичк |
| ла одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Крем |
| стављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било |
| лоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражи |
| о у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са |
| културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене с |
| ате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може |
| м скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса сво |
| {S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отро |
| е допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши вер |
| виђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на ст |
| ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина |
| оћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много п |
| олети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много |
| љиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страс |
| њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, |
| чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситн |
| .{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Јед |
| ан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце кој |
| саћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога окви |
| рила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти так |
| бу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотог |
| о је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели с |
| о једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је ве |
| клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове момен |
| и никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, н |
| е добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну гла |
| а штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по с |
| ок не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... |
| ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у о |
| на могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, |
| p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје поро |
| еделом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и |
| е долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза к |
| сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало мла |
| есењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у К |
| били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора |
| од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондукте |
| асвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на |
| могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци |
| е први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову др |
| рисуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требал |
| Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа |
| ј рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари! |
| ажи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио |
| нцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питањ |
| овек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан |
| налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази |
| S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала |
| кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио ј |
| удско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и |
| да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај |
| гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити с |
| трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махи |
| то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам |
| возно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на |
| а измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> < |
| згледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <p |
| би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подб |
| ешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се |
| дну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног |
| да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно |
| да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно |
| ти ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи |
| а и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - |
| г случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један г |
| страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређива |
| врејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капи |
| једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се к |
| о, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављ |
| својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штаг |
| ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо |
| радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће |
| тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Виде |
| ка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <titl |
| а и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Ал |
| .{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове за |
| е су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или крат |
| била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb |
| едној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачиња |
| ведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два |
| је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда во |
| ем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Рефор |
| ва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до |
| ну? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије. |
| ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па уда |
| раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канц |
| Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би |
| о да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа |
| дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђе |
| ву само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубље |
| тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга |
| <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код |
| p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре ј |
| лим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило |
| времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности. |
| i> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута про |
| олуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај |
| ла један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, с |
| - А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци прогл |
| оте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права |
| д је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао |
| рсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а к |
| ицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закљ |
| речи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - |
| кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има |
| један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разум |
| и довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како ј |
| , којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S |
| оче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му ј |
| наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас. |
| М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазар |
| ћег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се пр |
| чна персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој ше |
| их криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љуб |
| <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Изви |
| се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да ј |
| >Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и лега |
| хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око ос |
| лицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафани |
| ТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију д |
| мо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да зауз |
| а и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p> |
| м, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, |
| Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нем |
| са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориш |
| све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после |
| и часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У т |
| ише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времен |
| ишта.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу |
| .{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на |
| будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - |
| цу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало ш |
| свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај чо |
| ком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</h |
| им столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} О |
| куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прв |
| е само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово кој |
| ољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стр |
| > <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде |
| земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S |
| уставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се заг |
| онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та дево |
| ло свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник |
| води да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, |
| овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и у |
| дски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац |
| САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, |
| а изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и ве |
| авају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да пос |
| потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовни |
| р сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треб |
| образиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више |
| нови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </ |
| етити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућ |
| н тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће |
| а на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би р |
| ршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност |
| то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд |
| од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> |
| је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под |
| руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> |
| а то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{ |
| рата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то |
| з наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Једа |
| рама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније ме |
| и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњ |
| м се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не |
| аме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, З |
| њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне мо |
| ти... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} |
| ог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и |
| волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} |
| ста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек изл |
| с и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и осл |
| ти.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампи |
| <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, г |
| ави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ј |
| па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и |
| ад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситн |
| </p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини д |
| после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те |
| hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зо |
| ови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник на |
| стајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па |
| приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем |
| ко да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грли |
| оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је мог |
| шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - |
| гово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, |
| да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више з |
| {S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, |
| још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж д |
| а створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим др |
| рда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио глав |
| боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад |
| ој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се |
| аж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматр |
| реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то |
| ћи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као |
| бним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се про |
| јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p> |
| > <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку |
| гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка |
| утрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као |
| руги разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском у |
| а.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их |
| је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на |
| нићанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук |
| о је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим проме |
| и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је ж |
| а.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечи |
| азумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади чо |
| ти искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - реч |
| нање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очим |
| и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p |
| о имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој До |
| потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поези |
| 4.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. го |
| су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зр |
| , у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад |
| ој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, ба |
| сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила ј |
| негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S |
| робудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у ко |
| век били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја пати |
| су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је до |
| ицу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да г |
| и очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, |
| емогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која |
| ао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнуто |
| је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S |
| 0_C4.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку про |
| вају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топли |
| о због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ре |
| p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах |
| у.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету |
| ске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је по |
| дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположе |
| и, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> < |
| гусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S |
| еће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне |
| и више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, с |
| } Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео сво |
| а треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никакв |
| Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу |
| са, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме |
| утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете |
| ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и по |
| м тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном |
| би као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоруж |
| бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка к |
| у онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене |
| моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{ |
| /p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је з |
| а је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот |
| ог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану. |
| леда.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао |
| те ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогнит |
| преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка |
| а за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заб |
| актор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - реч |
| јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} |
| ивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милош |
| <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогл |
| а у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, назива |
| мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љути |
| град је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош из |
| бе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} |
| бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја |
| е уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се м |
| ије дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и |
| /hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера |
| поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? |
| о матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су ве |
| она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, |
| ков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити т |
| </p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непозн |
| јеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџи |
| а штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> < |
| говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошим |
| а!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{ |
| ..{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на с |
| p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- |
| p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p |
| свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на некол |
| позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; |
| ма.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао |
| ике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав с |
| десет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, |
| и око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти з |
| ађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <p |
| авао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у а |
| митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега |
| двојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државн |
| ади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у ар |
| е удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и п |
| ним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, забора |
| лугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или |
| Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно ј |
| зима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усре |
| а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} |
| ним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тач |
| ба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и |
| е то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава |
| ним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} " |
| продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видел |
| и мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп? |
| ану, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, к |
| јом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на кој |
| Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> < |
| у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је |
| т на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> |
| у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упор |
| здан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се |
| свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле |
| или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друм |
| p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна с |
| г крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских бо |
| стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, |
| оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, |
| лазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко ве |
| исе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најз |
| мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га |
| иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се |
| са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се са |
| ћи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој |
| и је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи св |
| ом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у |
| аја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунил |
| мало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју њего |
| вог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>Н |
| укао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и |
| ог мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо |
| дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се |
| драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се п |
| усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и пи |
| н урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је в |
| и у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили |
| а што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинск |
| вољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћу |
| а положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а |
| {S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака к |
| ну од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је о |
| наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце ј |
| во лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео |
| љана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживал |
| олуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда |
| а.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек ј |
| ко мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био свет |
| амењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На |
| на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било и |
| ак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи |
| заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и жен |
| и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није |
| оји жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живо |
| итко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу |
| } Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше п |
| лате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондо |
| е се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и п |
| нцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас ка |
| пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љуб |
| можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми н |
| лута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осе |
| ао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.< |
| више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p |
| чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу |
| о.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не ми |
| диже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се с |
| раз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку |
| ан одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење |
| шавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био јо |
| дари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не |
| челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видит |
| ипови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријав |
| Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете |
| <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се |
| меријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, |
| загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвов |
| тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p |
| је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиств |
| ија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку |
| ужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин чове |
| Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку |
| јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читав |
| азили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је |
| доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис. |
| у пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање уса |
| шта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од |
| азведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, к |
| тне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко |
| S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био н |
| .{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалк |
| Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених |
| пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхта |
| се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су |
| ви, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, је |
| ћа која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових кру |
| ћа која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чоп |
| , повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашин |
| ути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате |
| познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам д |
| познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам д |
| и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више ни |
| то моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, у |
| у једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: |
| да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином уме |
| вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, з |
| ну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Он |
| уде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за п |
| м?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осет |
| ма с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весе |
| донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо |
| дуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами к |
| кивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која |
| ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти р |
| уше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим злат |
| а, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од св |
| де и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S |
| нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој ул |
| екад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је ци |
| ну, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, |
| у правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - |
| латку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су |
| лакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треб |
| вало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је |
| , Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа. |
| а код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка. |
| поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас так |
| било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишл |
| S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је доша |
| вилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му |
| то и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник |
| ва.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи |
| </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавал |
| ко себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори вр |
| е.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинск |
| вљао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону |
| знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, диск |
| неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, |
| {S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године |
| и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове ст |
| витало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јас |
| више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки проплан |
| што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и че |
| на за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дел |
| ну успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је б |
| гљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мас |
| в и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постан |
| абости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како |
| без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</ |
| ом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби |
| м се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, |
| рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- |
| едити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и |
| и се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у |
| и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом нос |
| ашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из д |
| е између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београ |
| ђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Мил |
| .{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно п |
| ад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало |
| и схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш. |
| ет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данск |
| о својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, |
| да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде у де |
| замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно |
| ове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто сталн |
| благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово |
| > <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног |
| еко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} |
| љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном ме |
| како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и н |
| је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот он |
| божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, |
| ед љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском |
| ед љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} |
| што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васи |
| оји ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губим |
| наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, |
| ућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим |
| pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши чов |
| ђица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру р |
| хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сл |
| јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном |
| ја последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас |
| бе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих в |
| тап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа |
| ошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено |
| {S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са ч |
| сто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готов |
| , састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали |
| ча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више |
| дифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> |
| ош и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш как |
| авали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за |
| , наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци маг |
| утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> |
| S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према |
| ох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p |
| добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба |
| круживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне |
| рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас јед |
| авале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни са |
| тила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и |
| е полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местим |
| ле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="21 |
| рављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срц |
| епсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звук |
| ју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају |
| естаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{ |
| љи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег |
| сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно |
| арочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: < |
| е запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S} |
| те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом п |
| , после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство |
| {S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у |
| гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучит |
| {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одм |
| то изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познав |
| писа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписа |
| на жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и ра |
| , како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, жив |
| у му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила |
| и.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види |
| х.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{ |
| да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једни |
| си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} |
| већи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је сна |
| ложење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства |
| познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она |
| уњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се лич |
| ом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио |
| чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се з |
| вора и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то |
| разовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог |
| му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако св |
| овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао по |
| ма начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: |
| ницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ј |
| рима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини |
| ила је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и |
| {S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да |
| ле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељ |
| сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијо |
| ђено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред м |
| у да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, |
| увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младо |
| p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још ј |
| мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако да |
| неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној |
| ш се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће |
| вјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали |
| жа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> |
| ивао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - у |
| најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с каф |
| а седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су |
| : </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И |
| сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није |
| .{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом само |
| Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до с |
| безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јо |
| после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зо |
| } Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} |
| имо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека прем |
| а је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам ника |
| <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он |
| а.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици |
| овима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који ј |
| сти.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се |
| ервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад |
| жете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је |
| чног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике жи |
| ли једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у гр |
| скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена м |
| а, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта |
| се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али |
| оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао пр |
| нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p |
| 2" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се |
| .{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад м |
| би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и зауз |
| ила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} |
| ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагат |
| а ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти |
| и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје |
| што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извес |
| ећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира |
| ати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гл |
| осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав |
| ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да з |
| после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен |
| емић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку и |
| Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и окол |
| , тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове |
| сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра де |
| ита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да |
| мамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} |
| убакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете б |
| цима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад |
| пштег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је б |
| } Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушт |
| е покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканс |
| а све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је |
| честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, |
| дговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њ |
| е пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" |
| ан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан м |
| сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу |
| аплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом |
| риотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене допи |
| ан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте бо |
| и овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на пош |
| олазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, |
| дњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није з |
| озор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико |
| воје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> |
| одитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фа |
| н каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapt |
| <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се к |
| ње њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даљ |
| дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, |
| поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, до |
| око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по в |
| она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није |
| p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза |
| а порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић |
| бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- |
| е срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је |
| т година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="1 |
| ти са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мај |
| учила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говор |
| ају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниж |
| /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, незави |
| природно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо |
| {S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали |
| пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам |
| ри који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зуја |
| да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старо |
| вог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је |
| о неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одлич |
| види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ход |
| ... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуње |
| ад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n |
| о како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкч |
| да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се |
| астави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да т |
| утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече |
| ости.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, |
| дом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <p |
| рце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На |
| оња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, |
| S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али |
| шао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га кел |
| p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове |
| Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја |
| p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонц |
| примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београ |
| ом купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између ко |
| је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада си |
| на.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да с |
| задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној све |
| а два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по кр |
| х и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група зб |
| а <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава роман |
| но огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пр |
| метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по |
| јао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, |
| гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био |
| који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је |
| ш јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још не |
| ч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави је |
| дени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини |
| клони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почи |
| а су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упи |
| ст се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савл |
| о позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само |
| орка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: |
| гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји |
| зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, посл |
| > Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је |
| он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно и |
| Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао |
| се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове рад |
| г и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није |
| а је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђ |
| Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове |
| од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и п |
| чком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни пот |
| се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао |
| кође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог пре |
| {S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте |
| девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворен |
| о.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Креми |
| ема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми дај |
| ијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, дра |
| е ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Ник |
| видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је |
| а обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће |
| Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе п |
| универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући с |
| да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему |
| ад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} |
| ке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећ |
| риведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади пи |
| тало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мења |
| рају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта т |
| ЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуном |
| човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе |
| додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од |
| <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и с |
| ћи ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху |
| оз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да |
| нутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се |
| ана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се |
| гушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као |
| јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и бу |
| Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да |
| ..{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> |
| ате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао са |
| ва у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њи |
| али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу бил |
| ају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог ц |
| итску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао |
| су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па |
| асно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предгра |
| ена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких б |
| ћа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S |
| а који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па |
| по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби |
| ад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано |
| и је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он д |
| а се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред н |
| је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек |
| привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, |
| itle>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад с |
| ије осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљ |
| је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је дожи |
| оме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урође |
| ="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова ми |
| на.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка |
| да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} П |
| био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, |
| Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материја |
| али:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћ |
| S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они к |
| ="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> < |
| Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухвати |
| оноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро |
| ом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ |
| p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза |
| - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> |
| унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> |
| ети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p |
| рили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S |
| ош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насме |
| природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита п |
| ак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и |
| Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних |
| господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спреми |
| који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и не |
| се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p |
| ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или в |
| а</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му |
| пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> |
| во када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, |
| а, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуств |
| био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљају |
| дини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} |
| > - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истер |
| онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне |
| ада за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раниј |
| само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Ник |
| м, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да од |
| римите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад |
| 6" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је |
| ! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ прету |
| у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке |
| ило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n |
| је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умел |
| Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му с |
| оницу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су мом |
| сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи |
| т.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди |
| естати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост ш |
| во писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после |
| о ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цв |
| е песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби |
| начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величи |
| волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја |
| ана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег з |
| ћи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахр |
| ји је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрас |
| на, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до |
| гим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чист |
| едо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ок |
| ена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина ду |
| не, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} С |
| ушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна |
| во последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то |
| било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под њег |
| плома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту |
| обива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољу |
| м, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држ |
| ао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ст |
| ди ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> |
| и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж |
| самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, |
| ; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у |
| во, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S |
| , и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу. |
| е?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, науч |
| илостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и |
| и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорк |
| ко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је д |
| ади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што сед |
| зови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса све |
| ш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, |
| ј племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, зб |
| њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас |
| Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био |
| </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком про |
| боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти |
| узети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не в |
| ри му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се чове |
| ој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, зб |
| то сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрљ |
| живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од чове |
| , - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је з |
| иш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој в |
| бране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно |
| а.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти |
| кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужиц |
| о као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећу |
| еда га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је на |
| ад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{ |
| човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се к |
| упио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> М |
| тојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи |
| дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале по |
| ио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се |
| ли слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доист |
| P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је ч |
| а и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код сви |
| ш се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрн |
| S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне |
| звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зо |
| безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, не |
| намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и |
| твена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не |
| рава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жало |
| нав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покриве |
| и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небес |
| , по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долаз |
| белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чу |
| није и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим |
| њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још |
| ити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се |
| ћу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку бил |
| ч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> < |
| жили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затр |
| и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као ра |
| воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, |
| > - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа |
| ње јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могад |
| нагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене |
| у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> < |
| у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, |
| p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је |
| чи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су |
| што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га |
| везду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови пис |
| им капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је |
| елим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити |
| ћ спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени ни |
| сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p |
| о сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме ш |
| је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господи |
| Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо |
| Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допус |
| Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На |
| жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзитета, |
| а.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{ |
| Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била п |
| сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним сама |
| а, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у |
| Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало пр |
| није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остал |
| /p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љуби |
| .</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузе |
| била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у жи |
| одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> < |
| же табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од < |
| ојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе к |
| Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} |
| едно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да б |
| рћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу жи |
| дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу. |
| а, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнил |
| кле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p |
| и се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с |
| ноћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Јед |
| авала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се |
| да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, по |
| не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине |
| рне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И |
| крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, |
| /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, п |
| и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле нев |
| онтрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави |
| раци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, гре |
| если лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђавол |
| , млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове своји |
| и ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутал |
| идер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за дворишт |
| S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога са |
| конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофи |
| вој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} |
| ли се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у каф |
| .{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у оч |
| рно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, м |
| Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојк |
| ти као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико |
| ем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} |
| ла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи к |
| је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све уч |
| елене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два |
| рећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћ |
| питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а ка |
| ежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ј |
| ежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети с |
| кога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву б |
| дената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзит |
| врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра |
| ј ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на ч |
| сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - А |
| дна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том ж |
| за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног |
| огао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зор |
| .{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> |
| а је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речник |
| а сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у |
| , левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пр |
| да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви чет |
| ежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град би |
| Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице админ |
| утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као |
| > <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај |
| о си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека |
| S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је |
| ставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, п |
| ађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се ни |
| рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионис |
| , где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{ |
| се.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свет |
| ћа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се |
| тички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурен |
| је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S |
| се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, ц |
| ио ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне |
| ио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхо |
| на да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био доша |
| врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчев |
| из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, |
| казују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловим |
| ен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским |
| ла и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледо |
| а.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понес |
| е упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење вре |
| крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, |
| у биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула |
| сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам та |
| , које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина |
| вај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава г |
| е канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајућ |
| > <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће |
| тола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном руж |
| панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност измеђ |
| тлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Кисе |
| пред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, |
| у си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити прија |
| послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорно |
| е послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем |
| зија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пр |
| а и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре не |
| еколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, к |
| е у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и к |
| Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти о |
| кав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ов |
| ђанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква о |
| следње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и |
| у тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златно |
| {S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би о |
| уменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до он |
| подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју |
| ладе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодиц |
| а. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мисл |
| зак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки |
| стром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се в |
| азнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још |
| ма?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... д |
| ним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давал |
| елој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црв |
| Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белил |
| убица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело |
| е се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло |
| ог платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођо |
| аш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада да |
| а љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је х |
| . </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били ње |
| празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, инт |
| нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или по |
| крштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај ј |
| а је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.< |
| .{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на ср |
| са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да д |
| ао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Ми |
| ан млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јар |
| адбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раско |
| Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Го |
| уви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и сл |
| г пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве г |
| , већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат ј |
| ош примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" / |
| .{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Х |
| мрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хар |
| ала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена |
| ом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зуј |
| рупу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре в |
| ујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним зв |
| посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном |
| човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећуј |
| .{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћ |
| Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</title> би |
| авио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он ниј |
| осматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желе |
| за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у с |
| ан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавн |
| и далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пе |
| онуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у |
| овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завича |
| оље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је |
| er" xml:id="SRP19100_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, ш |
| er" xml:id="SRP19100_C3.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госп |
| er" xml:id="SRP19100_C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је при |
| RP19100_C1.1"> <pb n="5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичан |
| се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, к |
| ада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме кој |
| о није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} |
| ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, ње |
| неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорк |
| је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; св |
| раја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њ |
| ак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми к |
| је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на |
| натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грм |
| унар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уоч |
| ио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећни |
| а, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може |
| ицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може |
| греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала споко |
| се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубав |
| очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</ti |
| таде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом жен |
| адић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који п |
| вот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог |
| им.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} |
| прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у |
| рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с п |
| т човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има |
| , видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Ни |
| /p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као рак |
| езија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Ха |
| јка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша покол |
| тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његово |
| >Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући ј |
| на кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} |
| имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би по |
| башури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више о |
| одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - |
| кочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у |
| о и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео |
| ве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да ради |
| а себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцеп |
| апред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи з |
| а. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широ |
| или радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цве |
| у и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покој |
| лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати част |
| мињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети к |
| поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини |
| њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способно |
| осим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они |
| к родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њи |
| да пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њ |
| мо ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, |
| јави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </ |
| пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по кален |
| d="SRP19100_P1"> <pb n="3" /> <head>ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и пл |
| p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала |
| есели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од јед |
| же је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина |
| о био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} О |
| - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је л |
| свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би з |
| обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Бе |
| а пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији |
| .</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - |
| ави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љуб |
| су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у маглов |
| ш Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље ку |
| редмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је с |
| е се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, |
| н гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно шт |
| рафа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад с |
| он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} |
| лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешки |
| ши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да з |
| } Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Је |
| о и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блиско |
| бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одгово |
| врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала |
| постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна |
| је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} |
| мање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао |
| е љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапц |
| леко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са |
| себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак |
| а је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, |
| м нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из |
| мима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина |
| саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредно |
| е то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу с |
| овукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена буд |
| ну, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све виш |
| мао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична |
| се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, п |
| комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> < |
| е и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће |
| азна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из |
| г као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још са |
| S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини т |
| нергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио н |
| коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који с |
| био за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} |
| p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се |
| оварајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од то |
| ло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div t |
| > <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озб |
| омогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближ |
| као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини |
| ј краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о је |
| да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене по |
| е да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила с |
| мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада |
| оји неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у јед |
| рни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала |
| /p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба |
| школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по једа |
| . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију |
| љства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зо |
| је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се |
| оћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те |
| <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успи |
| > Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, ов |
| је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан |
| мети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и |
| </p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала неср |
| у их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђе |
| а убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је |
| } И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне |
| ад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> |
| а се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам гд |
| адио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебру |
| шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата |
| /p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све с |
| љење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ј |
| ене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре не |
| засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама |
| е једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је бли |
| шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време пр |
| ли трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} О |
| p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову пост |
| н... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпу |
| га здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... |
| аво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. < |
| ам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежн |
| дака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај по |
| младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласир |
| . </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љути |
| по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и по |
| > <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да |
| није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег |
| е на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занес |
| ла фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног кол |
| да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били так |
| погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, |
| p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић |
| >Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе н |
| наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивн |
| и патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и ра |
| , а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} |
| о сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.< |
| ане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, т |
| рено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда |
| Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - вика |
| ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши |
| аво да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да |
| и то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила |
| она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје ма |
| но <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> |
| у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слик |
| остепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо она |
| то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари из |
| ороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротств |
| м према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја |
| ама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, |
| на тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозб |
| - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летими |
| у живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубав |
| , наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, р |
| рсона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. < |
| ма кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је |
| чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и р |
| зик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемер |
| и иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ле |
| она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... < |
| а чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар< |
| S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отара |
| чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто и |
| о се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p> |
| мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?.. |
| сподина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвој |
| узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га |
| оне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, |
| ста.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо и |
| је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био |
| а врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредн |
| раз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетск |
| патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <tit |
| и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прош |
| ерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази гд |
| ашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обр |
| крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S |
| ст просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју ј |
| ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама |
| им црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње |
| } - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оце |
| ку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и теш |
| да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и |
| ицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њ |
| а не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећа |
| е и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрми |
| ужба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Б |
| по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен |
| у, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - |
| ељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом ч |
| ачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од вазду |
| и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маг |
| авранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очек |
| је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или |
| ала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад |
| аздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова |
| догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{ |
| роши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборав |
| о исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очи |
| на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S |
| амо калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Дра |
| ћи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сун |
| пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај вели |
| о гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је му |
| душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој во |
| на је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завеј |
| а света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и |
| еница кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек о |
| дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С |
| ала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, |
| </p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухва |
| нтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, п |
| че виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и |
| о Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчиће |
| S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који |
| у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p |
| ађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смр |
| а атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном |
| назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало |
| ко њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовоља |
| ећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да |
| енке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај |
| розори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, |
| крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Дв |
| И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, |
| и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњ |
| игом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} |
| о, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S |
| е са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и |
| срећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица до |
| е остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка |
| историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Д |
| се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они с |
| дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш |
| ма, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гво |
| о скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, ко |
| S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се са |
| м из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен п |
| ету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зор |
| пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја |
| од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не мож |
| суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S |
| а и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је |
| S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм от |
| /p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала |
| из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се |
| доше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампион |
| ила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и |
| олови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само |
| ном.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као д |
| а доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих по |
| ала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражи |
| ј непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачи |
| оји после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе |
| плија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у |
| p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кр |
| оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је |
| цу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака ко |
| мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А он |
| адиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матк |
| о примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш |
| - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!. |
| м ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{ |
| празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали |
| авних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блаже |
| еме које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душаново |
| спод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом св |
| бдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова при |
| ућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново ч |
| и руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезн |
| ихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побу |
| утем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се |
| готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узи |
| ш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и |
| " /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} |
| То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, |
| ота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању. |
| г лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тишта |
| м разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја |
| овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, ок |
| да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су с |
| ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних е |
| о је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, |
| цу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зор |
| n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} |
| p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи плам |
| } Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и ф |
| p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев |
| кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела ј |
| и, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго нег |
| е искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певај |
| ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да |
| још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љуба |
| овим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене |
| има отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у |
| у ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.< |
| аветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица |
| а десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од |
| осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бан |
| а жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ в |
| ун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и в |
| ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој де |
| > <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и |
| тава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић |
| иста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све |
| итиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо |
| илош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његово |
| ко, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих н |
| ви и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</ |
| јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је иза |
| ређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам |
| јући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, мој |
| ни раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стиде |
| и рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остав |
| м како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану |
| м како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану |
| чке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински |
| n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било |
| зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су |
| ајвише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, к |
| ши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакш |
| ео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изнен |
| своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поко |
| војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани. |
| p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први |
| ем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милош |
| си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до кра |
| адског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два |
| о је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантск |
| од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледала |
| или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на |
| де чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p |
| капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна |
| боку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју га |
| зводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мис |
| етљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, пр |
| као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена с |
| родних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S |
| д се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих |
| вао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>О |
| {S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји |
| млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто нов |
| ез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади чове |
| мо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi> |
| S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила |
| м дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - |
| ривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| од.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се |
| обро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За њ |
| уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лиц |
| иновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Мил |
| ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се |
| а шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} Т |
| .{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ б |
| боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S |
| ута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с |
| могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутњ |
| ичну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку |
| играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа |
| а и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек вол |
| ио још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природ |
| оменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p> |
| ире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о |
| ст једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драм |
| </p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоц |
| у војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрс |
| одине и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старост |
| и донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим ста |
| још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је |
| бави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве ст |
| иче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви |
| леда слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на |
| утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди на |
| .. и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежа |
| о-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда пршт |
| аде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милоше |
| се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси |
| те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, те |
| ција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбано |
| ебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита |
| ледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињал |
| сио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс- |
| д се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојен |
| ило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржа |
| Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није би |
| са своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, |
| била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се н |
| так удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцка |
| Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не |
| не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам нов |
| исли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама. |
| Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим та |
| ог гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познат |
| у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора |
| ћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, гр |
| в против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте |
| о нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао звани |
| ва. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је гр |
| од сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потр |
| се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео с |
| пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових би |
| {S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жал |
| а, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала у |
| овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </ |
| је, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p> |
| > - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка је |
| ој тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се |
| лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се |
| , надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кром |
| на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњав |
| е... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, |
| n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Н |
| мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него св |
| их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци м |
| ма хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад |
| нда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармон |
| рани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је пост |
| азговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву |
| есто мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечк |
| ва болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех ко |
| могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, |
| ти.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби ј |
| да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да и |
| ..</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све |
| е. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати. |
| и.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог |
| сти и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један та |
| авила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Ал |
| ршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео и |
| бе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам неш |
| ве што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га је |
| ом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло |
| цала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунар |
| гама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне вод |
| те.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотик |
| ли се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле с |
| авио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у |
| глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало |
| жа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p |
| друзи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кр |
| рузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширно |
| не бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као |
| о је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати |
| по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражи |
| и се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div ty |
| иш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши |
| шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га љу |
| {S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све ш |
| су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео |
| ао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да ду |
| су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче |
| вукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погреш |
| и.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је зна |
| ова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку пери |
| између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе |
| си главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини |
| лаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о |
| о се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} |
| опов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </ |
| поредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, г |
| је долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{ |
| у да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Пр |
| ед киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S |
| ћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме |
| Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извес |
| њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се бл |
| орено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи |
| комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - З |
| и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} А |
| бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p |
| своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта |
| е избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају |
| н у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио прек |
| егавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, М |
| p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорет |
| корила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се наг |
| ло и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас |
| алканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво |
| ијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ћ |
| ршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове |
| мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасни |
| елу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, о |
| Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још б |
| акоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разуме |
| ање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би бил |
| едан другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом |
| к, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово |
| грали су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво доми |
| р није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и |
| бале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце |
| асима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарењ |
| и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципе |
| шавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привез |
| је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар к |
| , а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој ул |
| у је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно в |
| тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се пр |
| екодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га не |
| сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он ос |
| ање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Он |
| та лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{ |
| аскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљ |
| о онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није д |
| далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дота |
| се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изглед |
| е несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна ниса |
| гим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек дод |
| као изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за |
| чи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да |
| о од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до |
| ити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот |
| век ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме н |
| ака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране ули |
| о је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју к |
| ростасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, н |
| светљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред |
| је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је |
| - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хте |
| S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висин |
| сати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра |
| хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са |
| ијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, о |
| западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљ |
| ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слик |
| але плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све с |
| ложаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - од |
| ица живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад |
| интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшан |
| чком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош |
| а на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао б |
| лава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена. |
| мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо |
| виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја рад |
| м да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у |
| претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштр |
| ?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужи |
| ва осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} О |
| о му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на |
| ј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш |
| ом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац о |
| о тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, и |
| о једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале |
| нца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.< |
| дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила |
| ио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зор |
| разе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па пос |
| ди, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити обја |
| </p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти |
| иш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} |
| единости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој харти |
| е нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, ј |
| <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су |
| о ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који п |
| громни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања |
| о онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} |
| аница.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког г |
| његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да |
| тезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Ка |
| пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и |
| мем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S |
| он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ |
| м биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на |
| је.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било |
| Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и за |
| осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измир |
| а заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса њ |
| нити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да |
| еки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје |
| су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном поста |
| буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На |
| аше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшиј |
| ћању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где |
| ино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити послед |
| } Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим с |
| ими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n |
| а боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су |
| , да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме |
| р где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тр |
| о жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спрем |
| ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила |
| заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом к |
| оше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, |
| о је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статисти |
| е далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између |
| ислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово |
| ени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љуб |
| ушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p> |
| ајзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p> |
| ко моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листов |
| та, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осе |
| и му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, |
| гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакал |
| неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је о |
| игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће дол |
| } Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како тра |
| дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, |
| њу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фик |
| га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе |
| рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конк |
| , лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветуј |
| ко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у з |
| иње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан кон |
| Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу |
| ко ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љуб |
| ливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободниј |
| гачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде адми |
| дио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запират |
| у публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га |
| ема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само |
| штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму |
| еда зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} |
| Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у |
| ве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић |
| <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, мо |
| Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у ње |
| S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пен |
| натим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S |
| а штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чек |
| критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојн |
| еографске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и у |
| <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику |
| озив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све |
| Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико |
| је само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео З |
| ћ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>О |
| о назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> |
| здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изм |
| дио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула ник |
| S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Па |
| слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p |
| е у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје |
| Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: < |
| у, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га. |
| гдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био |
| усту прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима |
| Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на он |
| емала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђ |
| и знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо |
| и новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <t |
| о је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Мило |
| очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и |
| из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, ко |
| тири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или |
| сац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га п |
| сао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било |
| на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и |
| ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. < |
| нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или |
| ашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ва |
| кати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Поб |
| а љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништ |
| е разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати с |
| тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичар |
| а несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на с |
| једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разл |
| корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, д |
| које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала |
| ргичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора |
| исали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сез |
| } Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао |
| ник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S |
| шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешт |
| према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакциј |
| гоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: тре |
| сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, |
| досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве вели |
| изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је |
| е.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} |
| нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног пор |
| а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају |
| ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и |
| у од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- |
| догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда |
| бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гла |
| робио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако до |
| ених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад с |
| како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве таба |
| еном мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зорки |
| {S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се са |
| осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још нера |
| нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по кро |
| е су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика К |
| о себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> |
| таро лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно на |
| е и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обал |
| До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена до |
| му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} О |
| е брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз жд |
| ини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градск |
| било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} М |
| а.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми |
| је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела д |
| читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз ка |
| {S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се обл |
| на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду |
| тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади |
| тан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> |
| алост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мен |
| акри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разб |
| пно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице |
| срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераз |
| дам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушт |
| јка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у шко |
| нарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово н |
| дала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је |
| равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ |
| ек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да ради |
| вом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Беог |
| јављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши про |
| ехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> |
| литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу ов |
| еоградске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са |
| а којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом |
| ишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} |
| а се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој д |
| зливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку д |
| Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се видел |
| еви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се ог |
| у овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила з |
| да паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да |
| а преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Ва |
| наге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не |
| сиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природ |
| мен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове а |
| Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људск |
| аса живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно |
| адске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икон |
| 38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило бу |
| је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га м |
| ети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол ш |
| могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју |
| едан болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог |
| >- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не дога |
| се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцрт |
| Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на ча |
| и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се би |
| се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладн |
| ужили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје оч |
| ажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи м |
| за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" |
| ов је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична |
| што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми |
| или су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је |
| ем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуш |
| како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S |
| слати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не п |
| .</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде |
| моћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да |
| те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души о |
| и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и |
| ше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најз |
| е она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се |
| орне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни пр |
| ли се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} |
| јатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку |
| сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо н |
| нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се пр |
| поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако |
| х је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p> |
| бро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судб |
| затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} |
| {S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повиш |
| е навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пу |
| за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала |
| тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тач |
| обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што изла |
| <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, |
| и су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му |
| е мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле |
| огдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси |
| да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; |
| лико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S |
| оду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо |
| Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти п |
| задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису мог |
| о би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма |
| ајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек и |
| пута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу за |
| } Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве соб |
| учени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часов |
| је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који |
| познао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, на |
| S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити. |
| се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлос |
| омила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S |
| диних округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарен |
| .{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима ко |
| ње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка ј |
| ољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић н |
| два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учено |
| ма старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се се |
| знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута дола |
| .{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака ко |
| ан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, |
| ена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелиц |
| сних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка за |
| Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео |
| и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве млад |
| <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином |
| е, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и |
| d>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе дола |
| и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. < |
| о се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао. |
| ну је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су |
| отоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им |
| јући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи |
| жа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразв |
| јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмин |
| , меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, к |
| сети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му |
| ема голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Д |
| рајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног |
| > Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није вид |
| ођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и ка |
| ци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном н |
| } Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао з |
| а се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се м |
| и, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају |
| е...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са |
| планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у вр |
| зеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мај |
| ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице приро |
| S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине ил |
| а представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута |
| етало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчин |
| т, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учти |
| која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - |
| о на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуд |
| аћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних но |
| аједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправи |
| чини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет |
| цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег ј |
| за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља |
| ну поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али |
| у и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонив |
| оштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми |
| јала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у |
| длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био завр |
| ала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, |
| ђен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, кој |
| шћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове маг |
| вака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.< |
| Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, см |
| множавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчал |
| и оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не |
| {S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као кр |
| и се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људ |
| да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао |
| бивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно др |
| аљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говор |
| е се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапури |
| S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако |
| тио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више н |
| } То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели |
| је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </ |
| м да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не |
| што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покрето |
| афише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} |
| ојава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажен |
| с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватр |
| Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S |
| који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да ос |
| њују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љуба |
| да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и остал |
| ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који с |
| ух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дуг |
| удентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Мил |
| ји је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису б |
| уле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот р |
| оптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот ј |
| ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужно |
| с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу |
| хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак |
| а једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио |
| да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, жел |
| све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног би |
| стави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем.. |
| као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му |
| као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не г |
| убе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико ве |
| а...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продуж |
| оји се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам с |
| оји се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ства |
| ању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И |
| рач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково ср |
| рења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди та |
| бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост ук |
| крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвен |
| у две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок х |
| мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати |
| ијом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум |
| смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од |
| еди лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек ш |
| газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао праг |
| м шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога |
| руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дуга |
| реде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S |
| о лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се |
| ног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и пе |
| сећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107" /> <div type="chapter" xml:id=" |
| ице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене |
| која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање об |
| ала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су |
| атраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, к |
| сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се ск |
| рт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући речениц |
| о мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав ди |
| старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена |
| они се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - М |
| ти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кр |
| Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јо |
| ко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече |
| животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у к |
| ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> |
| даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е |
| вљујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је до |
| од, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: ради |
| и се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је са |
| .{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и п |
| ругог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста с |
| г Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас |
| али, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави па |
| га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице т |
| отмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не |
| рло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово вр |
| победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шле |
| ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-К |
| , почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како |
| перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n=" |
| лош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, теа |
| } Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он |
| некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Н |
| љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена |
| те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, ка |
| лиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми н |
| м.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да |
| рашну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Б |
| делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене за |
| остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси |
| ио откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна све |
| баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш |
| асмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која |
| људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишо |
| на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што |
| авна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за |
| азна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има са |
| head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју |
| 149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што т |
| есило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам |
| тајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без пово |
| и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и |
| ао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је има |
| ка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Ми |
| ви за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан ов |
| и га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: как |
| о код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обуч |
| што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гоми |
| јатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и |
| клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све нај |
| дну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им |
| - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним пр |
| у има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Мил |
| ом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; |
| S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борит |
| n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни п |
| .{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад тре |
| аље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... |
| > куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била |
| није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим так |
| има, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављ |
| и се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се |
| здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да |
| тало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, |
| уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад |
| на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улиц |
| занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја б |
| аљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се |
| p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и |
| рка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одгов |
| м жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољу |
| м жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољу |
| соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке |
| сети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза сво |
| захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите |
| угом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите д |
| ало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је бил |
| уди са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искре |
| {S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину над |
| разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, |
| ћању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она с |
| жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим з |
| жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим |
| да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за |
| знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од |
| Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав |
| ком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљ |
| идео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род |
| а: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки т |
| мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накрив |
| младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео |
| вета, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заје |
| метријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећи |
| от нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живо |
| штери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа зали |
| орено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} |
| исам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да |
| ио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S |
| ије разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она дол |
| беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских обл |
| није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ов |
| ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, а |
| одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је |
| мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу. |
| о млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> < |
| у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш в |
| у је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њен |
| , масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су дв |
| изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности кој |
| м великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност |
| је садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географ |
| би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" |
| аке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације |
| знад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновн |
| о диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уко |
| о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни |
| цини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих |
| мен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Н |
| та је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и |
| је драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују мес |
| и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања з |
| енска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, |
| .{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </ |
| ачан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p |
| од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је би |
| Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на |
| више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> |
| ам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кр |
| рља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се |
| буђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Оч |
| шете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао |
| сте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на п |
| е, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО |
| беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила |
| али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} П |
| /p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довр |
| и, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробн |
| потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Воле |
| о упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у б |
| ло му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајал |
| не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ра |
| зију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није би |
| е.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још једа |
| црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на |
| ојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењен |
| е много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати н |
| Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад поме |
| бе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склон |
| бодно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео ста |
| ог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гл |
| на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.< |
| ом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како ј |
| утрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се о |
| ао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под |
| показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштед |
| вога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротст |
| тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Ка |
| ад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно жив |
| мић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пив |
| ако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бескон |
| .</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје ми |
| ист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и н |
| а се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо- |
| о у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поно |
| кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ ј |
| у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презр |
| но на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сиг |
| незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше о |
| е мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане |
| оје падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и ла |
| а словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он |
| би плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу го |
| ра.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од |
| дног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Б |
| {S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предав |
| амоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње |
| г другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - о |
| обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава к |
| } Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми ј |
| нљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти п |
| вљао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послуж |
| } И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} |
| чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са |
| <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло један |
| бру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се |
| жда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, кој |
| се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог |
| дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту г |
| и слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> |
| ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у н |
| било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</ |
| Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и |
| и Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да |
| е остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: ме |
| илике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је н |
| Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, о |
| ућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и виш |
| има, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и д |
| д, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Мил |
| страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љуба |
| из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зор |
| оја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити |
| у излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Que vo |
| То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира |
| заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом |
| p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислил |
| А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Гор |
| и.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак |
| о би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећ |
| /p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Уж |
| ево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те о |
| тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од ц |
| ад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> |
| а је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други оли |
| кивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод |
| овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а |
| ика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, вид |
| баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе |
| чна.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима |
| Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијал |
| </p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и кор |
| матрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одгова |
| к са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је |
| залуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је вез |
| у младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве ка |
| т буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке |
| , које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> < |
| ...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} |
| и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепео |
| у, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у п |
| а, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао |
| , ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од ц |
| злог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми |
| {S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ни |
| м се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</ |
| воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на ми |
| ити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени |
| о још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је м |
| одној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињ |
| p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбо |
| ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} |
| Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и в |
| још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ј |
| ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим. |
| говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који д |
| и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајућ |
| а уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад |
| ти и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Због |
| i>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче |
| ремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi |
| ије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</ |
| постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} |
| > <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем та |
| јка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе но |
| д зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу |
| БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи |
| спод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и о |
| ред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну |
| био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширен |
| ш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи |
| S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ |
| а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а |
| } Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну св |
| дник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се ув |
| ежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администрат |
| пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што |
| p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, |
| нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим врат |
| Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сф |
| дакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку. |
| са.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћ |
| њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно |
| је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И ка |
| ује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим |
| г дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зид |
| р жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док |
| > <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{ |
| дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без над |
| звезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... |
| ца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме |
| што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он |
| ала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S |
| тнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, |
| ватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} П |
| троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, ј |
| рија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ћ |
| олагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, |
| у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чув |
| ако је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош мет |
| боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} |
| могнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да |
| му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} |
| иких украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оц |
| к одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све с |
| ити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар |
| му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, к |
| ада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму |
| н је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критича |
| сле осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - |
| е измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика. |
| његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку акад |
| то изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мисл |
| пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Мил |
| на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се |
| на рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велик |
| азовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су |
| годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и |
| годно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивал |
| било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни у |
| оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ће |
| на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе к |
| } Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене |
| о коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропи |
| ди, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незау |
| ева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило д |
| и око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташно |
| е су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> |
| воје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, ка |
| случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} К |
| ње.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови ут |
| бе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље |
| ео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - пит |
| мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним |
| и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред с |
| ано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а |
| емић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега де |
| једнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} |
| , Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тиц |
| <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, |
| зором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Ис |
| и долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По пр |
| угога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав унос |
| нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражи |
| ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да с |
| S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла д |
| лину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад |
| та.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, |
| бом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је |
| ући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале |
| ла, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи |
| {S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се |
| м се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> |
| о немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да |
| ако трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црни |
| м.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, |
| т свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, |
| стицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене. |
| свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и |
| ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?< |
| ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У ваши |
| ања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се з |
| браћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужи |
| качио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га и |
| качи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p> |
| итог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од изли |
| тински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- |
| скрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматр |
| ало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта |
| и би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се с |
| му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} |
| у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> < |
| која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, |
| укописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је прав |
| бљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, |
| нас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да с |
| косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из |
| цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало ш |
| <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао |
| гу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уред |
| ветлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се св |
| после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око |
| у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да шт |
| ид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгут |
| је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, |
| занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младо |
| лов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру |
| } Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаница |
| и окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико брод |
| страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву све |
| су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута ж |
| } Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је |
| i>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић |
| бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавај |
| ли онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звез |
| ике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади |
| ици... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватит |
| ртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужн |
| >- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} И |
| нице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакоднев |
| а обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошев |
| е на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био с |
| та не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине р |
| /head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи |
| аздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело би |
| оја тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> |
| и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми |
| мо плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било |
| аздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело |
| ао у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у ха |
| иште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од |
| рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљив |
| е, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се |
| ко му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је с |
| риге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш как |
| се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да |
| и се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се |
| е не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе г |
| ик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се |
| астионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да ј |
| аш пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја |
| на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се бу |
| т само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће т |
| Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити. |
| е, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи |
| мам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане би |
| ћи цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је |
| ио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра |
| е написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ |
| да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке су |
| p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива |
| да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да каж |
| ишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око п |
| ућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује с |
| а неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред ле |
| лизу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти јо |
| <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој о |
| о.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>". |
| преме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идил |
| ..</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не |
| им причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба т |
| анковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурм |
| у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе |
| Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је та |
| шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит? |
| /p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да |
| о заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловањ |
| и.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Је |
| ама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност |
| ш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су |
| ајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} |
| е ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они на |
| људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је н |
| препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш та |
| ила откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би |
| ла.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене |
| промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на ст |
| тидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних |
| бе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако |
| јима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је зама |
| му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћен |
| ре гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пу |
| влачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било |
| де је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за с |
| е мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије |
| х примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, ко |
| .{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то р |
| прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Пом |
| лошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као н |
| азапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, своји |
| ми у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Вазд |
| <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћи |
| .{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто н |
| ећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост |
| у!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кре |
| андал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} |
| ци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор |
| ње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око |
| ој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештал |
| торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - |
| е, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што в |
| ="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме |
| .{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било |
| а? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се на |
| његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на о |
| ула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љу |
| } Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ н |
| амних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све |
| гачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. < |
| зонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред со |
| ачињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се |
| обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у т |
| х понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих |
| атак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили об |
| њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на њ |
| ктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре раз |
| о алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одве |
| езде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је не |
| рце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се ун |
| ижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, |
| трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади ч |
| месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је н |
| ред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Дел |
| ј неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влад |
| дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобро |
| о доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, |
| е и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш |
| само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у |
| омене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са |
| гнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да н |
| кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још |
| у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи дев |
| си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише |
| </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој ј |
| а мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај |
| у дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мис |
| почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви по |
| ви, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја раз |
| би у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту преск |
| с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> < |
| пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском двори |
| сењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо |
| и који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем и |
| едним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ов |
| тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се |
| наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између вр |
| ди и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад ј |
| о говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко врем |
| во цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача |
| Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем. |
| етири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропал |
| жичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу глав |
| м, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на |
| оје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећ |
| у последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала |
| него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише с |
| е да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И |
| p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет |
| им су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви з |
| и своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као |
| апали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује |
| седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је |
| прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање ј |
| </p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су |
| Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута п |
| тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А |
| есељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у д |
| е да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала д |
| јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших |
| <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најз |
| био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу |
| и можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} |
| гнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте |
| , нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли т |
| ирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељ |
| нистратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и гово |
| ла се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клону |
| а живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако н |
| овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабачен |
| сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на |
| амо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно п |
| шњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуд |
| да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена |
| ти све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису к |
| Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се њего |
| остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује |
| х отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само ј |
| тичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, те |
| оје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и |
| своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није |
| е.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно. |
| /p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догод |
| дин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе из |
| p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе до |
| дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој доп |
| код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су п |
| Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, т |
| еко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак мн |
| о и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која |
| Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се боја |
| е, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна же |
| , рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у |
| о да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У с |
| Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је су |
| штву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. |
| езверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са сте |
| си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? .. |
| орка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p |
| му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица |
| оје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да |
| исао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи н |
| коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досад |
| њима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p |
| бом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да |
| ије више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било м |
| Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога ниј |
| ац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у не |
| у стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећ |
| анка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Обра |
| дна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од |
| је простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и дос |
| требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште слав |
| о и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара |
| здарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек |
| ашнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у ист |
| е име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, ни |
| десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зор |
| овори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући је |
| било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима |
| а насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је |
| ост, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се з |
| тог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, го |
| ти се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без пла |
| но, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у |
| , и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао о |
| а ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, нео |
| дну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с рад |
| ма.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је |
| да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> |
| {S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један ве |
| ко тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, |
| тима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек с |
| орка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле зап |
| рећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како |
| срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како |
| ко ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и за |
| </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је би |
| протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мо |
| да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тог |
| ење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет |
| ="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се талас |
| асну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао |
| дили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако |
| лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - |
| ао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане |
| на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који |
| тово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још |
| о да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту |
| м прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамота |
| бро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени |
| } Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакар |
| > Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у |
| лиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авли |
| и су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим |
| авим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је с |
| , молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p |
| писна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су |
| скале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић |
| и она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себ |
| ала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га понов |
| лост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ва |
| и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прља |
| ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица |
| а један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, рас |
| а би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад |
| све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прили |
| тановници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залева |
| правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна куг |
| а шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто феб |
| уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, о |
| и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила про |
| е расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пу |
| оново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није виш |
| рнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде |
| , пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, оба |
| као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> |
| pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, прем |
| а посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле |
| ј.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су кв |
| ица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су |
| , белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади |
| јци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Мил |
| штени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади з |
| .</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун стран |
| тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у |
| и паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана чове |
| ода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце у |
| прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата бил |
| ом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и |
| велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег мо |
| је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао к |
| двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</ |
| су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворе |
| </p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекариј |
| АМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зор |
| екунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран о |
| > <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нар |
| "123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсект |
| о и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на |
| иде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић ј |
| у које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцела |
| које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>На |
| у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Не |
| да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао посло |
| да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим |
| и трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Ф |
| ује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци јед |
| стрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао с |
| икодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим |
| и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не |
| е врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кре |
| није није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и леп |
| е све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здра |
| губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је |
| своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само бан |
| млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот пре |
| .{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су бил |
| били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које |
| авом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту |
| твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је |
| као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу |
| поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јес |
| ла на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После |
| м, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ов |
| Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо ози |
| свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљута |
| ђе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади чо |
| <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, т |
| , све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, |
| <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p |
| е у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} |
| p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непо |
| е њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све в |
| ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</ |
| итним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном г |
| ма на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала |
| рад, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - д |
| ... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, с |
| заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих гр |
| е, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Чов |
| све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост |
| есметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На |
| ме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи |
| нкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под паз |
| та допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов |
| но фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се к |
| >Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Д |
| } С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисл |
| ичке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских тр |
| у боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво |
| љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су |
| не Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио |
| у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани |
| а.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна п |
| ење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узне |
| ле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... |
| , вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар |
| рок авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широ |
| вци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црне |
| савијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са а |
| ала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} |
| о и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђавол |
| осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа |
| p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још в |
| д земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је греј |
| алажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково мес |
| Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у соб |
| есно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Туз |
| кшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се спра |
| "5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш, |
| НОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе. |
| п.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је |
| а се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића јед |
| а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узви |
| и у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови |
| мбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хте |
| тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спуст |
| остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и д |
| ране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча |
| су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака с |
| ућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, |
| имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сун |
| S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заост |
| анцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била пр |
| , прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор го |
| али су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су |
| ла се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није н |
| то волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је |
| а, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила б |
| че са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био п |
| еби.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве |
| тор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам |
| прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> |
| ле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, |
| гледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и вла |
| p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје саста |
| кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш |
| вао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме |
| ма толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени |
| >- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна |
| .{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У ово |
| а жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ниш |
| постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темперамент |
| у столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу |
| <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, |
| аку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S |
| почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Је |
| le> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико |
| остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео |
| ре.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отм |
| е у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подероти |
| у, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало |
| шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђав |
| у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљен |
| е полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он с |
| шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимо |
| иким хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> |
| бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и п |
| насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васиће |
| ка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> |
| дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ов |
| како финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p> |
| остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Ш |
| p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин |
| вај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се б |
| збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p |
| ротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и у |
| бе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је и |
| > - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пре |
| , и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих |
| Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и |
| би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стоја |
| и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Преп |
| Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео |
| болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Ч |
| а сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, треб |
| х људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66 |
| мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и глади |
| и.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трг |
| имназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су чи |
| ржао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од с |
| ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је д |
| и проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и б |
| ваничне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, ко |
| анин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријат |
| тражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичи |
| и се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ов |
| проштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти |
| све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад |
| о ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насуш |
| аборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште |
| Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе. |
| лева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат в |
| вала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша |
| човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли на |
| <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са д |
| А.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи |
| о, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} С |
| <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти уз |
| /p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од бу |
| > <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури с |
| ширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве |
| } То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућно |
| да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно |
| али су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе а |
| је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно |
| ије који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није б |
| са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ра |
| ираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</ |
| И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, пре |
| рва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца |
| ивала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачи |
| ком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и |
| о облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде он |
| небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје в |
| е примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани гра |
| врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима |
| очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим обр |
| елика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично то |
| е наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи |
| уара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје се |
| ћ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, |
| ој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон к |
| споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бун |
| ног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвен |
| имније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло |
| ила обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у |
| а кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, и |
| ли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседи |
| ћи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест ко |
| мом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, |
| у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја |
| /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{ |
| оји је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и оду |
| амације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које |
| дна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је нава |
| исли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где |
| се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је |
| вога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да к |
| очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким |
| а једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом |
| ежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је |
| центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без иче |
| акву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад ј |
| рави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна гроз |
| аре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и пр |
| ви воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и |
| које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није бил |
| в, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику |
| то у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су |
| У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим к |
| златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се де |
| сећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих друго |
| ју се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Ви |
| p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојк |
| пуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нуди |
| убљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике н |
| е примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> П |
| јало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурли |
| рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад |
| , мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као |
| але се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала |
| ; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варо |
| а тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно не |
| > - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - |
| рак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали |
| ед овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје у |
| ку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на је |
| а под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су н |
| ретвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пуч |
| скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој п |
| еном.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирот |
| - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S |
| же се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први д |
| иближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђе |
| први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот |
| дала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим пог |
| о као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала |
| сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; од |
| ци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто р |
| хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и |
| ти храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка д |
| и што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућ |
| она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје с |
| од родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе са |
| <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос све |
| он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од уж |
| тао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја |
| , непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је. |
| будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти воли |
| и ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика |
| } Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред |
| и у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што м |
| ним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и |
| тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што |
| а је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам |
| гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, за |
| никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкуј |
| и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно |
| ли, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да м |
| ко нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренут |
| ново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафо |
| по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилост |
| његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та |
| потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је! |
| .{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати свак |
| емић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћута |
| ушевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим |
| {S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да |
| ћност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност д |
| на овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам |
| орд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Обра |
| чинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичн |
| е кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан |
| асмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима с |
| озоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна |
| ретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи т |
| дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу |
| овек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... пр |
| ој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја оста |
| Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма как |
| ли да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан т |
| кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два г |
| списана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| авикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је |
| уског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од б |
| артија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне |
| помене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у нав |
| нутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{ |
| е пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрит |
| му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову |
| ти.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као |
| Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади |
| који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан |
| се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадес |
| а.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> < |
| , лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <p |
| место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које |
| ко да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. т |
| и ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти т |
| биљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi> |
| тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада з |
| лина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} |
| } Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} |
| ти учен правник, начелник министарства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{ |
| ем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, |
| вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женско |
| , за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан профес |
| } Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на много |
| порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешај |
| ојих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишт |
| н бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу |
| ала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{ |
| и.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока |
| , које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају |
| осподин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стај |
| ости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву |
| љу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезд |
| раме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати држ |
| Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде |
| оји задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Мил |
| ећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да |
| ревијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, |
| и од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се |
| ци на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шт |
| p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, |
| тено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање о |
| аку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни го |
| си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу ј |
| на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли |
| <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мис |
| .{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољуби |
| исмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ип |
| по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, |
| мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу д |
| елу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су и |
| ивезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочи |
| Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, |
| е задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, |
| колико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснут |
| менат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито |
| и је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, ник |
| и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се |
| жно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се мили |
| , решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли зајед |
| се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали |
| Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је |
| , обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, |
| ене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу нај |
| да је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, |
| видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и ч |
| ажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води |
| вала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих о |
| ше појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ст |
| напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} |
| {S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики К |
| њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци |
| а драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> как |
| и да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагл |
| арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино |
| } На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти сув |
| још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> < |
| Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли |
| еоградског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила |
| p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{ |
| као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године |
| мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила г |
| ове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових |
| мао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није |
| > <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ниш |
| и под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отв |
| али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назе |
| е је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити посл |
| и рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она сад |
| те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> |
| гово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мр |
| кав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} |
| идео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и нај |
| ом на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљив |
| посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S |
| а је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" |
| ли, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили са |
| од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити |
| о видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с |
| аве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго |
| >У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свил |
| воју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усн |
| олази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно шт |
| ћи по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла р |
| е свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и сп |
| се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, дов |
| т, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је т |
| варање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште |
| многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да |
| p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види цр |
| .{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> |
| које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој зем |
| ирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и по |
| ложаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје с |
| рагутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, |
| ше.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не |
| је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће |
| Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пу |
| лости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железнич |
| била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је стари |
| . </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и јед |
| ног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у |
| доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим |
| хо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахо |
| брижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, |
| а врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стоје |
| дграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа о |
| као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда уда |
| и.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сја |
| је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или м |
| те и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава |
| а живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог жи |
| ајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један |
| n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Пр |
| е тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструл |
| шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, |
| стале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђ |
| ју људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини |
| за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p |
| иже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, нач |
| ицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје |
| ти у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни |
| S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јо |
| тпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници н |
| унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да |
| то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде |
| се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за |
| општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног к |
| рку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ни |
| , ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А је |
| <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по |
| мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, оп |
| емић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатељ |
| ас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуд |
| у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле |
| има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио |
| зе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себ |
| му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p> |
| е у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљуб |
| од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кида |
| је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</ti |
| рао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окис |
| авао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на ин |
| ика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски ше |
| етру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</ |
| у на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљ |
| S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима |
| на му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што |
| иви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи |
| змишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозор |
| у.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> |
| ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се о |
| >Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Гал |
| адовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се |
| ачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је |
| ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније вре |
| петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смеш |
| је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ |
| пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак звани |
| ву као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе ча |
| етник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> |
| зи претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p> |
| пирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада |
| седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може сп |
| итељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Крем |
| је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у зв |
| /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатељ |
| романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају |
| на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су пог |
| градском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног од |
| е играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде |
| анизују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на |
| .{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговор |
| таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња. |
| тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање ј |
| {S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још |
| хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пре |
| ивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су |
| Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба |
| он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на с |
| ван.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бу |
| г дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дав |
| pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очиј |
| итала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја |
| посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се су |
| а</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телет |
| и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару |
| таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и мла |
| осила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета |
| ом, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би |
| ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и |
| гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је тр |
| х станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавшти |
| Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ник |
| и другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, не |
| у, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби с |
| у на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без с |
| ада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у тер |
| а освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване |
| лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - |
| н сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и |
| би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао |
| ола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорк |
| је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек |
| ад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скруш |
| дигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ноже |
| ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очај |
| ен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и прав |
| а земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе |
| а му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидиј |
| изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа с |
| еном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, |
| смо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умира |
| уж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу |
| да је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у св |
| д је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће |
| да хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена |
| аравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве сау |
| це један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је о |
| док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београ |
| јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесе |
| очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена к |
| 0" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се д |
| Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По |
| Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше. |
| ивене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуч |
| етлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што |
| у јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита. |
| тнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њ |
| кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у п |
| шу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку |
| ремишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и |
| ла жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим с |
| заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим |
| му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на св |
| осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су с |
| т заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </ |
| товима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу |
| ило покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенц |
| има је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених |
| .</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Мил |
| а, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу н |
| компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени м |
| не од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам к |
| ља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи.. |
| завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и |
| а зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један |
| која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је чит |
| је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хв |
| а зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{ |
| {S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и ње |
| сао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење. |
| мам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, |
| ставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те вол |
| тња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи. |
| црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Ис |
| речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени ко |
| ио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом к |
| ју један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter |
| намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Н |
| ано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се орга |
| покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног |
| олећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана |
| S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здра |
| иво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> |
| о се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> < |
| им архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем |
| о цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри д |
| за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву с |
| државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај хо |
| длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљен |
| буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубок |
| {S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, све |
| за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми отк |
| Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општ |
| ије допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима |
| {S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње |
| човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја |
| ише ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто о |
| каоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном |
| му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би п |
| детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи |
| естењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од ово |
| у нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице |
| уди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајућ |
| наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила |
| е да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка |
| Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобив |
| </p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није |
| еприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргн |
| им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и |
| екивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, прет |
| међу Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају |
| брати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, п |
| ци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто |
| </p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - б |
| ајлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају |
| ајлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бис |
| ко је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти во |
| немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вр |
| е, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посе |
| а начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед |
| ак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Ју |
| ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне |
| ћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у вез |
| а оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало с |
| коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријат |
| ош више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао |
| на упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с јед |
| а степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" |
| и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трч |
| гње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна |
| м да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не сме |
| tone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} К |
| к се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша |
| , мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш |
| ?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу |
| Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Т |
| ужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да с |
| воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и ку |
| адовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се |
| је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове ц |
| пи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако |
| , магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете |
| ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; |
| о све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој душ |
| се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно |
| вори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини |
| нај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта |
| анке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - |
| е да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ц |
| адњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале |
| онио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од л |
| у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они прим |
| ила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мис |
| мвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студ |
| S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да |
| идео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад |
| о се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Дал |
| пола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко мос |
| Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p |
| о, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабр |
| itle>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S |
| ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео |
| орода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њо |
| ад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар с |
| мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руко |
| амо ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које |
| } Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мн |
| ући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{ |
| Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврш |
| Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не |
| иске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; |
| већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео |
| а ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи |
| ећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p> |
| ви.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љуб |
| ади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега би |
| <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио пре |
| е, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастро |
| Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> |
| .</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале |
| рану груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем сре |
| > <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да |
| ег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој жи |
| светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају |
| а.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градс |
| илош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је |
| м свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не м |
| и су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју ва |
| се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла св |
| дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који |
| лош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним п |
| строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени св |
| мере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" |
| на, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави |
| - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране прос |
| ограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивал |
| о време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било с |
| ку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да |
| будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш врати |
| брани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена. |
| 177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја ис |
| ку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиство |
| о?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о |
| човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећал |
| иш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без теб |
| p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} |
| ва постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, ши |
| која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљ |
| . </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а он |
| ћи око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он ни |
| е карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Беог |
| је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> < |
| {S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селе |
| > <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово би |
| ојим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у сла |
| {S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је мног |
| Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на |
| о да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтич |
| лу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, |
| било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, |
| ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај зад |
| ладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p |
| ко обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију. |
| ни исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободн |
| азнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборави |
| у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша |
| не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, |
| ић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом |
| тати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - х |
| постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни |
| врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно о |
| кренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити |
| итао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врл |
| пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још шт |
| , моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" / |
| примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се рад |
| м.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испиш |
| деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе |
| новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам јед |
| ити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њен |
| о певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затв |
| ним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изнен |
| један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за |
| у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зов |
| ко било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S |
| ија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпу |
| у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.< |
| ајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, |
| да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош |
| ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. < |
| е материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жанда |
| војих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" / |
| рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били пр |
| хиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се |
| оворио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> |
| о решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли том |
| средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђ |
| ни се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница при |
| , заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га во |
| еле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја т |
| заслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође |
| војише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води |
| рти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке за |
| је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио шт |
| на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша сит |
| заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадо |
| p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ип |
| време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} |
| <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто |
| тио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а |
| руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву |
| чи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p |
| новом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, |
| Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још |
| <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l |
| их заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, т |
| и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика |
| ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="1 |
| Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се о |
| е пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку |
| и из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и |
| арнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњав |
| дармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, кота |
| н.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S |
| на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> < |
| ер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади чов |
| ва глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није |
| осан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа см |
| вет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашен |
| отикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам |
| ичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До |
| ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уоб |
| .. ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати |
| свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, |
| потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они |
| ти, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, |
| осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. |
| довољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... |
| Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек пра |
| је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси п |
| трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер о |
| и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улиц |
| решњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута |
| иће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркино |
| о опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Су |
| е сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли сит |
| Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.< |
| предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прам |
| е која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав |
| тране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је уза |
| и наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече |
| овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се |
| Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су виш |
| се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Он |
| } Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и |
| на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и |
| и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што |
| ћао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан |
| тих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве д |
| г келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у |
| аредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед с |
| одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се поквар |
| ногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама |
| ирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, к |
| игарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће.. |
| а натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушка |
| цу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо |
| је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се поја |
| и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био |
| и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна све |
| епрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљив |
| гледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску |
| ла је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш |
| рила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао |
| о запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине не |
| и и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да по |
| еђате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> < |
| ава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кре |
| вати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све |
| снаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужи |
| са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњ |
| рбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност ч |
| робија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; |
| {S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат ч |
| , ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао ис |
| гано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модро |
| њичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворен |
| прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и пи |
| стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је б |
| ло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги оти |
| ну прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је би |
| але су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је |
| } Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле |
| га ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, |
| е, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, дв |
| екла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пу |
| кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> < |
| едњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној ус |
| и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јал |
| ости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изи |
| човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује ж |
| сле дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Ми |
| у.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</ |
| а људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак н |
| егова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише |
| ко се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде н |
| је слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, |
| ош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то ј |
| кова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одгов |
| ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шета |
| тео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави |
| а стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих папри |
| радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пр |
| арски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по т |
| оје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имал |
| да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања |
| .{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне приме |
| фер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не мог |
| да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у |
| не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена |
| завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам р |
| к, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја ради |
| је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх с |
| олико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и то |
| интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићев |
| а, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући |
| а... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без па |
| оју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори дос |
| да и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, н |
| .{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све |
| е способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дај |
| ао земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели |
| .{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> |
| снаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује г |
| пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам кон |
| пуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било т |
| сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је |
| ицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си сврш |
| се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали |
| свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је ст |
| авала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Њего |
| е мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p |
| ичној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три вел |
| ба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло к |
| један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али с |
| ју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се |
| раду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трг |
| оје је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се |
| о.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му |
| верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, |
| како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се з |
| и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај хо |
| на изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несв |
| а је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као посл |
| ада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена о |
| е спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао |
| допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се |
| и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да зап |
| а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што |
| међу обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очим |
| ом окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољу |
| .{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорко |
| {S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо и |
| идео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познани |
| средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно пло |
| S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће |
| огата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајк |
| кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној в |
| Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и пре |
| те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, с |
| Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се |
| ла, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова дев |
| правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Дра |
| је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланов |
| је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упи |
| оме нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о |
| , јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку |
| шу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој |
| Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је уд |
| гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуб |
| 66" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очим |
| м заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје ди |
| и песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим бого |
| живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S |
| главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још |
| о продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивал |
| утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном чо |
| име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар |
| етовима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину |
| етовима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари... |
| небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - " |
| ла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S |
| ти жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p> |
| реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и ј |
| одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрица |
| о кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут п |
| а ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, |
| {S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} О |
| се овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарица |
| исао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си бл |
| p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треб |
| колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем с |
| араш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и |
| коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шер |
| ако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од |
| холије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој |
| нао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости |
| и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријате |
| ве што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна св |
| уче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</tit |
| и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на |
| ке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремиће |
| сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: |
| кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које |
| насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Х |
| е био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене. |
| ешеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, |
| /p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само |
| га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - |
| ица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p |
| а мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</ |
| сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> |
| аврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке нед |
| све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} |
| у се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну сре |
| то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} |
| јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Зб |
| мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{ |
| днети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, |
| и живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, ра |
| естано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично |
| ако се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је |
| рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену л |
| љени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденг |
| себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, им |
| ни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} |
| била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, |
| е и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрп |
| Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилеги |
| ="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти с |
| - Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним |
| са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав.. |
| да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено |
| аписала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> |
| ". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали |
| ав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући зам |
| е у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је ки |
| ло, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то |
| ла и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено |
| ранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> |
| > - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јевреј |
| ио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао |
| } Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун ста |
| разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике брков |
| е звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике брков |
| сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота п |
| "245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са |
| ола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са |
| ти једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео д |
| сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали |
| прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотог |
| ио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људс |
| ољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одб |
| е... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је |
| х тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</t |
| вести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затраж |
| та и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или |
| те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она пред |
| ду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p> |
| та није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моме |
| , живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек |
| чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешт |
| седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашл |
| енац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној лож |
| ...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризо |
| есело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола |
| ог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се |
| би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, |
| а <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је п |
| ту поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао |
| омплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се |
| ита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекин |
| да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек п |
| је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, М |
| у шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми су |
| кама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуц |
| премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, реч |
| наш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зор |
| на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлеп |
| уком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини цим |
| </p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново |
| ним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са |
| S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n=" |
| илац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је би |
| рећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од сво |
| }- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из |
| је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како с |
| њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остаја |
| сетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навир |
| по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком про |
| је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.< |
| поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да |
| човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, насло |
| Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предлож |
| > <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју пор |
| {S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете сам |
| аг дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад с |
| вљено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости к |
| да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, |
| одне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те |
| ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, |
| пио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са |
| добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у |
| о раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне |
| и пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје и |
| оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најис |
| оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и на |
| живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, |
| исоким дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне гра |
| вежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване поб |
| нутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је |
| све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div type= |
| сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n |
| ебно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се |
| дети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госп |
| лада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добил |
| земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објав |
| друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић |
| S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и д |
| у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он |
| је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је |
| , ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам со |
| S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечј |
| се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и бе |
| са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем ј |
| бав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице |
| рујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар ост |
| - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади |
| е на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} |
| ављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбр |
| >И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страш |
| р и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако |
| ијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намешта |
| суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са со |
| вршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање |
| исли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се к |
| о кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав кел |
| еоградску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лу |
| и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре |
| {S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На |
| емић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" |
| е волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија |
| здигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да |
| ћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су |
| ла стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата |
| као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети по |
| гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале |
| е их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пр |
| па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују |
| .{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му |
| ала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женск |
| ба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба |
| ко да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш |
| > на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним у |
| , злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, |
| ме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електр |
| pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разгова |
| едећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала свет |
| изма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... |
| з целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у пр |
| о сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочи |
| весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овам |
| асположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и н |
| карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци б |
| ачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њих |
| духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане |
| "195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} |
| убав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да у |
| казивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више. |
| руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута |
| срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломи |
| ена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура |
| едно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељств |
| умане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класам |
| p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађ |
| мназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су |
| >- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столов |
| орка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукл |
| ем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи. |
| омина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџиј |
| дели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, меш |
| чито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз гла |
| у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили свој |
| вала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао р |
| м прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један |
| ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста |
| ад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| а и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су н |
| тана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу |
| . све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је М |
| " /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремић |
| еколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној |
| них увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом |
| упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. |
| а.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, |
| м, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p |
| а леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као |
| анжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> |
| ако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по |
| везде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако м |
| ли, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нар |
| </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и ран |
| повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љ |
| S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њ |
| испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на д |
| зде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типов |
| } Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p |
| ањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, |
| су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, м |
| ње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и |
| нита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у |
| да.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љут |
| угу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предава |
| да се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао |
| Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а |
| шла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагов |
| Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи |
| другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107 |
| } Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово |
| тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све |
| задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем |
| ни као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављив |
| гу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удар |
| смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно др |
| о мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други |
| поље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош |
| > - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила |
| <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жил |
| душни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је |
| наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу ве |
| га и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса |
| и и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунч |
| јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, т |
| утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се н |
| е заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у |
| а робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким по |
| осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице. |
| друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерк |
| а се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ак |
| лико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест |
| рка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Из |
| гови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који |
| је је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што |
| посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји |
| Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек ул |
| болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем ка |
| и од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговар |
| о је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хо |
| чар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања ча |
| јка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љ |
| д да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њ |
| рагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне то |
| и, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих уб |
| ш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се |
| бузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести.. |
| ићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, го |
| оспођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа |
| зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да т |
| се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за се |
| осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозн |
| је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је |
| очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби један |
| охвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку к |
| ојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> < |
| не их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија л |
| , као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећа |
| а је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема с |
| дра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али он |
| ац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом |
| лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одуш |
| ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С на |
| наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што п |
| о због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја |
| јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима |
| ћ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> М |
| глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна. |
| ао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био го |
| чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, д |
| кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе |
| била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је о |
| окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он |
| ротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећа |
| утке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом кој |
| ку о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између с |
| ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћ |
| еколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да |
| а послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајућ |
| ле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде |
| зрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на прика |
| .{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета ч |
| и тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушн |
| пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магл |
| ршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између се |
| рту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској харти |
| се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} |
| ор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <h |
| есло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цин |
| љу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је вод |
| иле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге |
| чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ог |
| свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{ |
| црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Т |
| и је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари |
| тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Ње |
| и у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - |
| воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки ка |
| Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, |
| ј мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је |
| Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те ј |
| писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говор |
| <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један |
| Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењос |
| Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове тр |
| ек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јак |
| начавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Ми |
| весним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа |
| о, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Б |
| само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном |
| ш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{ |
| 155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавн |
| гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је че |
| ервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд пре |
| } Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мрж |
| је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у не |
| сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна |
| рви пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој стр |
| а је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин |
| средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не |
| разумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу |
| , видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборав |
| е на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца |
| патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да |
| о се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале |
| ају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један |
| ријалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштено |
| о испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџис |
| ашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота н |
| ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> |
| још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p |
| е љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечј |
| песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне го |
| длучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути |
| на, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код д |
| обом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћ |
| улисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана |
| далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:< |
| и већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спре |
| ико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, пом |
| ана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени. |
| ао што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, ј |
| тавим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} |
| рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да |
| тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} П |
| из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{ |
| жем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти |
| и у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S |
| ише до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{ |
| кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан кора |
| у своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неут |
| љу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, н |
| говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам |
| да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје |
| ро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати |
| угарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} |
| , посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у |
| оја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да са |
| јци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало д |
| ико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Ми |
| ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на |
| д да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић |
| и и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је св |
| шој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да исп |
| ого људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда |
| угом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Чес |
| не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те |
| претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма как |
| м да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 годи |
| Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе |
| руго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш. |
| <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растана |
| ена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиш |
| S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису |
| S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више |
| од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што м |
| пштег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загуш |
| а много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, |
| вет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!.. |
| мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе пада |
| Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Н |
| е се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долаз |
| остирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош |
| ти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и |
| зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даљ |
| о у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих |
| дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у гово |
| д пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозбор |
| очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком је |
| финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, нак |
| узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда зас |
| да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан |
| е што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динар |
| ик, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске рад |
| трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог велико |
| а буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ра |
| као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилаз |
| и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка." |
| итним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика |
| та.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која |
| пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде |
| склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе некол |
| рже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... |
| час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који |
| драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, на |
| i> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - |
| уживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структур |
| е дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, |
| се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </ |
| је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњи |
| стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу сво |
| без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студент |
| стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљ |
| кад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" |
| ти како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој |
| евао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> |
| аци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако в |
| , ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} |
| ка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су |
| S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина диза |
| , како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кућ |
| а, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је т |
| ругог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од л |
| јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те м |
| ом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с ч |
| м у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је слад |
| са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако с |
| изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p |
| убави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У ср |
| /p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са |
| њима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља би |
| епше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи |
| Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој |
| рцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на о |
| и човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огор |
| олико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p> |
| пственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, |
| жеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} |
| зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот уд |
| воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како |
| лест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових млад |
| ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само |
| ама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил. |
| а; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла |
| о забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то би |
| Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <ti |
| ..</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, |
| ремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уре |
| и ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице гру |
| вори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицин |
| > <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кр |
| ју.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око де |
| овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица у |
| ише нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу не |
| ренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противи |
| Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> |
| женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једни |
| то: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, |
| ди тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене |
| ако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погл |
| погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} На |
| сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је млад |
| бадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајн |
| се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситни |
| еда да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p> |
| близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде ку |
| чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити |
| {S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде |
| Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. |
| ненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упит |
| г, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обда |
| друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средин |
| својио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, |
| ни и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на |
| ила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако о |
| ни се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој тр |
| ог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љут |
| да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био ј |
| ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што са |
| ве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, а |
| стао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитет |
| .{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема |
| тихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити што |
| ... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан до |
| S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је |
| </p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S |
| себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара |
| Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Мил |
| ицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериски |
| боне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у пос |
| ска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... п |
| и те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш ми |
| утину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену |
| е не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} |
| ка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> < |
| марност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно обр |
| који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник< |
| изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, с |
| кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, узди |
| оке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>С |
| тити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузе |
| у то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зо |
| арима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од о |
| ојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опа |
| и ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело кој |
| боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, |
| његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао ј |
| о Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци с |
| ме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма |
| ме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма |
| у на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакш |
| стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину |
| и кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да |
| едаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслони |
| тавише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се пр |
| "> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избега |
| је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што |
| ука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се |
| боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губи |
| у му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за |
| та: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да |
| кокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавр |
| за, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опста |
| аслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна |
| аде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ј |
| опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање с |
| а челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> |
| у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се |
| а степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све |
| је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не |
| лима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раш |
| бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је т |
| с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима о |
| м, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи се |
| ожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих иг |
| века промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја. |
| Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај изви |
| ета и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубав |
| пала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и |
| ме био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очиј |
| право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, поставље |
| о дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диван |
| њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења |
| и помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} |
| астом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у |
| е његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости |
| на, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало |
| ку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намршт |
| егулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигн |
| Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као |
| м водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а |
| ало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чув |
| син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стар |
| у воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да ж |
| би, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монот |
| стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и ч |
| о господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном звани |
| лаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p |
| ни мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинар |
| пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што |
| ешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S |
| какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се |
| о долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како |
| стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли по |
| љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драг |
| ао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> |
| е она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо |
| али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне тв |
| који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђа |
| јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживал |
| се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да |
| пут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако |
| зима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, к |
| њем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све по |
| лагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног с |
| е о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наши |
| Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко |
| бе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на п |
| ога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек. |
| е бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке |
| о </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечи |
| се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тр |
| по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву |
| ести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напољ |
| же ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања |
| један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи |
| ша која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p |
| и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једни |
| именталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је |
| све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве б |
| арице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мир |
| ини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} |
| то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зо |
| што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да н |
| и не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} М |
| ј више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена |
| мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те |
| Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омр |
| , тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је к |
| ене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли |
| м тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се |
| нати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поре |
| > <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од |
| ом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно |
| е и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас |
| и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и |
| ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врл |
| ну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер дол |
| >Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена |
| > <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле |
| оји су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помиј |
| е као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, |
| је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако |
| од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати о |
| ролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се |
| усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све н |
| ане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хо |
| и њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} |
| е је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господственије него у ње |
| >позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига |
| те.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се д |
| ред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село |
| енија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој сво |
| за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша елект |
| ену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју |
| , зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке зав |
| ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а ч |
| го икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и самож |
| и, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу с |
| астовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком |
| рним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко пли |
| азивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се |
| жичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни |
| душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банат |
| иске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београ |
| ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну ре |
| рупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бац |
| ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Ј |
| овија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије сво |
| сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене вл |
| иклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприк |
| да</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде уме |
| оново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав ц |
| претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки |
| нковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, са |
| шли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку н |
| .{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- |
| те да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да |
| дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> |
| веравали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била те |
| у једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала |
| рем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} |
| се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућ |
| ивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски р |
| који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више |
| ди дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они |
| адањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} А |
| ада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истин |
| ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не |
| ристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... |
| , водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свиј |
| мен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - |
| {S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мис |
| да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, ос |
| ади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помир |
| лош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на |
| жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оно |
| јала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се н |
| } Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка |
| е; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у |
| е. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се |
| што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите |
| ти све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предат |
| ао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичност |
| тлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долази |
| утамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у |
| , да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла |
| - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> О |
| око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва |
| твених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је |
| шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије. |
| ших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} И |
| ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - |
| убав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму |
| мљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентс |
| пис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало о |
| т не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу |
| ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како ј |
| београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> <pb n="1 |
| леда је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{ |
| скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газд |
| .{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, |
| скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за с |
| нава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњуј |
| на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </ |
| огледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који б |
| добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје |
| кости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страхова |
| Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} П |
| tle>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, |
| згледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне си |
| мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине |
| Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко |
| р нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у |
| ног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> < |
| њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим детето |
| ао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Ц |
| остојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова |
| јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бије |
| дудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној пр |
| ависно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му |
| му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно с |
| се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрз |
| p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене |
| 22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свр |
| еда у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је с |
| <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је |
| нићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресец |
| i> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко |
| везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо |
| нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и ли |
| } Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млад |
| ући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом бербер |
| } Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, |
| зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи ви |
| ерова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S |
| чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу |
| ћи се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> |
| тио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што |
| кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били |
| никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да |
| по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рук |
| двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љуба |
| весну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они |
| <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре |
| title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: |
| Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове кап |
| није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капиј |
| , после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један от |
| и слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло |
| е бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скрив |
| ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам |
| ено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици |
| ВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасви |
| су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је |
| овке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, п |
| ник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на за |
| едан од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на за |
| ала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да подн |
| из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озби |
| дима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и сав |
| ог коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућ |
| је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфи |
| Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> |
| зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознал |
| и да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим р |
| на глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title> |
| наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, |
| ну по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњава |
| -Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада |
| итам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да ј |
| ла прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој пр |
| е решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На |
| очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутал |
| тајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S |
| у сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, |
| принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му |
| <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва. |
| позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због |
| опуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кро |
| ачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом |
| ној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски п |
| - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звон |
| м и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становниц |
| е краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, |
| она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О |
| но су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у д |
| редник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели од |
| акутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе |
| Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, |
| По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на ж |
| каза Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица |
| рна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене |
| ољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања |
| } У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две |
| интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по |
| туденти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се |
| краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, измеђ |
| године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписа |
| {S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране |
| балу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи |
| - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, |
| али.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{ |
| омилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на нај |
| хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да |
| како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одго |
| > <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зор |
| Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем ал |
| то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да |
| е имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око |
| ник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене бил |
| на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би |
| м месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Мил |
| , по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима и |
| ивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доист |
| аске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно |
| т...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и |
| која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била п |
| <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> |
| ланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој ра |
| ролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се в |
| део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнело |
| немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</ |
| притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита по |
| а женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће д |
| а се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говори |
| је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад с |
| Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схва |
| ло чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендлан |
| , преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео |
| величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја ви |
| ом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> |
| ло душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском |
| вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас. |
| ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и по |
| ш ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани |
| риво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, пон |
| itle>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнау |
| и тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако бо |
| м:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас |
| корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једн |
| ранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да п |
| Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати ци |
| лому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пруж |
| прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрт |
| ко да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како |
| уче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметни |
| дан пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина и |
| оретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, |
| једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала с |
| ; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много |
| зуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуш |
| l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући |
| ст јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да заглади ути |
| упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем |
| >- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... |
| обио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице |
| радницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово |
| аучна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, |
| арији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "как |
| ог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео |
| ли за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у |
| {S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад |
| адају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу |
| љености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... как |
| г платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између се |
| ока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера |
| ! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Са |
| године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору д |
| опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, |
| ста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су |
| одио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{ |
| а мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... |
| у она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем |
| "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго паз |
| а, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се н |
| анатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао ов |
| нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали ка |
| убине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви сво |
| зненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог |
| .{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Мате |
| и могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? |
| алу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не |
| међу Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити |
| о је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде |
| вао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} |
| и кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и |
| м.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - |
| ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуни |
| ак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га |
| тигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div |
| служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се позна |
| Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, за |
| тао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле |
| из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} |
| у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му |
| загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке |
| Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив м |
| он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га |
| њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин па |
| утати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напо |
| изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелни |
| p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скри |
| зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мис |
| Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва ка |
| рка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворен |
| до, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекциј |
| рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право |
| јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S |
| их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обал |
| аметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео... |
| е са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем св |
| ку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним приви |
| јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити ш |
| ...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наж |
| највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је бил |
| реба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p> |
| разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно |
| рка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи |
| ћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, |
| ЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад |
| роз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Но |
| а се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар |
| село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генер |
| - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази |
| ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До ви |
| говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p> |
| , и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> |
| ад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме |
| едан теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш |
| видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млад |
| Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се |
| унце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад го |
| у:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и пра |
| прави, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави ра |
| ји пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку |
| итус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих пес |
| тварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{ |
| е био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једн |
| Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз |
| {S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претп |
| у филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мис |
| уза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и пр |
| а сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је |
| има, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка |
| д ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} |
| вему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво. |
| предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у ко |
| наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У дру |
| ни који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за |
| од сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{ |
| > Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била из |
| нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа. |
| дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Виде |
| ку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити с |
| оди њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радит |
| ртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вај |
| Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се ис |
| вали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су с |
| с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружи |
| м један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно |
| . </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису ист |
| акве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ј |
| љена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста об |
| ен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади пес |
| ко!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако л |
| како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да каже |
| омери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор |
| ана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>З |
| му и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што |
| аборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на ул |
| је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује стар |
| } Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p |
| а је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу |
| је они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је ж |
| х, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало |
| етлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи нико |
| розора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се жу |
| одио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно |
| сад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <h |
| S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу |
| е одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до н |
| ти и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазил |
| начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душ |
| </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> |
| уо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> |
| це од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице н |
| туације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, т |
| >- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са |
| п овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снеж |
| чна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски |
| десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} |
| у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак |
| ао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича |
| фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> |
| низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено ста |
| и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </ |
| ну да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још умор |
| рце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љ |
| > <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући |
| ам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја |
| у очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</ |
| не Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S |
| актеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико плем |
| у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим |
| а?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p |
| . </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не б |
| <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не |
| - Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже таб |
| <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове |
| згубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испа |
| Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако |
| ка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштри |
| ете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, А |
| <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински прип |
| ра.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галериј |
| јфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Ј |
| бити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлеп |
| ам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{ |
| а једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добр |
| агана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо |
| кино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са |
| е.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На дру |
| згуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, дипл |
| .</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће |
| к га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">La |
| иротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста |
| овори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете |
| цало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извини |
| од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се уда |
| но дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p |
| а се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треб |
| е сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденг |
| изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигне |
| извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се пот |
| и више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику. |
| бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пр |
| но прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после по |
| доше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> |
| тре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе и |
| се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што то |
| зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох |
| сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да |
| енадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се |
| орка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; |
| ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава |
| жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећ |
| ни.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је чест |
| забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} |
| а за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и |
| /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{ |
| орацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што |
| к са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује м |
| паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј |
| у.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје ба |
| уги радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И |
| знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здрављ |
| тко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разум |
| {S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капи |
| очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, не |
| м.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми.. |
| је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад |
| се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могад |
| у били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко вр |
| да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако |
| ка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страш |
| даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да п |
| е како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>. |
| ово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо ј |
| ставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам |
| чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љуб |
| } На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} |
| их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом |
| ри које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну миса |
| ко ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има т |
| илош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути |
| говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не |
| еднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме |
| с воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене |
| га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} |
| </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле |
| ењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претс |
| паван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у с |
| о шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо по |
| ба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба ра |
| а ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су |
| ијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на то |
| Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини |
| > <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p |
| аздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћ |
| атриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људ |
| умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. |
| "96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разу |
| вечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: < |
| љиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>О |
| д мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљ |
| ио спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, |
| сла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жало |
| кву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прс |
| на колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, м |
| p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене |
| <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах ниј |
| нила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} |
| онкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, |
| ична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густ |
| и непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на |
| ијатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не б |
| старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног м |
| <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, |
| биљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је |
| је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>рас |
| арски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотиз |
| онетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао с |
| али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре је |
| рагана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево ра |
| ладих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега |
| ад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар мл |
| знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је |
| су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали |
| утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутк |
| ла је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра п |
| о упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ро |
| схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> < |
| .</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја ма |
| езиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких |
| а младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је бил |
| јанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобро |
| отискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> < |
| о, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се н |
| прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љуба |
| <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> |
| пак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам с |
| , - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ћ |
| год угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким имени |
| хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку |
| жати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> |
| малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, |
| <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и |
| S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, шт |
| а, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каж |
| > <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S |
| је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као |
| ао и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у |
| ја је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи |
| до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом ск |
| а, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и остал |
| анством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} |
| а Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју ј |
| ама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршња |
| лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазнош |
| тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог рано |
| не табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је иза |
| једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта |
| дност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштр |
| ор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти |
| шан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у администрат |
| ћи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали н |
| дно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се |
| њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу |
| ју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да |
| Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства |
| ију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје с |
| чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза пр |
| део ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужиц |
| Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} |
| се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, она |
| ве на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономи |
| инистарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Рефо |
| > хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир н |
| е чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне стари |
| а.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних |
| чним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отв |
| 1" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још |
| него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се |
| могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафа |
| више рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Кар |
| , свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетк |
| ле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, за |
| тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости к |
| безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао |
| ад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, за |
| о промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао јед |
| запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут |
| апипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо |
| та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за б |
| Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се ч |
| појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је |
| једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како |
| стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правц |
| биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жу |
| велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста |
| ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и с |
| тар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрве |
| мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само о |
| би.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школ |
| се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле |
| има који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на |
| тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник |
| ad> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве не |
| де тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним |
| иштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке |
| ијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би |
| у пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом |
| он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или е |
| е <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p |
| алу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједан |
| ди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се к |
| банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна |
| шумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризо |
| де зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна |
| пља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у нек |
| ца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није виде |
| стане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела з |
| ном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - |
| есам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да о |
| интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књи |
| раду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску |
| рно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S |
| да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> |
| етљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну |
| банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да каж |
| земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како ј |
| ављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је ку |
| 8" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све с |
| једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Ал |
| еограда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне |
| дама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од сит |
| кна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебел |
| о где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек |
| она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили |
| ека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која ни |
| ојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено |
| ео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе |
| сте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ет |
| улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас н |
| несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су м |
| .{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца |
| о потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварал |
| >То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави |
| ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и п |
| , браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће. |
| S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није |
| , како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљ |
| уди треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши |
| и робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна |
| траних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по |
| добравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишље |
| мисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло ок |
| лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се |
| ерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута |
| х особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов си |
| вде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо ( |
| своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје млад |
| ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код |
| оје овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади пес |
| ница:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Позд |
| ије у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту пр |
| дао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} М |
| сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежно |
| сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се |
| , сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило |
| два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био |
| е, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити пита |
| лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало с |
| шћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћ |
| железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за к |
| ијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних |
| н имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељ |
| , неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав преда |
| S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку |
| савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се |
| заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити на |
| и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, разв |
| те ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима с |
| раг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили жи |
| и онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она ј |
| м га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса |
| љства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} |
| Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманита |
| тра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом |
| није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да до |
| , изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозори |
| lepage"> <pb n="2" /> <p>ДОШЉАЦИ</p> <p>РОМАН</p> </div> </front> <body> <div type="group" xml: |
| тарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мрша |
| силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед |
| е се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске |
| косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош |
| млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољено |
| агреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се доса |
| ркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну сп |
| е тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, ст |
| та, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је |
| како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер о |
| и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; оба |
| не, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критикова |
| о своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за пл |
| дан бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике в |
| злагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, |
| , биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато |
| д свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и |
| креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</h |
| је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава цига |
| доносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух |
| подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облак |
| ло плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и ка |
| ла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да н |
| крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске в |
| еврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светло |
| о и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бе |
| еког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркал |
| ручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у |
| амоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопр |
| запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несве |
| исту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уре |
| ј Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Ин |
| а је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом св |
| дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове свет |
| ска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку |
| подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако уда |
| по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и |
| а крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Бог |
| е месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифатал |
| се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила |
| им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - |
| чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба |
| ећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још |
| ећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, |
| девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стој |
| {S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала |
| 0_C3.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - з |
| о, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> |
| ариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне љу |
| ма тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо од |
| ешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врл |
| чну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанст |
| /p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и |
| буни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена е |
| уктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све б |
| вијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала |
| во.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала о |
| чким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа |
| н је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова ви |
| падаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке |
| еговим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шапта |
| е ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред |
| н тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што |
| егову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од л |
| не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у |
| ролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном м |
| ј ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за |
| } Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он зас |
| Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.< |
| осматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песнико |
| , и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавск |
| несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој ве |
| у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак |
| и рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу |
| е све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста ста |
| решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парч |
| његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој иви |
| <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забаци |
| она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> |
| > <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле |
| колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Ал |
| ги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S |
| чне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше |
| ше, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом |
| права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у к |
| новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата |
| ола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади чове |
| </p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја т |
| ако полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их |
| Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "П |
| ни се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и |
| и му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од оло |
| ише једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурал |
| ла је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала |
| је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим |
| је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслући |
| ком кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила с |
| уд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој т |
| пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухват |
| ару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Бео |
| етим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајни |
| њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то б |
| ни туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о буду |
| ажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> |
| а: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој |
| вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се |
| епа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изи |
| оспа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов ста |
| анички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, о |
| нутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - |
| и који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које с |
| паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, на |
| јчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ |
| ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим тво |
| ше:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком б |
| тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у |
| овољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> |
| о, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој |
| објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна р |
| ао да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој прит |
| е како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико в |
| овори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем |
| валија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изнен |
| е хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без |
| p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је |
| емић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син ј |
| Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубис |
| е ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време |
| етстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Ве |
| и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназ |
| Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, ве |
| од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <titl |
| ој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пу |
| онекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" |
| село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живопис |
| ик поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p |
| иким образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове |
| Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Чет |
| в би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звон |
| којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчић |
| е.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанс |
| {S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лаб |
| и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију |
| не кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, кој |
| њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто гу |
| еше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </ |
| ожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Ми |
| но времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дан |
| Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи дана |
| оницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од њего |
| ч који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да |
| моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми |
| емић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слов |
| ог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпос |
| а је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији с |
| аба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам? |
| {S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов |
| ао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!".. |
| неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могу |
| олико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме |
| е предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> < |
| их волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показ |
| ге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и З |
| тељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један |
| и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.< |
| бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, |
| охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не б |
| еним јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више |
| д својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као |
| видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S |
| ругог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих ус |
| састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код јед |
| у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све б |
| атој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове твр |
| ао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе |
| Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју |
| уче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме. |
| <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним |
| p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се мла |
| лује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на |
| изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свако |
| окретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на друго |
| т ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса |
| жалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, |
| м црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо |
| дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним глас |
| ој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>П |
| упише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, н |
| ајвише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је ш |
| тити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од |
| у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред ул |
| <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не |
| Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ п |
| па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави |
| иво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као ве |
| рове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то |
| рце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече |
| но оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене |
| осле спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висок |
| ла, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За |
| } Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мрша |
| с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> |
| н, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| акер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не позн |
| љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузм |
| благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> |
| у за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{ |
| очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње |
| Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p |
| некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом опште |
| е поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који |
| оку београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напо |
| ју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише |
| стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у неред |
| ка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да с |
| у и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кр |
| евљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби на |
| е једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима |
| ега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрец |
| аже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у об |
| .{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме н |
| на као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била |
| ош више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак |
| тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако п |
| о се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старче |
| младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да |
| иљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад |
| воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хте |
| припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче ко |
| ли.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи јед |
| м њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у |
| у запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се |
| але болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на ње |
| але болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецве |
| је, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаки |
| ле са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен ви |
| преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе |
| ачинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани ј |
| сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Дра |
| га, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад и |
| м тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и вра |
| ија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, реши |
| дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава |
| ама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни вет |
| х дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, |
| ош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар ј |
| праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p |
| обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је и |
| ојом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне |
| друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, у |
| ла.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се кућ |
| ји се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се в |
| било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао у |
| рећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од |
| ру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају о |
| ранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим |
| зима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена |
| а. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пр |
| гат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи |
| анске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у ја |
| ицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас |
| мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну |
| о пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорц |
| {S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} А |
| воја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} |
| а и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам т |
| ма.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљ |
| , држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Ма |
| pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гл |
| ен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, |
| срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испу |
| о што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, п |
| годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S |
| зо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећи |
| е хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала |
| и исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну и |
| ваца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши ником |
| доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу.. |
| дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, |
| се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он |
| а не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја |
| је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да с |
| това за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на ме |
| ињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам |
| је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, |
| језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде М |
| велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим ш |
| S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падал |
| у; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те |
| а није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зор |
| собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги. |
| /p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ни |
| м.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, з |
| је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а по |
| ише од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени |
| и и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах |
| најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> < |
| ер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна вели |
| ање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где |
| ић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније |
| рка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="10 |
| хом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупа |
| остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређени |
| {S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забуч |
| ница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb |
| ео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш |
| а срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сно |
| е и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна с |
| а види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз х |
| простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове |
| канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> < |
| и.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све згла |
| се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb |
| ка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним миш |
| и ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. |
| ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и |
| не зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и |
| д живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} |
| аје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жан |
| м резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубр |
| пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, к |
| ."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би з |
| позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанс |
| .</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му јед |
| су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршав |
| е била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и |
| су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетк |
| p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим. |
| у се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца к |
| {S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нов |
| се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено |
| овољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа о |
| на се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су |
| о се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису бил |
| <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избра |
| праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S |
| и миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, |
| l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у с |
| свесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Т |
| ила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови с |
| је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим |
| ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким |
| а, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је на |
| она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} |
| творила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо |
| обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка св |
| о је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако |
| етње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта |
| заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после |
| да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је |
| још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухв |
| елим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један |
| ане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, сл |
| и је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанст |
| тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже са |
| ма добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела пи |
| мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег де |
| њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита |
| ачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мис |
| <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је с |
| мекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се сп |
| к заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра мож |
| ас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповед |
| име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, |
| S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора |
| ла преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у |
| S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити |
| ворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Ј |
| ?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе мес |
| та своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио |
| итан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том слу |
| теља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи |
| лама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то |
| о се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бист |
| та чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књи |
| убаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и |
| уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, |
| а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жен |
| ао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он |
| ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у |
| се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јут |
| јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} |
| текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску |
| сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите м |
| но заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм |
| ибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред |
| и не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети |
| испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Пари |
| е Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу |
| оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домин |
| а, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз ви |
| својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" |
| ега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто ф |
| ог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео |
| ивала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препород |
| } Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толи |
| е унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране ст |
| Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности н |
| ник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти |
| де у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски пи |
| е за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, |
| баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржа |
| ду девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећ |
| је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пос |
| вета.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним |
| пред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је да |
| p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p |
| једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригу |
| ема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Креми |
| омислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од |
| икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву |
| нтљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} |
| видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада же |
| са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би |
| о ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде ода |
| е треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила |
| везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и с |
| собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и разв |
| Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била от |
| тудената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универз |
| ик.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом велико |
| у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан |
| осле све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнији |
| коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с п |
| та мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} |
| .{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгле |
| оришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских про |
| диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако |
| Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али |
| енска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... |
| ао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били |
| едно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу поз |
| рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други ч |
| ше врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била доб |
| се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у |
| оји те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш |
| е је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе цел |
| сачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се |
| а је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који |
| џији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се |
| ти што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје ра |
| су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, В |
| чезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: |
| гледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљ |
| е у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти је |
| ва мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је |
| е, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, |
| иром који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гро |
| им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заи |
| два и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стој |
| Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја |
| е 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се у |
| ељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек |
| архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који с |
| {S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла |
| чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила и |
| .{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још умор |
| министратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и го |
| ујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су |
| доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> < |
| о вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не мога |
| адак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заг |
| ва дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној б |
| устављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки куп |
| д Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али н |
| одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину по |
| рају кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасја |
| > Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао о |
| жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је |
| > <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљ |
| ћутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не гов |
| во, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прош |
| ем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој за |
| ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуа |
| дника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се ос |
| аде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз |
| о, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на |
| великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бри |
| ка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из |
| поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно прол |
| и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и |
| утио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом |
| увана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположење |
| ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви л |
| о као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да |
| атле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Мој |
| сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако ле |
| .</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су |
| S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о бо |
| уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине |
| ао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>пер |
| ђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> |
| се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарско |
| говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p |
| n="5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме оставља |
| не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{ |
| та ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те |
| раве Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се на |
| не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у тава |
| нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на вре |
| и лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим о |
| .{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са |
| више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштикл |
| капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је пр |
| ге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и |
| у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са кос |
| </p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi |
| ајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако как |
| едан отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једно |
| м Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столет |
| јао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S |
| кве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала је |
| /p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму к |
| ада, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом сило |
| обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијен |
| } Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с |
| а на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана |
| оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо |
| знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, је |
| и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спу |
| тава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове с |
| ва и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима кој |
| е, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, из |
| зону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланц |
| д какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад |
| и смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да на |
| о ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му ша |
| а куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло |
| ше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пе |
| постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на ст |
| он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>. |
| јтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским црт |
| на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb |
| ајмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као |
| је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући н |
| тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са |
| пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница дод |
| тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у в |
| невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у |
| рштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане к |
| изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли ј |
| Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњако |
| чила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезвер |
| велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мил |
| љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним |
| не косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, уреза |
| о сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледа |
| може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како |
| ле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикл |
| ео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p |
| пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав ро |
| о махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{ |
| мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава п |
| енцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа |
| /p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог |
| луждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, |
| достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројн |
| але се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао |
| вршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и пон |
| зражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, о |
| у кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одр |
| и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милош |
| без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женс |
| ла се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да с |
| машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузиј |
| "118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{ |
| ви, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који |
| ува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је мла |
| <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових по |
| ко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или дру |
| их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иак |
| А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> |
| , ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске |
| жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да с |
| је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изиш |
| љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се он |
| изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији |
| сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{ |
| сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{ |
| Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.< |
| Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придрж |
| > <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и |
| шетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубис |
| ријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненад |
| отив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотограф |
| би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, |
| ијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{ |
| задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - |
| мије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да |
| тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?< |
| се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буно |
| ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избр |
| >Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом |
| и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа глед |
| фаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да |
| а од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне |
| познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћера |
| моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти п |
| у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео њего |
| утито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори |
| ицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо т |
| от тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Ве |
| долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> < |
| и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила |
| а спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену зем |
| пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити |
| да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није м |
| а вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој ж |
| а њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и при |
| стала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, ов |
| ју песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлу |
| го ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојк |
| <pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошља |
| мо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање ил |
| ш била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у |
| се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, |
| {S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе гово |
| Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарк |
| кушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - ре |
| е.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уз |
| могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, |
| ано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - |
| а су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Т |
| - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> |
| девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичин |
| ке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом ви |
| се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, |
| у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској ста |
| >Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за |
| вих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{ |
| бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих |
| обу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>З |
| разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посврша |
| това.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, п |
| ици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасл |
| ио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе |
| е је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љуба |
| де је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане |
| сталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и |
| </p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управн |
| ку девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три |
| ре бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветар |
| ицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубиц |
| влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које |
| аштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</ |
| знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја |
| задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> |
| Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену |
| белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше |
| д.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне п |
| шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро. |
| . тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену |
| мо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један трен |
| ства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом занос |
| био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div |
| /p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгу |
| и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек забор |
| благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би |
| о са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад с |
| ским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда по |
| /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе |
| ред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док прома |
| штала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.< |
| зналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Офиц |
| од, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у |
| осад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошево |
| - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погле |
| м испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се |
| рећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши ч |
| али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у |
| разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, |
| - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, |
| која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша прест |
| о с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтич |
| едности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника |
| очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p> |
| шева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који с |
| .{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога |
| поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала о |
| пало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Б |
| атије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Жив |
| за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који |
| знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због св |
| ке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварим |
| вале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене б |
| кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распу |
| ити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{ |
| природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да та |
| век је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од он |
| примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шонд |
| ов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="1 |
| амном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Крем |
| ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнул |
| овека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" |
| ица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог |
| ивот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија |
| а анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је је |
| ући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд? |
| исаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом леп |
| те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p> |
| Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија |
| ју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад т |
| досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш с |
| досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велик |
| ови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија< |
| зидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су с |
| ad> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разгова |
| еке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима |
| тане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац ко |
| <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а н |
| се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови |
| око, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисан |
| би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, |
| чима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, к |
| не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце н |
| ри дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а ник |
| напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима ос |
| ови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је |
| ити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам |
| } Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачк |
| а имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску |
| спуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим укра |
| смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочаре |
| у.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагн |
| чију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци назива |
| лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао |
| орити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трп |
| остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јеф |
| удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом са |
| су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, |
| д овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош |
| ба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фат |
| Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати |
| <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим |
| љним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, |
| ју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али |
| овек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној |
| њу.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађ |
| ојавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила поб |
| а прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од |
| о да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састан |
| </p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{ |
| мере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренут |
| ас се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узда |
| е мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на с |
| иротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15 |
| и су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p |
| S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећа |
| и како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те м |
| о цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам |
| амо како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не го |
| ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> < |
| ло ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца |
| ђу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећа |
| једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли им |
| Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место. |
| уди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му веру |
| > <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у не |
| очи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{ |
| игде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твој |
| утим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је из |
| ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети |
| <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадн |
| ојна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово побед |
| лутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод |
| сти коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им |
| ј посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу |
| од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрз |
| говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с |
| ицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је з |
| кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио та |
| је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали |
| устити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао т |
| оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољаш |
| пио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свр |
| Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, су |
| и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељас |
| ад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му |
| адно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, |
| ек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p |
| S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео ј |
| дина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао ро |
| очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца |
| и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, |
| био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и |
| око удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко |
| вот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево ра |
| екао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! < |
| градску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала |
| омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов из |
| ају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по |
| наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да ра |
| вијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га по |
| м руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па |
| риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по |
| pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му мож |
| ић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ за |
| део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само п |
| а, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно ч |
| иле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски ути |
| саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људ |
| да наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порас |
| грала јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су |
| кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао |
| се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му ј |
| вару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и |
| .</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вра |
| колико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол |
| е уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. |
| > <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар |
| ратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болнич |
| катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p> |
| ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове бла |
| ладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој б |
| мић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле |
| се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана пе |
| тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још д |
| увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађ |
| вим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није би |
| алачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу о |
| ави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, |
| то је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула ми |
| циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепши |
| но у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомен |
| ту, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и |
| ијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као де |
| е постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дет |
| ојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом ода |
| која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузима |
| p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него |
| анковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гим |
| е.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста т |
| ео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђ |
| ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог д |
| а ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао ј |
| попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка." |
| >Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да про |
| је су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно дав |
| паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне |
| железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и |
| инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију. |
| бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тр |
| а и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио д |
| Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво о |
| све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>Ј |
| ad> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Крем |
| ео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из со |
| ђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</tit |
| .</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузе |
| егов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике |
| е дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим |
| ршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио |
| ије хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна гран |
| ладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков |
| зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су |
| ш приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Бео |
| из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја |
| било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> |
| меног Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и за |
| сне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по о |
| уран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одво |
| љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, |
| , сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> |
| и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не п |
| ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испр |
| , вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подић |
| терујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и за |
| овим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и |
| и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бол |
| одужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очи |
| ознајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне |
| авши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунц |
| и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави пис |
| ју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време оста |
| трвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколик |
| покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре |
| ла.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвоз |
| </p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су п |
| јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших гла |
| еларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава |
| Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала ис |
| које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, |
| ти своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некад |
| ике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен |
| моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је би |
| овлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недог |
| бише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они |
| и кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пр |
| едњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одб |
| смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саве |
| гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који |
| ст напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу |
| кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео р |
| што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у |
| и нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене има |
| ину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету к |
| ла код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S |
| е расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које кор |
| о је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кре |
| би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под з |
| голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога |
| да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре |
| је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син |
| дан савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> |
| од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова м |
| плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и стар |
| ан воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим |
| лији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у |
| сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употр |
| <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бис |
| ој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали |
| који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љу |
| д је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав зна |
| ум.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуг |
| спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да |
| емићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волов |
| Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, |
| ку обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној с |
| ме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту х |
| у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизв |
| ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али |
| итај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. < |
| рунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела |
| а у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> < |
| Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теб |
| се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је пра |
| трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Пох |
| треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања |
| ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим пл |
| ише никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си |
| цале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - |
| младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих п |
| њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри |
| чег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења изл |
| страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутраш |
| бе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет смат |
| надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла с |
| о преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода |
| се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и ј |
| агано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они с |
| пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што |
| одно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лакован |
| облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и п |
| Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветара |
| Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шу |
| ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> < |
| желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} |
| је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први |
| приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који |
| и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас пос |
| не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге |
| ено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут кој |
| , да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по |
| за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће |
| ек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај стра |
| он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједн |
| купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S |
| ринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љ |
| оваца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету |
| могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у св |
| е ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. |
| ак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао |
| а, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И |
| , ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био |
| S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му |
| Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је пров |
| остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне бол |
| рицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећањ |
| Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И ка |
| сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили п |
| на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - |
| зе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пр |
| може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и д |
| је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимни |
| p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му |
| } То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те |
| ио навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могл |
| паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p |
| село око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу зад |
| знанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све |
| она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је |
| бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S |
| кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... как |
| а, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће |
| били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу ш |
| > <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најп |
| квариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али |
| на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њ |
| ак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених |
| а и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од р |
| шта више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} |
| д драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улица |
| ад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад по |
| омене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на к |
| .{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двос |
| е, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> < |
| ала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја са |
| који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт не |
| не.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми м |
| .{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> |
| ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против |
| и пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш |
| ораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта |
| бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициско |
| лаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> < |
| } Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћ |
| им читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и да |
| ead>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi |
| оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дуга |
| ће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? |
| чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од |
| д се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познат |
| која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се про |
| што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољуби |
| има мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја са |
| гом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које |
| љив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за ј |
| атки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су ис |
| ата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала |
| убим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка |
| него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али б |
| а још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка бил |
| ту од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се |
| и човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена |
| дног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живо |
| вој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она про |
| и се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, п |
| мене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је сам |
| дају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог дет |
| е, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу |
| стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у |
| а.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га виде |
| прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, |
| нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупот |
| - Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у |
| ника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цв |
| <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може оче |
| и кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, тр |
| ј електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне |
| га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она |
| ремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незнал |
| ли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јур |
| е да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би о |
| лите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош п |
| а предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указ |
| крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према ме |
| лачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш |
| је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо |
| му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнск |
| ко, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем п |
| оја сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Св |
| ољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сј |
| ма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ши |
| ори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p |
| малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, гд |
| ој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетк |
| ао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као |
| сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да м |
| е тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми |
| м још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла |
| {S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{ |
| раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећ |
| уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широк |
| кав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоћ |
| ности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не повр |
| гла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете нап |
| су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> |
| ајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао п |
| ма, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли м |
| - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико до |
| <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестиј |
| од вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај зап |
| ем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба |
| ље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, паз |
| колу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, по |
| о се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једни |
| ко је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мај |
| ака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из |
| сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у пр |
| оме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си м |
| , чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он |
| и да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио |
| и кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, т |
| е старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капе |
| ве среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S |
| рећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју |
| орима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, п |
| , своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити. |
| јке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај м |
| ма, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} |
| ћом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угло |
| , које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готов |
| шенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крс |
| описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Ус |
| То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја |
| плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напом |
| до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана |
| , и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористит |
| е једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео осло |
| будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и пл |
| е казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених |
| азном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га |
| у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогн |
| е разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њи |
| инимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем.. |
| инимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и чов |
| по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо ск |
| {S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кре |
| ћу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr">A propos</foreign>, от |
| е, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћ |
| ао да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским |
| це које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и |
| "214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} |
| , али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она м |
| рну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - И |
| о тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики |
| е ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на св |
| 167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте бора |
| гедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, д |
| ти онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима к |
| и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини |
| утра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је про |
| срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких |
| да којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Мил |
| но томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и |
| је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутраш |
| не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство |
| утак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао д |
| ас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша св |
| милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S |
| лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка |
| ера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару |
| ао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се |
| .{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S |
| ћи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све |
| таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је |
| .</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде |
| у, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако как |
| це је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мис |
| ако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пр |
| у, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долаз |
| шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стол |
| ја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори |
| о се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило |
| ство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{ |
| х зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се је |
| онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера |
| Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Бан |
| n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидб |
| .</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што |
| ео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле јед |
| кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његов |
| есама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>П |
| ањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S |
| ик је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром нап |
| ње.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type=" |
| о што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете.. |
| да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати ка |
| слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо |
| и напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја |
| жила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту |
| ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p |
| д сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, |
| која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, |
| не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још |
| ише.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога. |
| и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме ми |
| се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S |
| и ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом мест |
| да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима < |
| а то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опрос |
| , веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Ш |
| ечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце |
| а једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене |
| м...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, ал |
| >"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се з |
| мо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам |
| Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те во |
| > <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она |
| вало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер н |
| pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Кр |
| > - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{ |
| и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изиш |
| но.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић |
| </p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела опр |
| мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах |
| ана.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да |
| им сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> < |
| сам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито м |
| н гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори |
| а више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје |
| мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу |
| а не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао д |
| моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> |
| допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се |
| <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи |
| ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти доб |
| >Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напре |
| а се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избри |
| гао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осе |
| стојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - прот |
| стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одго |
| ну срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам к |
| </p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко |
| емена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а |
| е борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, |
| е и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролаз |
| утрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, |
| оје сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p |
| о.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је по |
| е једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих |
| , ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. |
| {S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p |
| лести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам р |
| } Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам доса |
| свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно вели |
| </p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој ње |
| да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах св |
| дговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас |
| онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и |
| у.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер |
| крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он |
| ољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... как |
| е нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач. |
| - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, |
| на жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту ре |
| а прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети све |
| ли крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлач |
| још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компроми |
| - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико годин |
| не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер ј |
| шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угл |
| жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - |
| о: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га пог |
| <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад с |
| {S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник би |
| дао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> |
| слице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно |
| ујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему ово |
| ви и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је ж |
| - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла |
| рабрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошали |
| ивала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простор |
| Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба |
| о је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам ис |
| није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дет |
| е растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> |
| јих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме т |
| ..{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више. |
| тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три б |
| е него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} |
| .{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може |
| нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да прими |
| ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми |
| а пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њ |
| а плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и д |
| прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} |
| д хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му |
| а мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <h |
| доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полаган |
| е разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржа |
| ност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је |
| да за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ц |
| да за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем |
| оји није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму |
| и не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља |
| хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу. |
| м друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркин |
| о вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према |
| ога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши |
| рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Ал |
| и, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> |
| и немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} М |
| једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је ж |
| е.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут. |
| нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани |
| ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам к |
| у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што м |
| р је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове б |
| вршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у |
| о је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Б |
| ид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим |
| су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећ |
| долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи во |
| тина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољс |
| сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио |
| сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио |
| {S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову о |
| {S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову о |
| орка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, |
| говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је |
| дух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то н |
| о си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јас |
| аслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пр |
| ан жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце к |
| ине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми с |
| те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изг |
| нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из |
| а поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} |
| а знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује |
| ..{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној вла |
| мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, |
| к тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{ |
| што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се по |
| овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта тре |
| овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва |
| ем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метн |
| ки пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с |
| што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете |
| е много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас |
| то ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како |
| мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо |
| беси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, с |
| .{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} |
| им се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то |
| е ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код д |
| утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{ |
| п рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како ј |
| цу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Мило |
| /p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види |
| ко три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудит |
| еле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе! |
| поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p> |
| Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још м |
| и.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је цел |
| кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те вол |
| е допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију |
| жем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може |
| Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} |
| ја.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи |
| , свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени у |
| ово кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У |
| авет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша исто |
| уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и г |
| би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се |
| први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало |
| о мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести |
| нији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете к |
| хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да пот |
| асом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кв |
| .</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић усту |
| а рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој друго |
| Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутра |
| и, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се о |
| је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам |
| све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} |
| те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју с |
| те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју с |
| оме што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала |
| оме што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала |
| а замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу |
| " Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ј |
| тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весел |
| им крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећ |
| ше.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка |
| може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вр |
| ца.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојч |
| поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за т |
| ирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с велики |
| ом.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у |
| ћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћ |
| али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двој |
| мена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, ко |
| а се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која ј |
| ицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста м |
| та у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли |
| S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што |
| један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут |
| тах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имал |
| су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна |
| {S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страхо |
| што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твој |
| о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говор |
| ај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду |
| ори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</ |
| не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се |
| у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба |
| ознавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на с |
| до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро |
| олиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је г |
| се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S |
| "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те |
| су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадули |
| Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... |
| икада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је |
| ју безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и |
| пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упоз |
| у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресе |
| дник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се уми |
| отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и па |
| .</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти |
| ш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако |
| понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци. |
| ину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти |
| вај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То м |
| је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је |
| напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> |
| ако би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али |
| едњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и |
| како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Мил |
| Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани |
| >Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и |
| ио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не мо |
| атства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам ш |
| еоград.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом. |
| Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба |
| } Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} |
| мишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да с |
| ари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на с |
| ија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - И |
| {S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га |
| ст ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> |
| инар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Куј |
| ош чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене с |
| нине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења п |
| <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово |
| еби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси |
| изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа |
| ађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... нек |
| , сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао |
| у марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа изв |
| ао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и и |
| оша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- |
| е писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју м |
| е.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где ј |
| лио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Тв |
| ак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} |
| один-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легни |
| ead>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Ми |
| А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка врат |
| ад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} |
| ликих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша |
| ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</h |
| тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- М |
| више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - о |
| ио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто ш |
| а драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, |
| сантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо пис |
| </p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоли |
| > <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није |
| :</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, |
| знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле д |
| ? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам дирек |
| у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, гл |
| ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи тол |
| лим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело свој |
| обар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> к |
| оје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљив |
| замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тр |
| ћа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, |
| Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пру |
| вериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, М |
| <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавол |
| браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је н |
| ници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће там |
| остити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима они |
| осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, |
| би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав |
| небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све виш |
| лужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав |
| си весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да |
| ла, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад вид |
| шио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си чов |
| агана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гле |
| ћности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је |
| постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела у |
| мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што |
| о срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика ср |
| ирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју м |
| д тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што |
| <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> < |
| , ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Н |
| ку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти |
| јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом пор |
| е ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добри |
| } Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не раз |
| а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Че |
| у црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја |
| и.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја |
| на борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу свој |
| <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми см |
| /p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема пал |
| те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту |
| лади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постариј |
| } Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем |
| био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ва |
| интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више д |
| ште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ов |
| да сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није |
| х, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она |
| јутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка |
| си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не каж |
| Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајде |
| Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остав |
| м те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над |
| лети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред |
| тећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Ал |
| смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти |
| ју ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се о |
| ју ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса ко |
| а грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, |
| м га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеј |
| ати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - |
| 04" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је н |
| мишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трп |
| нати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Ј |
| лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти |
| оја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твом |
| оја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у тво |
| ку.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је ра |
| монијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицам |
| на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколи |
| г заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет |
| о осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми т |
| о мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, |
| срећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је |
| ављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да |
| сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само |
| се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? |
| је глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом к |
| и је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености о |
| е би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај. |
| } Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговори |
| за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело |
| кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жељ |
| д мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за трену |
| ље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се |
| д она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби |
| {S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљк |
| тављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твој |
| е сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него |
| ки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} |
| а.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице бил |
| ек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала г |
| ултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без |
| оре од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег ра |
| мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{ |
| ни ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао. |
| ев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарц |
| или су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим |
| празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S |
| безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели с |
| рава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране |
| ко је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге в |
| све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хит |
| како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Н |
| много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малоду |
| о.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се |
| од <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> |
| .. зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="cha |
| здах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није |
| ко пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове |
| Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њих |
| је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у св |
| ева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се |
| ком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце ви |
| .</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка |
| се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ва |
| Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радник |
| догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p> |
| ала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно ка |
| е се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их уд |
| е у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас по |
| све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас |
| осле вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} |
| се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кру |
| купље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} О |
| глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да |
| зала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барут |
| у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба р |
| ијатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити је |
| вала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом |
| ите ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазн |
| ња и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојават |
| стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она ни |
| урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још кој |
| .</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био |
| уна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писа |
| > Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић с |
| <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико |
| вари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала |
| г месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто д |
| ућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или дост |
| шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога мах |
| пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређаш |
| акав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су |
| су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је к |
| них и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али н |
| е Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио ку |
| аје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p |
| лања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде |
| ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благ |
| рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим |
| Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужи |
| во место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{ |
| ама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартиј |
| еном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој д |
| ом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио |
| да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Ч |
| Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{ |
| >Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским |
| еђу нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим |
| као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре |
| уше.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и но |
| и.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који |
| } Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ак |
| хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати |
| округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S |
| .. тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Зами |
| и поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах х |
| ог мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па |
| жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро |
| - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p |
| у...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни С |
| им степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да с |
| У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви |
| itle> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву |
| ки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" |
| је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносни |
| ли.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу |
| машује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је т |
| београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Мил |
| инту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је би |
| ко; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут |
| се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђа |
| не улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство са |
| <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста с |
| има, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишље |
| јте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те у |
| ет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</tit |
| улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбри |
| орби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и свој |
| пширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра |
| .{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме |
| нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећо |
| р свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: пор |
| уди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - |
| ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву |
| и не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, |
| од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар |
| на светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама |
| а све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су |
| му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала |
| , тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уред |
| је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као он |
| ли смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља |
| дим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђ |
| орску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду |
| ни да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео.. |
| <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се в |
| {S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су ост |
| S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро ја |
| сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом нар |
| а неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешир |
| ле паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p |
| >Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, да |
| ену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: |
| ав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од |
| ном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> |
| ом.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у |
| ве оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занаве |
| ивот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју. |
| ивот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју |
| је треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, |
| тојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији ме |
| сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете... |
| да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брз |
| но тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, |
| сна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да |
| е пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турск |
| гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса |
| вој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мук |
| тих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везал |
| е заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремић |
| е грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом жен |
| дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије. |
| шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасви |
| лариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије. |
| ђање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све бил |
| онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су н |
| ини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време удар |
| лету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина бри |
| ићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Ту |
| ко да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш пр |
| а онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, н |
| њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се |
| Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и бе |
| ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане |
| еликом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутиј |
| баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала ста |
| залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак |
| Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је |
| н стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Как |
| да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, каж |
| он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један |
| <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје бе |
| једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена об |
| препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допушт |
| воју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пе |
| лас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ј |
| шћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљ |
| епоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дош |
| крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи из |
| ми и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пр |
| ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко п |
| зана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> |
| Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње |
| треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три |
| м да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и з |
| во писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме с |
| Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије |
| {S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Т |
| и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, ч |
| Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким ст |
| м нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод ру |
| волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти ре |
| Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловањ |
| песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео |
| . </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и |
| речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Н |
| да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послат |
| {S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си |
| ао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало. |
| {S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше и |
| на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњц |
| тила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем |
| између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као |
| уним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, |
| Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад т |
| ки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> |
| чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда с |
| а ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слик |
| м све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена |
| ва које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="c |
| и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу дол |
| ку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем о |
| де његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично |
| умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено |
| тпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу |
| лоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, |
| а и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не боје |
| не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, |
| именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да с |
| да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на пу |
| У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и |
| душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо- |
| , ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> |
| ди грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Ве |
| - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али |
| бица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како |
| не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину |
| м... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је г |
| а по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи |
| ма, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и каже |
| ватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репо |
| } На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, |
| ао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком ле |
| ем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узм |
| о онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила с |
| ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се дес |
| опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до |
| која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - |
| чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне ст |
| е помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поре |
| p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњо |
| поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској |
| градских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са |
| на, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родите |
| ти и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Ж |
| сти израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - |
| било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје би |
| још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштв |
| велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ при |
| {S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ п |
| а си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S |
| , те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самари |
| ирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост жив |
| /p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се |
| ки хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека |
| спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом. |
| у, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У |
| мићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је чове |
| Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми иде |
| хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} |
| од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увер |
| } Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у ње |
| то чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне м |
| ..{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... ко |
| м: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, |
| заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љу |
| Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа ни |
| ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорк |
| , да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостај |
| На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Тре |
| аће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ов |
| као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену |
| ега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... к |
| ошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само |
| да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе о |
| баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија ј |
| човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S |
| а, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић уч |
| а га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све кр |
| и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило с |
| з речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> |
| дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, |
| није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја |
| авеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је |
| инског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило |
| ио је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била не |
| љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да |
| стао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примет |
| p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњ |
| воме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуб |
| ад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које н |
| ће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи< |
| изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} |
| ављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз др |
| о свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са |
| ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли |
| 203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више прип |
| е ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да з |
| p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пар |
| ободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса |
| ејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> < |
| {S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова вод |
| ред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се |
| г гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пс |
| ске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и |
| оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жен |
| /p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, |
| <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво на |
| вљао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са |
| сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p |
| к трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и по |
| ад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви |
| а собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном |
| а пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отв |
| е једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију г |
| мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема |
| ност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве |
| дом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су д |
| среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, |
| данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја сед |
| својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао |
| тересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где |
| а и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену мас |
| рка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљ |
| је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, |
| Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не обол |
| за, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутр |
| се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се |
| је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на т |
| ало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најср |
| <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотин |
| абакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и |
| то пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мука |
| су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Ан |
| о је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници |
| ала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, треба |
| ша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао тре |
| цима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене |
| Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је пра |
| тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} П |
| годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сирот |
| лошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по по |
| ине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желел |
| тине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела от |
| ебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја вид |
| и боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да |
| ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу |
| рала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити са |
| то се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су |
| је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ст |
| као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стаја |
| би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица |
| ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако |
| тво ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвра |
| као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од они |
| а у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота про |
| рећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико крат |
| ску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машт |
| ледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених |
| проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} А |
| да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе.. |
| а пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око |
| дао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и в |
| долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари св |
| ла, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно |
| {S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих п |
| у, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја |
| олуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је ј |
| га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу |
| би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ј |
| би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} |
| је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, нај |
| љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету |
| зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи д |
| Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме ме |
| реба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и по |
| исам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био |
| над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} |
| о пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, бе |
| /p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних пу |
| зу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано туж |
| шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у држав |
| ју; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправн |
| их игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце |
| Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> |
| их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је до |
| еко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и х |
| ебе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ств |
| еденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве берберн |
| а душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се н |
| да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанк |
| м оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику |
| сам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди |
| палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим друго |
| лагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси н |
| е су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво |
| а као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Креми |
| Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очеки |
| рло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срц |
| ересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и умет |
| ћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је |
| је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и запл |
| пела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидн |
| да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је |
| Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љут |
| тајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он з |
| S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> |
| су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте. |
| е ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Им |
| у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вич |
| аст ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније |
| p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежани |
| S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, бе |
| S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетациј |
| о да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с вре |
| да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне |
| појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу |
| ед ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:< |
| ко свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких б |
| а ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и пост |
| дари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двој |
| и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису ис |
| глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сир |
| ије чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то д |
| Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од па |
| ра се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би жи |
| а је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и с |
| ле мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? .. |
| ласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у |
| <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом |
| ита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глав |
| зад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отом |
| рем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с |
| су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота |
| грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим |
| ање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S |
| ва Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи |
| S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он |
| ији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у пра |
| зила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лаг |
| и глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут |
| нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било |
| ставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали |
| криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од к |
| патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је м |
| ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта |
| , ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спо |
| вела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} |
| д му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола |
| и, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмица |
| о двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош |
| ти за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> < |
| ио жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и до |
| вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружит |
| "Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи |
| рком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одре |
| као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ће |
| Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По не |
| и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се з |
| пи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} |
| те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота |
| или све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгути |
| свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједн |
| ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово с |
| друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке |
| </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се |
| што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бур |
| не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, п |
| ило досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москв |
| тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити |
| а нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и |
| у Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и г |
| и, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} |
| и царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из ин |
| i>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.< |
| звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких т |
| иком његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал |
| ј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник |
| </hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам т |
| /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - уп |
| весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина. |
| ебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњ |
| о ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничар |
| био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву са |
| а дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он |
| на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мар |
| као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско су |
| чна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овог |
| а да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо пр |
| "Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како |
| ћ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка |
| ођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћ |
| ,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> |
| У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесн |
| о неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - |
| да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам прес |
| ног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један |
| у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око |
| {S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} |
| је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се заустави |
| у слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач нао |
| овник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу |
| имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али ниса |
| е! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она се |
| не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржим |
| ука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} |
| асовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, |
| на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тро |
| {S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обично |
| ном марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао |
| она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака? |
| е био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред ск |
| S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познани |
| о руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају |
| ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезо |
| ов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоће |
| изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд в |
| вну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, ко |
| ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге |
| мао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу н |
| младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгу |
| Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} В |
| ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ј |
| , да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, сре |
| да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - |
| ве године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати |
| чје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над |
| задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег |
| чак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узр |
| свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која |
| онео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене гру |
| до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита |
| {S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну |
| прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао с |
| ближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа |
| атско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готс |
| Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби ж |
| бав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се п |
| аки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене с |
| .{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге го |
| а ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један г |
| Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} |
| има.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо |
| </p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - |
| p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љуб |
| ...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S |
| имећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито |
| куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{ |
| ј пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу |
| олим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благ |
| егових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и осл |
| S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са ка |
| вом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још је |
| ило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу |
| м до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши с |
| ст сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десил |
| а беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од не |
| и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она |
| а он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред |
| познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, о |
| леће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се ш |
| и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог |
| } И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и по |
| тор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се њего |
| лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Вазд |
| ас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за ме |
| ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била те |
| ршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то |
| е само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно п |
| грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се |
| ги свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница |
| ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песничк |
| анки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања |
| еће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траж |
| раду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепал |
| шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, |
| а тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала к |
| - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на |
| задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрав |
| ати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред с |
| алеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право З |
| их најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - |
| истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она |
| > <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се јед |
| унца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као д |
| пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћ |
| ка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати |
| е путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велик |
| една срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен |
| ечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те поста |
| е те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо з |
| ени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време |
| ло Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта |
| дин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да |
| пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорк |
| , а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, м |
| и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну м |
| неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p |
| разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему б |
| .{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај зана |
| ју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је |
| али обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} |
| е и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве но |
| орба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, доне |
| шање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Ви |
| очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док |
| } Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p> |
| ...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Ми |
| >Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања во |
| , себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад |
| међу пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у |
| е био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} |
| ност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба па |
| очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламе |
| е се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог беде |
| танци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, пл |
| ла родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, мо |
| о од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, нећ |
| ехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и |
| пак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је |
| , где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружен |
| к осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћут |
| а питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?. |
| су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{ |
| ности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава са |
| } Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одас |
| мству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га друг |
| ма је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде |
| едну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као |
| обро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом св |
| дану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку |
| ис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: < |
| > Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су д |
| ици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то ни |
| не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа |
| ти, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да ов |
| , као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... |
| > од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засме |
| лазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно п |
| рпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ј |
| ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је гос |
| о сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бан |
| што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао стр |
| а у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета поч |
| ну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива |
| лаве један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи |
| е у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> |
| за кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. < |
| , Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу ште |
| ћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су не |
| , против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мора |
| еће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвет |
| ојављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено |
| бе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Т |
| .{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је д |
| он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које |
| азначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава с |
| тво смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са |
| хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у г |
| речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само |
| у тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших |
| о.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{ |
| и, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренци |
| ољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад ни |
| {S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и на |
| , не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубок |
| ; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују |
| е чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, |
| Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који |
| ити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме |
| тив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капут |
| јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју |
| ерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрх |
| то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око |
| ет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви |
| адује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколи |
| евао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече |
| била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{ |
| елом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, жив |
| , на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосе |
| је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела мл |
| више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драган |
| ремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На |
| ах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други преде |
| орио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се пов |
| ном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити |
| је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p> |
| а ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она |
| м ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим |
| азочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису да |
| пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој |
| <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, |
| ставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, |
| пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универз |
| рећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом у |
| ће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео |
| кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз та |
| и нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисл |
| Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фе |
| исао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је т |
| вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све |
| акле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти нем |
| уди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише п |
| нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се заус |
| нас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се и |
| } Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мен |
| у два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </ |
| некад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притис |
| урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски сне |
| пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији |
| сец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, |
| стиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанствен |
| p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овак |
| ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, |
| блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог |
| ове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрез |
| ко се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје |
| им.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, л |
| столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју ду |
| S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова п |
| . </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као прир |
| а не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сар |
| ћ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекор |
| ислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост |
| ла! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи |
| да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живот |
| њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети |
| дици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У по |
| а, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала |
| кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао н |
| задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргн |
| ека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати теш |
| су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су п |
| е одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па |
| љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на |
| .{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и |
| а је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, јед |
| ном самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једн |
| умњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарад |
| земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као |
| дале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио |
| мљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог дом |
| {S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: би |
| ених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пр |
| ута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p |
| знало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам |
| бији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претво |
| кле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно |
| анично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и |
| ућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољ |
| мену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} С |
| постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи |
| очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч |
| срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло |
| вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је с |
| днем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампа |
| динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} |
| вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</ |
| пуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка пог |
| и дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови |
| ији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуни |
| {S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица в |
| </p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и |
| сећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је ју |
| и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, |
| могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости |
| Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не т |
| и, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи гре |
| од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, |
| амо тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти |
| оту и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршен |
| ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{ |
| авим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће |
| све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте ха |
| м сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломи |
| њижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен |
| рибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви |
| новника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне |
| радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог |
| о.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мисл |
| бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је доша |
| Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу |
| добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с лев |
| ти на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна |
| се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да |
| ан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражав |
| ао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако |
| а и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, м |
| која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растоп |
| мвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div t |
| своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мрш |
| својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде при |
| дговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад м |
| /p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселост |
| е био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце кој |
| посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде вид |
| га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, |
| способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажен |
| воје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је му |
| зиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тел |
| својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред се |
| ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено |
| у све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде к |
| д из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маш |
| тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако п |
| цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да |
| арница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут |
| нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки |
| S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанств |
| био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се |
| ворио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S |
| ко јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде |
| црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу |
| д, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво уч |
| ставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на сре |
| ... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... ка |
| задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и зах |
| читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути та |
| и.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати? |
| а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стој |
| S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме |
| Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љуб |
| стократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог |
| на борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сак |
| кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао то |
| прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још |
| крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јес |
| } Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Нег |
| е жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</ |
| реувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један |
| Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема |
| лико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да |
| иве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју |
| ао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали |
| е било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крста |
| елу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпу |
| љака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка ј |
| а на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до орман |
| и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нек |
| ње; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиск |
| вцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био |
| овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам н |
| где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> |
| : нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини |
| иле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула |
| > - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узим |
| } Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од |
| састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена |
| ужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S |
| бави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела кл |
| свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је |
| видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с в |
| нци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза |
| право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је сри |
| откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо тр |
| на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} |
| у.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да |
| ...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромн |
| пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово |
| а песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна п |
| езависно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је |
| погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким сл |
| а ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам |
| ајситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госп |
| во и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обра |
| S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака пес |
| неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да не |
| лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му ј |
| ре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи |
| ој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице |
| их кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се за |
| се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову |
| три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу |
| ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо са |
| д жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се в |
| је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по ли |
| упала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромн |
| те врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, |
| су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране ми |
| у хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво |
| гу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мал |
| се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и |
| опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њих |
| ао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио там |
| уго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави |
| и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} |
| ајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији члан |
| е бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко о |
| гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја са |
| о лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији с |
| о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их св |
| ламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> |
| учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче н |
| о се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, пло |
| вца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, |
| јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p |
| се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра |
| неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све д |
| мо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p |
| илошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, |
| руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ниш |
| ироде и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице |
| е биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>До |
| ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рука |
| његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он у |
| ки удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што по |
| овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његов |
| брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад зав |
| е... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, н |
| ами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињ |
| {S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> |
| к се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала |
| оплим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да с |
| ке чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега |
| да ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у нај |
| одичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају |
| ца, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младос |
| , а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе к |
| и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрада |
| нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, |
| јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим до |
| тету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са |
| нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео |
| та.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем осно |
| излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавни |
| ли праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишл |
| ивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пре |
| ад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер с |
| се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Пр |
| је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави |
| ветлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало |
| походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у |
| е знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти пр |
| озору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} |
| обиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију. |
| а смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, |
| ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам д |
| Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиш |
| у моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, |
| драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје зна |
| и, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно |
| им.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да ника |
| ејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Вид |
| су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове |
| , који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја по |
| ни град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зград |
| на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза |
| атеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оно |
| је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све то |
| људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који |
| цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи с |
| ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ј |
| ам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, |
| во је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како |
| ем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећ |
| p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражит |
| Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно |
| >- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја |
| ји, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пол |
| лада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен при |
| је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колик |
| латна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бј |
| енију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Ми |
| се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће |
| ене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{ |
| вог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике. |
| i>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћ |
| и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, |
| е неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћем |
| жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег пос |
| зио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година |
| а, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале п |
| ивот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је не |
| , посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било свет |
| оли, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не |
| ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, о |
| а ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> |
| тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драг |
| слећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј на |
| ором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега д |
| који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div ty |
| по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајућ |
| ћево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до |
| <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, |
| нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми ви |
| вала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p> |
| тавши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него с |
| кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, |
| ну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико |
| образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине |
| е се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p> |
| азилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тај |
| игарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, би |
| е равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза |
| је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца |
| > и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било |
| дравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесн |
| еш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не раз |
| ај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништ |
| више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојс |
| ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми поку |
| ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз |
| нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све |
| ересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> " |
| лаго.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само |
| је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова и |
| вог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, |
| лим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на п |
| ече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања |
| је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега |
| помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како ј |
| ности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обара |
| дом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о п |
| рошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли |
| д брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и |
| штовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за |
| децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има |
| и; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија |
| ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољуб |
| и моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја укр |
| ...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и ко |
| е како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце |
| на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? |
| а мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у |
| и очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди |
| , плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да |
| ти.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два |
| ремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи |
| , уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево ве |
| >- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?< |
| е родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драг |
| иљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на о |
| убоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако |
| на до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да п |
| ио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, |
| код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену к |
| пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било р |
| обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу прожи |
| кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, жив |
| жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чи |
| од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да |
| - Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све |
| онови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије за |
| ем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} |
| ш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио... |
| itle>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мисл |
| јку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... |
| а ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја |
| шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у ре |
| сна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овд |
| имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња |
| техе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би бл |
| хану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су |
| ој влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је тр |
| ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не попр |
| Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теб |
| а и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада |
| <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту |
| је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен |
| тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и |
| научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Бе |
| липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна ка |
| ра надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп п |
| е и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће |
| иси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, |
| , ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и |
| вљати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угле |
| трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према с |
| {S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него л |
| више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тај |
| добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије |
| де да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што |
| а Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежн |
| а будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да |
| нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њег |
| једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто шт |
| принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео |
| , упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и |
| пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као зла |
| банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја |
| бави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће! |
| ебу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону з |
| вог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је ста |
| јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И |
| и Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да на |
| д мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила |
| тства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би св |
| ик и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашен |
| а после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило из |
| на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јуж |
| раскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по |
| латким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га |
| алупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у |
| е него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице неста |
| у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је оту |
| дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> |
| е, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавањ |
| увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сив |
| ену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајућ |
| тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупц |
| м су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло прод |
| оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пр |
| } Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник |
| ма свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се |
| ут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљ |
| ређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевш |
| тао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупи |
| у сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> |
| а видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струк |
| м срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође ш |
| ирило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на бо |
| време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да ов |
| ког начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била на |
| је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је |
| абави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успет |
| и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{ |
| p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{ |
| шта није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки |
| сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела |
| треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џа |
| госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгути |
| е имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали |
| ислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружит |
| једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе |
| се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан |
| "> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац п |
| неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безб |
| ен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне |
| а се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол |
| на кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну |
| најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешн |
| нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањ |
| а таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше |
| млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се св |
| родужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали. |
| ховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се ста |
| } Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил |
| <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упит |
| p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав сканд |
| се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер |
| осле, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта |
| има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</ |
| S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута т |
| ем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је |
| , а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.< |
| има.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као п |
| шта на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, |
| трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе бил |
| .</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега |
| на је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде п |
| у као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој |
| ити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше же |
| ако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи ни |
| заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ле |
| у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, траже |
| и грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него |
| није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да каж |
| ли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запуш |
| ко недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или н |
| ку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замал |
| пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим |
| а, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за |
| ко.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те сре |
| неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја н |
| е да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава р |
| - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта г |
| е слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и |
| ојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где с |
| ек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју |
| полит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Наче |
| и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако за |
| мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, |
| га што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љуб |
| век не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} |
| м... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после је |
| вног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и сел |
| утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мисл |
| ну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свад |
| ада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја |
| вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичењ |
| често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада призна |
| миле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан рад |
| лаве поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је т |
| боравио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="ch |
| ићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове т |
| био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у |
| ивот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илуз |
| и и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрп |
| ас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, м |
| {S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио |
| нство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна |
| е и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Беогр |
| бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно |
| о!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога |
| ка безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> с |
| у вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Т |
| о још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам |
| штене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређ |
| тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово |
| атраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још |
| ца маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је |
| ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост из |
| S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог стар |
| преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте не |
| и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завич |
| које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се |
| ву кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало г |
| > <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, н |
| т је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не |
| целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и |
| т до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, по |
| због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, |
| та.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини ви |
| а Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од |
| на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и кр |
| е ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили |
| требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, гд |
| ок је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде доб |
| страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу |
| лази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом |
| ног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мил |
| сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} П |
| ење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стој |
| о сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојн |
| има тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица |
| је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи пршт |
| ила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Д |
| облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада. |
| противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у |
| ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера |
| и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи п |
| > - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се |
| успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама чов |
| из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно |
| како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни с |
| се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришно |
| за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим ви |
| кав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, |
| оведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког жив |
| светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади чов |
| авом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залу |
| орке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, кој |
| воје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под р |
| лила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потрес |
| а и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша |
| амен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њихови |
| коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и |
| мениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао ј |
| је руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дуги |
| топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодл |
| о, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почиња |
| био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђи |
| и су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимств |
| било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је н |
| S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фија |
| је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлост |
| ли и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> |
| ј, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У усти |
| са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, |
| о.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинск |
| > <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветља |
| ога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као |
| мње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као шт |
| и је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош сво |
| p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бив |
| , сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим |
| злетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је с |
| а, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону |
| е у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од |
| е није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте се |
| ле су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити н |
| е сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себ |
| ло двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p |
| идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да пост |
| горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу |
| облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским |
| ош неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло |
| ош неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматра |
| , који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним неми |
| ве ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Конд |
| осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста |
| ност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, ко |
| ошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци ч |
| ље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош |
| у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} |
| <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је уша |
| иле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руме |
| ке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије |
| ирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њ |
| а.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав |
| је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њен |
| ше на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се |
| <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играл |
| има и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је бил |
| ње видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћ |
| усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> < |
| рка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч к |
| жне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече в |
| штала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и из |
| и још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Мило |
| вај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, ве |
| даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала ј |
| ала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрач |
| о градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска |
| уштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале |
| а овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки кра |
| з ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S |
| ктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са |
| је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било сув |
| из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед ј |
| ено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана |
| е маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишо |
| сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} |
| рбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стр |
| пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера |
| а некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко неј |
| овек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња |
| а за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapter" xml:id="S |
| сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> < |
| де... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> |
| ла.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би вра |
| улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по пала |
| аво упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихови |
| У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од |
| ван, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ип |
| м сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид |
| слобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезну |
| је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са |
| а.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинк |
| едност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постој |
| тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можд |
| је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико ост |
| p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на до |
| лошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Ш |
| ав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> |
| p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у |
| ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="1 |
| .{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љ |
| лош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и |
| Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хо |
| стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, |
| а је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још виш |
| вирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек ко |
| римећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је д |
| ви хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигур |
| а му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме |
| м стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Ва |
| ава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед. |
| S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав |
| ист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никог |
| отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се им |
| и у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би п |
| мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те во |
| што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} |
| сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с пра |
| РТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <tit |
| е му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које |
| столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уре |
| мењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош |
| најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе |
| м пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намешта |
| а свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} С |
| ој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута |
| е је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После црк |
| кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад |
| ина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провиде |
| Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат |
| де у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред |
| дух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник ма |
| није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљ |
| евајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче. |
| лерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.< |
| долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, п |
| радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом |
| сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из р |
| ио потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна п |
| } Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног п |
| много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке |
| око у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној |
| се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на јед |
| {S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Диг |
| га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком |
| емељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апар |
| црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали н |
| јно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Униве |
| ли смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, |
| шавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграп |
| пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко т |
| <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја п |
| што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Ал |
| дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, г |
| ажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше |
| ас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана. |
| едам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и зади |
| у, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио св |
| ви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што вид |
| , цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо |
| авље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S |
| ли нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштени |
| чери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На |
| а је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек |
| ета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је |
| грали домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и |
| рија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, |
| уку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на н |
| це Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb |
| ише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунц |
| ћи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, |
| је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта |
| ри пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> |
| и би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дун |
| е, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код тр |
| ог дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што |
| онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто ран |
| истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао по |
| шта од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, др |
| елиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} В |
| рад са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искуш |
| моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, поне |
| ш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми в |
| дио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине ав |
| и хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљав |
| браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од ј |
| умње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише м |
| ред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долаз |
| ина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића приви |
| еће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тро |
| средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта |
| , који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је во |
| осек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога |
| овим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они ж |
| довољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> < |
| ог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто |
| жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову |
| још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и приј |
| склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, жи |
| зне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаван |
| е живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и дома |
| ењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ва |
| пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести |
| о далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "По |
| едним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, п |
| ајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало ш |
| , по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Ми |
| каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече. |
| слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мо |
| {S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним |
| Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвиј |
| е видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећива |
| с ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену б |
| ећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји с |
| те боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S |
| јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} |
| гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} |
| плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост |
| лена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, |
| На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео једа |
| рашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене |
| чали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих |
| је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једн |
| гу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је |
| он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У |
| } Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекива |
| о је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, |
| брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљ |
| естру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у |
| ном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорк |
| је спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вр |
| S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И |
| е може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито ј |
| а светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на же |
| о заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном |
| је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милош |
| а, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb |
| ш спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, к |
| head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег др |
| } То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на |
| тшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па д |
| у претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако сх |
| знобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, |
| бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирал |
| ао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио |
| м и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, |
| е врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, |
| омшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек |
| .{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> < |
| али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша д |
| ски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове |
| оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниж |
| {S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која |
| цити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотичн |
| тографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би под |
| да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не запла |
| C4.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога пес |
| и држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је п |
| {S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрес |
| си.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао је |
| S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте н |
| ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> раз |
| ду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавни |
| лија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагал |
| S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужу |
| е на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или |
| ава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити сре |
| шу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати по |
| оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, чес |
| сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непот |
| ећ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и зан |
| ан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p> |
| е.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на |
| а се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се и |
| у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ш |
| драва циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, зв |
| Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и бе |
| .{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чу |
| открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачн |
| о није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганц |
| у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али |
| посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу |
| о гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору н |
| биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом |
| сом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа мес |
| снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах |
| о од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте. |
| је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице |
| и реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да |
| ко није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му |
| е расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав кел |
| која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади |
| е пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се ф |
| иљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клу |
| је и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот |
| S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста таја |
| наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу |
| пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Ма |
| и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је ве |
| ћа и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Ј |
| накиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка кр |
| рама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га З |
| <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољуп |
| рујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све |
| но навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глума |
| ље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења |
| е кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пишто |
| подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи с |
| а је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни |
| је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је |
| сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена |
| хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти к |
| м више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје пес |
| теља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> |
| Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.< |
| се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, |
| же.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> < |
| кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или |
| иком говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке бо |
| во упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове о |
| чине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, с |
| стати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутел |
| илошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покрив |
| на откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далек |
| аклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њ |
| </p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, |
| и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који |
| е је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принел |
| валила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комши |
| а гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, он |
| је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да |
| из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужи |
| га нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник н |
| ли злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао |
| овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не заус |
| баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала сво |
| узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан до |
| ету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли |
| ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} |
| .</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада ди |
| у. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу |
| ста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} М |
| иди место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених оч |
| ла је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Доб |
| лот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, |
| а остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је |
| асовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две заја |
| ане старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту |
| Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце кој |
| зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кр |
| репона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја |
| таринском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали пр |
| еби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим сле |
| далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако изврши |
| ила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу о |
| ма <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом св |
| чно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на гос |
| ="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прам |
| је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и |
| м београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је |
| Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно ш |
| ачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око |
| <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао |
| лин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост |
| нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чека |
| млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену |
| ке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погл |
| ак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калу |
| истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи сек |
| Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом бол |
| и <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново |
| дним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се осла |
| ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче |
| ени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, |
| још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и |
| као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши |
| идело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, по |
| у те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја |
| ше само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у ку |
| од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - З |
| који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Он |
| ивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину |
| е болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је |
| ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у д |
| о будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако |
| је оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са о |
| и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунц |
| ов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа н |
| свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју |
| , својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Р |
| чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да к |
| удим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p |
| више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником |
| и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас п |
| илазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усре |
| у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Б |
| нагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви прамен |
| евојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Је |
| ој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи |
| иде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и уг |
| ице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче коли |
| е величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они ос |
| утити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, по |
| у време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и |
| и су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог п |
| ху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког |
| би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p |
| крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, уб |
| е!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме |
| ећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала свој |
| их места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивос |
| и, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црно |
| рка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућ |
| ета, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питају |
| ње све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и с |
| злаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, |
| и да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, а |
| томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> < |
| коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа ка |
| ој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекци |
| и и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, |
| себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слобод |
| сио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Ристи |
| стављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој ст |
| ост овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први п |
| ас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро |
| момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучил |
| да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сенти |
| уци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним о |
| вало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сиј |
| ади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да ј |
| S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тел |
| уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неп |
| а на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима |
| им.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смеши |
| а мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не |
| весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је г |
| а знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава чове |
| </p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој |
| или науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души |
| доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је м |
| енавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црт |
| о росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо |
| ки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста |
| Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још |
| еже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p |
| асто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у ист |
| орављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p |
| , на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао |
| ош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Са |
| ени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на о |
| оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала |
| {S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треб |
| ом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n=" |
| горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичко |
| има, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не |
| а мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title |
| /p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекл |
| S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као |
| S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} |
| а на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по ча |
| предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи |
| и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилик |
| >.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш д |
| у одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без з |
| рати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... а |
| то сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њен |
| одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> |
| копис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту |
| на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је |
| ла, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематериј |
| та, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и му |
| ивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хте |
| уставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека ј |
| којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабра |
| спозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазив |
| шивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима засла |
| кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</ |
| је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког д |
| ега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и |
| е патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске маш |
| ега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, н |
| годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S |
| љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>" |
| отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре |
| Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати о |
| ру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира к |
| Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стиг |
| ли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не |
| овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор |
| моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и то |
| сти само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разго |
| искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју |
| ги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге бес |
| Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у ње |
| дваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са св |
| ена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој |
| у жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа |
| ци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, ма |
| о је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав |
| ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допушт |
| ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава |
| једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђ |
| а?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са |
| и, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на |
| адоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду г |
| зи, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви мо |
| ек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и з |
| е чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} А |
| ражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, др |
| </title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним оч |
| аним нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхт |
| , који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало |
| претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало ј |
| а летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорнички |
| шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су |
| на, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је ст |
| ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на |
| био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се бил |
| ић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још до |
| цале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, к |
| десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, |
| а младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменов |
| ша, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму с |
| лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта |
| је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси |
| о за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била |
| Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно |
| шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично н |
| } Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипа |
| чког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су |
| ку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p |
| ут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако реше |
| ени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> сво |
| и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа |
| на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у |
| лима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љуб |
| зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне |
| } Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се о |
| о.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, |
| ено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По у |
| хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ов |
| патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је по |
| </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавају |
| енутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка |
| њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пић |
| пљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, |
| енило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна т |
| ељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених |
| као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је врат |
| ка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и х |
| нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не |
| и у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> |
| јем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентимент |
| е отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполет |
| врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели |
| се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је у |
| ећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклева |
| овост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједн |
| пута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А вет |
| истарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} |
| е, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раски |
| а поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам |
| та милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који |
| к је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче с |
| ли што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на о |
| ко који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео |
| вом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борб |
| еп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</ |
| ао што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вече |
| , вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљал |
| адник <title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за ма |
| ова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{ |
| мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакл |
| ри се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један све |
| убљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дођ |
| авила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само ј |
| ред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као пут |
| ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како |
| то мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више нег |
| ма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те ст |
| воту, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају |
| ковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави |
| кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престони |
| их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране к |
| ту нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из |
| вест развезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж т |
| за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред др |
| би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовни |
| , с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролета |
| својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко |
| м, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и |
| зимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} |
| , те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То |
| ли у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} |
| ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад |
| ноги од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за буд |
| едина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколик |
| Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љу |
| појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепе |
| Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он |
| наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксани |
| . </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осет |
| Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, |
| ема грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су |
| на. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна ти |
| н конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попушта |
| служитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види ш |
| ш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима |
| них саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном преде |
| ко сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здр |
| које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавеза |
| транцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на |
| гачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и з |
| а, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} |
| ме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажа |
| муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али с |
| загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p |
| је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби |
| о реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један |
| аже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао |
| вори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, |
| овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, |
| се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љ |
| талних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини до |
| поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> |
| , који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним |
| стора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ј |
| му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје |
| раљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнасто |
| Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посв |
| ено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу |
| а пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p |
| да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова |
| карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, ни |
| лендару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка к |
| е за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили он |
| евајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, |
| ну.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје м |
| прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, кој |
| бро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S |
| аво Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво стр |
| то су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могл |
| гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук |
| те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину |
| избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на шко |
| весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад ов |
| да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он ј |
| озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред с |
| никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се раз |
| Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза м |
| > - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У |
| скви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, |
| тимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што |
| илошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би |
| p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са |
| волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су |
| и којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, п |
| нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и ув |
| .</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Мило |
| а једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети |
| , пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољст |
| витом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну |
| мићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Шт |
| овек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој ве |
| а, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, н |
| жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> |
| ка.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жа |
| обично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варо |
| </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је |
| је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, |
| .. како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, |
| н осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњ |
| ање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог беогр |
| ме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школ |
| тет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу |
| цесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p> |
| речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже ка |
| ој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријат |
| Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорил |
| ојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног |
| лош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мај |
| ати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> |
| по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови он |
| <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати ок |
| него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачк |
| ивот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади но |
| њаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена рум |
| у или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и нап |
| способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од талас |
| реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличав |
| њи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чуднова |
| , припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Б |
| амен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јут |
| еднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле |
| примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они и |
| ема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ног |
| што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја |
| ви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно |
| ако их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је б |
| ма ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прог |
| а је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче |
| Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чи |
| вијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не н |
| сни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} |
| ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије с |
| ак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на же |
| кују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долаз |
| оје пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је |
| ада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо ми |
| .{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.< |
| своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу. |
| о краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</ |
| љама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негд |
| сти шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и |
| баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нар |
| њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађ |
| на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су |
| а драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном |
| е уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: |
| це.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста |
| авно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи оства |
| /head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спреч |
| е оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из |
| на морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - |
| ланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алу |
| би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад г |
| јац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, с |
| теде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p |
| сних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда |
| о је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом |
| и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живот |
| сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њ |
| S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле цело |
| слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Спо |
| је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе п |
| није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч |
| ешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... |
| тпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер види |
| помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави сво |
| је <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених нокат |
| енутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини |
| ећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја |
| ео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитељ |
| {S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно по |
| чепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло |
| ћам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас.. |
| } У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи |
| оме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја забо |
| ост... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој т |
| нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене он |
| на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла суд |
| ут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова |
| се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он ј |
| е је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много у |
| > <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна ми |
| да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</ |
| је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из д |
| недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S |
| рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је на |
| лош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...< |
| на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу |
| и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати м |
| речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, |
| оја је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут |
| ку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не |
| љеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта |
| ђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су |
| ш за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изгле |
| анпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шетк |
| роши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је |
| насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао н |
| се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излаз |
| ачелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брад |
| а трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмеј |
| ну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, свак |
| ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умор |
| , ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо пис |
| лостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и |
| Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} |
| ла у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она |
| ком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихови |
| је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство |
| понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену с |
| се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> < |
| ео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скид |
| као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене |
| оја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу |
| рка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све под |
| елике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или |
| } Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо о |
| д, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драм |
| у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</ |
| пита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила |
| ај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очи |
| -Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{ |
| ди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима |
| .{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више |
| ниш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већи |
| ода, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, ство |
| лико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свиреп |
| ове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демаг |
| задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све |
| упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: г |
| тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје пи |
| је даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је |
| ли ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам з |
| оследњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој дол |
| до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је |
| волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто о |
| клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи |
| Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа з |
| илош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао п |
| било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по |
| /p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p |
| > <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> |
| p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више се |
| <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек ј |
| по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник |
| Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Оч |
| орио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, госпо |
| ећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59 |
| игара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у |
| устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења |
| е волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као вазду |
| е потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да |
| а за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} |
| ма, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Крем |
| злазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разнов |
| о две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог. |
| ли, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су |
| дно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те |
| његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека |
| до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу |
| и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на ост |
| дан пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим |
| и се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Раз |
| и се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Раз |
| , она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива |
| з основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо са |
| гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</ |
| га написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже |
| и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо |
| у своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај во |
| атног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, |
| неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити шт |
| " /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза. |
| а скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово ш |
| намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати пер |
| још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је |
| Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</titl |
| шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, ка |
| > <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја ва |
| свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, |
| ична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукав |
| напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од |
| упоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. |
| главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике д |
| љни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и с |
| м Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући.. |
| а лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосе |
| и који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, |
| рљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне гр |
| се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она ј |
| право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да каж |
| , у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и др |
| идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него ш |
| себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја |
| ети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> < |
| брачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Ми |
| о ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дуб |
| еличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један вели |
| к с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бо |
| инистра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Вра |
| ао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је |
| ... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгут |
| није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, |
| ри пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Д |
| један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Ни |
| ар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и ра |
| Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову рече |
| капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се ш |
| твени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју |
| едставе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута срећ |
| } Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Речениц |
| и саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може |
| ! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави ад |
| дио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> пред |
| брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарск |
| ..{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> |
| и нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се |
| , како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само коли |
| како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, |
| је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мисле |
| њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст! |
| ављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> |
| емо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у д |
| Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отиш |
| а површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу |
| жаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настра |
| а ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. |
| нику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне п |
| дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље |
| р у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа п |
| воје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али |
| с ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респект |
| ђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, |
| о од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више бил |
| рговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђа |
| а писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба на |
| е скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} При |
| клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и вошта |
| много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљ |
| их амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војс |
| то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљ |
| о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну |
| би је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ј |
| и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се о |
| ински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "еспера |
| за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене |
| час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се ве |
| и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му |
| е бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се рад |
| итаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским п |
| сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти неће |
| е главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мисли |
| ерину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се |
| живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он |
| а видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали |
| каз; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског ј |
| оша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном пл |
| трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити |
| е и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја |
| рикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорк |
| поредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих |
| већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, |
| већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом жив |
| е њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није |
| - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - |
| а је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизал |
| бави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао |
| ш је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са |
| ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у |
| ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како |
| ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Заш |
| S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја |
| а ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p |
| н својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} |
| је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му |
| је рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновни |
| шту горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изн |
| лонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео |
| ишпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје |
| Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.< |
| олико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата |
| сале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадн |
| јно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> |
| нат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свим |
| амо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без сре |
| ке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и |
| заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су с |
| тура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, |
| је у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, нез |
| p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ни |
| ок у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на св |
| дном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се с |
| астављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то |
| тала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастиониц |
| себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отво |
| постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} |
| ротив бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу |
| зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где ч |
| нствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су |
| > обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег шт |
| по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу о |
| ивао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре санду |
| је не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} |
| рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који |
| е, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је |
| ив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми |
| > <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али |
| емарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, бр |
| > <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} |
| г, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> < |
| о да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: < |
| оку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је |
| и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео па |
| ено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ва |
| Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи |
| тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, |
| Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} |
| жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може от |
| везачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављ |
| и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је |
| анабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу |
| уба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само |
| нички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова у |
| оји су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Ш |
| Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи |
| вао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вија |
| олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, |
| допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да б |
| још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја |
| што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, |
| замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој |
| јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи прек |
| да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Св |
| е могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се не |
| } Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим |
| аћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и з |
| свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нароч |
| } Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање |
| своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко |
| гију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на ту |
| приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пиј |
| ју критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје |
| ги крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљ |
| а себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} |
| војчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају тако |
| рирода обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај |
| , да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док с |
| то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних |
| остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и |
| ом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Пе |
| врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове |
| ака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену |
| единца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повиј |
| је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она |
| а пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још |
| тог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, |
| шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ м |
| д и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме в |
| чију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош ј |
| ара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну |
| ли да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, ме |
| да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом |
| а, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему друг |
| омио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на с |
| или излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би |
| претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сам |
| S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустав |
| раза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распрем |
| ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Никол |
| о, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другог |
| До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> |
| <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она ј |
| и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да ос |
| езадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га |
| тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му |
| учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што ме |
| и.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и траж |
| и, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комед |
| ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио |
| ди, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У јед |
| је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судов |
| је брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му |
| ом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове |
| <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровал |
| речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој ј |
| ошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, |
| једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, р |
| т понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{ |
| и пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{ |
| стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они прибли |
| едалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то? |
| ина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су |
| е напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - |
| >- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге. |
| ника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ов |
| ве кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за |
| рачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, |
| "221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је ј |
| као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био р |
| - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади |
| <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу из |
| ки посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођиц |
| струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да |
| ђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину мла |
| него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били з |
| о је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утица |
| саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то к |
| а веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности |
| е нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, мо |
| новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за |
| нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не |
| исање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима |
| е маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео |
| тала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написа |
| и постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и он |
| ки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане тре |
| зане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Н |
| норара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што |
| ка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на и |
| S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не |
| себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. |
| екад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, |
| Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта м |
| нским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи чов |
| старства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право |
| познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео |
| се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која дол |
| едници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухва |
| ећа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и прем |
| се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава парти |
| жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклиј |
| рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селен |
| елики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том |
| ом збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, |
| ао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давал |
| илош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једно |
| p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже |
| азите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и заг |
| ајвише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта |
| о себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирн |
| натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази |
| као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши |
| тала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и о |
| сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сам |
| к да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се в |
| > Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на |
| ле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика |
| зирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали |
| познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <tit |
| бок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућу |
| а упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи |
| о уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у х |
| уштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се |
| Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чи |
| великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; о |
| е што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужиц |
| Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да |
| да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је |
| а како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> |
| е да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај мла |
| а срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја неш |
| нас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и т |
| звештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништв |
| да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене пр |
| и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није в |
| то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - |
| , - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њен |
| ше и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави |
| сконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у |
| је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тр |
| не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће |
| ита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Т |
| ИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и не |
| оште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јаго |
| асне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна. |
| каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју с |
| еће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-н |
| у је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито ос |
| плака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су св |
| ште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом |
| ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам |
| вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилиј |
| нити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умет |
| варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју |
| свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} |
| ије давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори |
| {S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не доби |
| ења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим вид |
| ноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - |
| а ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и он |
| "18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кре |
| о прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање |
| што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, |
| да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жало |
| цу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови о |
| нац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме |
| очињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубиц |
| тиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Мило |
| јих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао поглед |
| само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се изв |
| последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може сва |
| осподине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Ошт |
| лаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт |
| могне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку |
| е Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> < |
| сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалос |
| љку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, |
| да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али ш |
| ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући |
| своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; го |
| ако си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опе |
| ако је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како и |
| ена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. |
| енео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који |
| младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да |
| одне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског тур |
| оложен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије п |
| девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега ц |
| лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отва |
| брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео р |
| окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком. |
| не један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - ре |
| ? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је ок |
| иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из |
| мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милош |
| Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме |
| ка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, б |
| азивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Мил |
| је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је |
| нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу. |
| оред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изглед |
| лош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих |
| води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грл |
| својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је пос |
| рви мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинал |
| нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се у |
| љутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као о |
| азвесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто |
| штала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло сл |
| д олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он |
| p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао ј |
| то око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су п |
| ој пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно ш |
| рка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да |
| је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће |
| d>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад ј |
| ао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> |
| и да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својо |
| о? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! |
| волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p |
| о диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је да |
| влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} О |
| ићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам соб |
| аности што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репо |
| имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако ј |
| Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до |
| е нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно н |
| на и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њег |
| догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило |
| већу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види мест |
| дну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукн |
| рку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били |
| ицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је |
| се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута |
| моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох |
| ан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и с |
| ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе |
| велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматр |
| да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку н |
| г догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшиј |
| ле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћа |
| ан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о ње |
| ов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједнич |
| е господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да |
| е бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да каже |
| да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испа |
| уди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли |
| ласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, |
| , и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се |
| опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражн |
| Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој ова |
| {S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> |
| стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет |
| ри, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из |
| , пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива |
| е чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежн |
| ам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} |
| оли школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi |
| покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казни |
| жу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите с |
| а практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне прв |
| мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од |
| и је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао |
| потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потп |
| {S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од |
| во, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> |
| ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала пр |
| <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Беог |
| их хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} |
| ати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да |
| ва сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да так |
| дове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{ |
| уши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</ |
| сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пр |
| француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... к |
| о да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег |
| гарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љуба |
| Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити сло |
| и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без с |
| за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да |
| црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, |
| згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиро |
| половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновн |
| е било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Мо |
| Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати неш |
| ступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ћ |
| се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузим |
| , узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је |
| орке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек |
| ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним |
| протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, п |
| је је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз про |
| и човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осе |
| не, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака т |
| ш се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страс |
| ћ? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p |
| културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте |
| тиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па |
| 2" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по ст |
| тиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим жен |
| зроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, |
| вите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они н |
| које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог б |
| ... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћем |
| исала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног баг |
| о да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се ди |
| Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинић |
| ке груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој |
| >Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго. |
| потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се мил |
| ету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Де |
| меном путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она п |
| </p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} |
| ен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, н |
| исам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мој |
| далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљи |
| исати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја зна |
| и ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још |
| ад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не |
| с видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и в |
| , рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, про |
| лим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" / |
| овац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милош |
| бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црн |
| е госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто |
| а наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> |
| ија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p> |
| у ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, |
| нке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врб |
| а, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново |
| срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење |
| <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини суви |
| сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљ |
| свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја |
| .{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми с |
| оштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби об |
| дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично |
| <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим |
| потребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни |
| ршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко |
| , склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држ |
| ојих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио ј |
| тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала |
| ди пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфе |
| сак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за послед |
| је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом је |
| еког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од ост |
| тали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отег |
| е да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зраков |
| по стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свил |
| о ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Блед |
| <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љуб |
| .{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, има |
| к одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам |
| не јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{ |
| ио утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док с |
| јке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среск |
| дна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо ка |
| а мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више |
| изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послуш |
| т, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предра |
| ео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларациј |
| примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племен |
| лео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први |
| се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по |
| па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, са |
| ло железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} |
| </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је. |
| ше скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала з |
| своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} |
| је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} |
| и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут в |
| епа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну с |
| је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврн |
| ија се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календ |
| емена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабан |
| ове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош |
| достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три |
| и од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је х |
| цена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је ок |
| бави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог. |
| е.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се чов |
| испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се н |
| као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија |
| арице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степен |
| ника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао с |
| весност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном ж |
| е могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је |
| жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе |
| гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник |
| ао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препоро |
| порода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколик |
| о добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом |
| лошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није |
| ри сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непот |
| лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужи |
| акопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} З |
| 8" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p> |
| кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говор |
| његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега. |
| Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електричн |
| пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дис |
| ила жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његово |
| Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је он |
| лио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да г |
| </p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружени |
| мски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Бли |
| > - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је |
| не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на пол |
| мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па |
| гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужи |
| варала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оде |
| трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако |
| ед њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али ов |
| ској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба |
| све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатк |
| што раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од |
| ецембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш збо |
| ла, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Н |
| собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана |
| жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Измеђ |
| црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог |
| а је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p |
| S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у |
| јте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепај |
| ов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обу |
| - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> |
| ом месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, |
| се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> |
| на сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се ок |
| срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним гру |
| сам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си јо |
| <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сап |
| ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену св |
| {S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.< |
| ог још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је |
| оши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морс |
| а жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} |
| а је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су |
| метала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за |
| ад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да |
| велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошев |
| у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке це |
| ова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај |
| ог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао |
| рком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи |
| <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само |
| S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- |
| хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отво |
| } По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њи |
| а, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фи |
| ца, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски к |
| груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне стариц |
| ао сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури |
| ог чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у |
| ивота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би |
| таву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом |
| а и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, а |
| рвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун |
| са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише |
| рају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком |
| боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се |
| била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим пор |
| кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су с |
| мо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Пан |
| , где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није |
| ти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замр |
| волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S |
| /p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре ме |
| и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S |
| вне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог д |
| је, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, д |
| ез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, нео |
| p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, неп |
| врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} |
| дне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} С |
| астрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом теч |
| лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Ли |
| Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и из |
| да стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час |
| ала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођи |
| добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када |
| од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове |
| и.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и уто |
| се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови м |
| око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно |
| Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гла |
| изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S |
| народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих ом |
| ветна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевски |
| ла наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је ум |
| . </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викал |
| ећ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чам |
| а је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{ |
| а и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута |
| жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Ту |
| - Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} |
| p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледе |
| облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и |
| апљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Вазд |
| Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме |
| по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, |
| га мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан п |
| нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам ни |
| јајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се ди |
| вих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Је |
| ко.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p |
| Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан вид |
| дна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи с |
| д њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини |
| Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност |
| рекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао |
| ожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type |
| ека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је |
| у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности |
| и је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са к |
| глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка ср |
| адозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из О |
| а обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на др |
| да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим |
| ем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подуп |
| Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђим |
| бију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње |
| так у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госп |
| и звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патрио |
| , господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-С |
| ила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би |
| } Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао де |
| јник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече |
| але у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ |
| авши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се |
| али су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од п |
| лу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасак |
| у јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрели |
| ка идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, кој |
| е поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног чо |
| це, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика бр |
| <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не м |
| атне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <h |
| Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворен |
| еврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? |
| брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу |
| н, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви |
| ла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине |
| уло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала |
| ло; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грца |
| и прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна |
| помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p |
| веним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступа |
| p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и |
| едостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим об |
| одневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{ |
| их крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Сав |
| читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Крем |
| ? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској з |
| и су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштал |
| сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џе |
| к и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице. |
| онетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нест |
| зумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бо |
| ђевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Ми |
| то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{ |
| обу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се и |
| а заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиш |
| убави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека |
| ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је с |
| ила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју сла |
| <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опр |
| мо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, М |
| и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за сла |
| ила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усн |
| говори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, он |
| Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збу |
| а, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек ни |
| } Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош |
| е шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, |
| /p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући |
| еђу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно |
| нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена уст |
| да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па |
| ан облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи г |
| од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у |
| том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и |
| ве речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми дол |
| су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је поглед |
| бац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природ |
| сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи та |
| г грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне |
| ћа и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и в |
| /p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим у |
| обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је |
| е на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S |
| љато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провл |
| оцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљ |
| ојим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме |
| ао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, |
| го што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак |
| ође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајућ |
| е да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која |
| и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик пр |
| еду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али |
| његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбиј |
| да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загл |
| о диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Ка |
| лезничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом прод |
| мегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску |
| га и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и |
| едахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих |
| тављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} К |
| , овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим |
| .{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно о |
| , да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја |
| твовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора |
| збуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак |
| у били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канце |
| е до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Са |
| но: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред |
| клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала |
| човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и |
| ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад |
| зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић ј |
| што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада |
| нито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" / |
| еденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сар |
| <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На |
| <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није р |
| } Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} За |
| } Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хт |
| њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мај |
| и се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му доне |
| сило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како с |
| о речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} |
| ив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила З |
| медбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута го |
| ка тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се поз |
| глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пре |
| тајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Јед |
| иво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код |
| ане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да |
| шао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између др |
| веса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране |
| олико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он |
| И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, ду |
| и сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> |
| радени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... н |
| човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} |
| ћао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Мон |
| вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву па |
| биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слик |
| ише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветље |
| сле пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написат |
| н се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних |
| и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију. |
| То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива з |
| а што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим |
| ама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хл |
| д туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гл |
| ц је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали о |
| поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли у |
| исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је че |
| мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека с |
| јка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребрен |
| се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине |
| ао <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати. |
| заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p |
| чун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник ов |
| продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте |
| огом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило |
| /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки |
| рка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да М |
| Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна г |
| ала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адрес |
| лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње шт |
| г живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје |
| алазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте нек |
| човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они |
| а под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кр |
| ије био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раши |
| к лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има |
| </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био |
| потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не |
| к не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p |
| ити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је пр |
| ој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било |
| је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и освет |
| био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигаре |
| </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана< |
| те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била вр |
| Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља с |
| она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и ад |
| лагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи |
| е упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, |
| кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је |
| речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да |
| нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Пар |
| ма и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах сво |
| ворити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи |
| видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађ |
| него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па п |
| аки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бун |
| ете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не мог |
| новника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је |
| > - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од |
| н ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње |
| ол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље п |
| ве куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупи |
| У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и о |
| често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим м |
| ија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башт |
| ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где |
| тва.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, ди |
| ема њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било те |
| онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављал |
| сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допадне |
| све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан ј |
| памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаш |
| ошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало ј |
| о Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сум |
| ре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и |
| аукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална п |
| укама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у в |
| аца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А је |
| уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с про |
| } Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то |
| што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили |
| остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак врем |
| чи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређ |
| њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је тр |
| аменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>П |
| удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га |
| и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радост |
| нај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на |
| ова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није б |
| алазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бле |
| ић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хле |
| <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радо |
| тво, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика |
| ад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорит |
| дник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обострани |
| .</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах за |
| уче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољст |
| знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она |
| улим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове |
| о и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам с |
| Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> |
| д смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од |
| Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година |
| другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима к |
| и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се т |
| давно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо шир |
| а час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постај |
| {S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ов |
| у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црв |
| , овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изглед |
| атак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне р |
| реме.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озби |
| оје један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријат |
| ало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.< |
| е купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p |
| и на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што с |
| на и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља. |
| .{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва ц |
| се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна н |
| легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој не |
| аше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> |
| S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинам |
| егов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ни |
| наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели |
| више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, см |
| лу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, |
| ћи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, но |
| , обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетк |
| иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на др |
| .{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служи |
| <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољ |
| о си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Траж |
| о што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је м |
| у на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је |
| /p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Мило |
| i> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гим |
| ије била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није бил |
| и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава ниј |
| жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах крене |
| о оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао |
| жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од изв |
| овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза је |
| лом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзих |
| окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} |
| ло би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде вид |
| ени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубље |
| има говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} |
| димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун с |
| о калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, расп |
| аздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам т |
| еш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{ |
| ебит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима |
| лих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где м |
| д оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни д |
| , Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена |
| обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђа |
| ужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји |
| одира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом дру |
| , и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа |
| Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Ј |
| суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен |
| од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичко |
| у муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу н |
| ше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блистав |
| а је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стај |
| ко већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају јед |
| та је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} |
| ост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{ |
| уке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> |
| пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока |
| <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у д |
| кају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број |
| Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је на |
| постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо |
| ошћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњос |
| ба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја ма |
| код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, |
| сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све |
| мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не |
| а тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који |
| да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслад |
| ије веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинит |
| је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје |
| а кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као д |
| илош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи |
| у и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо влада |
| ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... |
| заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премерав |
| ске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан |
| у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио |
| адне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} |
| страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смис |
| потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта |
| лима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате ш |
| агодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Ж |
| х код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и |
| амење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупља |
| , <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у |
| ју.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали н |
| ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недо |
| ами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је |
| ли убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну |
| ајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток ми |
| жини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост с |
| е.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сно |
| е је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је |
| ећа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок кој |
| поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације |
| рад није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом |
| и у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је |
| вате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно |
| ао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и |
| као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нис |
| знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу с |
| шли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и ос |
| једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метну |
| изали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Мило |
| е су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису |
| и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на које |
| дале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, |
| ш био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује ста |
| јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек жив |
| допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да |
| } По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и с |
| на мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, к |
| веник у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још з |
| волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ов |
| це жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је |
| љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Уж |
| оју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао н |
| о друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које |
| а скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао |
| ека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и н |
| воје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.< |
| начајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији ч |
| има.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само |
| е, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маш |
| тави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шеши |
| загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да ви |
| ма.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љу |
| скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очи |
| ника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> |
| од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је |
| тране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запушт |
| бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег. |
| јао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долази |
| купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног |
| народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да ниса |
| е, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него ш |
| } Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} |
| је су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишин |
| {S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен |
| имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{ |
| ље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили |
| мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности |
| оград, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура |
| једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови |
| је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве |
| то, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То ни |
| ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, ус |
| спите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмаша |
| , па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје ужив |
| ената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходо |
| ој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мис |
| а би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће све |
| етнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје тело |
| ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или не |
| у да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме д |
| у драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мо |
| <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим м |
| вало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спушт |
| су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколи |
| ћ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опрашта |
| осматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири |
| - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет |
| тала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којим |
| све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} С |
| з укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред |
| и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио К |
| ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гут |
| Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо |
| <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, |
| Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша |
| ше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда |
| пре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ насту |
| и загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је трепер |
| а окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изнен |
| ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала и |
| је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</ |
| S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити |
| соко небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p |
| ђе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га |
| ила препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш |
| </p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као |
| к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> И |
| бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Он |
| вој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена |
| о гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} З |
| а досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милош |
| .{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала с |
| него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, ка |
| ила чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза |
| Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, |
| ешио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушен |
| p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевал |
| а бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се |
| а све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која |
| ле Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{ |
| познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао |
| онице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> < |
| је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драган |
| мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам |
| чег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди |
| ла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких по |
| е дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кре |
| олиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође |
| ву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p |
| роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Он |
| се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима стр |
| најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да |
| мехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће јо |
| >- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да к |
| {S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се ви |
| о рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на |
| е Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној |
| сматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељ |
| да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - |
| и су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се уна |
| себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инстал |
| <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужи |
| је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, |
| сној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укоч |
| човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време |
| ицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за вра |
| тати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да од |
| су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одмори |
| ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p> |
| Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да |
| ако је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет н |
| је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још р |
| да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати |
| ецу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - од |
| у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више раки |
| а ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далек |
| уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците на |
| јављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи |
| сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве ника |
| само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови с |
| у поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлаза |
| >- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Је |
| зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинери |
| продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости |
| ве.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се |
| ова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван |
| авели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упада |
| /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље |
| мних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - |
| дна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста |
| анџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мр |
| ка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале |
| ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањ |
| поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјај |
| страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} |
| улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке |
| бље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на |
| емилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу |
| е полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. |
| извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и ш |
| подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, |
| дудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од |
| у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика зав |
| ених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајућ |
| излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> |
| ижњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надј |
| улу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од љу |
| кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} |
| и и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај |
| познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и настав |
| збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. |
| еле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. |
| њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</ |
| ретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје из |
| е. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле |
| прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више |
| Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише |
| ни попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске |
| двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивиц |
| </p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам |
| Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што изма |
| лога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{ |
| .{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} |
| етлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило с |
| <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>А |
| е застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубиц |
| је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо ка |
| брани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у дру |
| се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога |
| ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изиш |
| кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој жи |
| зари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А ме |
| ен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом пред |
| агонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на |
| дио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отома |
| само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку |
| угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога |
| јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Мил |
| а дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и по |
| спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће |
| аилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која во |
| ште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да |
| ек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка |
| од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} |
| чито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао ре |
| оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз п |
| чу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запева |
| сти.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти м |
| охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала |
| које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непро |
| тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старин |
| атијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он |
| е би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена |
| рема Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез |
| и, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велик |
| ила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уоби |
| ељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша сво |
| } Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавид |
| отреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих |
| ило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од дети |
| чицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом |
| амењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, гд |
| ед, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали |
| ве што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језов |
| ош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два посл |
| ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, з |
| ој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang= |
| и, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се уре |
| као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је |
| арм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера |
| отово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, |
| арче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи |
| гову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, |
| коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна з |
| сам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више р |
| росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала |
| ана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођ |
| имао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним с |
| огао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" |
| ен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, |
| о је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентила |
| дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца. |
| ам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... |
| а меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би см |
| ј жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто мест |
| ећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, |
| се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} К |
| а не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнин |
| .{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо ја |
| /p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ст |
| тавља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несиг |
| ака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе ј |
| д мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош. |
| као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S |
| млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} |
| ред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Кураж |
| поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} |
| извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све в |
| .</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји |
| Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они |
| } Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница |
| ечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их в |
| четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашу |
| и домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафе |
| е дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико |
| ју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили |
| 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} |
| ика <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориш |
| /p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као јед |
| ице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној свет |
| ајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или неч |
| p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Оста |
| Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога |
| срећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од њ |
| ина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске |
| ог краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само |
| Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту кој |
| ст за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писа |
| еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радоз |
| галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустер |
| говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да |
| Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покр |
| а и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је ш |
| ог и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а м |
| Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим |
| , руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног |
| је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа |
| зеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по млади |
| ла у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био не |
| енке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је тр |
| запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну це |
| друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и од |
| <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним блед |
| рамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова |
| о, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} |
| осподин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} |
| се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p |
| младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали сво |
| следњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у ва |
| сму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун м |
| , кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву ав |
| се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, за |
| а зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са ов |
| о овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали н |
| S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута |
| има, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали |
| ином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би |
| ба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болес |
| и сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је |
| и места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљењ |
| овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њих |
| ограда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њих |
| крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, је |
| ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрз |
| умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном ци |
| војој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока |
| ијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по ње |
| , дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званични |
| е подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи |
| говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других кој |
| ...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И |
| ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послат |
| и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољн |
| е дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али |
| лосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, |
| и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних |
| е, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред |
| Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиља |
| но поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p |
| тварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="2 |
| ровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчен |
| го, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као ш |
| нде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је |
| у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи тро |
| рчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет |
| ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, н |
| баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена |
| здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко и |
| ињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92 |
| {S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S |
| <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си |
| ма.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предо |
| лости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, ка |
| крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртонос |
| ег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч |
| елариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинериј |
| чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесел |
| р био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с нај |
| му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек б |
| е још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је |
| вори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се н |
| памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју |
| ити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима. |
| љивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и сум |
| Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предо |
| ла и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одв |
| Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте |
| лади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су |
| а свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим |
| незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз к |
| ешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао |
| летао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној со |
| бу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p |
| цу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле |
| већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала |
| Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно уду |
| на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о ствар |
| није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад |
| за, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под |
| же главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врб |
| рила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о |
| е требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју |
| туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> |
| ћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити |
| задовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао коли |
| вор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је |
| незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије сво |
| а ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила |
| пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком циниз |
| S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - |
| p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на к |
| арнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као |
| а! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погле |
| сти, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао |
| авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љуб |
| аоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У |
| везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножава |
| а.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени ок |
| су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љ |
| оша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Мла |
| ругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допир |
| први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале |
| у, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом мл |
| вој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамн |
| у руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Ње |
| уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да |
| а врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивш |
| четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиств |
| едним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по как |
| али су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим зало |
| ролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћ |
| аске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали |
| шла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{ |
| звршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима за |
| детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изиг |
| } Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p |
| .</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стаз |
| , заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се |
| госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме з |
| у у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал. |
| , исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмла |
| која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Исп |
| S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда к |
| ли лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, ко |
| рала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, п |
| ав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била шт |
| а седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младо |
| ја се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданско |
| и:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред биза |
| реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они |
| ашине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и |
| м нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а ша |
| о је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита |
| це, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она |
| , док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова |
| шна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрес |
| је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Т |
| ли белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се |
| је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас. |
| дај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Б |
| ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се |
| е усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, ј |
| тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело |
| орка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb |
| за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} |
| око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући |
| тавити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p |
| ице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожа |
| Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је д |
| рзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, ј |
| {S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> < |
| ише гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја |
| > <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе мног |
| ину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво |
| чно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Мил |
| бра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада м |
| } Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један |
| ек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а |
| гао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не г |
| Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чи |
| лу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуш |
| е могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу д |
| ...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- |
| м ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији |
| ка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, |
| ад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам би |
| ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} |
| } Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти с |
| лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ј |
| уни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој п |
| првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{ |
| <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јев |
| твари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги во |
| ети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас |
| изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао ле |
| та већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, треба |
| атно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог |
| мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега |
| у ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у р |
| у собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да |
| лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам |
| ште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти |
| чи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} |
| д не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како т |
| твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња |
| оживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако |
| е дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је вр |
| и сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима |
| рава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Ос |
| нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Ос |
| ешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она |
| , Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву |
| ротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на груб |
| д мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у свет |
| по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је др |
| ла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно гракт |
| тку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Ред |
| а и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су |
| чунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не и |
| је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> |
| ио замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се по |
| ли, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини |
| а ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас |
| плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насм |
| ила само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застал |
| е.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркан |
| о море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве |
| аста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна |
| вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне по |
| е забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено к |
| оја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здрав |
| елена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и |
| ла своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њ |
| је воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне |
| .{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Ми |
| без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убија |
| љунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} |
| што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путе |
| тана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је |
| S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се нес |
| и се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало |
| и...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Д |
| чаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{ |
| ија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између |
| не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош преба |
| , ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица |
| о право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љуб |
| p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постари |
| ог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срци |
| па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гн |
| чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану |
| дним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они |
| о га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар н |
| не гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, |
| унић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима с |
| у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, |
| љубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" |
| је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољу |
| . </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{ |
| лаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</ |
| p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>П |
| огао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, |
| з овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га |
| е је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љ |
| н јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти |
| p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без |
| p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати |
| ом кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних б |
| .</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе! |
| е се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења |
| казну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} |
| о.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју ср |
| сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем тво |
| о више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећ |
| ећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </ |
| волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зав |
| и на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, |
| ад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико да |
| <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је боле |
| не, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- З |
| ти на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како |
| ко изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја т |
| што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још мно |
| е волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је б |
| ме што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без пр |
| . песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да ка |
| ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бит |
| S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живо |
| знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да те |
| икао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћор |
| .{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те в |
| ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити ис |
| мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би |
| оје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш и |
| онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу |
| и кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Мило |
| хватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац |
| у његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и |
| оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да |
| ање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, по |
| ве, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешина |
| ућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе |
| да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако пл |
| и се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама |
| писа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погл |
| питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађ |
| н шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест.. |
| <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо. |
| ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавш |
| {S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужи |
| лој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би |
| ти испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у П |
| ожића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> < |
| але између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време |
| за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди |
| Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, |
| ако ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, н |
| ез мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећ |
| , лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и |
| Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што да |
| ао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{ |
| им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно д |
| и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав с |
| ражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе |
| х народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, |
| но, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона |
| чав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао нем |
| госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више |
| ог дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у |
| јави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бе |
| еш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо |
| ко сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те о |
| то!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље |
| ој када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта |
| оћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана |
| а преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он |
| и заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> < |
| } Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала |
| говори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драган |
| зити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Ј |
| итне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта с |
| у, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша пр |
| своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, зап |
| Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта |
| на јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по |
| ол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена |
| Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, кој |
| ањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, |
| пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говоре |
| хова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за |
| де још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође |
| дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу |
| .{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Мил |
| епане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво се |
| су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми |
| /p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики плам |
| о место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљи |
| ... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме |
| од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, |
| х је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка |
| пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек |
| </p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национа |
| главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S |
| мосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под тер |
| е возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локо |
| о голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открив |
| се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност |
| су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, |
| b n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се свој |
| к.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са |
| ле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро |
| оново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај |
| пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и не |
| ву-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде преме |
| ш узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p> |
| весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потр |
| ом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај м |
| м Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или |
| ост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу |
| јало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух роман |
| ину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао з |
| се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново пева |
| атеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општи |
| шу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада |
| а и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске |
| е кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{ |
| ечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се роди |
| ојник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављив |
| је или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледал |
| аги мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје жен |
| честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу ве |
| вао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густ |
| уно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрш |
| тири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је |
| је гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или ст |
| неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се ч |
| инатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне |
| о за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред |
| , била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одје |
| ама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша ел |
| е непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну |
| Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чок |
| лош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде |
| ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi> |
| оја је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> |
| ћи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње наш |
| јом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле. |
| лико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били разли |
| рскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни д |
| добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо. |
| ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта |
| ијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и о |
| олео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{ |
| о му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је |
| тина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љуб |
| и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који |
| довица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Је |
| претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и |
| азиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који ож |
| пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је и |
| прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} |
| ења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног кв |
| њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће б |
| стаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb |
| је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} |
| њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос. |
| што новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} |
| нце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по в |
| је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита |
| ој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића |
| подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају |
| ба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење све |
| , као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кр |
| Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није ули |
| се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, ре |
| ку песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вест |
| фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и зап |
| } Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно но |
| и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, приро |
| а хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, проти |
| не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још ко |
| а је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кре |
| е око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду рук |
| е хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, го |
| Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{ |
| ио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода |
| читошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми см |
| улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове |
| та у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам го |
| опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задово |
| склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот з |
| ече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики |
| се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница |
| је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се п |
| дио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, В |
| ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала |
| односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је |
| иле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све в |
| ло, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио д |
| примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним наро |
| </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </ |
| еците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на ј |
| ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S |
| > - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима |
| и ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка |
| месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} |
| ... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби |
| , како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану ок |
| нине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао прв |
| уди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужи |
| гане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико пе |
| еделом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и |
| мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, уз |
| вог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, св |
| и трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћ |
| раховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцеп |
| две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна |
| к лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</ |
| драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p |
| влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће пон |
| добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече о |
| ји не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чист |
| Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше |
| ао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. < |
| је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радо |
| ама, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме |
| S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте |
| атре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа |
| а светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих п |
| фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну |
| вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновни |
| а западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Зап |
| па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куц |
| анац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако дале |
| се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново |
| ком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" / |
| једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори |
| зних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да |
| ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за |
| ед ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опш |
| јак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед |
| , где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју не |
| } Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца |
| То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш |
| него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутр |
| на оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колик |
| пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска |
| hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се |
| > <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још је |
| је тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и не |
| ћи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у |
| вања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам до |
| оћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на |
| не жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, л |
| А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му |
| S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </ |
| право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу |
| ј неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и теш |
| а, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и |
| } Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} |
| забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља как |
| Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отвор |
| Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отвор |
| ; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово |
| ажи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ј |
| ... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па |
| ого!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} |
| гнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} С |
| кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Рус |
| утили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отвар |
| ага Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, кој |
| а, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на кр |
| есео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти |
| /p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си |
| а.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразго |
| а сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам |
| тпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> < |
| ачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на жел |
| су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно |
| у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још |
| виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} |
| ајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила |
| чине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВ |
| замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила ок |
| јник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њих |
| <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, |
| м је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом |
| во, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало јед |
| На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> тр |
| шим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана |
| дити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не |
| <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад |
| једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S |
| лази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим |
| свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и |
| по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити |
| и кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама |
| ло пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је |
| нђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвали |
| асла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима |
| ребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на |
| о тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Ми |
| оране је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пре |
| уд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво мес |
| место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих |
| >- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> |
| остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што |
| рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на свако |
| пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина н |
| д га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да |
| одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову н |
| а ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне. |
| е показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда ср |
| адост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких трену |
| није... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први ранде |
| оди ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је |
| тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила при |
| ли живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко за |
| да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, |
| на по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви пок |
| је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заро |
| на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радозна |
| изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две |
| ео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјеки |
| су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која м |
| лаву и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док |
| распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p> |
| чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајап |
| {S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново д |
| м.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се |
| 1" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као к |
| колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у су |
| м на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у |
| ађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске |
| и пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала |
| се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забаш |
| е новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђ |
| ије могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену к |
| довољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли |
| га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та |
| итало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрх |
| верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар |
| ирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је |
| уп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: |
| ло му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драга |
| била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на м |
| упљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивал |
| ишта.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински ча |
| од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?.. |
| би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирн |
| руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког |
| има између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да |
| езије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе п |
| о рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој н |
| ине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хла |
| вић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздрави |
| м иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада ж |
| , живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија |
| сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изн |
| о раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља |
| ела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на |
| за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, ма |
| ри осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, |
| дан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија |
| ао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена та |
| зненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </ |
| чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарн |
| Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само |
| х.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} О |
| ећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које |
| ш би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане |
| рирода се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она |
| тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чиј |
| тично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> |
| p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Ни |
| л притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је с |
| .</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само д |
| уку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и |
| и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушн |
| <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову це |
| усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збо |
| фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна |
| поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазух |
| ила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву |
| ве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћ |
| две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити |
| је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан |
| билазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са с |
| ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол ис |
| е раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балов |
| свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама. |
| аке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Ми |
| уна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их |
| уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пр |
| е може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна к |
| ија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом т |
| трига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од харти |
| ре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да |
| на пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада |
| меде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка. |
| да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били |
| /p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад д |
| овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ |
| и нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало ј |
| да и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан шт |
| сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се |
| ћи, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и ов |
| зне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> |
| овна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној |
| љу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланич |
| илошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије кој |
| сти.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена но |
| у светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n=" |
| ава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватал |
| ном руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p |
| имао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гл |
| г притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког |
| то.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{ |
| света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све |
| </p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто |
| сећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његов |
| ене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ од |
| је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја |
| д њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја |
| Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се |
| и.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> |
| Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од ц |
| в живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено |
| ини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоал |
| ни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - |
| ажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зел |
| иљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часо |
| се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се |
| ала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње ск |
| које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне њег |
| га дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се уби |
| то шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, са |
| нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом |
| ио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - |
| озофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, уми |
| је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да |
| продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих |
| ећ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љуб |
| т пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</ |
| ао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена си |
| откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> у |
| ила затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S |
| n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула с |
| љених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новост |
| ужа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и баца |
| редином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На |
| .</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му ј |
| ори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од проз |
| > <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избил |
| ити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говор |
| у није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он |
| због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао са |
| е за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се среб |
| рали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, а |
| мић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону дец |
| ици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициск |
| нцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутри |
| ку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар м |
| х у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми |
| срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном ла |
| да, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерско |
| естрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Ова |
| ер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да |
| {S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, наб |
| а дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао јед |
| песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао |
| УТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с |
| виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, пр |
| осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" / |
| есео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу |
| сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматра |
| дух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да |
| путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само гру |
| поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио |
| се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог ст |
| <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео кр |
| и се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на не |
| човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манир |
| мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отез |
| већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског попод |
| дговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> < |
| од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p |
| а мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду она |
| познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да к |
| ње њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима |
| > Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа к |
| рисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског |
| лу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две вел |
| цу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! |
| таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу |
| S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала к |
| роз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића |
| крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официр |
| је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псов |
| чети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се т |
| ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек с |
| {S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој г |
| полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала оз |
| ицирске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код |
| д.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао |
| урио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гл |
| којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне |
| аринарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Ка |
| спореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у ку |
| ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после жи |
| {S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. < |
| .{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; гот |
| м потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љ |
| су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда с |
| в сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је |
| - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помис |
| н шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је и |
| бијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редов |
| е равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећ |
| а да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{ |
| ељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и |
| а то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ.. |
| а да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна је |
| ће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуч |
| - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наш |
| /p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао |
| видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, в |
| ни утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала виш |
| војчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати такс |
| нађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио |
| е сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шт |
| ела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и |
| дити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао |
| пут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове |
| чне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу |
| м Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зау |
| покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зорки |
| ћ приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце |
| јући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, пос |
| p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с њег |
| е познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и н |
| не и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и к |
| а пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се |
| ста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је с |
| х двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, |
| p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко |
| му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} |
| жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа как |
| {S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један |
| боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у |
| олитици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових |
| <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних |
| спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја нема |
| Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју |
| n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} |
| жем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам |
| преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла |
| ав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која |
| сне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити од |
| и од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, бил |
| стати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој |
| границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно ш |
| вршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља |
| еда Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је по |
| Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам |
| олико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неуг |
| је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад |
| рца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ. |
| S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог прав |
| , око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} |
| раст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мут |
| ог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опе |
| им, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак не |
| ље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се |
| да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на |
| огађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све |
| дног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да ва |
| е се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, |
| е?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час ост |
| о <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је би |
| осипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p> |
| , ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на |
| бље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, |
| ина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</ |
| , а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризо |
| ароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{ |
| мо да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и ос |
| ивело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам с |
| ају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска гр |
| т кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико д |
| рану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p |
| Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану. |
| омична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на рамен |
| } Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гун |
| криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табак |
| елици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обр |
| као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде го |
| талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p |
| а породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало |
| ли, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па с |
| ?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена. |
| } Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао |
| о којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала |
| а пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио тра |
| тво.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојас |
| ло се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и |
| них скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џ |
| на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на |
| ову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен п |
| е кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на в |
| га онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад с |
| не и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробиј |
| ризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је тек |
| -тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С |
| рала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим не |
| елу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Ј |
| чишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало |
| арије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пођ |
| тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили ра |
| е. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани |
| града, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило об |
| да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно |
| гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била н |
| ешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, т |
| узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа ви |
| љно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред |
| жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка |
| мети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p |
| S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још ни |
| иш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро |
| појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у д |
| - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се п |
| равили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div |
| о знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она п |
| И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Тв |
| ако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног |
| авно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчиде |
| бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била |
| ен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и |
| нили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затв |
| ости да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уве |
| Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одуш |
| срећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје доб |
| метњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и ле |
| с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида |
| а јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма о |
| <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине |
| постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И дра |
| љена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио поз |
| из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету каши |
| с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; |
| ашно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пре |
| <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} |
| Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније укази |
| а.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се с |
| ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под р |
| све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тиск |
| а проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевит |
| ворима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасн |
| давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које |
| о челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један пред |
| ј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, |
| не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико и |
| причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</ |
| } Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем |
| оезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!... |
| алом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, к |
| е.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, ч |
| ша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - |
| су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и стр |
| > <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по |
| и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је вазд |
| округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - С |
| и и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се са |
| >Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на гл |
| рши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и мил |
| , широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала |
| ко јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је |
| бом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у с |
| а старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно |
| ично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних кри |
| досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створ |
| и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко пра |
| благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљат |
| ба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за п |
| ар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На у |
| е нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Са |
| за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из ба |
| х које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не ут |
| уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну св |
| а црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> |
| де није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да |
| лици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово н |
| г.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас |
| волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убил |
| вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бес |
| олицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то |
| а горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и |
| ачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама |
| брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то деси |
| d>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, ис |
| да се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он |
| ку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана зн |
| ол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мис |
| тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то |
| ку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он ур |
| них дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо п |
| од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си |
| има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто |
| е мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жен |
| звија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад не |
| је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео |
| о пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type="chapter" |
| ми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком |
| ишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи јо |
| о од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију |
| ара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва |
| че од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> |
| илош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав |
| м да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо м |
| а као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику к |
| кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} |
| ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у бра |
| ом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напор |
| бру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} А |
| а мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створим |
| тварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title |
| жило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно |
| онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане< |
| ких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто |
| емић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био забор |
| било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Мило |
| ашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину |
| љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у час |
| ечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, |
| и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама з |
| ј очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из |
| претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зор |
| ежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, |
| ежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, |
| ј је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p |
| никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли |
| је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учиње |
| дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време у |
| S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друг |
| учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове спо |
| } Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави |
| н густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво |
| прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опас |
| означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је |
| е ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвов |
| за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није |
| о је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је |
| види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" |
| н пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је пре |
| "182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили к |
| ав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} |
| иш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу |
| нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се воли |
| што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју ос |
| што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жу |
| ик <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, |
| убима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице |
| hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднар |
| екивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је |
| била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости ко |
| е, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је |
| исте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, ш |
| же обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које ј |
| и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и стр |
| ата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким |
| {S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се узд |
| лош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, |
| амоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у |
| свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, ј |
| у звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови |
| ајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки дале |
| аја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелиге |
| е један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у мла |
| једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланен |
| Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да п |
| је био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има |
| више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} |
| н не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још |
| ј.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штамп |
| <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били |
| равали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показив |
| у од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом п |
| а, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади чо |
| су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је |
| дно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види |
| говани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, при |
| упи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi |
| ран од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за конду |
| о од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву п |
| је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким пр |
| >Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао |
| се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утеш |
| </p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту ул |
| </hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с крај |
| оји је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} |
| добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и н |
| ислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним пог |
| прије пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мер |
| вао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао |
| а тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је |
| вој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских |
| рз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрл |
| ка завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом |
| занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па п |
| аже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђ |
| ђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у |
| о злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хт |
| >Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко мож |
| - Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{ |
| викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p |
| дговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и |
| очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати |
| овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити |
| , чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече п |
| о оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Жив |
| г дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и |
| мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствар |
| веде сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p |
| у се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, |
| их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш к |
| јима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, |
| аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из ми |
| кидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопшт |
| нтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају таја |
| могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет позн |
| ћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је за |
| које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље |
| ају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања ст |
| им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила |
| се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све шт |
| ли оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно до |
| пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толик |
| узију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљ |
| даве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава |
| орио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, |
| који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div |
| љина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке |
| е одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргов |
| вршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S |
| али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто ви |
| имају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.< |
| вече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била с |
| пектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклон |
| д Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} |
| а собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <h |
| ју нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{ |
| у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не |
| И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не |
| е.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим велики |
| зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та |
| пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у |
| <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Заш |
| се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> < |
| виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хт |
| као на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извал |
| ало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, г |
| ила у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом |
| е ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечно |
| жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју из |
| илош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{ |
| сти и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са |
| гонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасј |
| ри.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућ |
| кочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад |
| у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећа |
| озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина |
| ио начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртво |
| ј, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, |
| ћемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јо |
| ен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако простр |
| з Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху |
| S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима |
| ладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али |
| еки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, т |
| је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, црта |
| ан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| го молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао |
| ош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно |
| ену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу |
| ио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма |
| вечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање |
| о чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> < |
| глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су |
| изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачун |
| више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов к |
| ико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, |
| месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежност |
| ји је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнил |
| дера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз |
| су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још |
| оравио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно.. |
| ебало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што |
| орћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. |
| <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђ |
| мци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се |
| трпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{ |
| је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелник |
| штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола |
| .{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге |
| осадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p> |
| и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том трену |
| западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколењ |
| десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну с |
| а ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада пла |
| иких карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили по |
| е су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галериј |
| све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне |
| пено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, |
| > <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разгово |
| њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом. |
| мни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом |
| р људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вар |
| а деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Некол |
| биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није р |
| у.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Ф |
| и ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких дав |
| ну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, |
| р не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела д |
| су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечано |
| висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машин |
| слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматр |
| ивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; ко |
| , и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичу |
| и за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник ви |
| неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом мал |
| у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет |
| ао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодеј |
| > Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још |
| врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледа |
| е наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом |
| овима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} |
| <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свем |
| вити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележил |
| олте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола |
| сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина |
| лих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала сп |
| о живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, |
| вано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко че |
| врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку |
| црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светло |
| де, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на вре |
| ног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне |
| аивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зо |
| ушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња |
| у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час |
| е црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу |
| очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне свој |
| ући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније |
| била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под ови |
| ајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топл |
| ло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од буду |
| су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво |
| дан нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цеди |
| рхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, |
| ушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог |
| колико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним |
| рели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново |
| ре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црн |
| и насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било |
| а, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала |
| н склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укоче |
| </p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једни |
| ављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су |
| нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору прим |
| од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица ос |
| ју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути. |
| црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; |
| одинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје би |
| ане својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="1 |
| чи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила мл |
| блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе |
| е без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и там |
| не и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слобод |
| не способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од та |
| школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђе |
| де су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Свет |
| са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</ |
| млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога с |
| оред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муч |
| S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удв |
| и су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаш |
| раљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно о |
| орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада |
| утећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој |
| у.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па т |
| уди који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</ |
| а робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Поку |
| е јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општ |
| о мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих. |
| сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе |
| па.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и на |
| е путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и б |
| ле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале пра |
| ао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из ј |
| Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала |
| је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним је |
| МНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно иза |
| ао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила н |
| ише силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се прави |
| лико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамн |
| ла му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њ |
| њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} И |
| ни нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је би |
| нски робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само јед |
| д би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да шт |
| </p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко |
| се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - |
| и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штр |
| КА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући пре |
| е су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сак |
| можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућен |
| S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и |
| са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети о |
| сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непр |
| х усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац! |
| S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоћ |
| } На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали |
| кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, |
| Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, |
| евојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад |
| шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Так |
| зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прска |
| тке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намешт |
| веса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око глав |
| p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели з |
| ио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатл |
| од немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедере |
| чину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је за |
| ивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> |
| ом собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са |
| да и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупн |
| ма на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момак |
| тићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко |
| у који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје |
| ети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш јед |
| ети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш је |
| бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе |
| у са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах в |
| а додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би |
| <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и праз |
| Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, са |
| к кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је |
| И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави. |
| више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лет |
| из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде |
| мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао |
| ла у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још |
| /p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> |
| е.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и н |
| <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још |
| такмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике |
| ако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујиц |
| и су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али |
| авио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те в |
| е то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, њего |
| и, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S |
| ићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, |
| ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кра |
| мо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S |
| озове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога м |
| на не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> |
| чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, дру |
| д кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца |
| ју изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је |
| сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувш |
| чевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му |
| е и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} |
| небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> |
| орка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен де |
| ум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мисли |
| оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> го |
| је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови јед |
| азумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја г |
| поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле |
| зали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шу |
| још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим т |
| трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој при |
| а рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се нави |
| ле какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - |
| е те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан. |
| али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке бл |
| од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мо |
| адам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> |
| ковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} |
| ује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плес |
| троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца |
| ка и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говор |
| p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Изви |
| виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требал |
| /p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног пис |
| у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубомо |
| пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у |
| аћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n |
| си да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} |
| е збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода< |
| а се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. |
| сти и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутра |
| и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} |
| "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> |
| Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог |
| и нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег за |
| ице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају |
| д корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек в |
| а, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, |
| иваше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али ј |
| ржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њег |
| на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пу |
| рске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царинск |
| <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Посл |
| во.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фот |
| и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао |
| га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст на |
| <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала велич |
| него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао |
| у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вр |
| није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да ид |
| попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отера |
| на?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрег |
| о какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави |
| тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте |
| ћи свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из |
| дним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућн |
| м очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су |
| мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> |
| ко било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега |
| оћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је |
| зе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа. |
| а игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. < |
| подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су зам |
| ли два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p |
| људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> |
| е дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окр |
| вовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, д |
| е срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љу |
| ло против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</h |
| Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово |
| бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, ме |
| и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дође |
| лике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз н |
| >.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S |
| и је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у в |
| ирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умива |
| ијатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: кабот |
| одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад |
| опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било ве |
| а те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао |
| гла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те. |
| ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} |
| ге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетк |
| о ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту м |
| тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао |
| обијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који |
| ла својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како |
| ад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја им |
| познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не б |
| > <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украс |
| бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за |
| утом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, |
| су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трз |
| га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Се |
| - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и т |
| о кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су |
| гла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов |
| је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић |
| чена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош. |
| измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвоји |
| још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и |
| рти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући п |
| изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне |
| Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и глед |
| ити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на |
| а позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала н |
| аљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му о |
| у и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула д |
| а сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о в |
| едним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се |
| вом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовим |
| к... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново |
| ивало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир. |
| , па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве ре |
| а, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је |
| жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} С |
| вога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом ранд |
| а ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске |
| м су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар д |
| .{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не |
| о узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гла |
| коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p |
| - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</ |
| едан велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној |
| ану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за |
| S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју м |
| слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књиго |
| да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан |
| за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствени |
| го.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена |
| .{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи |
| S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окреч |
| ртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, |
| зненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} О |
| - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} По |
| одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се |
| исли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не |
| ила на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем. |
| ? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је |
| ћ је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао как |
| би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нам |
| што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени тр |
| егледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једн |
| воје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> |
| он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и |
| <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег |
| ао јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и му |
| меде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и го |
| чито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долаз |
| , вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички тре |
| еговим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољ |
| пе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb |
| оса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по ово |
| ане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се |
| езмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у ти |
| у повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног бле |
| к се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети |
| {S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш |
| ирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} |
| Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред |
| у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смеј |
| ћања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осет |
| тва, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без |
| една група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су с |
| да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Ов |
| ошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржав |
| о је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на с |
| умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве став |
| себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри д |
| S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chap |
| ликом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - |
| шким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: |
| , гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у |
| рдо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здрав |
| тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегули |
| ез дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер |
| У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи чове |
| елу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> |
| сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже |
| ће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title |
| Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништ |
| - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже зав |
| га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и бол |
| танак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена ус |
| ас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад |
| ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се ов |
| ожено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано |
| ове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и |
| м Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начин |
| није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних |
| еш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интерес |
| ри:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, |
| е се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је т |
| ук до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, |
| рудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?... |
| - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код |
| а, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подероти |
| љубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је јед |
| > <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> |
| зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису м |
| и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљен |
| пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, теши |
| i></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот |
| јети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, |
| а, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb |
| и, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} |
| ли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{ |
| > <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</ |
| ило да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} |
| рити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот |
| /l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ |
| ад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песни |
| је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{ |
| и ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терал |
| е, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво к |
| ало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да из |
| ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се |
| ина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, |
| г кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, П |
| брода скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и о |
| а самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у |
| светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сун |
| у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb |
| легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер са |
| е Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - |
| вским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржа |
| ли смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми д |
| а се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{ |
| иш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље ниј |
| 4 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искида |
| p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, |
| е, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које |
| хлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у |
| ло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио про |
| } Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдар |
| се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљење |
| ирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштају |
| несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбри |
| ике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали с |
| .{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош |
| спод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да |
| оста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу |
| овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те с |
| ви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде квар |
| јали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{ |
| оручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својо |
| ртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фа |
| еског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске кар |
| ери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а |
| орком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ с |
| г друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; |
| разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим т |
| ек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво м |
| јајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић ј |
| јно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику је |
| а са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у |
| ара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој |
| оменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је св |
| други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и реш |
| увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у |
| дан јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више |
| ла се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка б |
| >Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место |
| ли већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељ |
| поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли |
| > <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан |
| ило му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова |
| натска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Ина |
| {S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио |
| о овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свиреп |
| > <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p> |
| јама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том трену |
| а и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лу |
| r" xml:id="SRP19100_C4.7"> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соб |
| er" xml:id="SRP19100_C1.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису зака |
| er" xml:id="SRP19100_C3.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било ти |
| {S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо |
| својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, н |
| у ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. < |
| Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </d |
| и сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гест |
| орити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи ре |
| ученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њен |
| мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - |
| оше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их |
| на, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тр |
| ре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца с |
| љуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у сво |
| /quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ |
| ов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганск |
| лико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних л |
| на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> |
| шева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредно |
| <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмл |
| , с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} |
| плим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе |
| ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се ву |
| из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и б |
| и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толик |
| х мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије |
| брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сиј |
| како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изн |
| ију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник |
| и пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} |
| у и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, |
| румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ |
| рда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њ |
| {S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је по |
| де. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвен |
| у што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Пре |
| </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај р |
| сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала |
| ead>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима сил |
| а госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да |
| еца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле ј |
| еко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, ос |
| провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и д |
| ао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго п |
| ороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, реч |
| дарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> |
| i></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће п |
| ем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила к |
| се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гл |
| госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из ко |
| ца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друшт |
| жа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а |
| се пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је би |
| о јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} |
| дну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову |
| о отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила |
| полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми нек |
| етају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајк |
| се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазн |
| > <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади пес |
| ко деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад см |
| илошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда |
| на и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команд |
| >- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S |
| јке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које нос |
| ути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћ |
| а плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је х |
| подин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се нај |
| јка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју ј |
| ка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћер |
| d>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S |
| шио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та |
| , док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеж |
| заћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош |
| трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окр |
| а Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске |
| ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зо |
| вајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошу |
| у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док |
| и се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју |
| >- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је ч |
| требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... |
| тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута |
| је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког мес |
| и циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, кој |
| у.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже |
| јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се остављ |
| у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојк |
| ки посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... к |
| ила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћ |
| северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, на |
| еме угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овд |
| ри, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког таја |
| ржави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба |
| им уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама |
| вну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали |
| са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни |
| Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њ |
| вет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризо |
| у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мрша |
| ато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе по |
| {S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја |
| хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прсто |
| , шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се |
| питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз |
| вку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљи |
| ајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла |
| хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја во |
| унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње с |
| и да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош |
| њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина с |
| амишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не о |
| леди прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо |
| да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприлико |
| ис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зо |
| догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је мог |
| рђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се |
| је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, |
| цију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњ |
| које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из бел |
| те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да с |
| ни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љу |
| ње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S |
| ршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради |
| тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - |
| магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и с |
| оса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватр |
| рљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које |
| становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног к |
| Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у с |
| и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај жив |
| и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се с |
| је дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, п |
| иналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле |
| младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, |
| крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} |
| мић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих |
| оград, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, пос |
| пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове песме б |
| тале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и |
| а.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без |
| леду девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ов |
| у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мрт |
| едно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - |
| а.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издиза |
| еним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех |
| стивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив о |
| вај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Т |
| к је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. |
| кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{ |
| </p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећај |
| жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и |
| моћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на ди |
| еђу две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савија |
| сред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је о |
| ао да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају по |
| ух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја |
| млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао |
| цепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће г |
| ознавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултет |
| ко то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учини |
| ко мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај |
| свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу |
| него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</ |
| последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се о |
| онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебича |
| вала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је пр |
| Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег бр |
| али по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочано |
| оли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не м |
| лео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је треба |
| вршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима тре |
| ех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које ниј |
| них Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.< |
| стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за в |
| да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе. |
| упила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и |
| латко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољуб |
| запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задр |
| мети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше п |
| ражена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозор |
| мић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомис |
| лом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и ње |
| му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане |
| ритискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је сврш |
| тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Б |
| мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморни |
| амисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А |
| алом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, |
| ли замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге |
| и, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму же |
| а се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад н |
| инки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила са |
| ј невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Бо |
| од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су ро |
| ави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је |
| ош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи |
| брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јетк |
| ођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па с |
| је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли |
| прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој |
| ред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота |
| >Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ве |
| , клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамо |
| омени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао о |
| <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да |
| адник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није |
| оравио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали |
| начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренут |
| ко се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за |
| ив бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу ко |
| о, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него |
| му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећ |
| дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од |
| у дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу. |
| ћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепото |
| н.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунц |
| од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег |
| игне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне зе |
| ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе ж |
| - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} |
| кох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли |
| > - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </ |
| мо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и |
| у нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, |
| телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се |
| рм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ов |
| ео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја |
| удеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје во |
| овости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја с |
| а знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Нап |
| бом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Из |
| ли на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпу |
| о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза |
| тиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми с |
| т.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одго |
| ш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је забор |
| да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи |
| и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си ба |
| Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Ј |
| е могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код кућ |
| то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него с |
| све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} |
| суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, м |
| ворио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си наша |
| сто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} М |
| кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади |
| д?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, чов |
| S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} |
| драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја |
| знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута ј |
| поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љ |
| о...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије го |
| зорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио |
| а је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те бун |
| реме је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p |
| алности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну. |
| Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки |
| ак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да има |
| ода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су |
| и и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставит |
| У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна." |
| но што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбу |
| тне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- |
| волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе во |
| :</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гл |
| едан јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да |
| - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то |
| но срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум брез |
| гетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, |
| ага, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада |
| што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти катка |
| се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да |
| е.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Прот |
| твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико |
| м великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> |
| о и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва о |
| но га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он ј |
| чала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништ |
| це све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела тв |
| оложена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљен |
| у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када |
| цирске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} |
| да, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати |
| љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несре |
| ог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ј |
| и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад |
| и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад |
| а, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна |
| како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја |
| м целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, |
| драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па |
| <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости м |
| нутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код |
| n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људ |
| што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Поне |
| та ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{ |
| тезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p> |
| о пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само |
| Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго |
| S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла |
| раги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и м |
| мо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај |
| и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало |
| њима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и за |
| т појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће |
| .{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта с |
| имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад |
| ну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{ |
| о!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан |
| требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</ |
| ко да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног |
| S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да |
| у децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Как |
| и нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек ко |
| </title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио |
| Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?. |
| р <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хт |
| > <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, |
| све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у ме |
| се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> |
| , ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други н |
| и, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју |
| ло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у њего |
| Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на |
| и проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb |
| .{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани? |
| ам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем |
| ну мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - гово |
| кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, ј |
| че га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репорт |
| и...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама. |
| е га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари |
| јка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</ |
| > <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одвра |
| - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зин |
| ица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је п |
| кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју |
| е маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - О |
| оба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама кој |
| е буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад с |
| - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао |
| о са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.< |
| Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S |
| вог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку |
| о заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и испр |
| онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме |
| лим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} |
| лим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосно |
| ла.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пу |
| амога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пус |
| самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако |
| о, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну ви |
| фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бист |
| огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу де |
| као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала |
| У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене проз |
| трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Је |
| рисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски |
| аздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и |
| але се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњ |
| оје су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек |
| вљу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој |
| и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и устав |
| долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних |
| По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који |
| се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је |
| ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, к |
| /p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном |
| њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у |
| маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини. |
| тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе ру |
| није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, |
| ротивило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На з |
| текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву. |
| ле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући |
| када пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека б |
| S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри п |
| ице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очим |
| ем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је д |
| ажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађе |
| прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна миш |
| г јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар |
| на, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово тра |
| ри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја у |
| ио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети |
| </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам ве |
| све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то ј |
| то више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198 |
| ан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у |
| Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - |
| и од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срц |
| ђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ак |
| ње: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се ве |
| маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи |
| а један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио ка |
| отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да |
| земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, т |
| оста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p |
| фолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње п |
| вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог |
| убац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљ |
| пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова ни |
| њу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и |
| ра у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата |
| гон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза |
| ије откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, ма |
| обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели |
| > - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад и |
| није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су п |
| ице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове ку |
| ешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Њ |
| вана и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављи |
| у биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији с |
| и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад с |
| браза као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; н |
| среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај |
| те, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежев |
| </p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који |
| рна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ |
| један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претста |
| Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да |
| у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовим |
| и се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обв |
| /p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним уд |
| Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, |
| воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господствен |
| љу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и |
| вожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим |
| д сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости |
| нце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} |
| них електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</ |
| љиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} |
| е се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али |
| Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од |
| ци?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{ |
| е, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам по |
| траст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло |
| требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> н |
| тида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране р |
| оправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом. |
| велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура н |
| а какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са др |
| уклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави ибе |
| о сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Рим |
| Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p |
| адао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрат |
| чно пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим из |
| ут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасј |
| су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а а |
| или на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и |
| , љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застај |
| рке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и |
| једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом зап |
| востручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} |
| адрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152 |
| она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107" /> <div type="chapter" xml |
| д својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са |
| је могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов |
| сећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго |
| 43" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове в |
| напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ст |
| {S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{ |
| а и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и |
| лу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели |
| златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним сти |
| у се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио |
| м...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се |
| рема тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је о |
| од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срц |
| врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело пр |
| љске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног. |
| ољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног по |
| питају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њихо |
| .{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његов |
| на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала |
| S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У |
| рећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог |
| а... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> |
| другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кад |
| ром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири |
| камијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је |
| .- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној ш |
| грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико с |
| иња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто |
| омрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живи |
| старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његов |
| одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили с |
| } И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на дв |
| вне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо |
| само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике |
| во један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је |
| га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што |
| авне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна |
| омношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник |
| је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију |
| које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост о |
| строфа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Без |
| а се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне пр |
| ка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Рад |
| говору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чини |
| пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да |
| мисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му |
| те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му |
| у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим другови |
| екша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да |
| купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> |
| аспоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто О |
| , руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене |
| Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек |
| трије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад |
| ут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист |
| својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигу |
| сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе к |
| е кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је ув |
| нара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао но |
| је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему виде |
| ине и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да |
| огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе |
| лош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце з |
| д меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, |
| <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умет |
| и мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, т |
| м.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос оног |
| нзија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" |
| од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} |
| а се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, |
| осило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кр |
| ољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} |
| гибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле ду |
| г гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосн |
| ед ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јо |
| о само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тр |
| аја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не |
| Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... |
| руга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> |
| зивају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који |
| зивају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних пас |
| ко сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији ј |
| , као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка |
| ренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намешт |
| ли за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство б |
| Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама. |
| ет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би |
| спођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у |
| није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвај |
| близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој поз |
| лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кес |
| и други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ов |
| b n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могл |
| бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно др |
| на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском ст |
| ица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош |
| ке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени |
| ав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога |
| на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и |
| мице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике сло |
| лазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљи |
| ора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за дру |
| не на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су г |
| жариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљен |
| су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко п |
| ве радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села |
| Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> |
| е без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живо |
| ам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих б |
| } Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих б |
| оца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици с |
| еки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, буд |
| т неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се ис |
| астована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се нес |
| ви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моме |
| ом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивал |
| вну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгле |
| их фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а |
| корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бри |
| били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су |
| ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет к |
| Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић су |
| година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који |
| икодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су |
| е, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Т |
| зала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима р |
| оплота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са |
| г да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране по |
| ане погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, а |
| и вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика раз |
| рављају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она б |
| ло помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико п |
| а, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна |
| разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице |
| овао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и заг |
| рнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позор |
| а.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селе |
| испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је |
| све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на о |
| У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су с |
| е, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трг |
| е песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мад |
| азеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се |
| нуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког |
| лила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанств |
| ена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава н |
| м ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред св |
| први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом в |
| мећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће |
| коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њен |
| е парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје он |
| пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и |
| ја драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна дра |
| , бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искре |
| о зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У то |
| ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чиј |
| огледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују |
| у, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зо |
| у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник уши |
| а у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко д |
| веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упит |
| лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} |
| развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успе |
| десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распре |
| врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики |
| чина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усан |
| илош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они |
| она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, |
| слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног |
| е они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој ве |
| анатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те ј |
| авао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, н |
| жи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да б |
| тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа нег |
| затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа ко |
| угиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у |
| арала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између |
| мима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет |
| <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још виш |
| јене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> |
| ну. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаки |
| ке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио је |
| је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се пр |
| амо двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискуса |
| стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разго |
| жи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разгов |
| ече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> |
| х. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе |
| /hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговар |
| се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се |
| ни с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.< |
| гу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветова |
| на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким ог |
| се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим акти |
| и себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и |
| како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих |
| хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали |
| д при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот |
| а би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не |
| ша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ |
| о их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту |
| арног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка сврши |
| скусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да ј |
| вота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, прете |
| запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала дв |
| е априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} |
| што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа |
| ао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали |
| .{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлин |
| аступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмеја |
| ветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} |
| Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} З |
| S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, |
| твари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладни |
| утин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ћ |
| тварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и |
| .</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, л |
| ако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом |
| ликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољ |
| асте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и милов |
| какав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, |
| ена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, |
| о место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си ве |
| и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко |
| ом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљ |
| ла јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појав |
| је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, |
| > скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова рад |
| а је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи вазда |
| м и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} |
| ум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.< |
| остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукл |
| ску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и пу |
| свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столиц |
| арушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на |
| т бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу |
| предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, |
| јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где |
| његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место оду |
| љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>С |
| љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон |
| он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао с |
| Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Ал |
| ки диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за |
| е играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По л |
| вој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} |
| , огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</ |
| биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док |
| но ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било с |
| ари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту |
| т <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се ле |
| Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћ |
| илика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни |
| ао див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом беогр |
| ошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле |
| на светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S |
| а провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотск |
| да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер |
| ругим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} " |
| о се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара |
| варити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Т |
| рају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да |
| } Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који др |
| раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне же |
| расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у св |
| болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој |
| но у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе ј |
| орме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на |
| зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кр |
| иру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да |
| м старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, |
| ушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље |
| предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то н |
| ошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на ду |
| ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на |
| чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <p |
| или рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније |
| и сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је ди |
| елиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Ду |
| јну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударал |
| елу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи |
| ајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадн |
| какала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао |
| и, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дуна |
| и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се |
| /p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што ст |
| у срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није им |
| у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију |
| а.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана |
| во одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек |
| ј трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне |
| , овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњ |
| е прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гом |
| ним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обас |
| сматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде крета |
| </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог |
| ен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад |
| и ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби |
| и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Н |
| чки и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у |
| на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омрш |
| подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отв |
| што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је ле |
| , како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, п |
| дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, о |
| n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} |
| вори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што |
| ка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не |
| е питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже |
| ђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сет |
| се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продуж |
| бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле ви |
| ува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику |
| тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и |
| ријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - го |
| пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и нес |
| е због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало проду |
| о и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и |
| ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око |
| знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p |
| , завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свак |
| ји је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда |
| {S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је |
| ички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у |
| е може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добр |
| мљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности. |
| о и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често п |
| до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а ж |
| нергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, п |
| осподин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста т |
| ше појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</ti |
| ком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и |
| ижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам |
| асејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је не |
| у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу м |
| ега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најс |
| у драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је т |
| ај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша на |
| , бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb |
| гано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веве |
| шле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо прек |
| ом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибиј |
| ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени.. |
| на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. < |
| а.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и поме |
| о се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пит |
| : да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу |
| Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе. |
| ра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и иск |
| .{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког на |
| ре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title |
| кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да |
| ју болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у мес |
| нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Уста |
| иш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за др |
| пљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толик |
| дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са дево |
| али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да по |
| и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво г |
| додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, |
| раве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које једа |
| ије могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који |
| за се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубав |
| шевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао г |
| хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки |
| мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено ј |
| , реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми |
| ако је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми пр |
| Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остал |
| и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом |
| им образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{ |
| наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо |
| а нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} М |
| дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале |
| , извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се у |
| те ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не за |
| је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње пров |
| д састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цр |
| у му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти д |
| ветле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, |
| им годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ва |
| пуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се |
| ије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} |
| а те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијам |
| села, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то |
| х брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смет |
| д све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад |
| је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назад |
| ва земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади п |
| .{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није м |
| решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Мил |
| ко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро |
| овања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи к |
| твар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кр |
| ше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам с |
| ред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напр |
| на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} |
| нијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у < |
| о у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђ |
| еси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, ал |
| икице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} |
| гле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав |
| ила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише вр |
| p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега па |
| тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му |
| и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насу |
| није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, |
| рио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепави |
| душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај |
| у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као |
| ћао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По приро |
| са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шт |
| ка.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле |
| ди, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство У |
| своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена |
| каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; уз |
| пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим см |
| едајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину |
| метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош ј |
| богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, |
| спод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескра |
| p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с на |
| обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си т |
| ала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине |
| те ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} |
| вима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео |
| је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што са |
| говог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опе |
| е.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене број |
| и била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст |
| коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} |
| p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} |
| ене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих теб |
| ла на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртан |
| тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављен |
| који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо |
| ињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.< |
| о с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, |
| смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> |
| или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена |
| де је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њим |
| . и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до ра |
| је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} И |
| меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, |
| овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, нар |
| чене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} О |
| дан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах |
| его машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очи |
| у спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је |
| ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки п |
| лош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га |
| дан згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у ис |
| је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p |
| жеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших |
| ко је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних стале |
| твеног уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милош |
| ко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека дру |
| узу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се |
| есма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - По |
| песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред |
| ој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} |
| S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени |
| ј је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код ж |
| , војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скром |
| ти и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају |
| чке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је |
| ивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зорк |
| дна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазат |
| е.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену |
| се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... ш |
| Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног распола |
| се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту им |
| <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, |
| у, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, |
| м био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош |
| ош једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред |
| ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш |
| има.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти |
| га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, |
| у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у |
| , а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} |
| Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи м |
| ађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући по |
| ошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако |
| жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без ве |
| трани видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> < |
| а.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је р |
| вну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти |
| <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Н |
| на има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, ад |
| и само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се п |
| убавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витк |
| ко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна |
| и гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био р |
| аборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад |
| ше томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су и |
| и на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате ни |
| и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју |
| век поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју |
| фу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.< |
| {S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накриви |
| ко витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мал |
| шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о то |
| уарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није и |
| шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али |
| је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куца |
| и слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S |
| ио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти |
| да. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p |
| е превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се пре |
| изао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког др |
| мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од кар |
| м потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се ј |
| i>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нек |
| римећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђ |
| м, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - реч |
| >ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} |
| и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - |
| угој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић н |
| Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић ниј |
| су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То ј |
| дмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{ |
| ено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и г |
| а накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да ни |
| џике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршав |
| Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солид |
| је је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p |
| т.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја. |
| о после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опија |
| еза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S |
| објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да ј |
| социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмет |
| вао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> |
| ојеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков. |
| бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на |
| да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољ |
| чисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису |
| си.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, л |
| го наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срц |
| његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - |
| јбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пр |
| иси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На |
| ким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за |
| живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама свој |
| ву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром |
| дећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{ |
| и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се |
| е свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се А |
| алности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је |
| шна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене пос |
| кања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих п |
| о се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пенз |
| лом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један ис |
| АН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{ |
| а посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има |
| } Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, мол |
| идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - |
| воме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је |
| град и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драг |
| ан прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију |
| аго на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би ин |
| слио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школск |
| о је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотера |
| да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са за |
| он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренута |
| вршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесет |
| пита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш к |
| је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сма |
| азирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништ |
| ао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пус |
| Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и н |
| и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази |
| ета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. |
| што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње |
| пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'т |
| ином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изра |
| у јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје за |
| да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захв |
| н.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненад |
| га девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће пр |
| ницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све плано |
| Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо п |
| бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају |
| ови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Гд |
| з опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати |
| њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разум |
| ча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказ |
| Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> |
| аности.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у ов |
| три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности |
| колико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом |
| је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта |
| ме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у |
| и постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали пр |
| т и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора. |
| . </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p |
| је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; |
| свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима т |
| је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је |
| е, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може |
| рила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S |
| не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калд |
| тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на ш |
| а плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док |
| 92" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Да |
| > <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих |
| Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у сусе |
| прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка д |
| ="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза ле |
| матрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет |
| лу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једн |
| Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на |
| ан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још кој |
| 19" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мис |
| био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка прона |
| нима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуд |
| у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад б |
| е, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их |
| а је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташ |
| а.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбо |
| ска, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за талена |
| има не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова |
| периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека |
| а деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S |
| от сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом обр |
| дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су |
| д њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми |
| у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда ку |
| господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити н |
| едничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у с |
| и.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мисли |
| х друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, кој |
| лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} |
| р ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао |
| р ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао |
| а и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на тре |
| дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, к |
| ко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није |
| вилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником |
| ињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем циган |
| на.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе шир |
| на рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубо |
| од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је би |
| м да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Моск |
| , ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станиц |
| ека; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Ка |
| веће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: |
| димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљ |
| тних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама о |
| руштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Моск |
| које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и по |
| налне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, к |
| ао да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је п |
| .</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче |
| два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се пор |
| м!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - Т |
| хвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не |
| јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду О |
| мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по |
| /p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за |
| ске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског б |
| много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Зб |
| егне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешт |
| о нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров |
| ш се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и |
| јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, |
| верским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није п |
| њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици |
| его да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, |
| ушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у каф |
| а да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и не |
| ко га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га ј |
| } А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру н |
| се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> |
| лашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од |
| > <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај |
| е спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога |
| уланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром ап |
| напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више ни |
| улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око |
| оји је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка с |
| .{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..." |
| о најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом о |
| ана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, |
| д се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} |
| згледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потр |
| е примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко |
| до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео |
| вила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обас |
| /hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би с |
| > <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не п |
| тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли во |
| Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - |
| вонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли |
| треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш око |
| емо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би по |
| ије умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S |
| у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прош |
| волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје |
| ко сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред |
| одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љу |
| могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а ув |
| не која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карт |
| и врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу |
| натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одуше |
| ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, кам |
| испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су ста |
| о од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допад |
| погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пу |
| itle>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанс |
| сани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је |
| ти сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од ме |
| пе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне д |
| > <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет |
| ута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, |
| прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљ |
| <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи |
| ице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</ |
| и.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале |
| замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад н |
| упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: |
| е себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати |
| ересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} К |
| оли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - од |
| е осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам не |
| аљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и |
| емић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофи |
| унце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телегра |
| овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је о |
| то! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан |
| у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке |
| > пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је |
| бећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако как |
| .{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S |
| емо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан из |
| добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле |
| Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени |
| ли тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за јед |
| ју, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, |
| >- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону |
| ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топ |
| прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задов |
| у...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при |
| је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево в |
| ез сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пи |
| жем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам за |
| >Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све |
| м улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се д |
| твено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођи |
| помен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољство |
| ра.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали о |
| апољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоск |
| арочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним на |
| у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S |
| Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{ |
| ћајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - |
| илично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка |
| раг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде д |
| д пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клуп |
| ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добр |
| хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на н |
| ад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа |
| ако да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја са |
| онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер |
| ћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не р |
| ез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како |
| љна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зара |
| а вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло с |
| наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и ка |
| pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </ |
| евер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на |
| ене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је |
| јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваро |
| , поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса д |
| емамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{ |
| пе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Бе |
| асан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срц |
| а чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и |
| гућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с |
| з прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тр |
| је другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је ба |
| ђени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и |
| јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лак |
| о, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} |
| не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо |
| Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је |
| и смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише тр |
| ко да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо |
| .{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - |
| ења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лоп |
| .{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо |
| да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје |
| ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав г |
| је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут |
| p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је |
| волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу. |
| на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу |
| лала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="16 |
| , али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински р |
| p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели |
| орили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих |
| <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чуд |
| нак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце |
| и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било д |
| отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи |
| и за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Бе |
| Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или б |
| е војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је |
| лачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на |
| по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дун |
| самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љуба |
| и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> М |
| и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници |
| Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по |
| давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласо |
| ча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На |
| ти мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као не |
| , уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар |
| <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на ови |
| издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> < |
| у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ства |
| целарије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учин |
| ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу. |
| тину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} |
| ила добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се боја |
| овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили. |
| е било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бе |
| врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт |
| анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{ |
| м, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њени |
| м колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља муч |
| век твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пун |
| о мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и |
| и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презира |
| ва.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна |
| ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо с |
| да изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се о |
| аском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један |
| лико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачу |
| head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Д |
| ема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се |
| ка што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу |
| Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла |
| шиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха |
| ан на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| езулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, б |
| м би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спе |
| ш црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела ц |
| гледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима |
| гледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад ви |
| ети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, |
| ао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од гл |
| ли самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани п |
| уша се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињ |
| ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се |
| ама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењаст |
| елено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће г |
| од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни м |
| ати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са ж |
| загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљен |
| се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који |
| бацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - глас |
| вољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места |
| на више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и |
| његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљив |
| писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог |
| ју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расу |
| Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хо |
| глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска г |
| ретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појед |
| квену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом |
| ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба. |
| p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи |
| здавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и пл |
| је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба би |
| слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и |
| следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне |
| - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си у |
| .{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и тр |
| ји долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и |
| тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопи |
| загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, |
| у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више |
| ептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испр |
| међу два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у жив |
| {S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Ми |
| и отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{ |
| .{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још ле |
| емено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И |
| овор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, заса |
| То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива и |
| о њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природ |
| обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, |
| ка наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, с |
| а јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних на |
| Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвоје |
| вица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, ка |
| у.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног те |
| ам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и друг |
| па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени пор |
| ти писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала |
| к, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца ср |
| ала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски |
| p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силази |
| е.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљ |
| и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се |
| ављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кр |
| коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво др |
| ји су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљо |
| зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на д |
| прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толи |
| ао зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} |
| хвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p |
| атерија, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и с |
| p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се |
| ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима |
| још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из ко |
| ајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади ц |
| ке тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њи |
| ареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака ово |
| водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.< |
| лу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост |
| око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у |
| се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је |
| Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна кра |
| тну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А |
| тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена |
| ви кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије о |
| се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове тре |
| ...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла |
| </p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну |
| поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле |
| лази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и |
| и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободн |
| но звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обас |
| е он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош |
| лазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој д |
| {S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или |
| у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књ |
| небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад |
| у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па |
| и се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жел |
| спуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке к |
| далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - |
| паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и |
| а крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајно |
| век излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div |
| о одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напроти |
| од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом |
| уба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи обл |
| ли нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је |
| вори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, |
| то ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може д |
| ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, |
| коне вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са |
| занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, |
| ка улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 |
| а жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски |
| е може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила |
| сећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као |
| е приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би при |
| а.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај оди |
| ве више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крв |
| два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва пром |
| ш се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зе |
| ец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по |
| и љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њег |
| иотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</ |
| кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам т |
| Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу |
| пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајал |
| спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су |
| лош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланк |
| рмирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> |
| есео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешт |
| уо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко оту |
| у, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што н |
| едне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
| од тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсо |
| - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати пи |
| еђу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, |
| уци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе |
| ао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> К |
| о се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном |
| е, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким |
| ош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну |
| есник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце о |
| је се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p> |
| м, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мр |
| а. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум јед |
| е тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која |
| Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би из |
| буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан |
| ун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима |
| он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринск |
| а пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{ |
| > <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је ра |
| брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> |
| ећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши б |
| бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском не |
| , она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један крата |
| а њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су сед |
| старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</ |
| тао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљ |
| p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена |
| </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. |
| ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је исп |
| добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S |
| а позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изи |
| срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове сино |
| свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао |
| ољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватр |
| од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца |
| ава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p |
| итао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори |
| СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте |
| кође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно н |
| же него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле |
| p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узин |
| рада.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а д |
| порода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црве |
| едничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још |
| тљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја |
| после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле |
| ао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао |
| и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорк |
| а.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, пров |
| кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ре |
| наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Бог |
| вом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу |
| видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које |
| тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута |
| визма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном преп |
| што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је њего |
| на тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа |
| Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека |
| би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и м |
| . </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што ни |
| лици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у ње |
| турено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и ж |
| е бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по М |
| ћи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодн |
| је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне ко |
| зор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозн |
| усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врат |
| у те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како тре |
| аму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> |
| лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала |
| <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Гд |
| акрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покри |
| рених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S |
| х одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдар |
| об јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, |
| постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који и |
| широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући |
| ијатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљен |
| од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним распол |
| м готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до |
| у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кр |
| д ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе |
| нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико нај |
| {S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме |
| е до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је прибли |
| више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно |
| S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пиј |
| тала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка дај |
| сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{ |
| ужбу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју в |
| чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих |
| недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто не |
| ном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пиј |
| на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У |
| вен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте бој |
| .{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знам |
| необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини ци |
| коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојк |
| крено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи н |
| било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста з |
| љивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала |
| . како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се с |
| /p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна |
| ветог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по |
| овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S |
| hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе |
| д јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић |
| е кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу |
| } Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити |
| ледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облач |
| са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Г |
| сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане |
| ају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше |
| у бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће с |
| ти поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је |
| своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, |
| чале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола ме |
| вао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као је |
| S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спом |
| Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> < |
| е.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> |
| нсервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко с |
| лим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, оби |
| отиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ћ |
| је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто г |
| <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац. |
| а се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удар |
| у, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требал |
| и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</ |
| ћу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требал |
| путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао к |
| као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи |
| крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по двор |
| ло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</ |
| ићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} |
| ни... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те во |
| ао сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За |
| а тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњ |
| породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песм |
| оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва у |
| ве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала св |
| а, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајал |
| ам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p |
| свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црном |
| ка врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из ком |
| је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити |
| једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по |
| унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху би |
| у.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и пок |
| ете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пус |
| ком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да бу |
| ш није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта |
| а који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кико |
| тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било |
| лош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево у |
| шеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, |
| шевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина пр |
| ранаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину |
| улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузн |
| а.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, |
| бу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и по |
| жавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена |
| тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно дру |
| улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; свак |
| на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она |
| ну са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је неш |
| Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="ch |
| лас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се до |
| дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три |
| > - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја в |
| толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желе |
| и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Дос |
| е човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума |
| се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти дру |
| <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје |
| о да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана.. |
| и нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и |
| ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити |
| офесор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава |
| твари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава |
| остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић |
| остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ |
| есе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана |
| один Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На |
| те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у д |
| м ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох |
| ош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позам |
| администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; т |
| лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрв |
| хо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама |
| дарише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они и |
| во сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали |
| , који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице |
| викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. < |
| те кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и па |
| творен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је |
| груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину |
| а част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> пи |
| тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p |
| емне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра в |
| ијатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, |
| S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} |
| о изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радо |
| ећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на н |
| оти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер |
| Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја |
| ем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело |
| ене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два к |
| тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хте |
| да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S |
| мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно пр |
| ка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те ис |
| затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи |
| ба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неод |
| Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћ |
| е је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја В |
| њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за |
| ина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код н |
| рлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је |
| вљајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар |
| тавило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко |
| ? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек к |
| спођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала |
| му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале |
| Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чи |
| е заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није с |
| ику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја |
| никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{ |
| и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрач |
| у српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отреси |
| ишној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се |
| ма.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњ |
| тити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред! |
| и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца |
| а, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске рук |
| ити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Спо |
| ешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} |
| еца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остац |
| ана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зор |
| е познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, |
| свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црве |
| p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> |
| а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која |
| и су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима н |
| з кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног а |
| у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с |
| разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Сп |
| рила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олист |
| етача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у н |
| редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S |
| лименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пре |
| и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се боја |
| ака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило |
| те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није ист |
| и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити |
| е, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, |
| сно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести |
| то то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други |
| будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> |
| ђу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом ов |
| е био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекл |
| о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајућ |
| И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и см |
| страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај каме |
| јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репор |
| песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и |
| је, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу |
| нци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један в |
| боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења зау |
| тање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим |
| дала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељ |
| ње било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте |
| накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један и |
| е на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао св |
| пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{ |
| им чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим ш |
| убоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, п |
| је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{ |
| м.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се каф |
| оварали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме |
| брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, плано |
| ли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у как |
| другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види ко |
| још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле с |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотогр |
| је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} |
| и ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није б |
| био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вред |
| крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и |
| ш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам |
| де парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне |
| Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва |
| а човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, |
| онио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, |
| чин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ов |
| е на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се о |
| рви мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се |
| ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после овак |
| левао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је с |
| вим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити ве |
| Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> |
| слио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у |
| у на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угл |
| је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је т |
| ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остав |
| сати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће |
| м срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећа |
| спође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се ни |
| .{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила |
| руга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је пок |
| црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загр |
| а, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" / |
| прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се |
| живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе |
| > <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... |
| го чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожн |
| е сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. |
| погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка |
| ши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од |
| > <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим ствари |
| , дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десн |
| на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је |
| вог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала |
| дмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована |
| умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пље |
| стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног таш |
| лицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред |
| и му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - |
| мо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од ше |
| и како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред О |
| ну чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено |
| унце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак в |
| стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала во |
| узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне |
| па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с ча |
| њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је |
| пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај |
| егове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две наму |
| и.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њи |
| ч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та о |
| ра, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а |
| дана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску об |
| тав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао с |
| pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динар |
| свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и полити |
| ез људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чуд |
| .{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају о |
| општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнаци |
| воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом |
| S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намер |
| , будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је |
| ли га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Ниса |
| лим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} |
| з собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и п |
| ежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућно |
| тео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку заг |
| и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која |
| ње пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми с |
| и, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница |
| блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би |
| евни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих д |
| стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно о |
| пшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се из |
| Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загон |
| <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која с |
| век, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети |
| о главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све би |
| зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Амер |
| } Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила |
| њене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да пр |
| ће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују |
| , потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе |
| још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, |
| ан облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све в |
| х зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у |
| е од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало |
| це скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; ов |
| ко познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена кито |
| њости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чај |
| к</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само |
| и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, |
| лости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просј |
| белим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, к |
| аји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали пога |
| врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{ |
| ни други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компро |
| а, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једн |
| се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бис |
| цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико нар |
| доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претп |
| адовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним шт |
| {S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си про |
| ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас |
| виси од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено сви |
| ко мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да н |
| но, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдов |
| отеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издата |
| слим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и |
| далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим |
| напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из |
| опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дуб |
| .</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио де |
| пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне при |
| да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не приме |
| мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три з |
| губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледал |
| је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну к |
| њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говор |
| а осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе раз |
| и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ј |
| и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и |
| шли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Па |
| } Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, |
| вориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна |
| нски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши |
| а Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али |
| се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београ |
| живање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самоп |
| ни, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Н |
| о и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обични |
| ве.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} |
| регоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случај |
| ји и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чуди |
| ће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, |
| а.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе < |
| росто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна го |
| ислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње не |
| е и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинил |
| и се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам д |
| се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје з |
| ости и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, |
| у који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. |
| ећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, |
| а од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добил |
| а задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање |
| , и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна |
| .{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је у |
| живају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме. |
| трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могл |
| свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је |
| и што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и |
| сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Ке |
| ве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва |
| ово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну |
| раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећ |
| , збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми јед |
| ког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око у |
| .{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши пис |
| понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме о |
| а за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговори |
| <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од п |
| авом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове |
| убљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љу |
| ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... |
| јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са |
| , ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави |
| е учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста |
| ла и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја слу |
| естаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме |
| аме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зо |
| огу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро коли |
| своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милош |
| живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га цел |
| и, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане |
| живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у |
| одника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мириса |
| следњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју бу |
| ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и прави |
| ију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани з |
| ди човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Б |
| жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n=" |
| ик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забр |
| лада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи |
| ео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном бла |
| добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању |
| е, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} |
| а мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне ми |
| >Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошл |
| спе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би м |
| пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било изм |
| евана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пу |
| има.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављ |
| ала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас |
| Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{ |
| е већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто д |
| и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у |
| мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја |
| ивот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, |
| другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући речени |
| раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим бож |
| <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Т |
| ад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тад |
| тну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негуј |
| це ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су св |
| хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те пита |
| о дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} П |
| р, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам с |
| ази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене |
| риш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одг |
| ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав кој |
| ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорил |
| у да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S |
| ужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је ч |
| е остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је о |
| S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S |
| раву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, |
| онеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те н |
| дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и ра |
| >Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти |
| , ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не гово |
| смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме |
| ије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у сво |
| е то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте п |
| ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу |
| начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану пош |
| сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анз |
| е се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те |
| бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и н |
| > </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S |
| моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једн |
| манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је по |
| о их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду |
| аве, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играл |
| овећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју глав |
| орка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> |
| ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један |
| ђе, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.< |
| као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема кра |
| да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе |
| е, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те |
| на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није сре |
| Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S |
| си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си бил |
| о тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и с |
| због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дот |
| због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, |
| понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да |
| т, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина.. |
| савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... |
| га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљуј |
| да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја са |
| о мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одри |
| јеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај д |
| скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окруж |
| скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим д |
| } Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лави |
| , и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста ње |
| љеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанс |
| ко не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p> |
| постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са то |
| постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са т |
| и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наж |
| вовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - |
| нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој живот |
| , али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> |
| зузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отвор |
| вног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да |
| просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљ |
| у и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребр |
| храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њи |
| ели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна ф |
| тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему б |
| " /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао ка |
| Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом |
| ије поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без иког |
| а си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мир |
| ушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима. |
| , лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауста |
| велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске к |
| , пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотск |
| аздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети |
| у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју истори |
| о су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори |
| самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за осно |
| ком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био |
| жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на |
| пштинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде |
| који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице |
| да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша |
| дске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихов |
| дирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он |
| е под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби |
| украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само за |
| н женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, к |
| драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, она |
| д се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, ко |
| ије могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - |
| драви, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајућ |
| тним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>зл |
| ђу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пре |
| о ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају |
| у.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби уве |
| е могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој |
| е чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма |
| одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече |
| и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом ка |
| , ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија |
| их уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцв |
| их уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које |
| естл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зл |
| </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што н |
| рчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесе |
| верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хт |
| аст: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко ви |
| мао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p |
| ет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драг |
| тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку кој |
| } Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог |
| едену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb |
| асавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном с |
| руди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринк |
| ка су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова |
| афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пиш |
| мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појав |
| ку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, ни |
| Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његов |
| у савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасн |
| Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја |
| омирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она до |
| бодног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p |
| је, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних љу |
| ла са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још ви |
| ам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви |
| а које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале |
| малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао |
| наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је |
| и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{ |
| оли или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлад |
| же раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја т |
| ју.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{ |
| ји је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрад |
| азеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забр |
| .. како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још |
| од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног мл |
| мога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него је |
| но, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а |
| их као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обу |
| е прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и пов |
| или.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ћ |
| га, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам б |
| љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубо |
| } До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: < |
| дим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима ж |
| е сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, М |
| ећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твој |
| на, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја |
| шу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити |
| ском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ј |
| ском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ј |
| а, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остав |
| двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остав |
| тару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху гру |
| авали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакр |
| о звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић |
| очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као |
| и, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, |
| нало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, ј |
| ћ осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} А |
| ојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави |
| енутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> |
| кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> < |
| опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су |
| и су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним |
| вала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу |
| боко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{ |
| раму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал |
| на.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{ |
| басјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не |
| амољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио |
| ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним пор |
| ју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна |
| више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није виш |
| е опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд и |
| своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драг |
| листаву светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на пр |
| чност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка |
| дице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, ра |
| м је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, суви |
| ашну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позориш |
| љене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба |
| :</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било |
| в човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, |
| сртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му |
| , покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад |
| овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, г |
| у је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чуднова |
| ктор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратор |
| е људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милош |
| болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са бел |
| аки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се |
| томим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S |
| - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија |
| је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркин |
| ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце неср |
| у воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи. |
| орћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на |
| ејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му |
| напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао |
| моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље |
| већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен заче |
| ће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не |
| би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љуб |
| неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење г |
| е смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба |
| како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, |
| нику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих годин |
| ренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голот |
| дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало |
| p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био в |
| > оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе |
| себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је вол |
| ол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом |
| ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну ностал |
| дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме к |
| ол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост шт |
| атељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S |
| ој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је д |
| атској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слат |
| >Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, |
| лу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати д |
| ју ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> < |
| ош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га ј |
| буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; б |
| Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах ун |
| острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се ув |
| /p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје др |
| исмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи б |
| устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да м |
| него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше сна |
| осподине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шабл |
| издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовц |
| главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а |
| се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на је |
| >Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча |
| и неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што п |
| аздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сив |
| лу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену п |
| И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао кап |
| } Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врста |
| , прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке ј |
| е јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седниц |
| ије знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе |
| кве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише би |
| човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади ч |
| исмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> |
| S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим со |
| ћ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S |
| хвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице. |
| дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{ |
| <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила |
| хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како |
| а изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, |
| д Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута |
| а толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је би |
| , то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то ни |
| ки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљ |
| ао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредниш |
| н сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механ |
| и своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире. |
| е ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о ов |
| дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждра |
| у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежи |
| ромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне |
| поткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у |
| ефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину м |
| су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосн |
| да срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдс |
| а пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њих |
| рнанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, н |
| , ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замр |
| н и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли с |
| ом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање |
| њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној вел |
| вала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би |
| робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о |
| че градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек |
| Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала по |
| ај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова |
| м путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је |
| опеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p> |
| е онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко |
| док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div type="chapter" xm |
| а децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ |
| о парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило с |
| а чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Мило |
| г накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се би |
| ни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум |
| о је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се |
| ај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мр |
| е око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени алас |
| оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је би |
| ажи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених оч |
| је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још |
| у око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово |
| исао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окруже |
| е себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка кој |
| стом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступи |
| , безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа |
| лећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину б |
| од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Ме |
| ом лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Крем |
| могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала |
| о оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невесели |
| ео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на |
| и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да |
| иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чв |
| радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и св |
| адна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који |
| , моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" / |
| и и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ |
| Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле зве |
| деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита |
| и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "О |
| но тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко |
| срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лик |
| ао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У друг |
| је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му св |
| } Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега де |
| рану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом н |
| арадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом је |
| ивени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила пос |
| у повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говор |
| о за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S |
| попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p |
| тише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу р |
| е љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено пис |
| није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов |
| лосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчиц |
| ћ морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку |
| пео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти де |
| у немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама. |
| утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезд |
| пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повез |
| пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје пр |
| глав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се |
| ме је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представи |
| ица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динар |
| детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем о |
| што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба |
| ибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милош |
| четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} |
| вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека кој |
| ојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику |
| аишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У |
| </title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадни |
| Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" |
| и.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је |
| да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да ос |
| правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан |
| от биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није |
| Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Н |
| ека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не |
| ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} |
| ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло т |
| > <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друг |
| ан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И при |
| ући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама |
| не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две да |
| ј, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе опш |
| чке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко и |
| ћао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега вр |
| Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га |
| учаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пре |
| ет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет у |
| ово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова |
| догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изј |
| p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли А |
| вршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми ј |
| ог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{ |
| што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и |
| удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се |
| одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На л |
| ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада у |
| рвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих с |
| атно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ј |
| новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није ум |
| а за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане н |
| да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју д |
| S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од |
| рби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издрж |
| жећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву |
| м ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на |
| афија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као к |
| позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја |
| у свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа по |
| , кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери |
| </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка |
| обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учи |
| емић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му |
| удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, |
| камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!... |
| ду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Тала |
| оз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера. |
| и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој по |
| е.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини |
| ом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станич |
| осно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| ез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Ве |
| диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, во |
| хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, |
| многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој баш |
| p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожур |
| тни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне |
| еља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних ка |
| езничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и ра |
| ала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним |
| нила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња н |
| ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо ос |
| о би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из |
| абрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} |
| се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.< |
| разу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> |
| преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакв |
| оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години д |
| овим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђар |
| тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p |
| ао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чино |
| ске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> |
| траг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као |
| ћа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике |
| запете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на п |
| ди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо |
| која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и вл |
| и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непре |
| су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је рас |
| онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталите |
| тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош углед |
| азимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатс |
| уће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на неп |
| а, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање |
| што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледа |
| {S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi> |
| ?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него ш |
| да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоћ |
| не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.< |
| већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и о |
| је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> |
| </p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би си |
| страције био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису з |
| заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као |
| /p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу |
| оју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљ |
| лију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лице |
| живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке |
| д снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета |
| остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, |
| ла се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчар |
| мала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека ду |
| код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу З |
| ржава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} |
| - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је |
| против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, к |
| због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и прес |
| елена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у н |
| и је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, |
| бало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова н |
| бало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова |
| ање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу |
| сула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по |
| су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, |
| ругог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са ј |
| мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречит |
| у браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заб |
| м свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осм |
| исак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горд |
| имају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, |
| су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседал |
| тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не |
| лавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених р |
| та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у г |
| мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> |
| анова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ш |
| ом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај |
| а се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управн |
| трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачу |
| врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд пева |
| њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него |
| ха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му с |
| сто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађен |
| а је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кр |
| е размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка |
| ња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади п |
| е коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове |
| лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га |
| ошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајк |
| 1.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврд |
| ћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја |
| ривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвр |
| познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{ |
| уго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино ли |
| се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми |
| сти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не мог |
| p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади пес |
| гове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће |
| у врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; д |
| чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: же |
| е претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав |
| даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти |
| </l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци |
| <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шл |
| ала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало г |
| и је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако |
| попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баш |
| {S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек нек |
| у којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi |
| е виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудн |
| пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, к |
| тпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{ |
| ао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S |
| претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављ |
| и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завес |
| о својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После д |
| } Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала просто |
| окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод |
| везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили. |
| пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава му |
| лост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> |
| и сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештани |
| е црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> < |
| е одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни |
| о је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека др |
| зиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалос |
| .{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мал |
| вако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце так |
| румска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једн |
| порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S |
| гу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на |
| да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати |
| , сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На |
| на у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - п |
| Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали |
| ед Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу |
| , сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је би |
| > <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на |
| му, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојн |
| поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетрем |
| садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка |
| јевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је па |
| лош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица к |
| е савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те цр |
| а од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка пр |
| ћа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из |
| да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док с |
| га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која |
| обра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај нач |
| и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се ос |
| се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а |
| ре кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен фила |
| ети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођ |
| ма и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос |
| азочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; |
| љала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те |
| њи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још |
| х и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не вид |
| и секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза |
| >Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан |
| е.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила ов |
| остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и ј |
| ачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>На |
| е</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак |
| о свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети |
| у певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани с |
| ју.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где |
| због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због |
| иште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио ј |
| ао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из п |
| нем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га б |
| S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p> |
| једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, |
| - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Св |
| " /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сус |
| и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} |
| своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле |
| преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допу |
| на физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстит |
| и ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како т |
| Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> |
| и су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многом |
| озитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непого |
| али праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзаж |
| за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазе |
| где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> |
| свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врат |
| е цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} |
| е не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке. |
| он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад м |
| упују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у за |
| .{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> < |
| ука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да |
| , али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Б |
| о бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се |
| та да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфн |
| то њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешил |
| барају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу |
| најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сен |
| који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво с |
| поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, |
| Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи с |
| пасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазл |
| а падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла р |
| а од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао По |
| м скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем в |
| ико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаи |
| најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео траж |
| , који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни |
| о косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пр |
| ра млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бит |
| е наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придаје |
| ваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну т |
| да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вече |
| и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од |
| ао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и |
| бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког |
| у. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p |
| и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Крем |
| ник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову ду |
| а, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна во |
| ћ се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи неко |
| аврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше с |
| ућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, а |
| у имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног ц |
| S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо м |
| одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{ |
| .{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање |
| та што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош с |
| од утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако ве |
| > у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква пово |
| рди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад |
| наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, |
| ни је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају в |
| а, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима ж |
| сма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да |
| ња, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вре |
| {S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, о |
| а могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна поро |
| хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене |
| странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих т |
| p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко |
| риродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, з |
| S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгу |
| {S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, |
| е познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кућ |
| Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли свој |
| ремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна. |
| ља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Т |
| те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклон |
| н, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и пок |
| је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непреста |
| А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно в |
| а не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све |
| и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а |
| и експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, т |
| о се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није |
| што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S |
| ало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p |
| пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи |
| то неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове сре |
| не имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу кој |
| ичка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је сл |
| .."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откак |
| се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли |
| унава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} |
| пред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци о |
| ку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овак |
| концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностран |
| е мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли н |
| ва.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, |
| њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="44" /> <p>О |
| натим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треб |
| .{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месец |
| ењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињс |
| не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели су |
| њива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само ј |
| бољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} |
| ош није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек |
| Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за |
| Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бе |
| и што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p |
| своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - преба |
| ивот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као ч |
| у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Заг |
| о ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносил |
| девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се са |
| омињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се миса |
| p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуш |
| ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја |
| тање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања за |
| е мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ћ |
| ространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су |
| една жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра ви |
| кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтев |
| че.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и |
| чи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, |
| не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љ |
| на велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, |
| у добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, изми |
| ражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... к |
| {S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} |
| уна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш |
| и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити но |
| раљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> < |
| мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На ис |
| . </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам к |
| отуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, |
| неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима. |
| Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишља |
| но питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште |
| ни да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови др |
| ме у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у кар |
| тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право |
| оја су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас |
| ли школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, ка |
| би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је |
| Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако проду |
| вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одг |
| ачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје |
| ије ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отрес |
| и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што и |
| треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњ |
| оре није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан |
| Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p> |
| ад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! |
| ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од свет |
| оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ст |
| света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвра |
| м захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> |
| Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n |
| >- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте проп |
| тили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу |
| е вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно |
| досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепави |
| > <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p |
| {S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{ |
| ићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка |
| мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од |
| еби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих за |
| , руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази ј |
| нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длак |
| са на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепрша |
| се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљув |
| ад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала ка |
| лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех с |
| ану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хар |
| моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштен |
| и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са соб |
| ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица р |
| у у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се |
| пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</ |
| те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је т |
| реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p> |
| у главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, |
| ам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма с |
| и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који |
| епоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме |
| више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни |
| х замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слобод |
| ити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и м |
| о човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече |
| да је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" |
| челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му |
| колу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад ст |
| или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре |
| човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајев |
| поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познава |
| ема овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе |
| рме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним пад |
| разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала ве |
| пава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу. |
| инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке момент |
| х! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно си |
| оју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође |
| но и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Јед |
| . само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазг |
| ово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи |
| атним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар |
| велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и забора |
| вне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, ко |
| овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достоја |
| дник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу |
| ни вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист и |
| <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској ули |
| ико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су с |
| београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за јед |
| све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понаш |
| уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута н |
| још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, ве |
| наш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се |
| дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type= |
| и ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтив |
| на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на |
| шу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је ма |
| у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се |
| е.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они |
| </p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авел |
| у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завија |
| им ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на ј |
| вечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као ос |
| мских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, |
| е узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна |
| . како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих пед |
| {S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизн |
| азила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да уда |
| м.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. < |
| злазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог с |
| блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и |
| је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај |
| се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, живо |
| руго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с |
| светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које |
| аљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обој |
| <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мо |
| една тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и заг |
| крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни |
| од потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S |
| о по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S |
| им ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то |
| не, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини ш |
| очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама |
| е новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, ч |
| , безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да |
| леда.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена н |
| ва и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао је |
| финксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у |
| а мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један блед |
| обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот пос |
| р род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} |
| о велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> |
| 24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је го |
| вао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која |
| ороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом лис |
| ивате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам |
| великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није з |
| > - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је б |
| изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке |
| ити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све о |
| ила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, д |
| овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин |
| и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у |
| , очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Ник |
| утећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="1 |
| <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану н |
| исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозо |
| S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади припр |
| ш на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми |
| се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, д |
| дређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођиц |
| ли двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испиту |
| рени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поно |
| } Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала |
| талоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Бра |
| сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се |
| пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да и |
| возден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огле |
| изнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш? |
| е може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> |
| а новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да загла |
| за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> < |
| ма томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драга |
| сило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону |
| падну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били ч |
| реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мра |
| - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на |
| ћера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више но |
| , који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех |
| дложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације к |
| ислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, |
| а вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је кувари |
| д њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остал |
| на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је нос |
| ло је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта |
| <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га |
| лук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку н |
| нски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с |
| учни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, п |
| ћ није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Дол |
| лави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{ |
| н.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они с |
| девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру неприја |
| ње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтере |
| Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу |
| кши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје сп |
| коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи |
| најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одви |
| је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а |
| брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио |
| <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Еле |
| која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке тргов |
| рочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцелари |
| лавни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, |
| прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу а |
| јући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво |
| розоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким ш |
| </p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе п |
| града и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Ма |
| претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, м |
| ве било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што м |
| >- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заб |
| е убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, кој |
| ма Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, |
| у градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под у |
| спремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела |
| се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су |
| иво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведр |
| тине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд м |
| ао рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу |
| и било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је пад |
| мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека |
| идни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цв |
| обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type=" |
| иметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана |
| ве више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девоја |
| .</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су са |
| и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоар |
| фана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном. |
| плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена бео |
| е су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До |
| пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, |
| а.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је |
| ље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мр |
| о смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из |
| снама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друш |
| оса и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему н |
| Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> |
| дну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у |
| им ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев п |
| ну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково л |
| чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао |
| букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се бр |
| је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</ |
| p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једн |
| тно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао з |
| а се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој |
| ог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем с |
| ма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и |
| теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против |
| одиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан посла |
| живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази јед |
| е је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она забо |
| мљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно друго |
| . </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робиј |
| е ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лам |
| е снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним бели |
| тане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p |
| увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од |
| афизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљ |
| посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио кр |
| е.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци по |
| оредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пак |
| циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждањ |
| p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад та |
| угог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасн |
| над осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лев |
| плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то н |
| е био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у |
| где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им |
| и, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута по |
| т и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским др |
| </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист |
| Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на |
| је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана п |
| узе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, |
| ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку |
| главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом п |
| жи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка |
| о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По |
| кери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су с |
| ролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено |
| још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се бро |
| и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" / |
| о ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те |
| шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њ |
| мљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и |
| и овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо |
| просечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају з |
| е, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Рол |
| ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, |
| ху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двосп |
| ниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у |
| ија је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација му |
| мо јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више |
| на сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зорк |
| свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабр |
| дељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу с |
| вало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Це |
| једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорк |
| сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горе |
| .. написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио |
| у многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто |
| , па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, свој |
| ја Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега н |
| ада је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју |
| пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке стани |
| .</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... ме |
| .. како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковић |
| нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти за |
| ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мо |
| говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раш |
| ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад в |
| атим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p |
| е у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за на |
| окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S |
| Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући |
| - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло |
| p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматра |
| да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у к |
| ић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито |
| вати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али са |
| гу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би уме |
| испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <miles |
| бруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пеп |
| ним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести |
| би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово проду |
| а Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, о |
| којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирал |
| и банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разум |
| та братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба |
| праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола сн |
| ло скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искус |
| ица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, ко |
| микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као |
| а мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену |
| ов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кр |
| ки професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихет |
| наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересо |
| е своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у жив |
| не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љ |
| еђу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатељ |
| и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се њ |
| о је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се п |
| као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материј |
| е између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе |
| девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала |
| је ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матер |
| ним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пази |
| у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Ка |
| и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лоз |
| еђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и ди |
| и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама |
| аком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p |
| а; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају |
| орка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко н |
| .{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој |
| <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкав |
| промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу с |
| , и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових |
| {S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дот |
| улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу |
| могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање не |
| савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било |
| и практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Она |
| ца или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зу |
| умем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себ |
| ћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић |
| .</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити жи |
| , називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучи |
| ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... |
| наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете ок |
| то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - |
| миче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила |
| у, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} |
| траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу плани |
| а дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У |
| тра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног |
| шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено |
| тој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гост |
| ву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом во |
| иша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</ |
| слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема ле |
| p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба |
| љубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </ |
| аве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јес |
| ница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и з |
| и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се ви |
| остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља с |
| е губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, кој |
| једнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> |
| ти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му и |
| {S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука при |
| кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не |
| ео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је св |
| адској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на муже |
| е речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе |
| радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној на |
| једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрал |
| кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг |
| } Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров |
| а ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је слу |
| а никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S |
| стави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више н |
| но заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо |
| /p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у ж |
| је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са исто |
| чења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре прим |
| је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона о |
| ћало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, и |
| измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предава |
| и.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећ |
| пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила с |
| кве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако д |
| оја се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала бл |
| јом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила |
| > Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољ |
| омрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> |
| су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне |
| ди оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да |
| те, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, при |
| предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је |
| јих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не о |
| /p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, |
| ога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p> |
| рмонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- |
| Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредни |
| оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички о |
| ла су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, п |
| оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по |
| баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом о |
| ог тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светков |
| S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи |
| а сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди |
| икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта пр |
| ер, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплат |
| Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један у |
| едио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, вл |
| ивезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi> |
| се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, |
| </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. |
| д још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари |
| минару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, преплан |
| ладог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство. |
| тране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном рад |
| дани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да по |
| n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{ |
| твено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничк |
| остара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дн |
| свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, игр |
| иском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову |
| чна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет з |
| ојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу |
| е било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у |
| ало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изиш |
| ављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти |
| и сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случ |
| свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене пл |
| у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обични |
| и сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су с |
| раво на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и на |
| > <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, ч |
| а саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чинов |
| дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се н |
| допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило |
| одне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера |
| прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде у |
| itle>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најт |
| оја је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начел |
| зорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на |
| уна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два |
| весно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично |
| е један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотн |
| век, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну о |
| дове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар кој |
| и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, то |
| у!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колик |
| наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца кад |
| њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже |
| {S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} |
| штеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} П |
| зише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Ш |
| га крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љу |
| ли као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ниш |
| е.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се с |
| од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за |
| даљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића пр |
| Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био |
| је могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од с |
| нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут н |
| радована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их |
| мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p> |
| сли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на ули |
| де штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за п |
| гом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз све |
| ајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био |
| о упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управље |
| та и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пиј |
| а.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око проз |
| ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећн |
| еле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз др |
| амислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и час |
| и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> |
| те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледоли |
| београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и прав |
| ли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тр |
| дивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Бо |
| S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title |
| вио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће. |
| вала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао |
| рошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну |
| ло западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поко |
| а каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз. |
| м дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, п |
| и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} |
| тао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђе |
| м уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре л |
| , он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и |
| се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једн |
| на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење |
| у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Мило |
| м. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на кр |
| шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада |
| уде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они |
| треја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати |
| лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље |
| а тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила јед |
| оја су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежал |
| ом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, |
| ћа.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокн |
| је мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао се |
| сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистериј |
| таница.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде |
| есме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад из |
| вости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Д |
| {S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљ |
| ако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубље |
| очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су би |
| варали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} |
| > Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је об |
| великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили |
| S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове ул |
| Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој гале |
| ролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на |
| , и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кр |
| ући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше сит |
| бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> |
| ентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености ко |
| ја је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је те |
| јеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мај |
| е из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевто |
| ш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се |
| бе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а њ |
| јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажн |
| и се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он н |
| ћу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни број |
| ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одуше |
| о више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешт |
| <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" / |
| и се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подер |
| болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчин |
| ју од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} |
| ма интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без к |
| ње, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко |
| аз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, ј |
| уте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у |
| ша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са и |
| степено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражј |
| } То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећ |
| је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу |
| ди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена до |
| акле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у |
| а отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Мило |
| <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у св |
| и члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом прем |
| </p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разг |
| >Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драг |
| м у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која с |
| же или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полага |
| асположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у с |
| <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка |
| ској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништ |
| ечце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је |
| и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљив |
| пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гл |
| звесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка |
| сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, до |
| удем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између |
| /p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су с |
| држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физи |
| које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их |
| му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер |
| о разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Нек |
| без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- |
| муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је |
| ји се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се бел |
| ваничном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима |
| ви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамид |
| по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и ш |
| и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролет |
| али својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа |
| кромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, ма |
| е.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице буре |
| неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између |
| е судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је |
| хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вр |
| а, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две бел |
| арица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се б |
| сељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама |
| Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој |
| нала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Не |
| у.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне |
| су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Ниј |
| туру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S |
| ома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје л |
| </p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још |
| а на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! |
| стане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си |
| ерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких |
| } Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да |
| грцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађива |
| сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јел |
| ено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош |
| рији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{ |
| ма је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуд |
| уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни |
| а Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замо |
| ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас |
| е поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарс |
| околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и |
| але су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свеч |
| еви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа г |
| и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се |
| њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним б |
| ани, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје з |
| ију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале |
| асла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале |
| Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујућ |
| ачен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, |
| и су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, |
| е, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве ма |
| о Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене руме |
| влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног |
| а, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посм |
| оградској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на м |
| орка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић |
| потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне |
| ојединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те ша |
| о чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; |
| се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опије |
| рба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми ш |
| прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жал |
| траних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, м |
| а и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - р |
| о.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале |
| ало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{ |
| приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он |
| о ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник |
| плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} В |
| дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> < |
| та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> |
| , и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом |
| платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се п |
| е он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p |
| ом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усус |
| још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено о |
| рљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали |
| е тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима. |
| се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао чо |
| о прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једно |
| и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети |
| .{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле с |
| зумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се не |
| не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кр |
| се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била |
| тише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски талас |
| епе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планин |
| ти, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову из |
| ито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посма |
| о довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} |
| вода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и пр |
| х образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља |
| исли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осе |
| потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико дру |
| рама кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позла |
| писао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благо |
| еме на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у исто |
| с је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} " |
| јничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи |
| треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем.. |
| о од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмуло |
| .{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изја |
| лучајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га |
| <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је ј |
| густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала наки |
| о из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврн |
| ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, чов |
| них врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гл |
| ране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S |
| е само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек |
| све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њихов |
| је оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно расп |
| досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили |
| тубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{ |
| широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово л |
| олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и |
| дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова |
| то <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према с |
| унце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова |
| болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с |
| било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили |
| нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ши |
| оновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забеле |
| е болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од п |
| е у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једи |
| ебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала |
| дело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бле |
| еговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко |
| рна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну р |
| из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које ј |
| и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока но |
| не црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора све |
| граде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на |
| а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жен |
| ла.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају |
| } Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по ба |
| се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и по |
| {S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} |
| једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се о |
| о тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном пр |
| м лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову |
| е наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између |
| и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S |
| горушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролет |
| ију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати па |
| ротивност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изн |
| те целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби л |
| ала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отвар |
| који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се ос |
| нке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу и |
| ности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S |
| дим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног ср |
| уком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њен |
| еривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних |
| вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p |
| .{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Ј |
| на.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка сте |
| воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голи |
| , погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обо |
| пектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се њ |
| ека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је |
| дног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог |
| стом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада |
| е мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез М |
| у страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачав |
| имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час |
| врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви |
| е онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. |
| ости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја |
| цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хт |
| пила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају |
| ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није поку |
| убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађ |
| се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је |
| ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један |
| ри велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну |
| ише не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују |
| пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукњ |
| привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена |
| але су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Т |
| зговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури ка |
| и, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи |
| струјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и |
| дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих н |
| </p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим пут |
| зео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрх |
| ало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот |
| ли да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово о |
| уди нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консерв |
| ично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</ |
| лице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је |
| за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом К |
| тих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне с |
| мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да по |
| ка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро |
| расла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потону |
| њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонул |
| остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоц |
| оје се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе |
| вајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротни |
| це су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас ј |
| ашти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно з |
| видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале |
| више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни |
| је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под |
| први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоваре |
| е, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и |
| још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није |
| та и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мр |
| чама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије |
| у зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучит |
| ..{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повуч |
| е, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази уве |
| твари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а пос |
| а јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они ко |
| е се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Поча |
| дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људ |
| ануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште |
| о после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је |
| ратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека т |
| еће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} |
| урски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то |
| нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На висо |
| врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од б |
| говца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} М |
| ји се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један |
| - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Ал |
| сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S |
| ,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а же |
| , немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за ус |
| ма су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учти |
| један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се ц |
| наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а с |
| уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замал |
| х као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у |
| ина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови обра |
| су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} |
| ла развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, пок |
| е бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу |
| кала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју |
| ошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јо |
| о шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију мла |
| бљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необич |
| и наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један бле |
| нице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећ |
| им путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али г |
| ло је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робија |
| ећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је сп |
| >Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удоб |
| ажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш |
| и су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели |
| старели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Бано |
| ивикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духо |
| речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је до |
| видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што |
| овика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне |
| нике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили |
| сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више м |
| и се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали н |
| и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о к |
| олиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око |
| едно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му |
| освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах п |
| .</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много |
| баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио |
| Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није ви |
| а била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, |
| а за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, |
| ириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико г |
| дна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он ни |
| ем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске произв |
| пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом с |
| неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао |
| е хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави и |
| афаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних а |
| шћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси ни |
| нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун |
| гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и једа |
| окупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили наусн |
| чат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банка |
| е из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао ш |
| а јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош |
| г броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час н |
| учајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде. |
| посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати |
| налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сва |
| тала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и |
| цу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки по |
| на је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се н |
| Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... леп |
| то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што с |
| поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без |
| разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртво |
| ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али ј |
| мог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А ка |
| ако су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно преглед |
| очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никог |
| ну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војни |
| јару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњ |
| тати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито би |
| другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокр |
| неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, нам |
| пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да |
| иђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтед |
| ст и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као |
| за.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника кој |
| понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско |
| слите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта к |
| } Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражил |
| био твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат ј |
| p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тра |
| ипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута |
| бразе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле о |
| во у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - |
| јала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, пад |
| ја ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав су |
| а разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер с |
| авицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} |
| p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале ук |
| м, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта |
| је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и м |
| а ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и |
| оразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, |
| огао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се |
| оје је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвов |
| и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Крун |
| S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, |
| односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергич |
| ви проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, |
| <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калим |
| реба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку р |
| уцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се |
| грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног |
| зонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и св |
| Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано |
| говори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенул |
| изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огл |
| о младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и гово |
| и, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда |
| лони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је го |
| ш док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Бор |
| ом.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под је |
| но што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно за |
| шплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који |
| Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору п |
| ане од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица |
| своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргну |
| е понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није сврш |
| иди црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла рек |
| <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јев |
| пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла сво |
| преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држ |
| енти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се ц |
| у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје |
| стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n |
| даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једн |
| и откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних |
| љна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом ч |
| етлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од |
| таници.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ва |
| о.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о |
| ти.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше |
| уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила |
| им очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стаја |
| у ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{ |
| а у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе д |
| тављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да каз |
| створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и про |
| </p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} |
| на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глав |
| ј стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка |
| и се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и |
| бљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје сло |
| јајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од |
| ед два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, уч |
| алне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Ист |
| могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и |
| рице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени у |
| а хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као не |
| ши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим |
| орнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је пр |
| о им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила ш |
| ера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљ |
| , ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купи |
| х, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко |
| ичног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књи |
| ла школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зач |
| их, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} О |
| Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, |
| је нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од |
| та ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек мо |
| ових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог св |
| ме и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ |
| ну.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} |
| ле гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, |
| их је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама |
| ети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} |
| ерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали к |
| мислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било с |
| лози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{ |
| жу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{ |
| quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је б |
| о по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се рум |
| али, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабр |
| слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хр |
| так да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улиц |
| а где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома С |
| е и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност |
| а, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стог |
| о о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентиме |
| да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се оди |
| били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих |
| p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи |
| Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су бил |
| равника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили |
| им удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто |
| је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних |
| али број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</ |
| е поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га |
| ледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глу |
| а.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле |
| овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових |
| ници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају п |
| б Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатн |
| ћем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p |
| ди мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали с |
| е журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двој |
| м.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још за |
| унав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их |
| артији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегн |
| е би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог |
| с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> |
| им орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна мла |
| и још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Кор |
| јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила с |
| <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да |
| ека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{ |
| је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје с |
| из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео |
| гом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, |
| ако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом поставље |
| имо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске |
| пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, јед |
| бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разг |
| и су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, к |
| е. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види к |
| тављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам с |
| ије било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје |
| и уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi> |
| колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли он |
| же одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли о |
| } Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, |
| према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, |
| >- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себ |
| тету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, п |
| <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе н |
| и признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пре |
| ка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које |
| {S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали |
| о људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се |
| ојој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и прибли |
| и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, он |
| једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било |
| ло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, кој |
| и на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} П |
| и се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са О |
| деж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису см |
| вема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и боје |
| утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше |
| брзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и н |
| г пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозн |
| зело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њ |
| чим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих |
| вој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се сво |
| ву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне коли |
| ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековим |
| удућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго |
| би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним |
| етна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином |
| - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је проби |
| је се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржал |
| имо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили |
| , све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традициј |
| > <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су доку |
| } Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских |
| смишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетић |
| .{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разум |
| клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и |
| муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац |
| и.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити посл |
| чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале |
| у забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је ин |
| ом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред д |
| дарао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} И |
| S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скак |
| а, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се |
| а опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита |
| ово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним |
| у овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија бил |
| раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и |
| НТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно |
| ледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражил |
| го места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе |
| кантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мал |
| поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из |
| овима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских об |
| ног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више |
| оја су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и |
| е више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се пр |
| кте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је |
| које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно |
| е бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина. |
| аса насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити? |
| место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је гово |
| >Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама. |
| } Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао ниј |
| ла на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још |
| је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према друго |
| лади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиско |
| колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из т |
| бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неки |
| едала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се |
| под њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S |
| ребало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - |
| >Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала |
| > Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је |
| јмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке |
| и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и |
| Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцет |
| песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазива |
| ошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме |
| плаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљал |
| ошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде к |
| арински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само |
| на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне цр |
| а, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, гд |
| ачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} К |
| е вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? |
| .</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би кој |
| шени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно в |
| у се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним б |
| двајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хле |
| ке непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се изд |
| злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Пр |
| ста ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S |
| наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, |
| можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак. |
| су још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Дру |
| кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да |
| ноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од |
| ка развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно шт |
| г те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; н |
| обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} |
| на дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она на |
| {S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај |
| се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом |
| отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у |
| олитику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патр |
| ш мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{ |
| повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане |
| акови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{ |
| оран, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико |
| и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами |
| им твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како ј |
| ди.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Дале |
| имак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографиј |
| рм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолск |
| су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> |
| е, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо |
| ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а друг |
| је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она |
| али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево |
| и анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све о |
| <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi |
| ски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао вели |
| плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се |
| у.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, зан |
| ЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући |
| то хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинца |
| е, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Ам |
| им..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз от |
| нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неко |
| а, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мр |
| имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма |
| рне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих.. |
| то је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где с |
| су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих воле |
| и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник с |
| а што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Беогр |
| но пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца З |
| које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким |
| ад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укру |
| написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формат |
| есенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше сл |
| и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била |
| ; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у жив |
| чко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу заглед |
| а:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на о |
| и, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.< |
| у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много |
| један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао с |
| канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био |
| таве настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, |
| башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсл |
| т и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зиди |
| д и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења ко |
| у гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболни |
| ма, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пи |
| } То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узм |
| они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што с |
| едва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час з |
| чи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су |
| у смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} |
| мисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> < |
| е.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата |
| дно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однет |
| су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Н |
| а се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју д |
| задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p |
| } Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p> |
| ових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољуб |
| и.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где |
| мници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступи |
| су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје неж |
| Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због то |
| пре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је с |
| а што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недов |
| ведача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужава |
| господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се |
| ризнање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим о |
| у, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не ра |
| лошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у |
| девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по вод |
| је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} В |
| варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова. |
| ника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде про |
| .{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довија |
| ети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећ |
| реје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; мил |
| {S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улиц |
| озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало н |
| ј девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, к |
| Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, ј |
| окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо |
| ост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} |
| лако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на |
| ије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима |
| неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом |
| је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> |
| е Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако с |
| о довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне пле |
| итао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доноси |
| уће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе у |
| и још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали |
| опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била к |
| и би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом |
| ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је треса |
| у, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква дев |
| свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чека |
| ила привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb |
| су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, |
| се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, пр |
| кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист нам |
| рну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. |
| ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгу |
| завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око г |
| у дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад и |
| ирно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зо |
| шито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? < |
| ање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Ми |
| едник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S |
| ји се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из ка |
| шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних ду |
| - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају |
| разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> < |
| човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега |
| пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друшт |
| а уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и |
| о од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све ду |
| гдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело с |
| до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јев |
| рај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - |
| ут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим |
| е гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не пр |
| к тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у |
| /p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Мило |
| , кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затво |
| кој хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, |
| дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срц |
| кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ ос |
| а...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одв |
| удске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али |
| из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа |
| а се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја |
| ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину |
| пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно вр |
| >- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заи |
| Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била с |
| лија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на |
| за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располага |
| ојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо. |
| стог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</ |
| исам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Н |
| ве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтед |
| овати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одв |
| > <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{ |
| на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто |
| о и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе |
| етлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њ |
| ињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што |
| прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кре |
| шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који с |
| лодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S |
| м то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби |
| е њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, л |
| е?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за |
| лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало |
| .{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слуш |
| ог баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l> |
| зајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} |
| авник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој |
| а твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спре |
| жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушни |
| сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво изв |
| о теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и |
| ши једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - |
| прегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље ма |
| ећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смр |
| осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо ст |
| {S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзи |
| анствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сл |
| мићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роман |
| дро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим |
| ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби |
| ом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно ш |
| у променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резиг |
| ветковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb |
| поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо так |
| вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се |
| обеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, |
| ешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све ја |
| женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.< |
| ви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да св |
| ју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - К |
| ешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у |
| атриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И |
| Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он и |
| у каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста ј |
| казали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благ |
| сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је |
| идија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, |
| .{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су |
| село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене |
| њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скр |
| > <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</t |
| уза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш. |
| зброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, так |
| мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих де |
| кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{ |
| о уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам |
| м стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} |
| ех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља |
| јала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прил |
| {S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као |
| <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због |
| паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођи |
| дан благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио |
| ктеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код ку |
| нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја са |
| у, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, с |
| чег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову пес |
| ја и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} |
| оје је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда. |
| је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те |
| жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> <div type="chapter" xm |
| Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, те |
| ао роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам тво |
| ла, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се па |
| ћи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је |
| лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара |
| } Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - |
| обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио св |
| .</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, коли |
| акнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - |
| /p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку |
| пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због ч |
| е био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </ |
| енско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне с |
| утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко б |
| минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош кл |
| испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је |
| но срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, |
| а приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?< |
| етвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је би |
| мишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са ужива |
| благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старач |
| ној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, |
| сму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори г |
| адника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и |
| је мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не во |
| ела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро п |
| да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис |
| > <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Слик |
| е руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p |
| да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ак |
| , то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} |
| уштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Сто |
| .{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он ј |
| ећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, |
| <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка. |
| имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових мл |
| head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Мило |
| } Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорк |
| , а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну |
| ј блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на |
| према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно |
| механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове до |
| поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од к |
| слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изн |
| кама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било пр |
| > <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам |
| књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако |
| ене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осме |
| о благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишениј |
| многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далек |
| лико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо |
| д свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно ал |
| 31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све т |
| чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на н |
| хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање ј |
| Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неопра |
| с није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били |
| нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке |
| ељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке ке |
| ћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, |
| ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, |
| изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остав |
| ао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда ја |
| а противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се ро |
| а мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није |
| м подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницам |
| ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази |
| му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> < |
| мошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Р |
| пет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - Т |
| ичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласови |
| овог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и простран |
| ну.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа |
| ки парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћ |
| туб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој в |
| упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у румен |
| телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове |
| исе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица |
| поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, к |
| ка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално за |
| а се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбиј |
| коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. |
| о Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје с |
| е кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде |
| као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како |
| о како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се |
| олећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су неж |
| <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју |
| покојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поно |
| ег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више |
| су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати. |
| апољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој |
| е било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле |
| да. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пирк |
| лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипал |
| су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао |
| ај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, кој |
| а није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на про |
| тки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађива |
| е праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гр |
| ском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пл |
| , у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ј |
| мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљ |
| , боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> |
| иша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин п |
| е наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <p |
| у завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Ми |
| ик.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погле |
| имали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и ава |
| љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, п |
| тарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћ |
| т у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако дале |
| којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, де |
| и, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сут |
| ишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. < |
| убила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би река |
| а нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зим |
| ао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око М |
| да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, |
| или, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку јо |
| S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били кос |
| а ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="12 |
| и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на са |
| па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S |
| укла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Оста |
| се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећа |
| у били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима |
| ој тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допушт |
| е које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} |
| шке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је св |
| и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре |
| једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растов |
| се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кре |
| ледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене |
| капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за |
| не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим |
| моли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијо |
| нав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у х |
| њивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене |
| .</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама |
| ила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се |
| и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвећ |
| образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, |
| били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у они |
| аз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлач |
| биса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро |
| сељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово круп |
| 3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госп |
| лнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај |
| е да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам |
| аку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још |
| нинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху к |
| своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чи |
| као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победо |
| љу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бр |
| потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље |
| S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја |
| о срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очев |
| кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башт |
| pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, |
| премају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И п |
| врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је ц |
| дених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали |
| котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборно |
| а који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна |
| едње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом |
| се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} |
| о половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока |
| претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња |
| р другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам |
| ивањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје б |
| ерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју |
| ције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније |
| ђује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, м |
| на вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У приста |
| празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности |
| северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који |
| ике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим |
| олико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јо |
| олео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарс |
| убљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке |
| ељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S |
| же.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо |
| ећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се инач |
| ла од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних |
| рибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живо |
| ли су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју |
| им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским |
| нчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и про |
| о некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли |
| ој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а о |
| пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} |
| било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним |
| био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи |
| ене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{ |
| ати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, о |
| само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје |
| ликих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу свет |
| потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душ |
| на и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитив |
| ажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се |
| ља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурн |
| о јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамиј |
| ја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опас |
| , да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да |
| ого путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S |
| title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{ |
| ј жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi |
| илошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} Д |
| Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је к |
| ољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <h |
| и.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} |
| ју?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у с |
| ам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> К |
| ажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само |
| стави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - о |
| долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да |
| ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Мла |
| ваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова ма |
| није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Т |
| данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дува |
| руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, ка |
| и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Би |
| једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле дра |
| очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад |
| {S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, |
| ати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће |
| зе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећн |
| НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</titl |
| о, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхи |
| оја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не о |
| лиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као |
| то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је мо |
| ворио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се за |
| овинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година |
| .{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да |
| мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошл |
| француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није бил |
| олома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био |
| а негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и |
| да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменито |
| _C3.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је |
| три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао |
| ало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова |
| постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је ју |
| ао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник |
| у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео |
| обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете |
| ком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њ |
| Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погре |
| једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после |
| му како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дуна |
| д, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драг |
| реба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризо |
| а које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, |
| Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> |
| у нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.< |
| /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Ст |
| кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке по |
| <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено на |
| извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> |
| ога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да п |
| ника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи |
| ика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао н |
| је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као |
| , срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад |
| ла на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је |
| ој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му ј |
| > <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чип |
| их двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да |
| стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му |
| мености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни поса |
| з ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био |
| ћала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихо |
| у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, |
| о све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он н |
| менце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правил |
| {S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} С |
| <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била |
| ебао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље |
| се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ши |
| начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира у |
| е била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег |
| воју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш |
| <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је м |
| други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао |
| ати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила не |
| гових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има |
| срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако |
| и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које |
| воја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој |
| p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци ко |
| ворио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне д |
| исмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и |
| амог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ак |
| о Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <h |
| го мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут ј |
| који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио |
| авна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем |
| ди човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, |
| и ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{ |
| је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле |
| ед које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика |
| гами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и в |
| међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обичн |
| огнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужич |
| ла ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али |
| ти одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачи |
| ао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелни |
| Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу |
| ног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч |
| ржавним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се |
| Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта |
| овима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз |
| е мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ |
| им промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем |
| м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио |
| а још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </ |
| свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижа |
| ран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање |
| ње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мисл |
| ено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлили |
| а око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист |
| слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним |
| ас отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле |
| <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра |
| але тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} О |
| та дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: |
| Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут |
| о кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и |
| ог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се |
| ет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло |
| ка кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем рук |
| што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју |
| а јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да |
| нако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво пре |
| е.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек раз |
| ног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету гд |
| еља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето т |
| По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима с |
| ити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</ |
| а, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоли |
| е некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је жив |
| p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду. |
| мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос њего |
| сли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, к |
| е <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, зад |
| тупа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на о |
| главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месец |
| гуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао |
| одило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све |
| и се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се |
| скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно |
| ављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом |
| ували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Ч |
| /p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пи |
| дно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између то |
| поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јенд |
| на? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће |
| итетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што ви |
| е што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени. |
| е види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти та |
| атвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у |
| ледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се |
| он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање |
| открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каог |
| живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и |
| :</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> < |
| кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша о |
| помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, п |
| жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салон |
| у у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом ру |
| ало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оц |
| бољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срц |
| сподина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио |
| презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чек |
| ду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, |
| целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачун |
| варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије |
| шој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњ |
| само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задов |
| прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се |
| некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве |
| е по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто |
| се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека |
| им, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бит |
| /p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашњ |
| повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку |
| анта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, ос |
| њи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасја |
| ије решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним ли |
| ња у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У т |
| опиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер |
| а појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју |
| нити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бриз |
| у. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Ми |
| <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар з |
| ћао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би |
| но...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао ре |
| адањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мо |
| рет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или из |
| <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад п |
| зу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале спор |
| а, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја |
| {S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} Т |
| је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада пр |
| да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом чов |
| хиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је д |
| , али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове пор |
| давно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме јед |
| разнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао |
| ожја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ |
| м.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима сам |
| </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић |
| још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку с |
| зна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у жи |
| се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета шт |
| там у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} |
| троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног |
| а зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S |
| глади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу |
| крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда |
| тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужас |
| е прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и |
| а гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан |
| ти, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и ра |
| те главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била |
| </p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну ст |
| кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} |
| е добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето |
| мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сре |
| овек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима сво |
| и си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Е |
| ег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.< |
| азливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљав |
| ре, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је по |
| а изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они ж |
| је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а |
| а пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац једа |
| неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на до |
| пљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упр |
| нама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb |
| њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове |
| , једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb n="63" |
| е да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и рат |
| це снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила г |
| од воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{ |
| ала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> |
| убац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} |
| е се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова па |
| час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невид |
| и тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савес |
| уди?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак |
| о му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога |
| ног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала пог |
| ан задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дуна |
| што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне на |
| о вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику кој |
| женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а ми |
| ављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа |
| и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се дец |
| оје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућар |
| о.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа |
| необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да |
| ривезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. |
| ију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересова |
| рије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине |
| очела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за |
| е можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му ије |
| ред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти би |
| Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљи |
| нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја |
| ем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превари |
| е, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај |
| ли ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а о |
| :</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо |
| ли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Г |
| дари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочит |
| нда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </ |
| не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују ни |
| те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које с |
| мре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање |
| а да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге |
| , не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против |
| .{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова |
| допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте |
| у сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао м |
| ош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео ј |
| жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дор |
| таву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње |
| у заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа |
| дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад т |
| овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница поједин |
| т и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, ниј |
| станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физи |
| } Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хл |
| р онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбо |
| ују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите |
| понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти пат |
| рсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чуда |
| завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним с |
| а, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпар |
| орав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све ни |
| племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове |
| пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, |
| еала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису н |
| ка ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и роман |
| сматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и жив |
| рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за |
| е пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мен |
| стао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона |
| која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да |
| а, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што |
| лтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, п |
| о.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне н |
| и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S |
| аги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p |
| енуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно канди |
| и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Мил |
| да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером г |
| је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" / |
| ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој б |
| е авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Н |
| и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{ |
| > <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли |
| </p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - |
| знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћ |
| хови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајућ |
| у, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација про |
| > <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оста |
| шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на в |
| ови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Св |
| а љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену |
| т са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништ |
| да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посма |
| бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задр |
| ло нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, неш |
| - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> |
| ? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево т |
| нило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се |
| да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесн |
| и.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била ј |
| ивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас деси |
| подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију |
| ош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, по |
| ем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и ми |
| о поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачу |
| увише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му ј |
| ора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно б |
| на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да |
| хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, |
| за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, ма |
| ди човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је |
| и један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да н |
| мо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је н |
| на саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се прим |
| ити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећ |
| избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муко |
| увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, |
| о љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала најви |
| ишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети ч |
| лошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позо |
| .</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, |
| осматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати |
| реме је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светл |
| о брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово тр |
| . коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити |
| - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми |
| самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно уз |
| ло најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари п |
| сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку ар |
| у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним оч |
| е тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити. |
| од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" / |
| на жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њег |
| ди песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више при |
| и своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Ми |
| ина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи |
| шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова |
| на у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Ма |
| је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од б |
| S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Ре |
| а љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави |
| } Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жали |
| ишта није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да |
| } Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је |
| лили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој ва |
| p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ от |
| си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И з |
| S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћ |
| д летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бо |
| же угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово б |
| избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са он |
| о.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дуб |
| ком поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и ба |
| вори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p |
| ве што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, |
| азили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала |
| убав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком |
| румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним |
| ду посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуња |
| ити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто ди |
| ико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у б |
| ао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити п |
| нади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагл |
| ви све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне бл |
| него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја мора |
| и објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бит |
| чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској |
| ним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прим |
| о које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; |
| нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се |
| ену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик |
| Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута за |
| рају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Пр |
| це, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и сла |
| те.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле |
| ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли л |
| лази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још неш |
| коном светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенов |
| ер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи ко |
| иском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им |
| е усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутал |
| једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прех |
| бавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане к |
| че у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку ка |
| p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она пр |
| Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам |
| оје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло поквари |
| наредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ћ |
| рема тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог |
| но, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја |
| бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да каж |
| крушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне. |
| ла би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над |
| оће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођава |
| с, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- П |
| грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним т |
| без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност |
| ла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је |
| , било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми до |
| против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Д |
| И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје ве |
| који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што |
| мо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили о |
| игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозб |
| јару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - З |
| и ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран |
| удећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу |
| ављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и |
| ме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну |
| састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, през |
| - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сут |
| /p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, |
| Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те пр |
| га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, |
| говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} |
| срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза о |
| задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она |
| и, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили |
| а, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завич |
| твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жен |
| ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ј |
| ш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна |
| p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опр |
| рафски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини д |
| - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори ј |
| > <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добац |
| ва подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна п |
| и се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав |
| } Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> |
| д могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, |
| ом који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да |
| а се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обу |
| Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек и |
| н.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ниш |
| асност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у ш |
| {S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим |
| а те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног |
| е грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам |
| снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке д |
| спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, |
| ана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити |
| дан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер |
| што?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад би |
| Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито |
| ресантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допад |
| какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот ј |
| аги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не |
| сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси |
| ице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим н |
| - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ј |
| цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећа |
| а мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити |
| ивоту који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љуби |
| ло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не гово |
| олико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слаб |
| Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина |
| етњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ов |
| ођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши |
| мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна |
| ору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежност |
| уди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику |
| , кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да с |
| рво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо к |
| забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би н |
| хта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наред |
| које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходник |
| падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути |
| /head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролаз |
| е разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да |
| ли, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их к |
| упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори М |
| pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.< |
| ала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} М |
| е смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја ми |
| ажи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, |
| да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о |
| ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - т |
| г, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа! |
| ам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за си |
| обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се ста |
| о њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мо |
| да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{ |
| ода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се |
| сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа |
| } Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју |
| љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош |
| тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бо |
| } Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало ме |
| зет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог |
| ко очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад оста |
| вала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S |
| мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодре |
| ају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и |
| ку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне |
| твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевље |
| готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, д |
| таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје |
| ?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили хо |
| едина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, |
| ти се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на др |
| и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него гр |
| ажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, о |
| вог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} |
| ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша |
| спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили |
| еш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стај |
| змишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походи |
| на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окрену |
| ладин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, мини |
| имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан усп |
| са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење |
| м више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушен |
| тим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тре |
| ога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној р |
| пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блу |
| p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар |
| ији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где |
| каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека п |
| распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног из |
| остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зор |
| са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност |
| молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, госп |
| ла!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојал |
| ворили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу |
| азапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, |
| идим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу не |
| а тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно |
| и на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блу |
| прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила с |
| ом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у в |
| њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи с |
| "80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - |
| ао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо |
| цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - |
| ледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види |
| едајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - |
| питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране |
| ћи камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обр |
| ствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и |
| в се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао |
| њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизме |
| и пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним свет |
| циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме дра |
| ка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну па |
| ногобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог |
| о гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, вас |
| о од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали |
| дон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну с |
| ли увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и висок |
| а- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декла |
| вала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава во |
| ци није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбр |
| ицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што |
| таро доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жил |
| не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли |
| S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се зан |
| ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан а |
| по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже |
| езује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчин |
| рао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се на |
| та лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се не |
| свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је оч |
| ију.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљен |
| тинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између д |
| етлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале бол |
| еним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривал |
| ојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осм |
| заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као д |
| Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки изр |
| исли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби |
| ead> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</ |
| менови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене прир |
| алиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило о |
| а, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним т |
| оглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецв |
| мишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, је |
| изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обз |
| зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, т |
| зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце м |
| же своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уз |
| кад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p |
| ушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутал |
| ртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздр |
| </p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бит |
| атих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче вел |
| ме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих с |
| Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагум |
| Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Бу |
| шући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен по |
| а засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Н |
| > <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", так |
| сију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> |
| .</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краљ |
| г Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било проби |
| > <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до |
| увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се л |
| орње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишоб |
| м, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно та |
| немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале с |
| ре!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} Т |
| што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као т |
| , драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како |
| кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и нео |
| а и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда н |
| његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, |
| ркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху |
| орио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом |
| ићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро ради |
| !{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој М |
| арочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је к |
| а брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар ј |
| ђе у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| има комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S |
| места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без |
| и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али с |
| ог реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола |
| S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против |
| у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово шт |
| ену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{ |
| и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И |
| он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и |
| авио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који и |
| ку.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а |
| рагутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусруше |
| изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо ви |
| ичних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био |
| ра за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантуј |
| ном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница |
| оји се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и |
| своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потреб |
| а.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову |
| еби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на |
| помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у ста |
| ло лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изна |
| о, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмеја |
| кобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко |
| ни аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преора |
| , који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, у |
| , па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву |
| ину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соб |
| до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} |
| ме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније |
| говори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу |
| сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пре |
| бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало своји |
| и само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, насла |
| нтске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је б |
| а ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт |
| ; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нок |
| предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али |
| ија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у |
| вао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се |
| а беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} |
| досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово |
| ног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, изв |
| саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак |
| да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице к |
| асова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред |
| осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је би |
| аван у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка |
| низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек јед |
| жити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало |
| заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети бе |
| шле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше вес |
| рту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, |
| дела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим |
| цима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да |
| да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око уса |
| г љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.< |
| на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} |
| му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућно |
| } Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да гос |
| ђе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула |
| да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ије видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти |
| и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после |
| , росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi> |
| Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кад |
| овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говор |
| тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељс |
| сећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по са |
| ну твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним |
| спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш. |
| се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S |
| је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно |
| олим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка |
| да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам ш |
| болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> |
| дам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовањ |
| кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад |
| рим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јул |
| сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осме |
| арити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те во |
| . пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у |
| Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Са |
| и, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div type="chapter" xml |
| етарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој |
| и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах жи |
| } Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после |
| ити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам |
| ко си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не траж |
| ољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти мож |
| ма.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S |
| вежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија |
| вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S |
| вљам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <pb n="147" |
| не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у п |
| {S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без њ |
| на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад |
| мо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош ј |
| <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам |
| .. нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле сам |
| .. нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле сам |
| вота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како |
| те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и кол |
| ну откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Др |
| Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди т |
| а ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} |
| ад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} |
| отребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у |
| јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла |
| е цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мно |
| и паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} |
| је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас |
| је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедн |
| То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика |
| у, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке |
| ш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не из |
| ко је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљ |
| храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити |
| радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу |
| ена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S |
| не више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад |
| није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захв |
| ити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само |
| Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујет |
| че смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи |
| S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Ср |
| ално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти |
| зе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има |
| е, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој |
| оја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачн |
| /p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан |
| обу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неко |
| нотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја с |
| им више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам м |
| или у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане т |
| с, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, једа |
| наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} |
| м руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>З |
| е, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозор |
| е и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за тв |
| те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замрше |
| те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замрш |
| е душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме б |
| је душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због ј |
| одне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Н |
| излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него н |
| ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фа |
| себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говори |
| гу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад |
| Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког |
| жевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у |
| ш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да |
| е узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и |
| нима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} |
| љени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један |
| ирока будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</ |
| 3" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја |
| утела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писам |
| ли духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се п |
| <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продуж |
| а љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш |
| е стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди ту |
| је очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке |
| волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада ж |
| срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело п |
| /p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} |
| ш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не позна |
| ио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на те |
| , 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разуме |
| г позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се до |
| слио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допад |
| рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> |
| су не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један по |
| о и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, |
| астера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој.. |
| рећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и |
| > <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госп |
| > <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешћ |
| еш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да са |
| дан тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо рад |
| крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја |
| амо ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајк |
| твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" / |
| е тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборав |
| драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види |
| ислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од тв |
| вот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем |
| дно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће |
| лих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам |
| вљао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Д |
| уди.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини м |
| еч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Ка |
| је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како |
| у, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да |
| оја се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> |
| S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да |
| еру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељ |
| се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи. |
| } Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писм |
| а, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео |
| покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Тво |
| ш један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухват |
| оје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их в |
| њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако ј |
| његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаће |
| ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n=" |
| и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим ис |
| своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не |
| шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти |
| разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твој |
| а и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и с |
| кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек ш |
| Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{ |
| ујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} А |
| за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на у |
| , воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само х |
| одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} |
| ме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго |
| волела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка |
| еколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајк |
| ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене |
| роши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси |
| волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љуб |
| волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми ј |
| е мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља |
| ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твоји |
| задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам мн |
| да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не |
| ирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље. |
| о што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скот |
| умем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпу |
| а сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због |
| тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на |
| апрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови п |
| ога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{ |
| d>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну н |
| и који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у прав |
| плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове суз |
| војој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину |
| умем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза |
| мо сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде |
| амо сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде |
| : спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје |
| ближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину |
| убави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> |
| ру.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило в |
| е узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане |
| збоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша |
| слити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части. |
| ко питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а |
| ица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен |
| ј вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је једа |
| рљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдариц |
| чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се сна |
| је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, ч |
| ији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и тв |
| ра и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу |
| ји је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку |
| нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са бе |
| ом дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зиди |
| овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да |
| навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ип |
| сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S |
| е узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и |
| и.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отвор |
| црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не б |
| туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпље |
| ачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> |
| ктикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарст |
| p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три н |
| високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде. |
| не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> |
| остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, жи |
| нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже |
| е била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, |
| тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио пре |
| то га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо |
| > <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је би |
| то.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена |
| алаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру |
| да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица |
| орила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова |
| Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти |
| но, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p |
| ећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ов |
| ва бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} |
| и свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још време |
| рено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S |
| бица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Ми |
| радску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце на |
| азије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је |
| е залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и |
| да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пуст |
| но до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и до |
| ене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> |
| х дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, д |
| > <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке |
| к их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, |
| к глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски |
| оди.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавал |
| о не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, |
| напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блис |
| а је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појач |
| мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, |
| и људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или конс |
| ода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и пра |
| ктрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi> |
| дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнани |
| свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врсто |
| Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стад |
| еници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидал |
| вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да |
| авно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости ш |
| мала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Бе |
| обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> < |
| је него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, |
| рка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док из |
| , била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави |
| ећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што |
| } Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке д |
| ји су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка с |
| отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачк |
| писом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У пр |
| увише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком |
| рка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са |
| и се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p> |
| се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе с |
| {S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепен |
| ју, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... је |
| p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се ви |
| Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљи |
| лачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је |
| /l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није т |
| о решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбару |
| би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} |
| после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми ре |
| во шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Уз |
| и и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди. |
| .</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распје |
| а Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи |
| је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Мало |
| гова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме |
| њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен ка |
| ње.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зо |
| ластих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклон |
| х да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, к |
| ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши |
| иделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га вид |
| } Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари |
| лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово послед |
| ви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као |
| га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посмат |
| се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо с |
| ева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да |
| екаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p |
| се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу. |
| осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су |
| вља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренут |
| узе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош |
| оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.< |
| на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне ц |
| песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале |
| ени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, ш |
| те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград |
| сму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Не |
| лошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!... |
| а живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем тв |
| "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам у |
| b n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није врије |
| и, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје |
| еш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.< |
| во писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини |
| н се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред |
| на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, д |
| ошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; пр |
| ишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p> |
| ад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми |
| гати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу |
| а више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме дел |
| ена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца |
| опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој а |
| твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више |
| ? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој ду |
| мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, м |
| ћу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена |
| Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љуби |
| сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n=" |
| и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, х |
| ба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја |
| нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где |
| љине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је зв |
| своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> < |
| ађен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зеле |
| вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те з |
| забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога |
| а сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писм |
| !{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.< |
| о моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мис |
| о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност к |
| њимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која н |
| је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> |
| Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно ј |
| корно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми |
| у све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га |
| ла му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој ј |
| мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти и |
| , Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити сре |
| го све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу |
| ата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на ст |
| сутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош. |
| ељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане б |
| тељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане б |
| амила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, |
| <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запоста |
| зумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оста |
| жити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као п |
| n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми откр |
| стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје доб |
| тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога |
| тко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца" |
| чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми откр |
| ама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и |
| те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да з |
| рестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type |
| ништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако |
| како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш |
| као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја гл |
| ем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, к |
| у, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе прав |
| ту, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, пра |
| и визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као |
| ! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S |
| ошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твој |
| Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу |
| ао воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом |
| на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Тво |
| не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} С |
| га живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме д |
| дне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тоб |
| вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свет |
| , погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним пра |
| чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћа |
| све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад |
| у мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза до |
| саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Ле |
| ој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у |
| пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Н |
| о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. ју |
| на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на ов |
| мо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S |
| сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једно |
| а и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који |
| те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много друг |
| те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{ |
| le> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови |
| него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се ран |
| ељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и |
| "215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета |
| /p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, |
| ад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје ја |
| бзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, з |
| вљале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машин |
| И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него |
| уда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и пока |
| S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом б |
| n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p> |
| арења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас |
| , као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада. |
| Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и узда |
| ори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се |
| насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} |
| ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уп |
| бог тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} |
| се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, к |
| ке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг |
| кују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику |
| - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на |
| тео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу |
| и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега т |
| доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> |
| се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам пр |
| > "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим с |
| <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, сто |
| далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен н |
| и га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S |
| .{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза с |
| утке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за |
| прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе |
| стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропу |
| рио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове д |
| е навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима |
| синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко |
| ренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог насту |
| према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алаб |
| век коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од |
| бе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју по |
| ка... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто |
| p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он |
| е ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди хр |
| цу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељ |
| ерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шт |
| , не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исц |
| p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме вол |
| о лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред |
| га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о |
| анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох |
| {S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју в |
| увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну се |
| тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну се |
| варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да |
| те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div type="chapter" xml: |
| Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љуба |
| о је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо |
| } - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран |
| /hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{ |
| ки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да и |
| ед твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Мил |
| што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твој |
| што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твој |
| /p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло |
| > <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти каж |
| воје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах |
| ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош |
| идаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико |
| а.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам |
| ој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја |
| а сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заје |
| на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало сп |
| Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те види |
| шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> < |
| ао жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на |
| но што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јо |
| ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесн |
| а није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те |
| , тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде исп |
| И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - бл |
| нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши |
| к.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> < |
| је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком иск |
| ину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} |
| </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело. |
| сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао |
| ад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, б |
| поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један вели |
| } И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се пред |
| продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{ |
| ену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} И |
| ену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} И |
| врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, |
| ра.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка по |
| свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чисти |
| амо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код сво |
| гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг |
| , Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, н |
| бом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, |
| бом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли |
| а што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле јед |
| знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жен |
| дети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала тв |
| ешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себ |
| } "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушка |
| каза руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати кој |
| жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу за |
| олело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш! |
| - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то по |
| е љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зо |
| ом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим т |
| бављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у тво |
| оравио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, |
| мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе сам |
| не скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> ве |
| огу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{ |
| ла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном рас |
| бави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p> |
| о цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се о |
| у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у нак |
| ново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу пр |
| лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепо |
| шли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} |
| ојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; |
| Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губи |
| ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја |
| к одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој |
| .{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецај |
| ући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и по |
| дети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разум |
| и не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико |
| рбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијел |
| е да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?< |
| м да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и н |
| се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још дв |
| ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који |
| је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} |
| исли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мисл |
| .{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Г |
| су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје дра |
| озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који |
| иђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо |
| ца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је би |
| а исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се д |
| ко тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, дана |
| жалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, |
| ајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како с |
| радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити |
| будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, |
| даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чег |
| {S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош |
| о и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне т |
| ово видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} О |
| {S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} |
| ладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула са |
| на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја |
| врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од ц |
| вако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих |
| дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ст |
| .{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гро |
| исмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да т |
| радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде |
| нат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> |
| бог чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао |
| олим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао. |
| знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> |
| твор, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одм |
| есела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди ра |
| p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је |
| у једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не |
| отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање |
| отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{ |
| зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао ве |
| умети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља |
| би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S |
| јим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" |
| ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све мо |
| ило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће |
| онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену посл |
| бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одгово |
| {S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, |
| тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући м |
| ош?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја са |
| о, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било с |
| } Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују р |
| о треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се |
| екидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у |
| оштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени сва |
| сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које |
| осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих |
| те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми |
| моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле ве |
| оље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим |
| чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{ |
| к бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана |
| едно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."< |
| аје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатн |
| S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан |
| теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство л |
| еднако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а |
| београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> < |
| о није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{ |
| е твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то гов |
| брисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило п |
| ћ.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љ |
| ти од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим та |
| и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да |
| у душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардо |
| бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам н |
| Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредо |
| } Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико из |
| не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Тре |
| че му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу. |
| } Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>" |
| м.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти |
| ем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} |
| главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у бле |
| главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад |
| је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти |
| - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на го |
| вај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замисл |
| ма сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти |
| писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме вол |
| не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго |
| </p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавн |
| </p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ј |
| х Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разум |
| 3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после по |
| head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - |
| еда и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Ми |
| оји би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорк |
| гама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне к |
| на ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем... |
| ом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз кој |
| га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи |
| кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољу |
| сли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твоји |
| и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не ра |
| шинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </di |
| ка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква |
| че...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, бо |
| пола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није с |
| > <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - |
| е! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуш |
| глед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са |
| инитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу |
| инитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу |
| ике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће го |
| - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима |
| е долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="chapter |
| учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим брако |
| штен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> < |
| о ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати п |
| Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима је |
| јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба |
| оследње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла м |
| ц је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад |
| покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на |
| падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране милова |
| мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја ос |
| ало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао |
| к.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове |
| нског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама |
| евац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с т |
| S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући |
| учајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре ук |
| као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке од |
| његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, |
| тање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне н |
| .</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопшт |
| чење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори |
| Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим о |
| рна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрас |
| а донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а |
| но загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад с |
| адовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети са |
| о хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пи |
| их је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну |
| мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Стани |
| т свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из |
| ље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, |
| ни је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхт |
| емуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели с |
| Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се |
| Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине кој |
| овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупља |
| едам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије |
| и као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на др |
| два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, |
| /p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике |
| е хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде бел |
| нстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли |
| света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно |
| ај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколик |
| , од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећо |
| сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин |
| горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна му |
| луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стил |
| шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као |
| ецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарап |
| се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у м |
| га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али |
| {S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна ово |
| за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изн |
| н!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе |
| одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе |
| Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и ос |
| ајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од к |
| иром отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујем |
| а девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе. |
| и су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће |
| сећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан |
| му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам ра |
| ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, |
| рашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је |
| продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мис |
| ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није |
| а не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном |
| не стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне |
| ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укор |
| > чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на франц |
| аигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праск |
| примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што н |
| нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, мој |
| каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Вас |
| у себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове |
| Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи |
| су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити |
| ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.< |
| свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па у |
| илош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> |
| е се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту пог |
| и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би с |
| пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му |
| бре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се ч |
| тећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Мило |
| ве напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се са |
| писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати св |
| осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда |
| ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских |
| то банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине дв |
| укарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом |
| у пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлак |
| </p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме в |
| ан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљ |
| ду од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену ч |
| енталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним мести |
| алилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден |
| судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње |
| обе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно |
| воје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био з |
| Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скриве |
| ђене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љу |
| S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} |
| девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно |
| нер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер оста |
| блике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу теж |
| , који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, вес |
| <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</ |
| {S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, |
| Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свако |
| смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић |
| ра усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других |
| } Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче |
| планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струк |
| ди, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат. |
| шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укоче |
| хранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају м |
| онвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један |
| у, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. < |
| ку боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је |
| на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан. |
| а, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне |
| је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје м |
| е би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош свој |
| ошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун |
| ним лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене |
| млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор шт |
| ики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке ч |
| јале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком |
| прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав |
| удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а к |
| војком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, |
| ја, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим ст |
| нат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са |
| ену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Ниса |
| још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале о |
| вештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а њег |
| рања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец з |
| ај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.< |
| Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику |
| табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није жив |
| ири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна |
| нкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да |
| зимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли |
| >И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- |
| <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - |
| ј он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не |
| дном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, д |
| .{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њ |
| а на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено |
| идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, |
| је дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда |
| пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант |
| еба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај мину |
| х пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{ |
| је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, в |
| изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо |
| има, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје |
| ли.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно д |
| фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јо |
| лектричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је |
| илошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!... |
| о је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илу |
| на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је |
| ава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним и |
| .</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, п |
| појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје |
| ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Ш |
| , Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилија |
| ам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> |
| ићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна |
| су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова гр |
| два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако а |
| усти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад напи |
| о је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то о |
| > <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{ |
| зио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- |
| ј светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По |
| али је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S |
| адене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче |
| г броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да |
| одерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним ч |
| великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а |
| у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљ |
| у она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега н |
| авист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то |
| х крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маск |
| .</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост |
| шта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли п |
| на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише |
| ита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа. |
| , тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуц |
| и...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема те |
| ткад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако |
| ица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> |
| мо... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече јед |
| ења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је зн |
| о је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страш |
| ј улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? |
| се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако |
| ли, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против на |
| он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обич |
| ази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њ |
| } У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе |
| су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалац |
| их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће п |
| ј живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и |
| непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, |
| е проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао |
| анпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину д |
| /p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сија |
| ући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допрати |
| е Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Бо |
| ости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може |
| шина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мисл |
| се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила с |
| густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све |
| а врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из д |
| и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у из |
| у лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади |
| {S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она |
| лости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они |
| <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</ |
| же осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ниш |
| S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља |
| ви Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су кал |
| примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два б |
| осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варни |
| јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе |
| свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко |
| Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Мла |
| Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и теши |
| графија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне с |
| о само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p |
| ађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао |
| руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смр |
| појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама |
| је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже пр |
| и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа |
| око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за ру |
| <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост |
| "150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нерв |
| ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div type |
| радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љу |
| нављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћ |
| } Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме |
| адао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} |
| ај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- |
| > - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: мн |
| јка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> |
| .{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је |
| лицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мисл |
| те?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један н |
| ламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разу |
| р који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ов |
| ад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Ми |
| Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, |
| ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Иск |
| , ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твој |
| говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{ |
| ну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободн |
| живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо |
| ово наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љу |
| и би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она |
| да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нес |
| ом једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од он |
| све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је ови |
| бијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника |
| во на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> |
| ој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта м |
| те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кућ |
| у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећ |
| а те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини |
| ром отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојен |
| Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.< |
| ли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај |
| има шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић |
| то дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
| напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p> |
| е самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру |
| што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> |
| е, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је ув |
| он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани |
| е пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n= |
| х размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карак |
| шавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени т |
| , те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељ |
| лас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али |
| и један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} |
| /p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих н |
| и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћ |
| ли, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана |
| /p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и з |
| и.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} |
| ба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут |
| е би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме |
| , указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{ |
| слила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи р |
| стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и в |
| пним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје с |
| и, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје б |
| епа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе ме |
| Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта |
| p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и |
| осто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> < |
| е прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима ти |
| не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да веру |
| деротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање н |
| не, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он с |
| Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом |
| тпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум б |
| нам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће |
| о крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали |
| о волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега друг |
| дан део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати |
| ја ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како с |
| моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном с |
| моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У м |
| вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пиш |
| Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја би |
| воје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружн |
| о.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, |
| ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </ |
| драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накн |
| све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти ка |
| аш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу |
| једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју |
| му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети |
| ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући |
| откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједн |
| од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја с |
| овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} П |
| а с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколи |
| мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју |
| лека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и |
| тојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} |
| лази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} |
| бе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем |
| ати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на мл |
| дрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како |
| послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још н |
| овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</ |
| {S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одриче |
| } Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш |
| е усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и |
| ћеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране |
| есео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш св |
| окажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> |
| жеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остав |
| о, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао на |
| порно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, о |
| да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега друг |
| ави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он бу |
| ао орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не |
| тали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорк |
| ешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој нес |
| бицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} |
| мешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: |
| кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам н |
| чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и |
| лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела |
| ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти |
| га, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само д |
| асположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљуб |
| орбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми |
| читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на к |
| пирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не |
| оћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако ка |
| Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{ |
| ега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да |
| не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти |
| помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како |
| вагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохва |
| есторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно |
| Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да к |
| ђе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја не |
| а ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав б |
| ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио. |
| лошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је |
| 243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта |
| о ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још има |
| теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> |
| воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно |
| храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти н |
| ругог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред ког |
| Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једн |
| еч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи |
| ат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <p |
| можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То |
| мпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шт |
| их хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, |
| х те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једно |
| оје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио |
| е, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана |
| е, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана |
| ости, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбољ |
| суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, м |
| жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била мо |
| ... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, |
| волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу ви |
| уђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, |
| ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, |
| олим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плач |
| могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда |
| воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се ж |
| та драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, |
| ости могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за друг |
| та <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрост |
| тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај к |
| н?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не м |
| ом, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ов |
| ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</tit |
| <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред |
| Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшал |
| Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за с |
| ве што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} П |
| Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како |
| пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад |
| и шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечит |
| е очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} |
| поменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за чит |
| устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> |
| сило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле са |
| S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу с |
| се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, |
| {S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко дру |
| то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати би |
| ана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам за |
| а нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> |
| и овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те пом |
| S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вуч |
| ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не |
| т.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се мо |
| лим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у душ |
| рена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам и |
| И ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Бо |
| а ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} За |
| , драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги |
| о груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190 |
| писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спа |
| ава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: треба |
| љком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али |
| ећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и |
| нпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које |
| р комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у |
| а те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав овол |
| ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нароч |
| олетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабр |
| и хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која жив |
| мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако |
| е ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Д |
| ш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p |
| одраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази |
| } Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш к |
| теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у мо |
| оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала |
| и, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>У |
| дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје |
| и желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је |
| е кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико |
| в и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затвори |
| да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, |
| ло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хл |
| онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и |
| и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена |
| ови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја |
| ... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен |
| /p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је б |
| како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га |
| е, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је п |
| бац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом |
| АТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је |
| То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатк |
| по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p |
| шкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалости |
| будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо пост |
| мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p> |
| p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То |
| вај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим на |
| рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бо |
| ш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави. |
| сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"К |
| Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Исти |
| тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајућ |
| о близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти |
| , али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што |
| какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Ка |
| тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ј |
| е глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти |
| е у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да с |
| ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубомор |
| "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш |
| ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на је |
| ти врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге |
| /p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мо |
| зу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мисли |
| ензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! < |
| не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p |
| ти ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети |
| но што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још |
| е љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зор |
| је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је он |
| ј Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да има |
| а те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека ј |
| препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје р |
| {S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него |
| "</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} И |
| е скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам |
| која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог |
| .{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађуј |
| добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој |
| утрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, тол |
| {S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мисле |
| <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице. |
| и се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> |
| иш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Ва |
| грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије |
| ка, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакос |
| у за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, у |
| но друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући г |
| и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да |
| же да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе |
| се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се о |
| е однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку н |
| овори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - |
| на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према |
| ...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут |
| , тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више не |
| ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без |
| >- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> < |
| исебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш б |
| он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунц |
| Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p |
| у поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој |
| м... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да |
| ким рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} К |
| надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене га |
| ам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је |
| аше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Ва |
| а плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехуј |
| разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора ус |
| ућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја друго |
| х, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} |
| ас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубав |
| ла за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче с |
| ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи |
| ећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инст |
| оји верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љ |
| се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш би |
| лошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S |
| што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и д |
| тина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем |
| твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него |
| увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Тв |
| <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да |
| говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким п |
| ута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још ма |
| Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш |
| вај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Бог |
| {S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и ене |
| о само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' |
| Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш |
| а.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће ж |
| леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћ |
| ачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине |
| славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искр |
| S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа тво |
| га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио |
| јима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се |
| S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића |
| одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па п |
| м и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца |
| о, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки но |
| ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да з |
| ена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шт |
| ш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, |
| љ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, је |
| избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и от |
| себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже м |
| . вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе н |
| ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пруж |
| жеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам сре |
| утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну |
| осподин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па |
| онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише |
| ућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. јед |
| руди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збо |
| твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно |
| ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко вр |
| свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка |
| на: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се о |
| еће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју |
| , ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што х |
| м, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакл |
| Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} В |
| ане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао. |
| тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра д |
| ва самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља |
| знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам сре |
| Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да |
| :</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му |
| леграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чин |
| сти и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам |
| на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно |
| оме.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Са |
| S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговор |
| ио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао т |
| као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Мило |
| - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти |
| ги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја ов |
| ш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једн |
| - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам о |
| лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити т |
| ео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волет |
| а сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не в |
| добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов п |
| ка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на теб |
| } Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p |
| пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљ |
| кву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме св |
| , као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као |
| љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко |
| дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више |
| чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од матери |
| и ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам |
| ене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће о |
| оја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си |
| е врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово |
| верена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле з |
| пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата |
| ти која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је бил |
| зи на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем рук |
| {S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми |
| да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се |
| .{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...< |
| ол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</ |
| једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Как |
| си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да |
| "163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} |
| {S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота |
| бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: |
| си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочит |
| Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић |
| <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кр |
| ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p |
| ко морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - о |
| у мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она |
| овек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што веруј |
| или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, к |
| Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала |
| ам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају ту |
| амо да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title |
| зборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми |
| ла сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер |
| :</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима |
| -Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на које |
| рка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек са |
| ова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, ис |
| /p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; ина |
| а.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај ра |
| , - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова р |
| ико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој ми |
| а.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је не |
| таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе зад |
| ворио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја |
| н једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>З |
| рту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како т |
| а да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могл |
| рам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да с |
| /hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те во |
| шу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их с |
| само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла |
| нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за н |
| дан корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа ј |
| уће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет |
| ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведни |
| се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу |
| тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно кам |
| о уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно |
| и у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људ |
| то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, нап |
| оред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно |
| и то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети |
| хова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у |
| арушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и |
| би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, ник |
| иси...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло |
| хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарск |
| али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> |
| чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о |
| ан млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе |
| дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, п |
| вота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ј |
| а исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Н |
| бно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу при |
| маш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњи |
| S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, |
| зи на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења! |
| да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само |
| е, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка." |
| рећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра |
| мо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми |
| ш 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начи |
| јде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> < |
| ља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бит |
| омагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} |
| оја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло |
| тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београ |
| м се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних |
| рету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му |
| китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље |
| и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</ |
| дахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш живот |
| спом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, он |
| олико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од м |
| ВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо |
| у чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као |
| атило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било дов |
| Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном матер |
| нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава са |
| се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на |
| тна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу |
| о тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварим |
| анка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших м |
| ако је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој |
| /p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка |
| Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да ос |
| их обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S |
| положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји приј |
| ено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n |
| аше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у неш |
| се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је с |
| е; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, |
| дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их |
| уђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли |
| не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над х |
| је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и д |
| коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да с |
| нам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, |
| ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>А |
| мбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види |
| е и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је |
| од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он |
| лош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом пи |
| може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је опш |
| тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих |
| расти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао |
| тницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цен |
| ета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је в |
| живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, |
| варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по ј |
| head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су стр |
| поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не |
| ја му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, ч |
| </p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжи |
| о један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжи |
| погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, |
| тави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтин |
| ње или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} |
| и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било он |
| о лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> К |
| ог гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{ |
| ћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног по |
| подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти |
| уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему доп |
| о да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да н |
| > <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може |
| оја је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а |
| ко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва |
| д ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Мил |
| и, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као |
| људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и |
| о, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав ниј |
| али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што |
| лизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо гд |
| колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама у |
| милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у г |
| ји су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, |
| , остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за оч |
| ност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсја |
| , <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, |
| авац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административ |
| једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откак |
| ако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздас |
| м бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситн |
| је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару |
| као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати |
| живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити за |
| .{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, как |
| је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је пра |
| руги утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топло |
| у?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ру |
| ебо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична св |
| ти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима к |
| аниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је б |
| ице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, |
| ти, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки |
| ни потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тариф |
| ите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки но |
| S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Све |
| мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене |
| Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне бол |
| згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</ |
| {S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, |
| а дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> |
| кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткр |
| ости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо |
| <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на лане |
| сту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним љу |
| же ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још ма |
| карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш |
| м се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не |
| ст одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим |
| о свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената. |
| пи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пр |
| Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош |
| е и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу так |
| ику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> |
| да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су |
| прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се уп |
| а длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде |
| рне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо |
| пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме пр |
| ући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретал |
| ишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више |
| тоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао |
| ресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, |
| ото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је б |
| егнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума |
| те ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шеши |
| де га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, |
| ремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је са |
| и могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету |
| ула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, |
| ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непоз |
| а сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме дост |
| 2" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која |
| исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја |
| м овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо |
| је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освеж |
| је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жубор |
| икад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - пр |
| /p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчан |
| , која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоки |
| тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То |
| изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је тра |
| руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава |
| а је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као нес |
| тка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, |
| ово лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено. |
| . </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у |
| чију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује |
| ј шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изг |
| i>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом. |
| шту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, |
| ле ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању |
| оге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у вазд |
| брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смех |
| </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око клике |
| <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</ |
| поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив |
| дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - К |
| усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу |
| одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена |
| реко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љуб |
| стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, д |
| /p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже |
| .{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог пар |
| г дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише |
| амом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане |
| о да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била |
| у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> < |
| ев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан |
| але дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле |
| , обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског |
| бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} |
| } И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа пом |
| м све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, |
| пречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да |
| ма:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем" |
| оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не тре |
| ала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја г |
| о што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико ци |
| сти, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од теб |
| ктеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила |
| д толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим н |
| ећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негуј |
| воју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва излом |
| p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми |
| неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балк |
| тине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p |
| се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот |
| Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду |
| м.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огром |
| мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила |
| беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видит |
| ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле |
| p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овак |
| нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет |
| радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз |
| ам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољуб |
| тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математи |
| - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пр |
| су исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi> |
| е његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њ |
| , овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја |
| И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан |
| , пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверават |
| {S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе. |
| нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак к |
| мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао ко |
| Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које н |
| м...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе. |
| .{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и |
| ати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати д |
| не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли т |
| да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев н |
| } Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и |
| м нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка |
| нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићен |
| веравати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је |
| у.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и у |
| ли имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, |
| омах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p |
| </title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жало |
| е сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви |
| у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих |
| би, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја т |
| аго.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може и |
| а о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, не |
| реуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да |
| из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није ис |
| ама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наш |
| дговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добр |
| по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала л |
| е изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{ |
| ала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову |
| , нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, |
| ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволик |
| и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја би |
| ћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гле |
| а:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; |
| ени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите |
| ију, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Мор |
| хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb |
| - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је |
| , не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То |
| вих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео он |
| .{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да ка |
| м своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешав |
| бе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Ал |
| це доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који |
| које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</ |
| /p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од |
| ћно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти к |
| анимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да с |
| ити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој М |
| и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслу |
| А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем. |
| ој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> |
| да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="2 |
| ила Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа. |
| о што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, гд |
| сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову спосо |
| , то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење д |
| {S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зо |
| ладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу стран |
| су исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је прев |
| чника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка |
| они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих в |
| ог квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и |
| обна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти во |
| ијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то ј |
| ош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" |
| .. доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш |
| е поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету! |
| огле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још |
| им мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година от |
| ности, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама доса |
| вати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми ск |
| но, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се |
| Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није |
| је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мрж |
| вљена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам насло |
| алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао о |
| рви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толи |
| дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, све |
| а да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам |
| ко те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, |
| ко те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како ј |
| зео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у |
| нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред |
| мила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај |
| S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео |
| се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики беогр |
| ка и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредни |
| од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао |
| да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је |
| о по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашен |
| толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а |
| асно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући |
| више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна шт |
| срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} |
| јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен п |
| Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} |
| роду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу |
| Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало |
| е им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка |
| ије озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац |
| азумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек б |
| - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, о |
| и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор м |
| нима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Бе |
| весно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуц |
| све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, го |
| у собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат ст |
| о ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе |
| тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на ју |
| а Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка |
| : </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш н |
| олико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам зд |
| а што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у тв |
| ке прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њих |
| из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени нек |
| и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар пр |
| тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена |
| е сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, у |
| не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала |
| ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист |
| :{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је му |
| о, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није |
| ка написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и фор |
| ајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе с |
| се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, |
| } Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није ча |
| д јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше |
| ста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то б |
| ..</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи |
| .{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они н |
| најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, а |
| авала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и при |
| ио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S |
| дограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошл |
| или су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и |
| осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то ј |
| ње, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошља |
| ици доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ст |
| му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела |
| да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом |
| а....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у В |
| хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело |
| тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поре |
| но, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећниј |
| волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем н |
| мају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајал |
| } Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље |
| та остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу на |
| бро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... |
| подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да |
| то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротст |
| илошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и ка |
| доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти ве |
| остила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољуба |
| асполагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми |
| друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због |
| ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један |
| људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега ок |
| ан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболе |
| е су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би он |
| ледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску о |
| а вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам мо |
| слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, к |
| "34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поз |
| ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорк |
| иштва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква |
| мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се |
| у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сро |
| ле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од |
| и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Ал |
| а нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S |
| рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте м |
| овори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} |
| а се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да |
| сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за |
| о што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили д |
| те, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљ |
| S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p> |
| љерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић м |
| {S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме |
| ави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима |
| плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља |
| } Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је с |
| и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић л |
| з икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p |
| е мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати |
| ко примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту свој |
| S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не т |
| оја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате мој |
| па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији не |
| нам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у |
| </p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад |
| не његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробуди |
| Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} М |
| ...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразв |
| ања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Бо |
| учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да |
| а, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог у |
| p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни |
| , а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питко |
| сам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да |
| Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњ |
| лена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је исти |
| исно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао |
| ...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пиј |
| ам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам |
| нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шт |
| ости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, на |
| сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео б |
| мо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцеп |
| Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им ка |
| у и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у |
| ми ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе |
| е буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепш |
| против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, |
| о су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума |
| о може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристр |
| м од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела п |
| ини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице. |
| је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мр |
| дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци прек |
| и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, |
| дућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не п |
| p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, ни |
| с, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медиц |
| о да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесност |
| .{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нуди |
| отографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу |
| новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако |
| је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице кој |
| са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не |
| човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</ |
| акав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као а |
| о сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачно |
| опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> |
| ица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је па |
| правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезд |
| ка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу |
| тености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује ј |
| он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се З |
| за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што |
| и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио об |
| пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, |
| и као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти |
| о духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, се |
| им по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гл |
| шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна р |
| о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} |
| ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Мило |
| ој.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор |
| баца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</h |
| дрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{ |
| и удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би |
| м тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћут |
| и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти |
| снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Мил |
| и да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Ч |
| велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, ш |
| - Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у |
| и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни бр |
| Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p |
| вотом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер о |
| да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њ |
| ње у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала |
| ује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је |
| грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одреч |
| ек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је |
| старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он |
| не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су н |
| че он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: са |
| у.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрв |
| ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица и |
| <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је |
| ко су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод |
| {S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна |
| p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Го |
| страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мр |
| девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окр |
| д њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу п |
| ити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? |
| о:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се з |
| ечи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад |
| борављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> < |
| ажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да ј |
| ју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за в |
| вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респ |
| не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под вла |
| новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Он |
| нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место |
| о себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S |
| која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му |
| hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било |
| и ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потвр |
| је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Как |
| ош рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање |
| ?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{ |
| ао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часа |
| } Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад с |
| н мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао п |
| ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави |
| икнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Мо |
| оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том |
| ени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућност |
| пциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ниш |
| ој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Н |
| а ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући ј |
| бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они |
| куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз |
| је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних рас |
| } Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемару |
| но мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Н |
| гућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао об |
| итање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене |
| њено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да |
| ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> < |
| ну кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или |
| ом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући |
| тељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло |
| е несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, ко |
| гледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се |
| рвог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се |
| мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се до |
| твари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја |
| од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем т |
| ијско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве в |
| х, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја |
| старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не м |
| м још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш |
| мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} |
| овића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литератур |
| ам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да |
| јој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толик |
| кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећ |
| <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - |
| ој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који |
| жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам гран |
| /p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</ |
| и кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја |
| фаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да |
| .</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране ко |
| независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да л |
| проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} |
| а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржи |
| та, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да зава |
| иле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, д |
| у... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бу |
| лима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он скло |
| , каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство. |
| <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата |
| аљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да т |
| на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај но |
| ди не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник |
| ео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај ре |
| етставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или он |
| .{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi> |
| на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загр |
| оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешћ |
| н бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању д |
| риш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, |
| и... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер |
| ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па пр |
| ање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош |
| срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренута |
| смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио |
| ну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом |
| ке, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгу |
| S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> |
| унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику |
| овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек п |
| мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и мило |
| не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити. |
| во, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један |
| i>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарни |
| д ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и |
| м до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари н |
| еограда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече из |
| ead> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали |
| Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако ле |
| бе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београд |
| покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрз |
| ива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је в |
| е су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао кру |
| цу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај к |
| ту? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио |
| али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи с |
| о неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без велик |
| види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлу |
| аш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p> |
| асом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>З |
| м кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је свак |
| адих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више ниј |
| или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, ка |
| то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окруж |
| ом укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију н |
| аслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још леп |
| свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда |
| био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. |
| ам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једни |
| дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} |
| м дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} |
| ила у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у ње |
| м ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и м |
| Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, ма |
| о не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Н |
| p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком |
| у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} |
| е малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени тв |
| мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.< |
| е мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким др |
| им својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један д |
| - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и |
| - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити т |
| скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро |
| а не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али н |
| но исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу позна |
| е, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја с |
| .{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљу |
| чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише ле |
| би од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањ |
| S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чи |
| ређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и |
| а, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди |
| остати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузим |
| Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубов |
| исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, кој |
| сте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био |
| вој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе |
| и и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> |
| ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти |
| уху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> |
| и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које |
| то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли |
| </p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људи |
| ти оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познај |
| олим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да |
| ноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не в |
| и речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје стар |
| млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао |
| раво да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла уда |
| би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем дон |
| воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала |
| о да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим |
| ј и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу |
| .{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жед |
| и или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</ |
| и <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша сред |
| изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ни |
| авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кр |
| о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} И |
| , да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка ко |
| ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што и |
| овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки |
| S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога при |
| а буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим с |
| .{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, с |
| иге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне |
| мени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Ко |
| један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцелариј |
| ашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај |
| ди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођав |
| какве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се и |
| је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су од |
| за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мисл |
| о жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог ј |
| и ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је б |
| винар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за нез |
| ава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: |
| земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Поса |
| Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што ј |
| пуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, |
| о се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{ |
| штање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> |
| им крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он |
| или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Пр |
| {S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> |
| надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљ |
| му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну |
| о увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја |
| омент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина |
| сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уре |
| <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богат |
| из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како |
| решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, |
| век био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичиц |
| а и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичи |
| о...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, |
| } Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почел |
| 198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави приј |
| а и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку р |
| у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за доп |
| кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </ |
| и.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад |
| ад, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за св |
| војих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црк |
| покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у ка |
| бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на к |
| а се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је |
| вора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побој |
| шњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да |
| ме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли |
| рема добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгоку |
| лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке |
| одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Креми |
| уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигну |
| све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају |
| у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи |
| јивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били |
| да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и в |
| } Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено л |
| злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспрат |
| <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане на |
| еоград, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и |
| шку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да |
| велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна т |
| кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Он |
| та.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Траж |
| из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p |
| е волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је уз |
| куњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зо |
| том кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати |
| спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је |
| огућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху т |
| евековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често |
| .{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>А |
| > <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје сло |
| банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били |
| у тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p> |
| она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене |
| и разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S |
| колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драг |
| ста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не |
| е, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, мож |
| леба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгај |
| ко ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} |
| отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди |
| p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није бил |
| а ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог |
| о врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој |
| од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... с |
| тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, |
| Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен кри |
| , не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао. |
| ужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш до |
| . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и к |
| им актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене б |
| наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} |
| тњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовн |
| све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <p |
| о нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака |
| драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја зн |
| и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све ст |
| угојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорк |
| ма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ра |
| он који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој |
| Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треб |
| а мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценит |
| а мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем цени |
| буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Изм |
| , о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно во |
| /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жи |
| дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у |
| инио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички |
| е биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљ |
| ћам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је |
| азом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ће |
| их твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачу |
| та.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, д |
| лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се |
| а више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења. |
| аразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назив |
| погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљив |
| ет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{ |
| рљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - б |
| о; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји |
| запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питом |
| ише несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- |
| вече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другари |
| нила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало |
| власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под гус |
| допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад |
| > Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвал |
| у.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним |
| м не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа о |
| отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво и |
| одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао |
| љице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити |
| а.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он и |
| та или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Нек |
| ом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{ |
| извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви |
| рили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селе |
| ремена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви |
| ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>К |
| оји су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин |
| очито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде |
| о пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога проз |
| зићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p |
| отребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противур |
| ти, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша |
| и да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је |
| ој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Мило |
| ста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не |
| децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у ли |
| ој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храб |
| а са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га то |
| и који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да |
| пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препоро |
| допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог о |
| уде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зач |
| да је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и |
| не почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унут |
| /p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb |
| так дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привл |
| Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприрод |
| ича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војск |
| ају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити о |
| ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништи |
| е размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом |
| у калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да |
| то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, та |
| ељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb |
| е.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на |
| о једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и не |
| резриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете нази |
| ...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље бил |
| а!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> < |
| ијатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S |
| ље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је би |
| Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста |
| вињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продира |
| ији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески нач |
| људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помен |
| воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле до |
| а правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније ил |
| праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека го |
| ица.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства |
| ивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари.. |
| чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред |
| уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш би |
| т.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмић |
| > <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме |
| аширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> < |
| цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртн |
| S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста |
| усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од не |
| данпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлил |
| е тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он н |
| због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> |
| унца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијал |
| ати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни |
| оја му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S |
| онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него |
| ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у св |
| каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентимента |
| рхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих |
| кривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>К |
| риђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је |
| ошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресија |
| дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут и |
| а.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је л |
| диривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стоје |
| ужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и бо |
| гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са поглед |
| ед њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне |
| е све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромнош |
| младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа ж |
| - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и |
| чију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насм |
| о да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи з |
| снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и з |
| ека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Та |
| ањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, о |
| једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљ |
| оркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео жив |
| ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред каф |
| ла је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем |
| улундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они |
| Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне а |
| на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, ко |
| ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам не |
| ене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p |
| бе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су најв |
| чито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се з |
| рмаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика |
| осле продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} К |
| <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с |
| едан низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се |
| ви пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, |
| мо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом сн |
| а-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да |
| ош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом ј |
| а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим |
| ци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилам |
| а Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод |
| ло до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99 |
| емим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и |
| ш... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за ва |
| ће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина |
| да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимају |
| села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано п |
| изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Бе |
| назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једни |
| ено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу д |
| ио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од |
| ав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају |
| лица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, кој |
| рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У х |
| сила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног сне |
| о-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће ми |
| о надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рог |
| ећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро пи |
| љу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зор |
| да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је |
| рни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, кој |
| у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чи |
| ази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу |
| о влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничк |
| ретпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лиш |
| мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош |
| че Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по цел |
| и, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног |
| ме и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он по |
| Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом |
| е, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце так |
| се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} |
| ротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он |
| твен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему |
| вао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, |
| ојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и |
| ио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска м |
| е своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, |
| Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекре |
| аљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - преки |
| грају заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође ст |
| је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба |
| е да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорк |
| утака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, |
| е знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и полити |
| вар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као д |
| вом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га своји |
| х је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и |
| стао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претерива |
| се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блу |
| срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна |
| своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало |
| решку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.< |
| крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дош |
| тим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је х |
| и ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опушт |
| а истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по м |
| је су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади п |
| о да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије |
| , јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су после |
| рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропал |
| петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у шк |
| . покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну |
| деле оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића теле |
| је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се... |
| У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу |
| ем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Ви |
| ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи јед |
| к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад |
| риликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} |
| адујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла је |
| наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задов |
| е унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зару |
| душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} |
| свлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позор |
| ала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети |
| ваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце |
| о свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остал |
| који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> |
| ако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање |
| и колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја има |
| аузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посе |
| тсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S |
| ј спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, |
| аметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто |
| ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољ |
| не, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и п |
| тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и оч |
| рком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се |
| и срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и |
| оже с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој по |
| ошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако |
| кину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оно |
| n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љ |
| репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да каж |
| собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмисленос |
| ле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница |
| је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој д |
| еш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадо |
| ака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у |
| од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, |
| <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док |
| лике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици ни |
| иближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потр |
| авио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је н |
| рац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми о |
| обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед прикова |
| ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш. |
| јој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> |
| е и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, |
| зати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} |
| вако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у м |
| кле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, |
| јана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који |
| и треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, |
| е зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу |
| /p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, чо |
| едино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова |
| зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{ |
| >Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесена |
| својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе |
| ота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ра |
| е будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан ми |
| ица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су |
| ромашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осм |
| ни код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резулт |
| ило повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка |
| и целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хва |
| , као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве р |
| око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на приме |
| ириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} |
| /p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не ч |
| .{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је |
| ље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће |
| ок Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, п |
| де на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за |
| око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} |
| је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је |
| а заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продуж |
| заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може |
| .{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни во |
| не блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином у |
| разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве баца |
| у и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и |
| дских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те |
| белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| воје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њих |
| ономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио због |
| видео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у прир |
| нину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали |
| оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали |
| ..{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место |
| аланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим ј |
| > Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на |
| ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече |
| али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну заг |
| уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у желез |
| шава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природ |
| више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио |
| дања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да |
| } Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне в |
| о добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на гла |
| вца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевља |
| у, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног |
| ремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је |
| и перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> |
| зликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, во |
| младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је п |
| риправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". < |
| .{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био пок |
| еп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, с |
| а солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школ |
| е звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доноси |
| дала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекида |
| није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на ули |
| да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је |
| ић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два кр |
| p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца ко |
| , један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали нов |
| да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - ст |
| и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена д |
| а села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се |
| але на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошк |
| е за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још један |
| ад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p |
| > - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; |
| вивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну ж |
| у, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли забор |
| чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним |
| ње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? .. |
| .{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: |
| ју хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треб |
| куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> |
| мам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, је |
| их дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за |
| уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и |
| ст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - < |
| ритиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у |
| слови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мисл |
| вати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски бези |
| ошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао рук |
| тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати м |
| ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част м |
| меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припи |
| је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> |
| .{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић з |
| Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојим |
| о је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш |
| је, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, бић |
| је дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи М |
| омогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју |
| .{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Бор |
| тно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити д |
| е удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну |
| сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и д |
| а.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због че |
| у да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног |
| од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете че |
| о и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мас |
| емо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што |
| а гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају |
| она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто |
| мо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер сели |
| ка место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против |
| н Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећит |
| оћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима с |
| ајчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав |
| ла мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га о |
| више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако воли |
| оменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први чов |
| е доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за ње |
| p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде та |
| тајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} |
| д нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки |
| рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи |
| прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тук |
| ле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној |
| једнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета п |
| а имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где |
| тника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек |
| не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је |
| и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим сти |
| } Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је З |
| воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.< |
| се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју |
| о је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљу |
| уђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, к |
| је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, М |
| ар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, |
| } Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и упо |
| а патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш прав |
| наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако т |
| једанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То ј |
| тва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{ |
| и.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Ба |
| омних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погле |
| p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, |
| еалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за зем |
| и наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми |
| еби Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се |
| Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} |
| каку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} А |
| ЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њи |
| атим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар прем |
| b n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу |
| .{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу |
| ути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} |
| ешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе сам |
| има... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој же |
| рити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у |
| у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, |
| рпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се ва |
| баци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| м? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држ |
| исмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбу |
| твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој |
| диш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си |
| ам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене |
| м свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, ка |
| их речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, м |
| да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће из |
| граду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих в |
| де. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртв |
| пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сиг |
| од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странц |
| зрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена п |
| S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пруж |
| Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говор |
| девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонакл |
| је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све он |
| већа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски |
| вали здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевн |
| воје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш с |
| га душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје |
| , и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми ј |
| правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што м |
| </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} |
| сна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је пр |
| еалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, ника |
| еће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им |
| га живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми |
| њачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет |
| гова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за др |
| себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо |
| о се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и б |
| шта гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, ш |
| могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} |
| а и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мај |
| стави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак |
| ва на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно |
| омениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потп |
| Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо све |
| куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај. |
| } Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због |
| љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен жи |
| тарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који |
| ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који |
| артијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не зб |
| ављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и |
| оварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> |
| оварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} |
| оликих карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу о |
| зитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, н |
| угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не |
| о да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи |
| човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како |
| ив свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичниј |
| д њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћ |
| био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосве |
| le>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји пу |
| пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} |
| лумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности изл |
| хничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је по |
| она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, |
| гом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не по |
| е!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош за |
| ив тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се друг |
| је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инсти |
| и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже |
| другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се на |
| осно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао на |
| а су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен ч |
| тао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао са |
| по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног ц |
| {S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ |
| кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p |
| , бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И |
| S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замиш |
| ова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топ |
| аве да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у |
| лих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари та |
| у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и |
| собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по ч |
| реха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ј |
| је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он |
| и и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми г |
| - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стој |
| једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем |
| {S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете |
| <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од |
| ја се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био нав |
| ш.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобич |
| жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, |
| оје њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да |
| помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше м |
| се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућ |
| и у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају |
| су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисал |
| риште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и |
| лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у цр |
| Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не ид |
| напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју верениц |
| ји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} На |
| се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло ка |
| .{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја жив |
| а је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - |
| - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош |
| </p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило це |
| они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико |
| ледњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од п |
| ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разуме |
| бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти јед |
| од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и глед |
| а је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у |
| S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не на |
| е прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлаг |
| моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не ж |
| ерио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан у |
| кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљ |
| Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак к |
| будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево и |
| не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, |
| то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - |
| а имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним усн |
| твом.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова |
| м руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој с |
| .{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун |
| ше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он |
| ешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу |
| боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неоч |
| ко?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми |
| , заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51 |
| његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То |
| рка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госп |
| турао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је к |
| е што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све дру |
| бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуг |
| тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније |
| цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> |
| ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило |
| пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било н |
| илима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је и |
| згубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претура |
| своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, д |
| а њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбро |
| е очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око |
| в црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш дости |
| оја се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено б |
| дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону |
| дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону |
| ој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и бо |
| ут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене |
| пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, о |
| јем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости |
| вили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да |
| , која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су |
| јелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву |
| ких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жен |
| само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једн |
| е даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу свој |
| } Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инсти |
| учем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачу |
| о скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде пор |
| бу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречно |
| те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да |
| заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она |
| убокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева |
| тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не гов |
| у да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, |
| - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст |
| уштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од не |
| у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше |
| очивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњ |
| <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n=" |
| оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се скло |
| е волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују с |
| } На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочар |
| рош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми н |
| ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не. |
| head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад |
| <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, пост |
| црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, ј |
| аве, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено |
| ао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што |
| <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто |
| Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на изд |
| орао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли. |
| их предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас |
| ано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, |
| познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над харти |
| во радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, |
| - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тре |
| е се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се прет |
| очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова |
| му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на |
| с такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке оч |
| ем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; б |
| сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепн |
| несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поре |
| во неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на ј |
| ду, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безб |
| Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да с |
| милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чу |
| тове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, п |
| ту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомил |
| да и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале |
| ог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се |
| ном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утиса |
| снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у |
| То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - |
| истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу |
| е се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крај |
| да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео прот |
| зни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих |
| r" xml:id="SRP19100_C2.3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубиц |
| er" xml:id="SRP19100_C1.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић п |
| er" xml:id="SRP19100_C3.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах пос |
| er" xml:id="SRP19100_C4.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знат |
| је то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих |
| бу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, игр |
| новничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодиш |
| су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском |
| оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да м |
| че један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин |
| да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав |
| о: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је |
| се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Ти |
| Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на стран |
| у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог к |
| дан пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта |
| ој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и пра |
| "group" xml:id="SRP19100_P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу з |
| мислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> |
| сте димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} |
| е сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, |
| првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечан |
| кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се |
| здање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине ко |
| ке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> |
| јдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада дон |
| у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поези |
| лосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} |
| S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p> |
| и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званичн |
| ештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала |
| би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p |
| вели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити о |
| је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Мило |
| на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа д |
| </p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећ |
| вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби на |
| напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет |
| Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је позна |
| ак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече посл |
| се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Шва |
| а тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење |
| ић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У ов |
| ако си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, |
| себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за |
| и у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је по |
| ким гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p |
| се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S |
| има као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунск |
| и, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} |
| а, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град. |
| мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и |
| писне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у |
| зех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> < |
| песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде жи |
| дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем п |
| ије надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико |
| Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срц |
| Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосф |
| је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} |
| на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензи |
| песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно |
| је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне п |
| , налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог мес |
| твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се |
| анку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне ос |
| ињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} |
| и тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод |
| а описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Једа |
| ољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризо |
| одне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Мој |
| ришта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је стано |
| ога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се |
| е само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још в |
| јавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Крем |
| питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, |
| легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се леп |
| кључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, с |
| ва.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је про |
| је било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли |
| не раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мис |
| вао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом. |
| је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду |
| <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те |
| е кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Крем |
| авна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних |
| четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, |
| нђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа |
| им језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно палана |
| .{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње |
| оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрос |
| ао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину. |
| } Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја ма |
| _C1.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зи |
| ти, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да поп |
| , <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред м |
| ву свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на при |
| одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, |
| за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред |
| ена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако |
| д пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке |
| омене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амб |
| ао раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим. |
| који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се бо |
| све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- |
| само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новина |
| </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна же |
| тем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - |
| и.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила са |
| > <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринут |
| су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са |
| свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. |
| оманди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> За |
| не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци им |
| рају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после |
| о отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за раки |
| ноги други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека |
| им столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације |
| мо екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су с |
| е а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>В |
| нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- |
| на највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има с |
| авника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наш |
| на грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми |
| е по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном т |
| скошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдск |
| и крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала о |
| били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb |
| оји су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, вид |
| нцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама |
| је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S |
| је је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакриве |
| аљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јури |
| ћа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење |
| осредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљ |
| ребало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао ве |
| аћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</ |
| јених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазива |
| бе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку св |
| ивен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом |
| осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуациј |
| сти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и мл |
| тили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, |
| /hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb |
| гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност |
| ји су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкањ |
| адвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучет |
| тска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је |
| раница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} |
| а бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него д |
| је свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високи |
| од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и |
| у кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</ |
| је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци д |
| лош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, бори |
| ме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} |
| јене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да у |
| лада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фа |
| милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад т |
| ни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Д |
| Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили б |
| а-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто ви |
| ете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, |
| луцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на севе |
| /p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађа |
| <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало с |
| е долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајућ |
| редник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му |
| {S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госп |
| е, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним и |
| елог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", |
| своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их |
| растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану с |
| е клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији. |
| и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, ут |
| ли поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих |
| а изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од сусед |
| м коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, |
| жемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење ј |
| ова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његов |
| пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњава |
| његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песм |
| био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли |
| јој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлско |
| уњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: |
| уо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра. |
| слећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не |
| оново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка |
| и драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас |
| - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - |
| ојем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се |
| рвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве. |
| ц, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.< |
| атрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто |
| еђу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао ј |
| ме сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p> |
| се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту |
| је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита З |
| у светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је т |
| је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, а |
| о.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је суп |
| је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела |
| њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црн |
| а затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} |
| очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим |
| есто пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ и |
| ватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На |
| са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: |
| му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и па |
| о непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи де |
| и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке |
| За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{ |
| ненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бру |
| S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дуб |
| с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с вр |
| тасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку |
| сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа. |
| видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S |
| ли као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако гово |
| p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} |
| куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало ку |
| ше, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске |
| и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зо |
| лазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Од |
| д ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две там |
| и се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио |
| и међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар |
| е под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смед |
| н филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Јед |
| а не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title |
| 2" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се с |
| би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, |
| јничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је |
| ажаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са |
| је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као з |
| ујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали |
| рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано: |
| стан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује |
| љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста |
| на, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово |
| дан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам |
| спеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њ |
| ј судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему ви |
| дица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарица |
| ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млад |
| материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за |
| и старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - поно |
| тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S |
| рзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо в |
| онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред ве |
| мансијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки |
| i>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади |
| рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је ол |
| ли би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово пр |
| у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка |
| отово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{ |
| ице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{ |
| и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сиг |
| и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сеља |
| римедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице |
| ла фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као де |
| и, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у |
| ка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољуба |
| је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и без |
| о се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> |
| е су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и ч |
| усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Мил |
| који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислим |
| је пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио |
| примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} |
| , те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скуп |
| о са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, заглед |
| и се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз |
| е најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом насл |
| итала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој |
| у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопо |
| Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи. |
| је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које |
| и тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи |
| окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну л |
| Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш так |
| пе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у вр |
| жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређе |
| је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и |
| жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p |
| то је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му |
| а коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозор |
| вори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да |
| тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека |
| слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново |
| лазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали п |
| е могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канце |
| ... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно шт |
| ази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринут |
| м те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мал |
| неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и и |
| Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели |
| е драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и |
| ти, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. |
| а џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по со |
| а је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је |
| онова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршава |
| о је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме з |
| ама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле |
| ну?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело к |
| он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цел |
| јица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чис |
| е заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга м |
| њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у усп |
| а црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>М |
| </l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> < |
| вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га |
| био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у |
| обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жанд |
| мља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе |
| дер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им |
| и по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба |
| ом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пс |
| <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили д |
| да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не в |
| о је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног р |
| ли се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне |
| . с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шт |
| умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али |
| просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па |
| а живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљ |
| ећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник зауст |
| } Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покр |
| о окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем К |
| новници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>У |
| је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде с |
| е одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихо |
| драв и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утеши |
| ни, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово прав |
| ца могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опо |
| прилика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али |
| средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга |
| одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер ма |
| це, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред те |
| ој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне пр |
| S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p> |
| " /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је |
| на, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађуј |
| > - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - о |
| ницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом. |
| об јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, кој |
| је.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо н |
| којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо в |
| о ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часо |
| , њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мука |
| ирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по |
| своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је за |
| и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се |
| које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некак |
| <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би о |
| b n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздра |
| књу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо |
| уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{ |
| има ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да |
| <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Мил |
| их палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који ј |
| тру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни |
| абележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по н |
| /p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевц |
| лама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Је |
| Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао |
| ик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у мног |
| рице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, |
| } Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он |
| е прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском не |
| у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што ј |
| ичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, пито |
| и Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећ |
| Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узел |
| нска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни |
| р из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помо |
| инској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњев |
| смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <h |
| али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формал |
| ко је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у |
| ао поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишће |
| ицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да |
| сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође д |
| цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није |
| копис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољ |
| га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.< |
| {S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћ |
| вима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ћ |
| ћао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> |
| га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} |
| и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент ф |
| зети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се |
| пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој |
| ато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобо |
| породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да |
| ији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очи |
| е уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Ми |
| ком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не ск |
| једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{ |
| твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер |
| ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> |
| што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам |
| намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли |
| он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инс |
| е примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу |
| е.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не тр |
| се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам т |
| рхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка |
| е још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јец |
| тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ј |
| ена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. |
| је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати о |
| бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не |
| цу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у ш |
| а и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборав |
| <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Боји |
| аче како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! |
| већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку мел |
| је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон |
| у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње подат |
| адету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како |
| о врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу. |
| рка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве |
| ло му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је и |
| ставе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем |
| рди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу |
| гутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те |
| не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о |
| лед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> |
| и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извес |
| икад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути са |
| писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, М |
| цу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n= |
| се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у оч |
| устити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била |
| е и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости ко |
| една хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неко |
| је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на пу |
| пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, а |
| , у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на |
| и у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају |
| оља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола глас |
| лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке цр |
| ступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? |
| евци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, |
| ме уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да |
| е карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољ |
| хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, в |
| ст... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type=" |
| ека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала св |
| , дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро паз |
| Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ран |
| Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Раз |
| да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како |
| часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, кар |
| како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да ви |
| храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је о |
| ећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{ |
| навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли |
| тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толики |
| ала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати п |
| дати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страс |
| S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин |
| /p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, |
| /p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичн |
| ицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p |
| ема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима п |
| } Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају |
| а погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Јед |
| пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> < |
| наву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који |
| /p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} |
| је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се по |
| десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако у |
| ешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни рад |
| ео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио |
| мо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{ |
| ди човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово вре |
| .{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> < |
| Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уг |
| нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке д |
| и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што |
| ељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назе |
| и се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши |
| како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. . |
| не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствим |
| улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за |
| колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која |
| састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да |
| или су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одм |
| се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би |
| .. ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> |
| ућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзо |
| залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још |
| је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више |
| S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба |
| <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није |
| нуло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разум |
| } Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино |
| о како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Све |
| га пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из каф |
| дан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пор |
| икако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.< |
| ичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не |
| олу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и |
| ла је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је јо |
| S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, зн |
| . </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз |
| а тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и |
| ра да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покуша |
| о децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - |
| тајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш. |
| че да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је он |
| госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњ |
| има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља |
| а утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој |
| е зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до полов |
| ти старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну поро |
| иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више р |
| чи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</ |
| има славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао и |
| е!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа |
| ма њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свир |
| е заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен б |
| их двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Т |
| а поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви |
| ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није прим |
| које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} В |
| вљао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несре |
| а је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро л |
| на нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој |
| /p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, |
| он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће |
| вет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена о |
| ајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означава |
| S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати |
| ашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би |
| о и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади |
| газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца ув |
| казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за ч |
| ко далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, споме |
| која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако да |
| е.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зор |
| и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> |
| којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него |
| Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка |
| доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, т |
| имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми |
| озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. < |
| ..{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васи |
| ге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би |
| иви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обус |
| ико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Мил |
| били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје рад |
| опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда ве |
| није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда |
| ужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците |
| ише мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> ост |
| ктричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пр |
| а смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> |
| поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три |
| лошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник |
| већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се |
| појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће р |
| </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први кор |
| алу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ј |
| зивом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и |
| дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер пош |
| ила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве н |
| шао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листов |
| и наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњ |
| Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу. |
| егулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после |
| џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао ме |
| и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пре |
| им јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тро |
| врсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тре |
| било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије |
| {S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви др |
| {S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш до |
| пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p |
| ни ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано о |
| м тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће |
| рже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стра |
| ед цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица пред |
| јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на г |
| и са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} |
| } Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако с |
| оја му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралн |
| е срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S |
| етимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући |
| а, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је |
| ну и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је б |
| ер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до |
| о победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем |
| Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, |
| оју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>О |
| ћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дош |
| > <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта |
| ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо уради |
| ожемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ниш |
| наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у живо |
| ити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успет |
| робом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи |
| овори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била |
| , мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђел |
| довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно |
| е.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сања |
| ећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, |
| аље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А |
| - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</ |
| х подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње |
| а,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од |
| оцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избл |
| венили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, |
| <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као |
| ма на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују так |
| тпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била |
| препашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и |
| уктура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају |
| ко уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од оса |
| то сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају |
| е очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S |
| еђу пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају |
| испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{ |
| матрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} |
| .{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов д |
| у мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека кој |
| ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и жи |
| две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, чест |
| ку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избраз |
| убица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћут |
| ком недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што |
| су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а |
| есвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очек |
| су за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве |
| дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банат |
| /p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- |
| и, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове д |
| авио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам |
| и?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и у |
| а вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромн |
| ом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, п |
| рену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} |
| ече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једно |
| } Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас |
| ромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацају |
| после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господи |
| Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} |
| први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Т |
| трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност |
| само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити в |
| злазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица |
| ојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је м |
| Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети |
| лот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, ма |
| не у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата |
| оја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш з |
| о више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трп |
| двокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам |
| овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, |
| цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговор |
| сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> < |
| S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја га |
| д ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорк |
| што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, |
| и наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти |
| ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу с |
| Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браћ |
| .{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене |
| ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си л |
| но од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућ |
| како знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{ |
| жеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p> |
| колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављај |
| него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најла |
| и је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p> |
| или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n |
| да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово с |
| кујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си |
| енуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав |
| ас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p |
| вако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помага |
| се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не поз |
| још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш |
| и скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али |
| бија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи |
| , другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} |
| биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити в |
| ко, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајк |
| се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Д |
| олим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми може |
| љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав ј |
| па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и наче |
| ученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима кла |
| е, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан о |
| ла је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не зна |
| } Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Кр |
| есели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари |
| овог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, |
| еја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је |
| и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула |
| у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно |
| ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим |
| S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти |
| , већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем с |
| Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде |
| лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и |
| } Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - |
| ило свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, |
| исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно вре |
| {S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не г |
| и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи дал |
| а и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} |
| е ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милош |
| } Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем |
| док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати с |
| дан дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај |
| живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S |
| што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна |
| Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица |
| никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној сл |
| авек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на м |
| кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бо |
| .{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољст |
| је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} |
| м љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на з |
| у...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два је |
| - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом |
| разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви |
| илошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је К |
| а ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посвети |
| и казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако |
| о се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> < |
| у да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S |
| си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата |
| породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако зна |
| вету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Мо |
| рујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и |
| њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и |
| требно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу |
| а имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше о |
| пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни |
| Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити |
| ко.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер |
| упрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> < |
| умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш |
| умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш |
| , и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и |
| /p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тес |
| е тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем |
| видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те ра |
| мо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где |
| посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах. |
| еш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла д |
| а мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ј |
| овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће |
| сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с |
| доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посвети |
| клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обр |
| {S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро |
| али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати н |
| Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и |
| ..{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом мес |
| одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мар |
| и тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да р |
| пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђе |
| се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта с |
| ажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорк |
| } Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој су |
| ца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p |
| шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем сме |
| {S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција бил |
| понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се |
| p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, |
| ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је дони |
| а је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Д |
| S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку |
| ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код ту |
| и <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, |
| сам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, к |
| Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал |
| ло, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро в |
| иња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, |
| - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка |
| , мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.< |
| више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те воли |
| умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, |
| ђује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, |
| замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену |
| н и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разум |
| пио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустав |
| Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела |
| ровлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћ |
| буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњ |
| араца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари деш |
| а глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} |
| Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење заг |
| е улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози |
| њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгути |
| ко није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом |
| брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш |
| о радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</ |
| о.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње. |
| упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита |
| еран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била ок |
| рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љ |
| орку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица за |
| илошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавал |
| ве по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ј |
| да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генер |
| {S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Д |
| вирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дун |
| х да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у о |
| је стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље неж |
| ју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би јед |
| нивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих |
| ш живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пек |
| кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање тр |
| равих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило |
| <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у |
| измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевим |
| ог непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад расприча |
| p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучен |
| збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донет |
| У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> |
| ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам |
| дом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и крете |
| /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по стари |
| Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се |
| е:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, ка |
| ачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за њ |
| а, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на л |
| по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, из |
| лико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> |
| рој штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је сврши |
| ати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - К |
| ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин |
| да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивал |
| ила слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буд |
| одили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити |
| Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација ко |
| ли брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише м |
| ио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радос |
| волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође |
| тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа |
| ћи у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у н |
| црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и |
| са, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му с |
| ке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош |
| рка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је пис |
| правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и |
| на, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову б |
| зовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена |
| иће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жанд |
| S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, п |
| намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек |
| и него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу |
| величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земун |
| ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би зад |
| хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пу |
| есе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Неш |
| са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му |
| оару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је све |
| емљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких |
| противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На |
| леко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устај |
| примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да из |
| тим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - р |
| и су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је |
| око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у М |
| а другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензи |
| н, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну ос |
| " /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући |
| град, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за |
| зан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима су |
| е и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех св |
| но, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо |
| На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог шта |
| лена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p |
| у од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на |
| е лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="cha |
| .{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам |
| комост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он |
| снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић |
| јбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеј |
| ћај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва б |
| шта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он |
| а се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе сла |
| ешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио ле |
| ћао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, кој |
| ну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они |
| зда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се б |
| ада ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седе |
| е да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нече |
| ини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој др |
| ари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, |
| , Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и г |
| о, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после св |
| правник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, св |
| је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, пита |
| одили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да |
| и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја ма |
| само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, ов |
| само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, ов |
| где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, |
| осних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи |
| рљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева |
| ица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише мн |
| .{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати с |
| ше нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и |
| на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала |
| у.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно в |
| су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином со |
| совку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и паж |
| ти спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је из |
| то је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опу |
| тарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосре |
| ске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну |
| >Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разн |
| а, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено вр |
| огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику |
| чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља кад |
| је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све |
| лице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна |
| с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ов |
| е само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер |
| натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је јо |
| кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово вели |
| има које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја н |
| стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном р |
| них профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загре |
| виле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у |
| ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обоје |
| његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кр |
| се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја |
| у сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била њего |
| авала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађен |
| <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} |
| Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је |
| с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по јед |
| -зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески н |
| ео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, |
| кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{ |
| решито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? |
| врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да |
| ди? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових |
| , њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како тр |
| их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно |
| а да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и |
| гледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се уду |
| дер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се јо |
| ерен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужи |
| тказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више ни |
| ким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разгово |
| вао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори К |
| пична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S |
| ! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Са |
| МА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Ми |
| иста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Н |
| обом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини |
| се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљив |
| журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Се |
| к ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђе |
| агање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и |
| ев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекид |
| д њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми т |
| а свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматра |
| дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као |
| Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их |
| времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Си |
| </p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трепта |
| ена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван ва |
| е, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић ј |
| >- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </ |
| о је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака д |
| не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Бе |
| зоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{ |
| <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опру |
| спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад |
| х људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не пом |
| .{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његов |
| о почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је п |
| о потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из зем |
| окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим |
| пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куд |
| књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по |
| калну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозор |
| ди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је |
| ознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title |
| бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а п |
| вала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погле |
| е, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле |
| и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичниј |
| > <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - |
| кања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l |
| ени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бр |
| које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, |
| авом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува з |
| ао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} |
| ти не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над |
| ју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p |
| ми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, по |
| лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема ник |
| својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: ц |
| е је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и |
| исиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и т |
| пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На |
| ; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раск |
| који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зорки |
| ли отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се |
| 8" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продуж |
| е кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их ј |
| и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у |
| перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрип |
| Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - |
| з комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одмо |
| цима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> |
| овољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ва |
| паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана с |
| </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким ре |
| оследице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да св |
| арочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да бу |
| собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Стари |
| о за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, у |
| трук до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утеше |
| е уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњ |
| че, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол |
| , ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље... |
| исмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врли |
| рви пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом уна |
| једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начиниш |
| ка поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне |
| дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешав |
| S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, |
| грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема. |
| , али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке |
| до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога пр |
| анатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви сл |
| .{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки о |
| их очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црно |
| е се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и гла |
| дарао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се |
| а, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су |
| ајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повија |
| кав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друг |
| ла увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поно |
| га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније |
| ит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила |
| ој страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву с |
| м унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње |
| мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> сам |
| да који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци |
| је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички креве |
| ила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S |
| запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, ј |
| д могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</ |
| eign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору |
| трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?. |
| е.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црни |
| трого сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и |
| сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вр |
| лућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на к |
| азности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом |
| бало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је с |
| ебало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је с |
| по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочито |
| чно свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипло |
| шле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се |
| ако некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би диг |
| оди у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би |
| донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред ф |
| у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него |
| ужавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је |
| етлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и про |
| из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, |
| оша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Вел |
| часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један |
| ко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није има |
| стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био плати |
| а му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би |
| ргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Т |
| вај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан чов |
| ника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу во |
| а отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се св |
| једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао |
| извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се он |
| д свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> |
| .{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, не |
| испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава |
| куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа |
| ности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових |
| ка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег |
| > - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} К |
| блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милош |
| бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замрше |
| руди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нерви |
| не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> |
| та њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ов |
| аче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да ник |
| страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења ка |
| ло лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена |
| м испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од |
| јати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година как |
| - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> |
| м и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n= |
| но су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута |
| век из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је |
| све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> |
| и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи доктора |
| а црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на |
| ем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скрив |
| бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба |
| е у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у м |
| војом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. |
| јака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на |
| инио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - |
| има, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеро |
| равам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету |
| ао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог |
| ших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим |
| м бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на |
| , коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да |
| лушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим |
| вих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљењ |
| да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из с |
| дија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{ |
| .{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и |
| изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: < |
| знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала |
| ! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p |
| ме мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете п |
| свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, к |
| д оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичи |
| дима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних н |
| но.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на |
| најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом прове |
| х ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{ |
| лошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању ст |
| а се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} |
| ама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну |
| генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном |
| оју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудно |
| е драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ру |
| кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долаз |
| {S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, а |
| S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како |
| самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори |
| ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо |
| деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дера |
| атна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p |
| тку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</ |
| е било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изи |
| ао пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је |
| као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила и |
| ориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод ру |
| а Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али |
| је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном |
| она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која |
| о нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је гото |
| нђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се о |
| Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок н |
| каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по који |
| а знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ак |
| и у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у |
| јајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим година |
| традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и пор |
| акивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут с |
| убави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она пр |
| амо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београд |
| кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак с |
| а награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, на |
| ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем т |
| ијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању |
| у сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се д |
| нова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за те |
| је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- |
| ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним к |
| две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођиц |
| S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да |
| а све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио н |
| стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност |
| у буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води ви |
| м кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указује |
| у није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати цел |
| и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке |
| ив мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ств |
| живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска |
| гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених о |
| ана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте са |
| га дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, |
| {S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеле |
| .{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <di |
| преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо |
| крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао |
| ких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупи |
| јности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљив |
| ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у |
| мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен го |
| корачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубим |
| {S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде р |
| вља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио једа |
| рељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је ј |
| један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик р |
| како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да |
| о да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} А |
| вање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се најед |
| и једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, М |
| ће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати ш |
| е још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну н |
| а срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који ис |
| етих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљив |
| ешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} |
| све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади чов |
| је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог |
| долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од |
| развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило неста |
| орети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме т |
| једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би бил |
| - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Нек |
| > <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нече |
| и каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уно |
| жити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала |
| био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S |
| p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је ку |
| Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пре |
| да би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; |
| туденткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Све |
| кој рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштр |
| лу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све виш |
| рати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у |
| а биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота |
| стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном р |
| о жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла |
| лоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је би |
| огледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без велики |
| ли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и ка |
| тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћ |
| <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад |
| p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широ |
| >- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух |
| о је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се чо |
| /p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p |
| аршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигн |
| наке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и ср |
| ар може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, |
| , хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и кат |
| ер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде |
| страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњач |
| као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и |
| уна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осе |
| ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго с |
| ду ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанстве |
| и публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве |
| е било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се |
| се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико с |
| великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, |
| , требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новина |
| о и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму |
| и у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде п |
| групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре |
| на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мир |
| се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана |
| ж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад |
| лих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против |
| е сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде |
| руге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, |
| које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних |
| узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала |
| метриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} По |
| д овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бр |
| која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога. |
| вота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, |
| {S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи |
| , загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секрет |
| ецијалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се |
| ма оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам |
| као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам т |
| пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чу |
| дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју |
| тала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећ |
| а.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} |
| а за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече |
| и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну је |
| весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, |
| из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> |
| пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити р |
| ? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствар |
| .{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је до |
| се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула |
| сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајев |
| .{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} |
| ца?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао к |
| пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закљ |
| е су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може ре |
| ђе да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим св |
| о је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшав |
| ромуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са |
| фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администрат |
| ике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, н |
| ама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао |
| борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепа |
| зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним |
| да, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољ |
| а у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у година |
| {S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао н |
| ених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се |
| зили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном р |
| и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упо |
| шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два саст |
| претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубав |
| едног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналази |
| <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што ј |
| ори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је би |
| ут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да |
| е неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и |
| , а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранков |
| оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и глад |
| ја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом |
| јом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живо |
| овео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је |
| а мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те |
| виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и |
| ем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави |
| р; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљи |
| ролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветров |
| тво уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост ово |
| изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не жив |
| ог <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која |
| комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање |
| е као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа |
| Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспрат |
| - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекива |
| тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помис |
| сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је |
| </p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p |
| Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејск |
| епород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пр |
| "Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима с |
| а ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p |
| о.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Н |
| глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без |
| лош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није з |
| закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, пок |
| S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала |
| ка терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према |
| и даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај в |
| лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново |
| улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у |
| у поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међ |
| ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих |
| хтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто |
| м кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на |
| за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређен |
| } Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Н |
| } Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да т |
| S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне рук |
| покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, |
| сао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су |
| а ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.< |
| лободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад в |
| нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одс |
| е успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо тео |
| > <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пож |
| анице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче ко |
| трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, не |
| мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ра |
| боких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогр |
| гледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром м |
| бијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се н |
| ашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим факт |
| е.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што с |
| света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електр |
| би и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за са |
| окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{ |
| а.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уо |
| Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топч |
| би заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клања |
| за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти |
| ао уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иа |
| а каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уц |
| са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би ј |
| ворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи. |
| ше да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у |
| оришту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Н |
| а попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </d |
| се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова г |
| он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, |
| отписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим син |
| Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} |
| е налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан |
| ма, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи |
| иди.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер |
| е саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вред |
| ицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим |
| евине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевт |
| ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градс |
| си ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, она |
| и се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме муч |
| ио се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду |
| вој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} Т |
| њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растур |
| е могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да пл |
| еш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га исп |
| ог успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећав |
| потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка против |
| и напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи |
| алеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе п |
| и, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео јед |
| алаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају по |
| /p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје таја |
| рати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Мило |
| ала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фо |
| о писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Сав |
| S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућ |
| на светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, пре |
| , једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би |
| 249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина |
| еко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће би |
| ад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посеч |
| р донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на |
| , и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани |
| {S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа |
| мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жал |
| ече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на врем |
| али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је би |
| ох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него |
| <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао |
| аност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пу |
| . зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису |
| .. треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.< |
| и и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљ |
| дског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритов |
| аш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, та |
| изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођ |
| један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему с |
| де је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n |
| а.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког жив |
| бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радост |
| јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, злат |
| јеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доист |
| о је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно од |
| рчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> ј |
| ролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се |
| илош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар |
| ветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лаган |
| ло као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу |
| тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако |
| ћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се |
| S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Д |
| тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Ми |
| те паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до |
| оност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, |
| је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећ |
| мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, М |
| да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као госпо |
| {S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски проф |
| ја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш? |
| оја се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је пи |
| Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... ост |
| две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох |
| лу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгу |
| е загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково |
| у је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле |
| које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећа |
| школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је |
| голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати |
| да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, тр |
| Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да |
| ност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечно |
| и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, те |
| амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас ви |
| неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена поста |
| верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала с |
| бледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши |
| се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Ам |
| онички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали |
| жни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтича |
| еју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све ви |
| тно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише |
| љао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title> |
| мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зо |
| радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да ш |
| говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећ |
| јмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице. |
| ришта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку м |
| авлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош |
| брази били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте |
| белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} |
| } Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Мил |
| ле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукућ |
| будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Тр |
| ло се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у с |
| тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и |
| мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо |
| Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најм |
| и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто нат |
| о ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука |
| аголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кул |
| еплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је |
| рата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p> |
| кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су |
| ство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и |
| и цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно по |
| ко тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе |
| је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цен |
| ш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и |
| ћа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне |
| ви, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налаз |
| треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широ |
| мић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који |
| поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу |
| а, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да и |
| ри, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од |
| стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни |
| ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S |
| рава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то про |
| к који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова |
| и ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца |
| заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад уст |
| баци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајућ |
| е тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те н |
| , безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> |
| и уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се до |
| ана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и но |
| ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, |
| авијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p |
| је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити р |
| бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког у |
| е груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости н |
| и пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини н |
| задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши нату |
| едао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза |
| ој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решав |
| зумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и |
| е само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S |
| аду и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако д |
| ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као |
| т ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Ла |
| ражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљ |
| "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ра |
| х нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, у |
| али брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица ма |
| жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Ве |
| а и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубист |
| , коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</ |
| у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{ |
| старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика со |
| рца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто |
| хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Каж |
| е да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је |
| је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ва |
| теже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први |
| је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор |
| овек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети |
| наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако |
| - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- |
| лтурне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у |
| и је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо с |
| азивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно |
| а.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудим |
| Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али |
| пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се |
| је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчев |
| та железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни |
| топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се с |
| ла панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност изм |
| раку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. < |
| аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p |
| p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био доб |
| , која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, |
| >Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене |
| подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади п |
| е сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је мл |
| .{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само сп |
| ривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију |
| живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је би |
| су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина ј |
| лостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих |
| х обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у |
| бише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње |
| дњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон |
| поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- |
| главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, |
| ну децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у |
| , коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да |
| тињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изиграв |
| ја је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод |
| лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које |
| по време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</ |
| орка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву как |
| арода, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, ст |
| дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зо |
| аједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> |
| а група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих |
| озио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомот |
| можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наш |
| Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи о |
| . </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштав |
| ајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што |
| ред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом |
| азио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са стра |
| варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњ |
| руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> < |
| их бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости к |
| сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му ј |
| о жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с |
| в дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала |
| што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да по |
| ту, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групиц |
| едан прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капи |
| прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића кој |
| дух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се н |
| ко се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодн |
| себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лак |
| >- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и п |
| помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до |
| n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{ |
| врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освеж |
| мех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газд |
| о рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка о |
| паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена |
| усти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског |
| <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тица |
| љу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје |
| } Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Гото |
| о што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S |
| ка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека ц |
| ола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галери |
| гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title> |
| ћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад к |
| ан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уред |
| оке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао |
| ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар |
| озоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> |
| /p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не |
| е тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли |
| је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књи |
| ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они |
| х персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само им |
| ачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они |
| ема прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде |
| дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му: |
| >Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, |
| запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови |
| одног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, с |
| ајзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi> |
| том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним ст |
| ви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} |
| и и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, а |
| Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у ф |
| ву светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре |
| се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас. |
| овезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло |
| е стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше г |
| едем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ и |
| у Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрају |
| ва.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују |
| е са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да |
| вори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као ка |
| ну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји ок |
| p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја |
| вим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, чо |
| места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на бео |
| ле, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један |
| улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Су |
| оницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продуж |
| вали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви с |
| претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени |
| први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кол |
| људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом д |
| о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који |
| ођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну к |
| пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, |
| његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Т |
| ного другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те позн |
| ного другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те позн |
| на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави |
| е се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се |
| убаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутр |
| а у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а |
| таб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве |
| толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свир |
| улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе дем |
| пи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је |
| јем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </di |
| авао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце |
| </title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинар |
| ики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој |
| они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се |
| .{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, пад |
| Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно ог |
| м широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао ку |
| њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну хр |
| чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто |
| варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на |
| текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{ |
| тела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се |
| S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један ка |
| ио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако |
| о од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, |
| лањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, на |
| зија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна д |
| а грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је јо |
| амо немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и |
| илазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Креми |
| S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не |
| посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је дава |
| им зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад ос |
| мног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатк |
| пицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школс |
| је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} П |
| у Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрањ |
| ковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричн |
| у родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пази |
| Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S |
| ремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} |
| живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможив |
| љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва |
| ила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које |
| /hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живо |
| људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали иск |
| ао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>О |
| ама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извира |
| олитици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да инти |
| а лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Госп |
| ности које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, |
| убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се све |
| на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не мог |
| p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се |
| пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од ј |
| беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо к |
| илош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо до |
| одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више |
| сантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Ту |
| ић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око вр |
| фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</ |
| мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да сврши |
| ки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> |
| не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} |
| те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по вазд |
| скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост |
| рпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети |
| говора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не поб |
| >, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</ |
| Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови ст |
| Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p |
| х утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и з |
| човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој |
| тепенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у |
| поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да ос |
| љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узим |
| шу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} |
| ина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> < |
| сти, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{ |
| у је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.< |
| ма, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, го |
| дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукопис |
| оје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек |
| тила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости |
| н дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру |
| и су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко |
| овека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је ч |
| еоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потр |
| а... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност |
| е праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека |
| рница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранст |
| неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и ка |
| како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван цр |
| ежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу |
| весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ства |
| } Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зор |
| а другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он т |
| дих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким место |
| на.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је сл |
| задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута умор |
| ећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - за |
| оји су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред |
| - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се и |
| су успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго неш |
| адали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело |
| е видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувер |
| природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и с |
| некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S |
| кет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у |
| S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волел |
| дузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S |
| заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја |
| лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет на |
| је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му |
| троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би |
| је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да из |
| ми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочи |
| и београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по ч |
| несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сум |
| степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Ј |
| чником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашње |
| апут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако ре |
| очи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа ц |
| у и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</ |
| ина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на |
| кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану тв |
| једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар |
| ли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас с |
| <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с |
| > <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} |
| .{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи |
| да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност к |
| p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља |
| Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас |
| н Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове к |
| иха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, |
| али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно ј |
| рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сам |
| ве две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи |
| штао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из |
| се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је са |
| преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љ |
| мера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није |
| беђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ов |
| астанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку |
| Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, т |
| емић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје |
| приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади |
| ржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а |
| н иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић |
| пријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљ |
| о права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве ко |
| су од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расп |
| окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а |
| на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, |
| ш помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у с |
| ; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерал |
| вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју |
| >Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S |
| <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да |
| све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту |
| држати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</ |
| ћив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{ |
| волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него д |
| техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно |
| је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се з |
| све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја |
| у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај сл |
| самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, о |
| и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам про |
| ш.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка ј |
| живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстич |
| једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ћ |
| н пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђ |
| - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> |
| ." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео п |
| јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од он |
| не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>О |
| ше и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновниц |
| рна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Тв |
| а сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или о |
| ивот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши |
| груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама |
| ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их с |
| ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом посл |
| родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку |
| ти, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку |
| Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и жур |
| а човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико |
| рошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, д |
| , и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у с |
| оже имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жа |
| мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здруж |
| ба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме |
| некуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати |
| ктивама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави з |
| добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За |
| ва, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" Т |
| p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру. |
| на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћо |
| е од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{ |
| ајбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S |
| ли сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се б |
| ревити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и ком |
| м више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао |
| ви једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из со |
| во три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну пр |
| се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети св |
| ту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола |
| је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио. |
| достајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око с |
| от и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из ж |
| у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети п |
| око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори |
| ице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осв |
| газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге |
| али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно м |
| жа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој фра |
| Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом |
| остан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није т |
| м жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</ |
| и дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног м |
| тичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио |
| и у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, |
| нских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан |
| <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу р |
| ћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скр |
| јка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жа |
| тима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и ра |
| само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за ц |
| сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} |
| ли бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, п |
| се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању |
| } Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довел |
| х досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, тала |
| ! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да с |
| на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора |
| лаве покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено: |
| ала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и по |
| је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећа |
| у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог сво |
| бљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> с |
| и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост |
| ију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде |
| и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Св |
| {S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око |
| се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у |
| едале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чин |
| лећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари |
| је су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош |
| ут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу |
| >Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубок |
| та.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају |
| ознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште д |
| .{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од |
| дно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак |
| адра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан непр |
| оцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је |
| ајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је и |
| ребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове цр |
| ас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: |
| езу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећал |
| .{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад |
| едне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шт |
| еба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критича |
| убили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кув |
| а буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство ч |
| овек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да неће |
| S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску соб |
| убави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} К |
| дили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{ |
| о му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини |
| му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били |
| ам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се дец |
| S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа |
| ружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање |
| ила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствар |
| ој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је |
| ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши |
| вим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си |
| ту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p |
| а и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као |
| ко оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се ск |
| још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за |
| орава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. < |
| ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радозн |
| рки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим |
| ђу обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у велик |
| ирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, би |
| ена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, |
| азама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису |
| и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умр |
| Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места |
| а сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатк |
| е, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати |
| ти сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади |
| видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, др |
| о видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S |
| м овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb |
| ас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, мо |
| ругог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, шт |
| г сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с п |
| те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и даје |
| на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје |
| воје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што ј |
| {S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, |
| им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо |
| порода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... т |
| моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега ра |
| н-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сара |
| ико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црного |
| стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе |
| у:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не зна |
| ом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесе |
| па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам |
| код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност |
| човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумет |
| раво.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота |
| боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба |
| ности.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, |
| је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или |
| нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} |
| али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам |
| ајближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црни |
| ћају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> |
| ни ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и би |
| а матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што он |
| а изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Н |
| а кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га |
| S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пу |
| рио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, |
| оришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијали |
| Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском ог |
| ма од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати |
| белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у < |
| Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело ме |
| о, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне |
| тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу пол |
| ...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> |
| вом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио ј |
| илош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га |
| је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до друго |
| оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, |
| о главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је ул |
| је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом |
| рав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити јо |
| ..{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа |
| ао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која |
| гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прек |
| у годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу. |
| ико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одг |
| ло што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је |
| а и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између |
| ; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} |
| евљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове вел |
| ма и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала к |
| ога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља п |
| ваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник < |
| рочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није дол |
| S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преуве |
| зика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко |
| .{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ј |
| е на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој |
| ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који |
| унско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и п |
| аве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог |
| асарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, |
| тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет админис |
| есто неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове с |
| у његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нек |
| воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари |
| /p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа. |
| ће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> |
| ј се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока |
| ... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни |
| дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи |
| и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, пос |
| у је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; он |
| час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине прави |
| о добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што г |
| и решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физио |
| забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је |
| раја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p |
| поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци |
| брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и боле |
| пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још ни |
| ру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није |
| необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у ва |
| авном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџини |
| је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштв |
| рба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао |
| Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио с |
| се, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас виде |
| викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n |
| му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реде |
| ијала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутро |
| хвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и |
| је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан. |
| це су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих |
| чи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S |
| ионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер ос |
| висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је мо |
| у. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она ј |
| енађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честит |
| и свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекин |
| астанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је на |
| о читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај |
| p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први |
| ила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да |
| атресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>А |
| ирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је |
| љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио ка |
| очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - по |
| , брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљу |
| отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом |
| е су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама |
| здух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ј |
| олнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чиј |
| ла пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S |
| ице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу |
| где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два сп |
| њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале некол |
| су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако |
| увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било суви |
| још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се рад |
| спадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против ње |
| еце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбин |
| гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процвета |
| ле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимнази |
| е нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти |
| е до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећ |
| ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим |
| воме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да |
| д какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима |
| сли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Мил |
| ама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га |
| е стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време би |
| а које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правн |
| давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом ма |
| ропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад ј |
| према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драго |
| ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познава |
| би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом кр |
| Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-кап |
| вост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његов |
| ршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улиц |
| о, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ов |
| и, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Б |
| је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Се |
| зало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борб |
| ну јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентиментал |
| жем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Д |
| као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одв |
| једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно |
| СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сас |
| руги Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те |
| <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <tit |
| остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се ј |
| оста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> |
| ике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Мил |
| ну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледил |
| е у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што |
| код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори мл |
| планак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђива |
| После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једн |
| сподственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао |
| пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одгово |
| хтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме |
| е, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун см |
| родужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добр |
| а и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на |
| ао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао с |
| мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се |
| етао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног н |
| после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час с |
| ри Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...лега |
| крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта |
| наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као |
| ану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} О |
| предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драги |
| .{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог ст |
| Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Бана |
| Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама |
| а рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још |
| питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затво |
| три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајк |
| о лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубок |
| почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке |
| ик само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, |
| сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која ј |
| но, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један |
| ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела |
| било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веом |
| г рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина |
| р је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притиски |
| них бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан ке |
| допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив |
| шта друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју |
| слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових |
| ко главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике |
| и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у т |
| , коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила |
| ећ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђењ |
| игоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стаб |
| ећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, |
| ећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те в |
| очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а р |
| ове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, |
| о се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играч |
| никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било |
| ам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког р |
| и душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио на |
| види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана ње |
| ли су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака |
| мета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су на |
| а и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два мла |
| човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то пи |
| нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је ве |
| није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их при |
| Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош. |
| </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се |
| ле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} |
| а.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. < |
| дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког |
| за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међ |
| капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала д |
| акију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који |
| жио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После |
| а и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на о |
| ана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усн |
| тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} М |
| ња; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скр |
| а љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена ј |
| жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу к |
| блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплаш |
| ледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све н |
| којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпу |
| СЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пун |
| ло прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дун |
| авља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Уз |
| о слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- П |
| емље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос |
| ага!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се |
| утрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ |
| .{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такођ |
| ћност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућнос |
| пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <p |
| м послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </ |
| ним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, о |
| и ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име ка |
| што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може |
| <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те с |
| твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу |
| > Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љ |
| е дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, |
| Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и м |
| ћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо |
| био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног саст |
| љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редов |
| вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јес |
| е трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и м |
| преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мр |
| димо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и к |
| ко тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се |
| е недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах гото |
| мо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти а |
| Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранкови |
| етињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита |
| , и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева |
| звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, попр |
| ш је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар |
| последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој д |
| против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта |
| дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних ле |
| чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио |
| p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} |
| тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена п |
| том перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог располо |
| S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до увере |
| па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред велико |
| а своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе шк |
| ке врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно |
| тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, и |
| урити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да ј |
| и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој |
| убав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} |
| лика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта |
| уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број. |
| воје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују м |
| е породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и нам |
| доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> в |
| /p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода< |
| S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник н |
| скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девој |
| свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p |
| ђе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека. |
| title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно |
| аву на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође С |
| се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је б |
| ате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али за |
| >- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? |
| и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе св |
| ти их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене |
| ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу |
| а Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више не |
| S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикар |
| авити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде |
| е.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да ви |
| земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Н |
| стоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве |
| <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врат |
| г до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спази |
| ну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се |
| лошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."< |
| ећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</ |
| комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и |
| кву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S |
| око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је исп |
| илош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртв |
| у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири |
| није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најз |
| наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један проплан |
| уство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи |
| о буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; |
| > Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах |
| а оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се |
| си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живо |
| е ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, м |
| било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S |
| Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема з |
| Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак с |
| густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и це |
| у овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> |
| а и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донел |
| ац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац |
| ије је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жал |
| ло је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена |
| стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је ос |
| се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ |
| да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам |
| с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу |
| {S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог |
| згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати. |
| се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и |
| ађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших н |
| х управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и си |
| још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно т |
| их људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Ми |
| > - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти т |
| х, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једно |
| а ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбис |
| ика су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом |
| е да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви ч |
| неки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S |
| ицира који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S |
| ног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена вра |
| {S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра пи |
| мислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана |
| о изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала ј |
| а грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста |
| разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржав |
| кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске ул |
| ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пи |
| {S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} О |
| једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по св |
| Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још т |
| но до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта |
| ор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила |
| тије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо |
| , преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте |
| пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ућ |
| је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У |
| ислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љ |
| а некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомен |
| ости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас |
| средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи |
| а болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са б |
| му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и ц |
| сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши. |
| и ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у |
| Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или зап |
| искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њ |
| сти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <p |
| них унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њ |
| чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, |
| ао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој |
| ши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богда |
| им становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног |
| ција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око по |
| те да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко х |
| ок смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба |
| ко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали |
| рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, |
| ао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <h |
| ији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је проду |
| ишта се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио д |
| х груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светл |
| {S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Ос |
| ли при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нес |
| ; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> И |
| .{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, пр |
| пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} |
| , не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца |
| у, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су |
| .</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посм |
| сић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} Т |
| е овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлост |
| његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на врем |
| да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, ки |
| ек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Т |
| ead>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну |
| ори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - зап |
| е и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички |
| од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену |
| вљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, |
| ампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је |
| ти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како зама |
| ово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име оч |
| орана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи З |
| а хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће ње |
| Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли о |
| p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, |
| било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују |
| продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да м |
| е неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и г |
| ене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова с |
| и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву т |
| катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим |
| во донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се |
| > - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му о |
| вити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде как |
| ише него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} |
| пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе |
| е устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.< |
| p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пу |
| ењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари |
| уство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одв |
| head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригина |
| делих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, има |
| а.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би |
| дине.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Ми |
| во неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код свој |
| Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се д |
| мо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна |
| ечи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и вол |
| илош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. |
| теже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежин |
| ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као |
| у није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превлас |
| ног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало |
| смо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} |
| е сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сут |
| варити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен жив |
| е.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се |
| ну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радо |
| 0_C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 час |
| м? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требал |
| </head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови с |
| А СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жут |
| ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, |
| с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препо |
| о досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парч |
| авно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се |
| час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина г |
| је допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог |
| > <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> |
| ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чу |
| ша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене ц |
| буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се з |
| .{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити |
| p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је |
| дан пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се јо |
| не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је о |
| слутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, |
| Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео |
| са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом |
| птао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним |
| смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, њего |
| м страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жа |
| измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно |
| леда је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег |
| учне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена ун |
| и кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која |
| осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света |
| и су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да |
| о сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, неп |
| :</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и < |
| м по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира |
| /p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље: |
| но, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је |
| ина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина |
| ије било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на |
| ој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне раз |
| као кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говор |
| се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрас |
| уци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало |
| и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана |
| а болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистији |
| бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад |
| о ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога |
| , немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где ниј |
| га као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче вол |
| пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што |
| у на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око се |
| } У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукам |
| је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их ј |
| у.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место г |
| ре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сун |
| Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам |
| а у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Јед |
| , да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки |
| једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилим |
| Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- |
| вога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли с |
| видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило к |
| обе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S |
| у реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свег |
| ију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је |
| шавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да |
| Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се |
| егдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Некол |
| ог умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао |
| /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Виц |
| , била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се д |
| ледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у |
| да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним кисели |
| i>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те с |
| сао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практикан |
| и где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим де |
| е, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он |
| атерије, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно |
| </p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - ста |
| ишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жал |
| одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5 |
| ица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико т |
| сти учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за пре |
| убица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим по |
| с одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} |
| ла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да |
| ш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила |
| вор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној витк |
| ... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја |
| ...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико им |
| узима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним |
| </p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жан |
| потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не ура |
| орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава за |
| стајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака нап |
| Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељ |
| рији.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Пр |
| везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку |
| оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није има |
| и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти |
| сли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра стар |
| м отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скам |
| пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим |
| искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу |
| оброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у в |
| ака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тре |
| љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема |
| у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на свако |
| а бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, шт |
| не, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она |
| а сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпа |
| ге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била че |
| ју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> |
| p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје гру |
| их уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да зна |
| ости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. ју |
| ву, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свет |
| појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправн |
| м венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду |
| S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово |
| црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда вена |
| тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} О |
| тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и |
| не лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми д |
| се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судби |
| е.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да |
| од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разум |
| у, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја |
| аван или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велик |
| особни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја |
| !</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти |
| .. </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: он |
| другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да |
| Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раст |
| задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа |
| му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи по |
| иш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих о |
| мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> |
| ише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна ш |
| да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била |
| козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- До |
| воју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кућ |
| Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за дв |
| о и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је који |
| м.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Зд |
| да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треб |
| у.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, |
| е месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна. |
| за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је |
| ало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе |
| сију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му |
| а Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да к |
| има.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука |
| вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен |
| ој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> |
| S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени |
| у.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком са |
| еда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора |
| о је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим дру |
| с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су г |
| су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, дворишт |
| се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново |
| ерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним |
| рале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" |
| поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу п |
| познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле н |
| у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазил |
| пола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и прав |
| мим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћам |
| а се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица |
| засићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи |
| еној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли. |
| но сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Ав |
| љава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Ко |
| нутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћ |
| дужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега |
| била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била З |
| да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> |
| увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не |
| у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмо |
| им и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се |
| мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на в |
| и једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се изв |
| , у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једн |
| отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како |
| ла да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивал |
| а је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја ни |
| да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове дв |
| е му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранков |
| ожиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа |
| е сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, |
| не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог |
| ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад же |
| Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, |
| е изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице |
| утра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како ј |
| будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначи |
| лико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вече |
| а проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спава |
| ор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње |
| тварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево |
| {S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један |
| и њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у к |
| а да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и за |
| споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и З |
| чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Дале |
| мом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје |
| ше и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито ка |
| истом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано ко |
| итискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у ист |
| и оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</ |
| ска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског ш |
| ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај жи |
| се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до полови |
| е јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по лива |
| ветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади |
| асправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуд |
| а. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки ил |
| тко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средс |
| ни су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банк |
| </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи |
| дстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста о |
| о свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као к |
| {S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је доба |
| правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи п |
| е петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, жи |
| дској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке вели |
| ирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити |
| ити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу би |
| м горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јада |
| /p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им |
| <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сази |
| а, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p |
| о парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> < |
| /p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога др |
| ста младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био |
| глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као пра |
| м делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</ |
| шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} |
| жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју ј |
| тин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на |
| обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утол |
| јке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмањ |
| прициозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарењ |
| ламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type="chapter" xm |
| ст, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црн |
| живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запље |
| дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} Т |
| к шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је во |
| и покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било п |
| усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић |
| ршној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом оп |
| дна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове ку |
| је, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је п |
| м тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да ј |
| ак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам дево |
| } Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе ин |
| S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, |
| је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зор |
| о дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутк |
| pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци в |
| састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила |
| м ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно |
| мић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође |
| е био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима |
| у.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономиј |
| , обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту |
| која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једн |
| ре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} |
| и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала кри |
| овек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала |
| Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицо |
| ашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном |
| конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да о |
| лике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади чо |
| о село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непр |
| кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понек |
| е као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да по |
| </p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легл |
| басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чеш |
| бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се |
| довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол |
| брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа т |
| које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> |
| о допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> |
| лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да |
| су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мрж |
| имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он ниј |
| и се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у живо |
| ебично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! |
| отпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љуба |
| Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} |
| и Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете н |
| ије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекак |
| би Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </ |
| и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{ |
| имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен жи |
| је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да |
| ом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних ка |
| фани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. |
| } Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још бл |
| роперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито д |
| не птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - ре |
| мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад |
| /head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита З |
| ише никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а кој |
| помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због |
| г реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало |
| пало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} |
| с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали б |
| трен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која ј |
| а пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечано |
| p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа. |
| тишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме н |
| и ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Мил |
| опу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу к |
| p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте ни |
| <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша ј |
| по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начин |
| твар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, |
| људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да |
| цније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам му |
| м, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више са |
| сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на је |
| доје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>К |
| ојников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бу |
| они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше ст |
| све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и |
| хових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље |
| јету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="2 |
| ала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од |
| ркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" |
| ужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремић |
| ком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако |
| деми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима |
| ИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се тру |
| даде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот |
| ли једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од тро |
| ај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу |
| ало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и м |
| хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио ј |
| ла га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према про |
| ете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен |
| адржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Мо |
| ко је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не мал |
| својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни. |
| , суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прекс |
| ндланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрв |
| ек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично о |
| увише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар ре |
| најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ п |
| предене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добиј |
| је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако |
| вала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихов |
| интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Со |
| ати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредн |
| Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над пров |
| ћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У каф |
| се потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим |
| <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? .. |
| то се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Ст |
| ци и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала л |
| тазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и ск |
| ад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави св |
| се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фе |
| е сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око |
| ча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p |
| ла једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - |
| али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слаб |
| воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путе |
| рави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу |
| жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално |
| ао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали |
| еса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотр |
| ирода оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај м |
| ући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети ка |
| д собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то ј |
| заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај т |
| е разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја цр |
| <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује п |
| нима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, виша |
| исте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе ко |
| срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад ј |
| рицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, |
| ивање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изв |
| p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није мог |
| су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали |
| мо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој. |
| , посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и зај |
| и и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душ |
| врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и |
| а пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућ |
| ни ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто на |
| стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику п |
| иља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је д |
| по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај |
| ести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер |
| а на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од р |
| тева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они кој |
| па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић у |
| се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не јед |
| и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце |
| исама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, |
| ије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се |
| а уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепе |
| алдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали |
| title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео |
| ом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сиј |
| он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко исп |
| мо неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живо |
| к из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је п |
| ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p |
| некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена |
| ad> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригиналн |
| воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепа |
| рав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако м |
| вој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си |
| ој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi |
| и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су б |
| у.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добр |
| јмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Ул |
| ш три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда м |
| о се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који |
| /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио |
| сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно |
| сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у д |
| ћаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, |
| ри године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, |
| свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири ре |
| <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача п |
| како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек з |
| дом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске |
| ић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, М |
| о суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дв |
| Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу |
| овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вич |
| ј служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n=" |
| {S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својст |
| : </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, с |
| Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што |
| ке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом |
| и много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам у |
| њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{ |
| је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну цент |
| S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није доша |
| ала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За |
| други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села г |
| и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да пр |
| и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l |
| ихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људ |
| као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> |
| нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути |
| нског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </ |
| p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици.. |
| кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} В |
| изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућиц |
| сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице |
| дих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, у |
| јала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није бил |
| или и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, |
| бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми в |
| Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце |
| у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог вид |
| прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раши |
| ла оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворен |
| свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута ра |
| е поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{ |
| } Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку |
| - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро шт |
| - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да ли |
| полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођиц |
| ораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гоми |
| их глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкар |
| ртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожур |
| дске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку |
| а за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Уж |
| држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је би |
| евања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на к |
| {S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је З |
| ше тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неоств |
| ли на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупц |
| , као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су с |
| њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно о |
| а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине |
| {S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Нач |
| женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано |
| ли, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале |
| > <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, д |
| је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се |
| ло је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срам |
| Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степениц |
| царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала је |
| рче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио ш |
| и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски г |
| кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у сла |
| каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде |
| е смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао |
| ену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S |
| ољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела приб |
| у умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити |
| л је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозо |
| ице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила |
| тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једана |
| ива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре нег |
| шом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов д |
| се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно ја |
| укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још д |
| ом срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капе |
| то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу |
| агом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо ко |
| /p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, ос |
| во чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао зав |
| а окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји |
| е целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шт |
| и, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце сна |
| оспођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би |
| господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција |
| и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим би |
| човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правни |
| човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен пр |
| ви своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно ј |
| се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом огра |
| е јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила |
| поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те |
| " /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топо |
| сти, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица кој |
| , на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му |
| сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћ |
| уму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из |
| ?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милош |
| ти очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора мла |
| о.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Ми |
| уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине |
| p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Ј |
| тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси |
| и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас |
| ласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове |
| а њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p |
| из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је |
| к решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>До |
| ше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{ |
| м у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> |
| илошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи у |
| вде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд |
| ам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - В |
| вим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све шт |
| с да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време |
| , треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више |
| <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> |
| спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би св |
| - Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S |
| ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек |
| од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, с |
| о отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену ко |
| смејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и |
| ди човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет |
| те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело. |
| ко и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једно |
| шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, |
| ко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњев |
| м био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцниј |
| евао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јел |
| омен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам о |
| па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} С |
| о је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину рук |
| ском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - |
| је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише |
| ожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од |
| од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и |
| </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарс |
| колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено |
| 1" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости |
| ју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под |
| а.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развије |
| ога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> |
| едње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S |
| ете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Вој |
| > <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игар |
| , већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет |
| није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме д |
| ву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, т |
| ности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, ал |
| ним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени ј |
| им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је би |
| у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште |
| оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писм |
| ти други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним |
| будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га |
| е.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер о |
| једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не по |
| опао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још једа |
| пита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? |
| цу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Су |
| блиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треб |
| <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио ј |
| <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то би |
| путише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањ |
| рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи |
| кали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, ј |
| врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку у |
| але забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спус |
| их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињст |
| м на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати |
| нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и |
| ије имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била тип |
| е су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човек |
| еко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и дос |
| жност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама при |
| леним дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зор |
| су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је би |
| плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу с |
| вљу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо оствари |
| пљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, врат |
| мога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, оба |
| и ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ј |
| ушу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за |
| орио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и прот |
| омисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе |
| title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изи |
| ио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за |
| .{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опрост |
| шко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не б |
| Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу |
| одити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без ик |
| ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{ |
| реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> |
| } Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда |
| оже извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, уср |
| рекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна го |
| > <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се |
| много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стеж |
| совао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево вели |
| а би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на |
| тина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, |
| {S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала |
| није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</h |
| не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су п |
| слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, к |
| поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из с |
| двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и ун |
| рсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S |
| онском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже |
| тар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао |
| одине.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противи |
| епортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али бе |
| једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бро |
| су турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни |
| , па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дет |
| због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да ниј |
| од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Ки |
| г расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа б |
| елика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек ни |
| јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у |
| оли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то |
| во подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису х |
| екла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву |
| што га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао др |
| > Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају доб |
| S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, н |
| инити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од с |
| S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међут |
| када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предло |
| и другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> < |
| мејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према |
| Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек |
| је не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровид |
| е беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да |
| ли лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали. |
| видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратни |
| љеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и нео |
| ветлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло |
| је? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ј |
| ише деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</ |
| их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода< |
| еснички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем |
| ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико |
| у, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти |
| постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан |
| и.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је п |
| је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је буј |
| не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време промен |
| p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме |
| не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{ |
| ко био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије. |
| ан прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила с |
| глом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се |
| једница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Ми |
| p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали. |
| је се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губ |
| , и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се |
| могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он |
| у ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност |
| суте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрај |
| учина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао |
| ма, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на |
| пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од |
| <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолик |
| а. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није р |
| е груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су го |
| 51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p |
| во као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не забор |
| тварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> < |
| /p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у |
| ке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљ |
| ста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потп |
| , и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и |
| је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9 |
| ину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зор |
| мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се р |
| као с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену |
| осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у на |
| е.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам |
| крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких к |
| ијалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код дев |
| еда у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се н |
| ла два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господ |
| ад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и нам |
| у и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био увер |
| еда са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зен |
| набету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p> |
| дне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригуше |
| после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућ |
| ицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та ог |
| олење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо |
| ругог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих с |
| и споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драг |
| ретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један про |
| ералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које п |
| вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски |
| човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећар |
| ле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, н |
| ањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једв |
| и; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопча |
| уче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, |
| ури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да пр |
| еће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он |
| о што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пус |
| Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом д |
| м сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце |
| моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена |
| еп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, |
| и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су |
| .</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута и |
| о, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равноме |
| уби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а |
| и на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велик |
| иле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би |
| /p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Сам |
| 39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју |
| дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је с |
| рке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих сто |
| ећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</ |
| тања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано |
| ростран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очар |
| ивот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена |
| ерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено |
| зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} |
| су, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало |
| самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њо |
| .</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да |
| адовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 дина |
| е преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> |
| тово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне ст |
| е Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се К |
| и!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неб |
| је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозна |
| е кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без |
| д гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S |
| ош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> |
| лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се ка |
| p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља |
| Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је пр |
| коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> <pb n="179" /> <div type="g |
| остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и д |
| Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - |
| у, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, |
| вет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и св |
| казали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све пој |
| опада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, |
| Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавал |
| и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - |
| </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући |
| а тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S |
| и свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се |
| ћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњи |
| се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и |
| као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толи |
| полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било ј |
| уне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу. |
| ење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у из |
| златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице бе |
| соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није им |
| <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</ |
| ао његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <p |
| .{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео ок |
| зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну г |
| су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су |
| знавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} |
| носила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гла |
| ева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> |
| преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око к |
| <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењ |
| Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се |
| уминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела пано |
| тним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски |
| ли пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су о |
| жи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се |
| вори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта |
| д год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и |
| наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је т |
| омиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела д |
| исли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са јед |
| е знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоа |
| м једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се ниј |
| ротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инстала |
| нава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јал |
| е мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И на |
| пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано вла |
| терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - С |
| оказа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у |
| жавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар јед |
| драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на |
| о ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко. |
| , Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је |
| лдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој |
| у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком рег |
| .{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како |
| убави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима |
| оново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутин |
| човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека |
| зи сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека п |
| Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два мла |
| > - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комши |
| еговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су и |
| .{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без |
| изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничк |
| ијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали с |
| се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо |
| ја их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду |
| о збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да |
| да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрк |
| риродно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне свет |
| ниче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пре |
| /hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Б |
| д свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трж |
| едом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеши |
| ... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па н |
| скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само |
| стрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље са |
| ст снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледал |
| прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Ма |
| рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав ч |
| нж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека п |
| ју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div ty |
| ећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке х |
| али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се |
| угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју др |
| ца снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјал |
| о Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом мес |
| е је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом в |
| оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, |
| рода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купуј |
| p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те |
| х се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам |
| стрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје |
| ст овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плав |
| рас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако д |
| момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео |
| ав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала |
| в дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> |
| - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они друг |
| ео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад |
| ено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, |
| а његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, |
| је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као |
| места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио |
| и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, пор |
| што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он. |
| о не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само н |
| хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже |
| великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе |
| је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да |
| је несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упр |
| у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте и |
| ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се ч |
| Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како ј |
| а среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је б |
| нима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, |
| то може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - н |
| еш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не тре |
| бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка |
| его што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... |
| ка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n=" |
| , где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике неж |
| рашним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршав |
| иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> |
| , и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се ј |
| војци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> < |
| старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком р |
| имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му тр |
| ада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и поб |
| унаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се ј |
| садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p |
| говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе |
| це.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом сл |
| жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово |
| о жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и |
| има.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је вр |
| реба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све п |
| Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново ви |
| у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Бог |
| ада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубит |
| жју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Др |
| отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њи |
| га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску у |
| чњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Ов |
| манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође |
| в односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер |
| укла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и |
| оворио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта ж |
| аћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча |
| други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињ |
| д тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али |
| е, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сва |
| умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Ист |
| убављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљ |
| у те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити |
| ари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћ |
| осим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити |
| Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени н |
| ано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко др |
| ење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није циниз |
| itle>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт- |
| le> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали |
| успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: а |
| ојавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један |
| себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрд |
| {S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очи |
| бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситу |
| <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се до |
| Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек |
| лош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али |
| те и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. |
| жње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па |
| етвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био |
| д чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су им |
| хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја к |
| оупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и пр |
| а Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи |
| S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раск |
| ног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога ш |
| Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је ве |
| а.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{ |
| ан део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, пок |
| ка се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све в |
| шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београ |
| ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше суз |
| од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="ch |
| - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми д |
| хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, |
| ане, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила |
| та са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:< |
| } Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у ње |
| дније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти |
| аговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својо |
| и живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали в |
| и, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти ру |
| биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потр |
| с мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после |
| ћ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао ј |
| ремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Краг |
| ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и ми |
| лош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? . |
| нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њ |
| Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те р |
| има, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у |
| , јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем |
| , али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од н |
| тварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно |
| у београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одг |
| ако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесн |
| и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање |
| невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна к |
| комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну ка |
| озорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом |
| ас, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујев |
| није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по За |
| p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. |
| омљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Ка |
| допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у см |
| .{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искре |
| , трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Ј |
| адило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим имен |
| аву на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Пу |
| нта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њи |
| на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренута |
| смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том т |
| а све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама к |
| дну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би сину |
| једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песм |
| i> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> |
| враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да |
| ве зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображе |
| отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" |
| ли доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб.. |
| марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан са |
| тола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради |
| евни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по |
| ом тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружи |
| оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте |
| очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим ж |
| ој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с в |
| рио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве |
| арнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлепов |
| е осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <p |
| после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p |
| ни од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, к |
| инглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као де |
| е млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом о |
| м платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану |
| ароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му |
| реника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она |
| Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео |
| уком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њен |
| Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да сп |
| ш блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да п |
| ло у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, |
| Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматр |
| и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је зас |
| отово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, уд |
| а Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем. |
| а кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - |
| } Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао с |
| мназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом |
| РВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био ј |
| овић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназ |
| равник, начелник министарства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми |
| равник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало ј |
| е него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету |
| и се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада уда |
| ка некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дел |
| p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у |
| агледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије оста |
| .{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године |
| коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се п |
| добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном |
| орена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то |
| азочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећ |
| рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађ |
| ди песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао по |
| и прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Јед |
| нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> иде |
| истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{ |
| <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бић |
| зрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило |
| ом листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену нај |
| ривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да |
| дила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна |
| је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он |
| претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог |
| зглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и п |
| долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах н |
| ред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле не |
| се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцим |
| с, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она |
| уштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремај |
| столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу |
| широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна |
| у, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патрио |
| адом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метну |
| ик младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелни |
| откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p |
| местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карт |
| осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се |
| ово заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе |
| p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире к |
| амо претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изнена |
| .{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило |
| покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па п |
| у су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно д |
| да заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за |
| донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се ве |
| ом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код ур |
| ну поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се |
| ушу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, памет |
| >, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</title> била је врло скром |
| даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном |
| г искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако |
| е те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски ј |
| а самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свр |
| ири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се заг |
| би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота |
| у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да |
| за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебели |
| рити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњ |
| д њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n=" |
| ву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега ш |
| ика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколик |
| а ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се в |
| о је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја ј |
| спод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела д |
| Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Б |
| и у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад нећ |
| зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ва |
| а у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавит |
| изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некака |
| вануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по с |
| ороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао |
| ве свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање св |
| ле из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ват |
| и су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута |
| жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има и |
| кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је |
| том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си |
| p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да буде |
| ћ, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пу |
| било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре р |
| се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе |
| } Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело |
| о такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се д |
| што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела д |
| олагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели |
| </p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна згр |
| ла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевно |
| ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле изм |
| едаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у ре |
| телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу |
| - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> < |
| ке околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, про |
| је. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> < |
| о боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усн |
| а.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - |
| убав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> |
| /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чл |
| рачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{ |
| шљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати свој |
| опада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо тр |
| њу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - т |
| светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и ко |
| <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти ј |
| ге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је ран |
| на је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се |
| /p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола по |
| . </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> < |
| </p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му |
| .</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му |
| ако да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцн |
| Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог |
| аних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута з |
| розора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим ш |
| 39" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носи |
| Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, н |
| е. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише уну |
| > <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} |
| > - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не оте |
| - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> |
| крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад |
| допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одго |
| њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости |
| неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тр |
| > <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка по |
| ема девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди: |
| p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> < |
| p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млад |
| да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви |
| та ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде г |
| тује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четвори |
| Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на |
| ок она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ће |
| је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови |
| p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} О |
| - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу |
| ако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Њег |
| јатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у |
| а изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по |
| крете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног |
| ново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег на |
| p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} К |
| ред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе |
| одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено је |
| седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши смест |
| и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се д |
| .</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста см |
| лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им |
| ката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте госп |
| ело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А неб |
| зе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да |
| рмисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити г |
| њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај |
| овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... < |
| амо заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим откр |
| а, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово п |
| ку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - |
| ош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава сврш |
| тици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових сед |
| ојим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га |
| пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљењ |
| ута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опи |
| н него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан |
| за облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стра |
| и би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, на |
| е било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува |
| , које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта д |
| олим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у е |
| огдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како д |
| Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом |
| века дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непока |
| леду, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, |
| утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S |
| се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p |
| ко упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног |
| ег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испада |
| к продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног |
| е плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је |
| болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како |
| жи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала с |
| Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те ј |
| ра.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је |
| Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог ч |
| ржава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације |
| уда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у |
| и, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, |
| вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се К |
| овом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио |
| пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, ч |
| а жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем |
| е за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће |
| доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</ |
| лостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да ради |
| Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да ради |
| га хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два |
| што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И |
| , и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим гово |
| </title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, |
| т.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу те |
| нику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као |
| сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из |
| спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простр |
| ису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник ј |
| а сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужнос |
| исац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Поз |
| заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средств |
| без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су д |
| што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" |
| /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш |
| вео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово |
| стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што |
| и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свиле |
| b n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова. |
| Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га |
| ш уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала |
| в свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је |
| дузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је |
| Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам |
| тиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> |
| е него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, ус |
| м прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла |
| праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</ |
| тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лам |
| једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, |
| велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим киша |
| на реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се д |
| ледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се при |
| апљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушт |
| и су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узм |
| ишта ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обрт |
| рвозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукн |
| S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце |
| затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом. |
| поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо " |
| ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога |
| старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с |
| и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне |
| ико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требал |
| } И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на са |
| ећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку |
| густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише |
| УБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео госпо |
| ла очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p> |
| и скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окрећ |
| господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет |
| ар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кре |
| . пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављ |
| ађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како је |
| овић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћ |
| коро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити |
| p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем |
| S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и ш |
| и ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како |
| поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, |
| у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све виш |
| _C2.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши |
| од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне по |
| дећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, ал |
| а питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина бр |
| ека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| о да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метн |
| авеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапиња |
| е тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па |
| </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> |
| е испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подиг |
| се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао кра |
| жем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> < |
| >- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите |
| <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још оса |
| ет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак поја |
| <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одгов |
| > - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и |
| Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - с |
| је, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - |
| ио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубист |
| нит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... з |
| , посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га |
| ише респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Бел |
| раде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, |
| <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <tit |
| Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити деси |
| ићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} |
| и хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидр |
| елим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубим |
| /p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос доби |
| <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мора |
| те тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! |
| Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону |
| Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згоди |
| S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан сам |
| Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчат |
| <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењ |
| У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је |
| лу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог |
| дништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вред |
| му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што |
| в црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као |
| - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам траж |
| ода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да |
| жај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељ |
| ћи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратор |
| вској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузи |
| још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је од по |
| , жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему гус |
| дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру ре |
| дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, не |
| загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, |
| ку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у |
| ј културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напиш |
| сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> |
| тр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио |
| ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, по |
| начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време |
| дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади |
| са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> |
| кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, |
| кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, шт |
| од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће |
| мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две |
| ао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав |
| е опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недо |
| на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи |
| ном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају ник |
| е љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвиш |
| ичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док ј |
| Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мај |
| ја, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док о |
| на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песни |
| од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили б |
| посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала |
| ло продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није до |
| > и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном прав |
| а и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном прав |
| њају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златни |
| ижа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него |
| његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S |
| дном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш |
| дном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољуп |
| тар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи. |
| озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жен |
| ктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао |
| ог идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како |
| е од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, |
| ивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однег |
| чи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу |
| јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним све |
| бина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, |
| столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блис |
| Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца до |
| елико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколик |
| ва мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стаја |
| таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дуб |
| и нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећн |
| д суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гв |
| смо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, ум |
| трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало |
| ла си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Мило |
| S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се тр |
| <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на п |
| тео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у |
| , која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ниче |
| њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу к |
| ланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затв |
| којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали бр |
| а моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа |
| м времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног |
| верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина држ |
| ну парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ |
| је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остаја |
| ле.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветав |
| а су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држ |
| ћа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи |
| Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сам |
| давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединост |
| м страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висино |
| најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обуз |
| о зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то н |
| мајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки п |
| да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, |
| А.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су |
| авесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини ов |
| је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим |
| лите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам об |
| змеђу нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И |
| о из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и |
| лача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње |
| н носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади чове |
| ла попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на |
| аго трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем о |
| атке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом |
| е у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала |
| је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којеш |
| крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак гр |
| змамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити тв |
| њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, |
| зом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p |
| мић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље |
| имназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекри |
| , где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, |
| д је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располо |
| да жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави |
| ође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам |
| шта не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у |
| свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невесе |
| ченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тоб |
| едљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> |
| и руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако |
| ше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај |
| притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако |
| >Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p |
| Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не |
| е кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи с |
| хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове о |
| дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један момена |
| м једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, |
| е чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црн |
| јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретнош |
| сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и неж |
| ного слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки ста |
| игнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под |
| ене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Гос |
| гана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, ве |
| јим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова д |
| ченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p |
| не. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и |
| .. једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срц |
| нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа с |
| полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пи |
| Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављ |
| Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срц |
| дило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију |
| S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> |
| часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне ку |
| анас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слобод |
| окушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај д |
| ше пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И та |
| сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом |
| уштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је |
| ања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад |
| е.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја |
| {S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који с |
| ве што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у |
| </p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учин |
| и, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају је |
| рити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић |
| облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, п |
| еш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се од |
| у грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога дра |
| обити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, н |
| ости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} |
| инити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли |
| ти надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ра |
| к, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се ни |
| ласама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{ |
| орка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и |
| аве и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{ |
| е излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици по |
| ди човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи |
| .</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело вре |
| домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и |
| ке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Пр |
| избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Ал |
| и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипа |
| </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њен |
| х тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу |
| егов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је пр |
| давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта |
| Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео зајед |
| p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није |
| стиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих у |
| из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успе |
| ем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као |
| говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и о |
| рагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш |
| врати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације ко |
| лао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој за |
| е даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнут |
| стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кра |
| лу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива ми |
| лине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори |
| као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да прол |
| чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па |
| Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идем |
| иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављ |
| ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли |
| лачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велик |
| све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад пос |
| авице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид |
| ну заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n=" |
| .{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена |
| езбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп р |
| игнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква па |
| кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао зве |
| ука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих |
| три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живо |
| Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године |
| } Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју глав |
| блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - п |
| етпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младо |
| му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енерг |
| воју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би |
| век је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зор |
| чи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама |
| свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, |
| е, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали |
| > Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у |
| поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у под |
| ротив њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош |
| аде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми |
| >Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана |
| уђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} З |
| оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; он |
| и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне п |
| и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто |
| дном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била |
| е имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, доб |
| д ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова неприја |
| иселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под |
| много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљу |
| Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него |
| изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је |
| играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, ко |
| а? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Треба |
| се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да |
| Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми д |
| име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави |
| тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна ру |
| Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна ру |
| о, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и п |
| говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине упра |
| пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пен |
| што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p |
| ли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника. |
| ш не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прог |
| ољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом само |
| ала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, пр |
| ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да пон |
| ила одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: |
| ати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те д |
| како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја вол |
| ке Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, |
| ва на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бе |
| естија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је об |
| од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на њ |
| д плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуд |
| - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S |
| . текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам |
| Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала |
| инска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде моде |
| шног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетант |
| аметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се |
| мад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање п |
| ада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је |
| ед, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока |
| {S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} |
| <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се |
| евит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се прив |
| ко паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза |
| стајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је неста |
| гледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто |
| тима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гл |
| и, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, з |
| авајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећ |
| пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не до |
| отврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим |
| ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре |
| е неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Пор |
| и таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој |
| се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У |
| као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у |
| из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, ис |
| угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзи |
| на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаук |
| рамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између |
| плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један пове |
| </head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Др |
| спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигне |
| Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили з |
| може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са |
| овала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће |
| сле кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме |
| аслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ће |
| ног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било ти |
| ног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, |
| ут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, пр |
| драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљ |
| ти, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Ил |
| {S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче |
| осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} |
| циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану |
| ј животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, К |
| груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! |
| огао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник |
| и плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци |
| мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одгово |
| ам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то |
| е решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> < |
| - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако с |
| м, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја |
| апиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <h |
| и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пр |
| Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја |
| к разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоц |
| и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као п |
| х женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољен |
| београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланач |
| им жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не |
| и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије н |
| које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</ |
| ом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да |
| у.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њ |
| tle>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је |
| трести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизал |
| ме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} |
| жђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на мес |
| је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био |
| ицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих млади |
| собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са жи |
| едајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените |
| ва уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљ |
| ио чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе. |
| ише од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а велико |
| с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, ко |
| еден на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао с |
| до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од |
| по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на ње |
| в дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и |
| ћине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби |
| {S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као н |
| унце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз |
| ма више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - |
| омогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И по |
| еђу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Др |
| које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и ту |
| али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га изве |
| олико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p |
| умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Крем |
| стоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</ |
| ане њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У ви |
| угашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разл |
| кавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом в |
| у ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ |
| о за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка за |
| плануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомича |
| закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да |
| илош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја д |
| ма толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви |
| одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка |
| /p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врл |
| ао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се |
| мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.< |
| а прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, п |
| Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p |
| човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да гово |
| ор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једн |
| рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и |
| их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов |
| а војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде. |
| благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са д |
| хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне п |
| ала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, о |
| е се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и |
| бе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница |
| теде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столиц |
| <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све сврше |
| дарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да |
| " Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све ма |
| о као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркино |
| ем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу с |
| задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} |
| м препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако неће |
| руди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоск |
| орка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га |
| шених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзит |
| х жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзит |
| и су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова д |
| била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе с |
| ци лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи б |
| на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S |
| им врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, п |
| о ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како |
| вих људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи тр |
| привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n=" |
| д, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себ |
| ена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бо |
| падне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам |
| пет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је ту |
| еницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} |
| неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акце |
| итала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело и |
| овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, а |
| иста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако |
| ЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је с |
| госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница мл |
| илошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Вол |
| >Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто |
| и смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљи |
| ек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио т |
| је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи |
| ећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, |
| рага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошев |
| што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузе |
| обу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>с |
| го што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако |
| ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се и |
| и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове |
| жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није д |
| ш узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одго |
| Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неми |
| за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осве |
| ући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задово |
| <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фото |
| бро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран |
| надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад м |
| видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, мла |
| обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме на |
| и је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога де |
| и се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не |
| о газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништ |
| овек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити |
| шио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} |
| фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатично |
| и, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже |
| га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лиц |
| .</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју је |
| народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је пос |
| ојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путник |
| шне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрат |
| али на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, |
| ару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је би |
| и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љу |
| раге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У су |
| број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отс |
| ободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши как |
| ЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је би |
| ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су |
| је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципел |
| је, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени |
| пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља |
| нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започиња |
| му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} О |
| тан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћ |
| као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - изви |
| и је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцелари |
| на на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница |
| почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, |
| го развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено ин |
| на сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један зг |
| с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> |
| овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођо |
| о празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су з |
| шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, ла |
| високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, |
| У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке |
| оје руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, увера |
| /p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајф |
| Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало |
| ну.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p> |
| свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универз |
| , у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким соб |
| ј се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако те |
| је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје |
| з Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, ос |
| нолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимнази |
| у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код св |
| већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много |
| <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја би |
| } Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су |
| нског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађива |
| ији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете прем |
| суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је |
| очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се у |
| најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе |
| ости ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, |
| , те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи |
| ената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем. |
| али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да |
| ћа, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p> |
| оји оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава ле |
| х празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и по |
| свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове |
| оја опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну двориш |
| би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно си |
| господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господи |
| измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на ча |
| дубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, б |
| {S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од деб |
| зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу |
| а сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих улични |
| пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - а |
| о врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао н |
| лазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети |
| није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три ду |
| као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се |
| еодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад |
| ије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој к |
| еним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда у |
| мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су прет |
| магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних ш |
| втиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих |
| решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физионо |
| има, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S |
| исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Мој |
| исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То |
| S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки д |
| е чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се пре |
| он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се се |
| ца, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам |
| зику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него о |
| ијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крсто |
| ари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје в |
| а некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка |
| ким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> |
| вила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожн |
| оша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила |
| тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници н |
| њем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Крем |
| дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост св |
| нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти ј |
| етири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте |
| а и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне влас |
| и простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округов |
| , налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај |
| .{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професор |
| ика Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипло |
| . </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} З |
| .</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патр |
| треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам јед |
| ве неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна лич |
| ла обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Блед |
| але две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је б |
| ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребл |
| ш доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по |
| ик министарства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари |
| .{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, |
| о гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу пре |
| ћено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као љу |
| на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупље |
| е фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на к |
| јавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуц |
| се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић у |
| ласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири ф |
| лата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели к |
| ма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми |
| не, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су дол |
| ни комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архиви |
| иновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и огол |
| ни, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу. |
| ет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад б |
| ни су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући |
| нило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На тр |
| ине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до дру |
| имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну |
| гове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном |
| наменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала др |
| имериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p |
| ни наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> |
| да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p |
| цане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је |
| позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче |
| а пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Па |
| испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од за |
| и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се |
| а, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито |
| но велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића |
| ојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближиш |
| ош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо доне |
| је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су |
| ање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и прес |
| И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти ј |
| им друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано |
| л, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме л |
| рашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом |
| окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Laisse-moi |
| шући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се |
| шити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност |
| своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у |
| ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до |
| зе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </ |
| ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p |
| је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као |
| ну бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно |
| по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зја |
| т сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мај |
| да одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибар |
| к се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви |
| ити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Мил |
| је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, |
| ћи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учин |
| о! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степениц |
| а је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>З |
| - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, к |
| уку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд |
| ше.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног |
| ења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка |
| е чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера. |
| радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p> |
| ем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благ |
| - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Из |
| прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелик |
| кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгут |
| е, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да оме |
| о... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што п |
| и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком к |
| он који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала |
| ну толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на пр |
| ла му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, поче |
| пском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао |
| Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да пад |
| ачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао изве |
| трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја са |
| ком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осм |
| е.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло доб |
| ама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Т |
| година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; и |
| дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га по |
| времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари |
| се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и пок |
| се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, ње |
| рагану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је |
| ену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла |
| них очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи с |
| њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи |
| грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста ко |
| шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако б |
| сме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређ |
| ајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљ |
| ичим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више не |
| јасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и |
| > <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бе |
| ..{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не са |
| .</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пр |
| смо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо с |
| /hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се пле |
| и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрља |
| исма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину |
| свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати тво |
| , где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност ово |
| верзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Им |
| м вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сл |
| ди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његов |
| намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред |
| рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> |
| узија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао б |
| м рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најс |
| з тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почн |
| ћ и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загл |
| удећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту ст |
| лико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене франц |
| огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у па |
| ма треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она |
| одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бл |
| нжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих п |
| овао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi> |
| вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса |
| муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је про |
| а сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се ж |
| неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гла |
| скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад |
| гачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако |
| етар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза корак |
| тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{ |
| Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ход |
| ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник |
| .{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајић |
| ула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љуб |
| нтима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Тв |
| аш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Д |
| инката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надо |
| о није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити |
| еци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} А |
| <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пише |
| ња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај кома |
| мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати |
| p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријат |
| Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу на |
| ко себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више |
| ељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{ |
| ачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нис |
| стини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђ |
| начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димо |
| еве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свире |
| , која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на в |
| м поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" |
| ких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она |
| {S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се мл |
| задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио |
| стајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образ |
| рде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца. |
| една, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb n="63" /> <div typ |
| Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио |
| оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамо |
| S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслу |
| одаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> |
| љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног се |
| обличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се |
| ред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукр |
| а.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Те |
| се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S} |
| и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао |
| су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је по |
| ди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако |
| а. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладино |
| и, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је х |
| , она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против |
| ставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што н |
| шена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче јед |
| и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеб |
| Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле воли |
| е играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао |
| ом сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила |
| ва два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игр |
| умевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог л |
| ан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, |
| Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. |
| од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шум |
| свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - |
| се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао |
| камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није бил |
| а у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлу |
| у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она напи |
| о му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се при |
| то су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дија |
| {S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког |
| е би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div t |
| тима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p |
| ектричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p> |
| ази били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте з |
| он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало приб |
| критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје па |
| S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила гроз |
| рао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да наслика |
| S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не |
| леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут који |
| ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај |
| моран.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам вид |
| јка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђе |
| била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато ра |
| себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код т |
| азак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши |
| а, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути обла |
| екивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави но |
| огледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не |
| .{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети р |
| дао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће н |
| вих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она р |
| лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако |
| блаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити пр |
| p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан п |
| а кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за |
| деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорк |
| на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије |
| у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> |
| е у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз пи |
| том брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гр |
| ђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник з |
| орица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата |
| а.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} |
| ких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогрта |
| едам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мог |
| јала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се ниј |
| екла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} |
| чав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на |
| а кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} |
| лади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да |
| Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> < |
| кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све каз |
| леба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати д |
| о жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S |
| једно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у |
| ека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срц |
| самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињс |
| се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орма |
| авну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана |
| који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић. |
| г себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љуба |
| .</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира |
| то пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, ј |
| решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек |
| ам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али ниј |
| оји <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих ам |
| б.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, |
| но вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе |
| о си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваз |
| се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кр |
| воје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте с |
| рвашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили |
| једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трч |
| ова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се зај |
| овори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо |
| та, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} |
| и у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово |
| одно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас д |
| че: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ос |
| нцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ акат |
| би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека |
| и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао |
| тској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, не |
| је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће |
| награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напр |
| ш је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није зна |
| реће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} |
| каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцве |
| због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако |
| писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом ака |
| н.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих |
| ко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се К |
| од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с пох |
| ђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џ |
| Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао |
| C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часов |
| но изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се от |
| дало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на |
| а га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош |
| ти.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа |
| ле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И |
| и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија а |
| на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског греб |
| засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="13 |
| брасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чист |
| роређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу ј |
| свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне |
| испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке |
| ице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{ |
| у тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивн |
| ивот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и г |
| једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фа |
| ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено |
| а и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред ње |
| аво да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја |
| јала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патрио |
| Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће тр |
| е тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мир |
| ћ разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе |
| аман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она ум |
| од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила |
| сти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који вид |
| од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> са |
| не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дах |
| е Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да с |
| посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала с |
| и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу јед |
| динама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала |
| њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко |
| ри Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га не |
| b n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост |
| S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошл |
| оји иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из |
| у ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи |
| ишта за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, |
| једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, |
| узме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у |
| и, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвул |
| {S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико |
| град са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео д |
| еба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} |
| укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} |
| око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашл |
| о обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорк |
| p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - о |
| евојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</ |
| з вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину |
| памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите |
| без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се |
| се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студент |
| д <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га |
| бро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу |
| можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, не |
| не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелик |
| окће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш руча |
| који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</ |
| јих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети понов |
| а.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си |
| тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она |
| наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у с |
| из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ств |
| довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и |
| да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ип |
| њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, |
| имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој |
| Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости |
| лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{ |
| емо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> |
| ву постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и |
| сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико во |
| једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети д |
| </p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што с |
| ли једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопасније |
| гла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко за |
| после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са |
| он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што ост |
| изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој др |
| испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти |
| ге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш |
| дмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села с |
| свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас |
| рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.< |
| оћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на ова |
| Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не |
| тргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дат |
| да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену |
| где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само забор |
| } Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не зна |
| ни ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу б |
| не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - |
| рам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{ |
| Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене |
| {S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од те |
| ети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та |
| "> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим |
| "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да |
| треба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мен |
| се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли |
| а, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њ |
| у и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi> |
| ој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152 |
| а ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније о |
| } - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бит |
| у <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с тре |
| их хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... д |
| пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њ |
| пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</ |
| овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу уве |
| кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како |
| пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S |
| оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.< |
| аво радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је па |
| Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и пат |
| сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Уме |
| га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте њег |
| од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да |
| ле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја |
| ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као ро |
| топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог чов |
| није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински поз |
| о у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је изб |
| ео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да |
| ла брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око З |
| </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе |
| тави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радознало |
| е Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се ниј |
| тпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најз |
| зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић по |
| аље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су |
| смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да бу |
| ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том тер |
| и, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну |
| говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S |
| који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари ле |
| ли водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе З |
| двоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> |
| Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражи |
| то Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: < |
| лу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али |
| ко вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он с |
| есрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каж |
| рени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да с |
| ала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изне |
| ворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са |
| о као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, |
| } Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује |
| н велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка гово |
| оју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да |
| а ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох |
| овијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је осв |
| мем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајт |
| дао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запи |
| лазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић |
| леда једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе с |
| пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још ос |
| она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> |
| жена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти о |
| ог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се о |
| лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да пок |
| ха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је |
| касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас |
| бљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла о |
| S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се |
| те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама облив |
| се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада |
| странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила он |
| војчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега цели |
| неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из њег |
| светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је би |
| ам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно |
| е сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дуг |
| коли и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у |
| ехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском |
| да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у св |
| Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју жен |
| ви.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одри |
| о се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге к |
| чи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на |
| - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно шт |
| ли необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необи |
| местиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице. |
| е настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они |
| и су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су х |
| рсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали |
| кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{ |
| е.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под |
| ојим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам х |
| јало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја да |
| јом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он по |
| сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размен |
| обио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, крит |
| ложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном чове |
| о и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, св |
| Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечера |
| p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S |
| писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже |
| све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је позна |
| } Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Р |
| .".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јо |
| а једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланк |
| ао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он |
| зове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вуч |
| ћи се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зорк |
| Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај сво |
| оглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику |
| слила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да остави |
| во жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији |
| ио потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најл |
| аље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста та |
| гао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански |
| > <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро |
| </p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимал |
| ћ није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млад |
| очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брд |
| > били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Др |
| н Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, зао |
| вољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који б |
| ратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да об |
| да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-на |
| наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених |
| е умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа |
| тко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изиш |
| човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале |
| , оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је |
| ије се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али ј |
| , тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао |
| н таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је и |
| елео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове по |
| да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она з |
| како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарств |
| примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећ |
| све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек ко |
| на писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даљ |
| највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији |
| е стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p |
| ..{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољ |
| ио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлу |
| цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{ |
| шао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад б |
| е добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- |
| ранци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, ди |
| ичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душ |
| у биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим об |
| м хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси |
| екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се |
| > <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са |
| ка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближава |
| /p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад |
| ивилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да пом |
| хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву |
| већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био граф |
| >ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му мог |
| родице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде на |
| це.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се |
| ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно п |
| е правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кре |
| смо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији |
| но:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још |
| шту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? |
| притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - |
| зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које |
| к, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Крем |
| .{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваље |
| се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсије |
| ине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин |
| је познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сре |
| } Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић |
| н катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посм |
| није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала |
| а природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - пита |
| ш се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту |
| ји се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамн |
| ом руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересант |
| успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l> |
| Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико |
| рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео |
| жио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе |
| Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да |
| ла, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош н |
| односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би ова |
| ион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо с |
| ли да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висо |
| >Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао |
| а, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу |
| свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - |
| ужи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђа |
| а усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господи |
| ови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући |
| откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин |
| о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p> |
| то да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S |
| било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао |
| година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен дваде |
| се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре |
| је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је |
| ихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавно |
| че Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Тргов |
| есовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</h |
| на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љуба |
| му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини п |
| раз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то х |
| праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му |
| етлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су елек |
| јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак к |
| овека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклонос |
| .{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо |
| p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну |
| стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јо |
| ротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предв |
| ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео |
| ату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он |
| га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо мој |
| је бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све прима |
| ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких д |
| д којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз |
| а и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те воли |
| не страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на |
| е уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја с |
| довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући |
| у полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао ч |
| та раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на |
| S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткреса |
| ну и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одв |
| ом лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није доб |
| је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад ра |
| их стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са |
| се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев |
| помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метну |
| моћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало |
| ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} К |
| о лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је поз |
| е, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није |
| појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријате |
| рзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни па |
| <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра |
| штина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није треб |
| вијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жути |
| о је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот ст |
| ењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена ј |
| а жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и |
| .{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са |
| асла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији б |
| но лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубин |
| час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пр |
| убав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра |
| да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне |
| амало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар преко |
| леда да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на су |
| украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> |
| још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну неж |
| у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њ |
| , дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут пост |
| ко сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на |
| гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и ста |
| а дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Та |
| име.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити д |
| страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се |
| су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> |
| ја је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око пе |
| тну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, |
| м ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после с |
| на на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној |
| срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је мил |
| {S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично р |
| ту живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео |
| а од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о |
| затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од |
| моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, ал |
| и облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дот |
| жљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала |
| S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу |
| среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто |
| осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену |
| осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену |
| е одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљ |
| е, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, з |
| пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба јо |
| изам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, |
| лазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у м |
| узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола п |
| мена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка ј |
| е што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око с |
| /p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још посл |
| акони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, ук |
| ац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај |
| о Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивља |
| рила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележени |
| > <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за к |
| ивети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, |
| ихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој ж |
| м призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> |
| фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудови |
| ="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих |
| да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали врем |
| и му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има |
| дати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне к |
| а жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се |
| му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове |
| Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати ви |
| у промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> |
| пи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја |
| чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше ј |
| а ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> |
| о у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да |
| једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{ |
| отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} |
| ном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост ново |
| глед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље |
| је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови |
| ико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске |
| је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, |
| азио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе |
| лободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом пог |
| и: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и ук |
| , глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> |
| психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити |
| е да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и о |
| сујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу |
| ш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи |
| као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> < |
| био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се ј |
| оркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник ј |
| асивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинил |
| се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је саврше |
| сти, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади чове |
| елог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не з |
| ту:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим |
| рност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, |
| ну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио |
| век, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова му |
| а.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као |
| .{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му бу |
| да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем ж |
| ако да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Ми |
| љеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које |
| а.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} |
| у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су з |
| и ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један |
| > - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потра |
| увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноси |
| еко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртв |
| ну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали |
| } Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола дина |
| та, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{ |
| .</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим б |
| .</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њег |
| нсе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица |
| она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ |
| хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе |
| лико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалност |
| е и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне |
| ан велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у м |
| руди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала др |
| уве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са |
| ..{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ни |
| ивоту, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погле |
| твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; |
| е за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош |
| м, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади чов |
| оку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, |
| дих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми |
| човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба т |
| но.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који и |
| но.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад |
| Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми |
| дан део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, прод |
| ји је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златни |
| пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје д |
| ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, кој |
| ли победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених |
| ку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек окле |
| шио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот ч |
| а књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не б |
| тавило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући о |
| м младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот. |
| ви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, |
| саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што ради |
| аша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у |
| <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написа |
| поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом |
| ла за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што |
| ела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и пове |
| дна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се з |
| цу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што |
| ош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен |
| , зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад |
| срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш л |
| родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савре |
| - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало |
| , шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култ |
| сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} |
| ај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ств |
| том проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама |
| дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опу |
| ишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је |
| дности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада |
| је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута провед |
| ој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} |
| за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стај |
| p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и |
| S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из |
| ници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није вид |
| а.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> < |
| ије дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мо |
| еса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће из |
| мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да пр |
| мо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Мног |
| ано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Б |
| јанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био п |
| вршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хл |
| >соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ни |
| о су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јевре |
| а на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било |
| во.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ниш |
| ојим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посмат |
| могне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> < |
| ивот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и п |
| игнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта б |
| ли се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Б |
| тињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онак |
| - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p |
| говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљи |
| еву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једн |
| ног човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну рад |
| а душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је њег |
| одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на |
| а драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би |
| S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после п |
| , да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, ј |
| а.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као кап |
| у. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бир |
| ије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођењ |
| гледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање |
| ог вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се з |
| вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући с |
| , на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима |
| , замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора |
| им бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека |
| зика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонс |
| рака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивал |
| чисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Ми |
| а чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну |
| веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо д |
| p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као |
| приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију с |
| ачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женски |
| м уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарад |
| та.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним ст |
| ста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим пр |
| фани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор |
| пи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуш |
| зитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкај |
| p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</ |
| к пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену посте |
| сао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био |
| ом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш |
| ну ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала |
| љиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Св |
| осредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај њег |
| на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је |
| иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић с |
| ни би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који |
| ик <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{ |
| ретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили |
| а димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три |
| кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли |
| Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала н |
| ="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу |
| е госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све ст |
| ји се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци |
| n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>Н |
| мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је с |
| емо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мисли |
| .{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{ |
| дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, на |
| сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, мл |
| можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног |
| ко полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само оно |
| у га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало г |
| страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавс |
| екидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и ог |
| е судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и од |
| нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познав |
| ушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био ж |
| Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S |
| м собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се ос |
| илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред |
| .{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му зат |
| ју, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог |
| бу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да зау |
| ко жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> К |
| , Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда кра |
| еспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <p |
| пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> |
| је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао о |
| ај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки |
| је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење. |
| уштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски профе |
| је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По ц |
| акачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да о |
| ко фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и ј |
| а у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на |
| ролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Кали |
| ику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не и |
| е њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче јед |
| ина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.< |
| црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог мор |
| н на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао |
| простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш су |
| обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном с |
| - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам с |
| боравио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен |
| го тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржава |
| им и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажа |
| авојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока ти |
| олико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, |
| е се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, ш |
| лог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блистав |
| рироде занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка |
| него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто |
| к да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих |
| о.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела. |
| 41" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становниш |
| } Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађ |
| човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а |
| ним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} |
| рао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају |
| S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - п |
| и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакован |
| посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терај |
| предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од |
| би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Ш |
| ред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега г |
| ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} |
| ла обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју |
| другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних вл |
| агутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није пра |
| ио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} |
| тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намр |
| силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као м |
| неле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, |
| p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хит |
| њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је би |
| њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је п |
| Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, |
| ијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуш |
| алдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових за |
| арски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, к |
| тој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг |
| браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Бр |
| и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} |
| сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео |
| урним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, до |
| оново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет ј |
| и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од буко |
| али и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртвац |
| ој цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћ |
| иско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробуди |
| ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је св |
| да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била |
| ина, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљив |
| се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвени |
| почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је при |
| ... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и |
| ајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни д |
| ала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос |
| арочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслу |
| ије је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног св |
| .</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду ко |
| пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и и |
| г Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита |
| је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стог |
| обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виде |
| зишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада па |
| и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, |
| тлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала |
| плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} С |
| , у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, к |
| н осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као |
| е стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се |
| је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног ст |
| н управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све |
| ирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гра |
| савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супрот |
| <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобе |
| {S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> < |
| и мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуг |
| а збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, к |
| е су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из |
| прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавск |
| рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак |
| ј је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полур |
| ице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршав |
| е ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и ста |
| тутки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали сло |
| а и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били |
| рички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и по |
| изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоц |
| ет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази |
| ј на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој погле |
| у њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле ис |
| p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} |
| раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} |
| нег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурил |
| з кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на ул |
| лижавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим |
| е Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и н |
| и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске |
| , љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за х |
| ње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налакти |
| авном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума |
| е, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узви |
| и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са п |
| наки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један |
| ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад |
| ког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесен |
| аносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није ду |
| које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цве |
| на да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дан |
| јевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те |
| pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини |
| тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стра |
| шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у |
| е, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна р |
| шава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ов |
| девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сат |
| ском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснам |
| пчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато |
| црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он. |
| оје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све |
| p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака |
| ве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најб |
| своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, З |
| а.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велик |
| ша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било |
| Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не г |
| ијатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио |
| ту мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што н |
| ти бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много пр |
| и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p |
| суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита ш |
| и за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какв |
| ар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти им |
| старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{ |
| ина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке весел |
| од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особен |
| ила из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, б |
| под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим м |
| оша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, тех |
| > <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници |
| ан облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада ж |
| ј је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упу |
| румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен по |
| видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се |
| {S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је |
| теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене |
| о и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, п |
| е деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задрж |
| свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко |
| иши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би |
| ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се |
| не, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и ств |
| а блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђен |
| један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{ |
| го је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико |
| зама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно |
| .. </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Мил |
| а учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састав |
| и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акц |
| рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош |
| пирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву |
| пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма свом |
| ађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала |
| оби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила и |
| ао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним к |
| е зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљ |
| м имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у |
| сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова |
| ешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили ми |
| зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих |
| ину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу к |
| - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улиц |
| , глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се |
| овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, |
| покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - |
| кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наш |
| ним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неу |
| и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на ма |
| S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њ |
| сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb |
| е исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, паме |
| рати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама |
| зивали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је л |
| отографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне к |
| су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћ |
| ећ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју |
| по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив о |
| емилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале боле |
| хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ов |
| рте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцне |
| S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се чо |
| рема ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се |
| на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле |
| ан дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је ша |
| на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се пок |
| ило.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика р |
| и не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и распо |
| снама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки |
| ти пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоар |
| ац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви. |
| пхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обично |
| кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар |
| наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад |
| ла кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новин |
| лошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена |
| - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као бра |
| и у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може |
| лужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да |
| м, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћу |
| а удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме |
| номијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p |
| вадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај |
| т, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженит |
| их борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у д |
| .{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје |
| ку где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p |
| орки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша |
| и најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун З |
| уке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p |
| вакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на ч |
| гледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нам |
| "48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све м |
| ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам |
| осно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хар |
| брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачиња |
| који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари |
| ци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводил |
| ..{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје ми |
| пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ст |
| узима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је ид |
| што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући м |
| лув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Ми |
| но да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупул |
| пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па |
| и на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за сва |
| остиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које |
| тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан |
| хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав тво |
| музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче |
| ао окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоц |
| одне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним |
| чан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је н |
| > чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у п |
| тише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} О |
| у једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и т |
| а њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички гр |
| о отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у |
| ечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завес |
| ори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети вел |
| во домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} |
| Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и |
| умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном |
| еде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива ув |
| омешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све леп |
| јатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље т |
| а се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - |
| дио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неко |
| којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визи |
| нде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни |
| један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед уст |
| почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад |
| ељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњч |
| аше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји не |
| у девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у он |
| тео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичк |
| крајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост |
| је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан |
| ихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама |
| спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка |
| ављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све с |
| иле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног др |
| о обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Су |
| лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је би |
| да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан |
| исале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала ти |
| необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108 |
| , пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер |
| у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене поро |
| ви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим по |
| ће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба |
| с овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних |
| та! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради. |
| ског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упући |
| и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде |
| лим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена |
| о да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзаци |
| ничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на т |
| Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило |
| одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писа |
| пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би |
| у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале св |
| е неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали зал |
| у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведрав |
| слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лак |
| ћа ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} О |
| њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству св |
| ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по к |
| штавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је он |
| орат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју дра |
| гу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је о |
| у карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљ |
| едног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли с |
| потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва ч |
| анска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове мл |
| правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био |
| сму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка |
| це, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји ил |
| > Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што |
| ела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала ду |
| даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли |
| ој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мис |
| ним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S |
| с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика |
| се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније ко |
| {S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавк |
| </p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би заж |
| озоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанств |
| џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави |
| била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и ди |
| се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су б |
| се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били |
| орила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо р |
| а земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у пл |
| S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморни |
| Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о бога |
| зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у тавани |
| и Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело пре |
| а и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туг |
| зија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми с |
| е, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам |
| ће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати |
| "146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка |
| head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од пуб |
| живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарс |
| и човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео |
| ен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде |
| приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из де |
| /p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са д |
| опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам |
| јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{ |
| лази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време |
| ао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Ши |
| не претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног с |
| блаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру кој |
| најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав |
| руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура п |
| о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад |
| рча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка |
| коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S |
| хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} |
| ислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне |
| претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики д |
| ко је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало н |
| заљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново |
| n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Гос |
| добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га |
| бавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је пр |
| сти и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писат |
| нути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајсто |
| него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само |
| ви наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, а |
| дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу |
| риређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја |
| лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова про |
| ећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погреш |
| не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то |
| огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или поло |
| кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и тр |
| ремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> |
| - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{ |
| Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су прос |
| е завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша ве |
| нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!.. |
| шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди на |
| сило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског |
| а више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице |
| <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спуст |
| чним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо |
| че хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслу |
| ротивном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- |
| ек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часо |
| ом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} |
| и га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?.. |
| и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане к |
| су обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примица |
| евао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је д |
| р.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станиц |
| ш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја |
| ш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву |
| , суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али |
| нију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му ј |
| густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Р |
| кове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и |
| о душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упр |
| а које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанс |
| половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца |
| између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну |
| игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе креке |
| </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока м |
| не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и |
| натих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{ |
| уше говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела у |
| д, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много ма |
| ност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку |
| шену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешк |
| На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{ |
| вађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и |
| човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја |
| . шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не |
| бе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за м |
| чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке г |
| ешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција де |
| да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито |
| Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си д |
| ницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не |
| дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се ка |
| рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Ш |
| иности.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће |
| о.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се |
| рна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне ме |
| м очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове го |
| ло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао п |
| ле у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био зат |
| ли према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код |
| или с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак рани |
| двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је |
| путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га о |
| а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство |
| на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не |
| } Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно |
| ла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је |
| itle> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дне |
| их се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" |
| b n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, ко |
| највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} |
| натог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{ |
| , да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нер |
| е хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натра |
| ужба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су бил |
| ћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери |
| ЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош кад |
| еће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, ра |
| едали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово к |
| е основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући св |
| е.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - |
| отињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с к |
| гачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. |
| животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и |
| способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози |
| ио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку и |
| долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао |
| под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; је |
| она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, дра |
| цао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде |
| уљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постав |
| зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и пр |
| црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт |
| ала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост |
| е старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке |
| b n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо ли |
| у да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом мес |
| ненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског м |
| вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твој |
| ју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S |
| држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати о |
| чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна р |
| олим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је о |
| так, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, |
| он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то ли |
| било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али бр |
| у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени |
| а као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је св |
| забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очиј |
| у, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њен |
| светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није |
| и, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је |
| да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све |
| му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, |
| е, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце. |
| лку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке ка |
| век, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну р |
| е, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што |
| тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре. |
| мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти р |
| а шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоуби |
| као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити врем |
| није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом |
| према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тиск |
| како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само |
| осе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да |
| ј штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, |
| апита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још |
| две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на |
| ш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо на |
| е.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна ве |
| од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по |
| а метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од |
| а је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> |
| ођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, ал |
| ред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</ |
| и састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје |
| авао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . |
| му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да |
| им немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> |
| се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, |
| еривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско |
| ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се |
| успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са со |
| треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрем |
| тељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако |
| Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да с |
| спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грд |
| увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује |
| лошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље вољ |
| у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} |
| ба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољи |
| много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно |
| крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се б |
| је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Мил |
| род, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакл |
| ш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете ј |
| ано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увред |
| да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} |
| Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала |
| илошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисл |
| Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе наст |
| ремена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је |
| лош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, једа |
| head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није бил |
| ду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица |
| и састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред ве |
| приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају де |
| вској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурал |
| Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркив |
| о, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица |
| њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранко |
| ђе за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила ули |
| једнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из ту |
| е, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, |
| p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога напис |
| е, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p |
| r" xml:id="SRP19100_C2.4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </hea |
| er" xml:id="SRP19100_C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомил |
| er" xml:id="SRP19100_C3.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је |
| er" xml:id="SRP19100_C4.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељ |
| Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био по |
| ан нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка |
| а ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи |
| S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити пр |
| Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</ |
| чега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, јед |
| и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место нек |
| "group" xml:id="SRP19100_P4"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамн |
| <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нари |
| но:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и |
| је, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики о |
| , велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих |
| ијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб |
| ћа свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да |
| , а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух ј |
| нијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изи |
| ма беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика в |
| ко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно |
| едну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва на |
| рошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</ti |
| ко преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају н |
| вет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у ц |
| једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости |
| је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p |
| изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, |
| пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У за |
| а које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигар |
| лиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је |
| ким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати вр |
| а мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли т |
| комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код |
| зазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и пр |
| је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промица |
| p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом |
| кве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него |
| као је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купи |
| уље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; ниј |
| о оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да пр |
| важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и |
| равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја при |
| ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, |
| ду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела у |
| ђе својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслу |
| предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београд |
| љени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне. |
| д смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју уга |
| } Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра н |
| ш је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави |
| но прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је с |
| S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да с |
| њошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно |
| месец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под |
| и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређуј |
| рећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног л |
| ј Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно ш |
| слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очиј |
| о својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалос |
| дска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није |
| пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао се |
| p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлот |
| његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредн |
| приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег н |
| зио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било |
| а наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам |
| личина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он |
| о је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шт |
| упан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парф |
| јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо |
| ост.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом зараз |
| а.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" |
| иже Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин г |
| ако бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је |
| у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним бат |
| ичи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је |
| во изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа |
| оред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су г |
| каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p> |
| а отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво |
| дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се свед |
| ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам |
| , и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку до |
| {S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то св |
| му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милоше |
| <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе д |
| оје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оно |
| у.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош |
| организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадиш |
| арнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице |
| , тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла о |
| к који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш по |
| саду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би |
| ка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде г |
| ва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне п |
| ећ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се вр |
| њао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{ |
| ервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не у |
| су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогам |
| огзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то п |
| знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али |
| ећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђ |
| је и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненаме |
| атким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те поје |
| ли су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао |
| ијал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио |
| а <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју гд |
| еста на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења с |
| пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од |
| ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.< |
| ад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, |
| диш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом |
| S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба ка |
| и кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излаз |
| зумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Мило |
| а су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући |
| ка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На |
| ле се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу пов |
| ла: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на |
| ема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој |
| гој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега |
| готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли |
| Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево са |
| ако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина кој |
| е нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има |
| , - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у и |
| е, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и |
| ити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> < |
| ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на |
| а могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један са |
| замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се позна |
| ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као |
| е ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су |
| аво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмеја |
| само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?. |
| као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекид |
| је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} И |
| м у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцок |
| ле, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнад |
| цама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - М |
| - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p> |
| а гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у с |
| ио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла |
| се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У |
| јој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па |
| и и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност |
| 5" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који и |
| Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар |
| ала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај |
| оју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, |
| е племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ов |
| едала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се |
| ец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, |
| ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против |
| одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} |
| жи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба посту |
| јатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, вис |
| пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега |
| му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави. |
| ала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали н |
| ови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бриг |
| на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети све |
| а све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се |
| о почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похит |
| о небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> < |
| p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много ж |
| на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити |
| и спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност. |
| фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те ј |
| да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, ст |
| S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на ра |
| ући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он ра |
| тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Мило |
| кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког в |
| ишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лу |
| оћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, уж |
| отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве с |
| опустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже |
| опустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb |
| им зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Ва |
| тојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити м |
| нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била та |
| аринарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан |
| ту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љу |
| ви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не за |
| нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у сво |
| и говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S |
| живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{ |
| да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </ |
| ла, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не оставља |
| онос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, кој |
| мове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су |
| , плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба. |
| био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, |
| ла је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење бил |
| јвећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апо |
| махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна |
| силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили |
| уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле д |
| љачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужич |
| од које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ре |
| иво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали упра |
| чину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле |
| а жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се по |
| ена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хт |
| ој благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; |
| посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да с |
| и у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi |
| сетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцим |
| је су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, пр |
| су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извешт |
| у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{ |
| ан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он |
| Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан |
| нствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да |
| је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, д |
| ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S |
| сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откр |
| била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, |
| има у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ з |
| } Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>М |
| ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам леч |
| коро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n |
| јао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво |
| , изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из санд |
| ијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује зва |
| ебе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали |
| ру и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани |
| пуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала |
| елео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уз |
| сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} |
| руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао |
| вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} |
| реби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лак |
| чно обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, |
| S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти |
| ити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те не |
| нити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те не |
| е него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни он |
| сао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, чове |
| te> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било |
| стао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп чове |
| м.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости |
| далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва ду |
| мах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер н |
| коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила ма |
| човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брков |
| да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> |
| ижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи рав |
| а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Ње |
| дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешк |
| ек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} О |
| та се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је би |
| а га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два ра |
| на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али |
| е тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак |
| а новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена гл |
| нутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и св |
| жалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој сп |
| д се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Пла |
| него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала ш |
| где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког |
| прилика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек м |
| е он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе ј |
| , Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина п |
| откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом |
| чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостат |
| чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда бил |
| ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме |
| оји је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено |
| лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољав |
| није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом пр |
| ра у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади чове |
| мо осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> |
| Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> |
| ш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим |
| Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабде |
| познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у св |
| УГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, ни |
| Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније б |
| а кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила |
| ауку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{ |
| кин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ћ |
| капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блист |
| } Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан |
| а свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> по |
| ирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје по |
| ца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу |
| le>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклу |
| pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине чита |
| алазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забав |
| а Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осм |
| нтан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туро |
| и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> |
| очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{ |
| ршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти ве |
| арама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, |
| покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних ре |
| ој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најле |
| Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво А |
| им очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према т |
| жна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осет |
| звади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао |
| ам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас |
| .{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети и |
| ајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну |
| е два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим |
| не новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- |
| Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она |
| ферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино пис |
| Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије св |
| то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш кол |
| /p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамили |
| андркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то н |
| p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препород |
| ан глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади с |
| > <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у к |
| > - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у п |
| чи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - пона |
| канта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је леп |
| осле мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у н |
| спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом |
| ша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао |
| Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би |
| е, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном |
| гове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио поса |
| и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђи |
| а престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су |
| није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда траже |
| ого.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољ |
| за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли |
| ци с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет |
| како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду |
| то несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује н |
| итањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја |
| ење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје |
| тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која |
| ше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом |
| p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја гов |
| о где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да |
| е Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе д |
| ије било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од г |
| ак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима ко |
| јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без п |
| се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га |
| к.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао |
| ем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од други |
| ме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке |
| се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секу |
| ерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази |
| } Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђен |
| .{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тв |
| поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био |
| могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је |
| мева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, |
| слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њ |
| у се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли ј |
| Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и прису |
| селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан за |
| да, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи једа |
| и, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, |
| ти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или б |
| /p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним п |
| ице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим |
| бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они уд |
| х ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је гото |
| тешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучен |
| ала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмад |
| ођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне оба |
| {S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се |
| ој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве |
| рете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на |
| завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p |
| д оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на |
| оже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> < |
| си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави т |
| човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнл |
| их очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликуј |
| , и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се в |
| } Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се н |
| ао у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Ње |
| тијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је |
| зејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уоста |
| великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што |
| стати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак |
| њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само он |
| S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: |
| оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и |
| ише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко |
| пања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће и |
| зите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколи |
| њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осет |
| ј, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је треба |
| страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на кан |
| p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задов |
| кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећа |
| о су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи |
| није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и и |
| ика у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу |
| пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два анти |
| {S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже |
| !</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њег |
| <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више с |
| је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, |
| о је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се прими |
| стерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и |
| ораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена |
| сеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живо |
| ије имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је |
| а, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загле |
| елицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак |
| ти жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n= |
| {S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драг |
| , Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бо |
| часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме |
| а жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отвара |
| те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је позн |
| ћ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно |
| гану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми |
| Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно заглед |
| као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, зб |
| ове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова п |
| положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон о |
| своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једн |
| т му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и о |
| је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни н |
| а Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазу |
| него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт |
| нежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кр |
| ана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, |
| који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопошт |
| ко, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су би |
| на, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути свој |
| , шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш как |
| усан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стиг |
| ој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе по |
| и се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од ње |
| вена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, заглед |
| ед драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увел |
| није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упита |
| гов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозор |
| довољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и |
| је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што с |
| они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> |
| а знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не д |
| ече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог |
| е за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела |
| да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на ко |
| у своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима з |
| аде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb |
| p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напре |
| пијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче |
| рило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух |
| лошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима |
| Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роп |
| и избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту |
| ло је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драган |
| ка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше |
| њост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда суро |
| орка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, забора |
| влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да |
| се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем |
| Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, |
| абљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и од |
| еликом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p> |
| ан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и |
| ага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" |
| се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је је |
| иком свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би |
| требан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, ин |
| ису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему |
| е, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Бо |
| и прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар |
| , он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посма |
| потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца |
| олазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у |
| из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку |
| у је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропас |
| /p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио п |
| све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државн |
| познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, за |
| зам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему |
| обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан |
| на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави |
| рим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као |
| своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречав |
| - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хте |
| е његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно ш |
| е већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Те |
| ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више |
| је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да |
| {S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Ко |
| песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавић |
| та ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на к |
| ити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће |
| онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену пр |
| <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је би |
| уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово |
| <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155 |
| слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели б |
| ана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и гов |
| ао испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу са |
| дбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више сме |
| буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{ |
| у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашај |
| се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, |
| ори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљив |
| енским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубу |
| ије био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значил |
| p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу прави |
| } Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа |
| одине, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, п |
| воје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разу |
| езу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, те |
| јући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило ј |
| прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} |
| нђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас ого |
| од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- |
| каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом де |
| о, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се з |
| , важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина њего |
| не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматра |
| и враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки компл |
| еба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита |
| до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укус |
| исли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p |
| .{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се вол |
| потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућен |
| рата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се |
| х паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се |
| остиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађ |
| сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, с |
| авама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запит |
| <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? |
| их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворен |
| је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му |
| и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зо |
| у.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати |
| божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Мо |
| то ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то |
| свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сиро |
| а и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Мла |
| ени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одв |
| е стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинс |
| ости за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, |
| па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако и |
| у осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, из |
| ркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, |
| обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и ст |
| ржао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у |
| илош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непоз |
| пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред |
| n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам |
| црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне |
| бо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе |
| е рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати пр |
| и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слобод |
| ћ је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</foreig |
| све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе |
| т.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да ов |
| идећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде |
| ић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замиш |
| пнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- |
| о бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радн |
| коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, |
| сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да |
| ла наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричат |
| {S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај |
| ала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>З |
| S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу |
| о се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је оста |
| а све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахв |
| а јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете |
| та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује м |
| то хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и |
| ек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене |
| најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без п |
| же правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глуми |
| а кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, ос |
| ку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак тере |
| што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши см |
| је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се ј |
| н плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена. |
| д полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{ |
| д полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{ |
| а нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Узд |
| је су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате |
| аљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи |
| ој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на |
| у је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шал |
| } За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је |
| чом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо теш |
| сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена уз |
| есносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте к |
| о.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.< |
| ише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској |
| душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, |
| смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p |
| менио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући рук |
| самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија д |
| дног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и |
| кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао |
| е бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најз |
| као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић |
| кти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја в |
| е ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> < |
| пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} |
| о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који исп |
| је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти |
| е око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је |
| га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом |
| ата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби и |
| у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке |
| оју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, ка |
| еном, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади пе |
| кве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће |
| позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драг |
| пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљ |
| и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је |
| но стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} При |
| и су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинс |
| ило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једн |
| ко година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посип |
| урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у |
| на њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно |
| ић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, ка |
| > <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада же |
| /p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} |
| Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са ов |
| .{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је поста |
| кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... как |
| кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек |
| орак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас пог |
| клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на же |
| <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма |
| буњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</ti |
| е Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела |
| ead> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које |
| дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај |
| о вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила са |
| ој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му ј |
| зу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежа |
| е и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са |
| Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она нес |
| и, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље |
| амена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних ск |
| S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и |
| пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа |
| лаве, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику |
| постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час би |
| > Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крв |
| вет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у |
| шу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и |
| зрађеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гом |
| на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила с |
| руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи. |
| - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из |
| претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече д |
| де, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и |
| њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, |
| ош из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши. |
| це падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју |
| и у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, г |
| је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим |
| сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што |
| чана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окрећ |
| на жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех |
| под грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи ме |
| , трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је пр |
| колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош с |
| ња!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажа |
| м најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, а |
| 5" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета гов |
| Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми |
| га драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје |
| купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово мн |
| савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, |
| ВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отво |
| ато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте п |
| д кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низа |
| а се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна |
| већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се по |
| ј анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, ман |
| ставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег |
| олиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвал |
| к је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, |
| на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вил |
| стошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољст |
| мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу |
| сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p |
| } Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алко |
| подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти |
| струмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је ра |
| шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе вер |
| лаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једн |
| и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкас |
| трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Креми |
| аста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и настави |
| ерен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{ |
| ну, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, |
| <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и зло |
| у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа С |
| ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде по |
| Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте: |
| је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, р |
| ледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе |
| сам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јес |
| ало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је у |
| е разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излаз |
| гани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према ње |
| осиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судби |
| ек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено |
| о извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женски |
| <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} |
| ковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јевр |
| вала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је ос |
| </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он |
| у у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на вре |
| е, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна |
| > <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зор |
| тапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару |
| ко прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је |
| сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музик |
| а.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле оч |
| ју, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кр |
| ш јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била по |
| на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с |
| та сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са |
| је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну ж |
| јдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Т |
| свим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски С |
| личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са тргов |
| чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на с |
| рку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном |
| жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, н |
| ли на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу н |
| међу јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Р |
| е била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} |
| је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за по |
| зад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{ |
| бренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне |
| па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Про |
| сподин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начел |
| S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанстве |
| које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде друг |
| ија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са је |
| рачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, |
| ресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није |
| а су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час зата |
| , и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој з |
| Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегд |
| ко да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и |
| судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се н |
| де му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из сало |
| људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi |
| лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита |
| као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о проти |
| ли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, н |
| ве више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови |
| Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици љ |
| а час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно |
| у.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне б |
| астајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, прет |
| о друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и |
| ачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и |
| > Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се доп |
| </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> |
| Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, |
| пким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{ |
| и му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> |
| и, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као били |
| е, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор |
| ам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим зб |
| каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј |
| је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме з |
| да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти зам |
| ећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за |
| > <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара |
| бичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико |
| адак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} |
| ги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих м |
| ро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам к |
| Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него ика |
| оправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој но |
| рогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{ |
| ла бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут жив |
| он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар |
| ама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечан |
| ве старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, по |
| и од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена с |
| .{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентују |
| нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пр |
| си, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо к |
| е.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње к |
| е се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог зам |
| Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - |
| ију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обр |
| брати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што пр |
| их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p |
| <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у ма |
| асно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p |
| око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том |
| о близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реден |
| оја га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми с |
| анатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> |
| о?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја |
| у на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Ста |
| н отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног о |
| д добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову пре |
| меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољуб |
| ди су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад |
| ле седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинери |
| цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наш |
| исли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можд |
| хана је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних |
| вала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, |
| много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше |
| поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више |
| > - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражало |
| катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледн |
| о друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кра |
| ун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уредни |
| - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући |
| отајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литогр |
| тонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте |
| под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали и |
| Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде |
| настику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није |
| мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Раз |
| , са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како |
| {S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је па |
| је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ |
| оловином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се ј |
| не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у в |
| r" xml:id="SRP19100_C1.6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... |
| er" xml:id="SRP19100_C2.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити ш |
| er" xml:id="SRP19100_C3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. |
| er" xml:id="SRP19100_C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сув |
| , опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</ |
| алкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Мило |
| за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надо |
| икну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n=" |
| ће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе |
| неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски |
| Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући |
| , он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџик |
| ледњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта |
| тва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена м |
| ам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> < |
| тром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више |
| авила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Срби |
| је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једн |
| Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Цр |
| вао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад |
| С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, |
| један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и кој |
| мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најч |
| но чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, |
| не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у поне |
| а пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартиј |
| е био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица зал |
| Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика! |
| би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био доврш |
| отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху |
| орка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући |
| ити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за че |
| пчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђ |
| азе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стаз |
| ну, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио св |
| и су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} И |
| {S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав сре |
| нце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена з |
| и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p> |
| ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - приме |
| тњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више крив |
| д је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас |
| орку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, |
| орка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о |
| unit="*" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не м |
| које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ру |
| на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим |
| b n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини |
| зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, |
| ..{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и овол |
| се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на |
| мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} З |
| S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи к |
| та да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас |
| утра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мис |
| недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово |
| где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адр |
| сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић |
| је зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мис |
| се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сам |
| да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} По |
| .{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним |
| ста унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону стари |
| им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет |
| Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станиц |
| и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар |
| ређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе? |
| послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече |
| ног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумњ |
| зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту ц |
| к, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно н |
| е хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никакв |
| и.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту ко |
| але; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А |
| " /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен ње |
| тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће д |
| олетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су њего |
| је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу |
| ио заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену о |
| ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} О |
| о мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурен |
| већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије |
| т.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у живот |
| на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али |
| дрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и |
| гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. |
| ажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на |
| мети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондино |
| у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не зна |
| а памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, п |
| у пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упит |
| ила обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на С |
| сли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} |
| ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић ј |
| док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На |
| се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те |
| воспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По баш |
| о начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у |
| мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје |
| а његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозим |
| на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле |
| хију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који с |
| рани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар |
| Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљи |
| е јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, ш |
| очиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон пред |
| <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у |
| мна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунав |
| и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедони |
| и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечан |
| је.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескра |
| о, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки |
| тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту при |
| нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле |
| усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала |
| лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је љ |
| е модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзе |
| о кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивал |
| Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих |
| ојим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре |
| белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве |
| они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сив |
| жевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели |
| у.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи вета |
| ве опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не |
| пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њи |
| .{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она ј |
| та.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} |
| анска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звез |
| у Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечнос |
| Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалиц |
| {S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински п |
| вој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способно |
| ући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не дов |
| о ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким |
| лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео |
| тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. < |
| оје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мој |
| ка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова |
| зивао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде т |
| бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци |
| тар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе |
| д тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанае |
| е сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се уг |
| ешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто неп |
| роз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с циг |
| S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану |
| две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој кос |
| н видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне бел |
| на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичц |
| етање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и |
| ead>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна |
| гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и н |
| S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну с |
| ко га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накис |
| послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебд |
| фаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.< |
| смо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо пр |
| о и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрач |
| и лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћ |
| ектор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с пр |
| и пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала прек |
| и, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>М |
| више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив ч |
| ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људ |
| тематика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи ко |
| ноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословим |
| да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капу |
| ем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све |
| гова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без |
| ло обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма как |
| а добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим је |
| угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је |
| оту.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек |
| уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, а |
| ед гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p> |
| у како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају |
| видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> |
| чили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре до |
| успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теори |
| } А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осет |
| пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и гра |
| } То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Сво |
| и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и н |
| ијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак д |
| сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао |
| пустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Ми |
| у осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца |
| путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Пис |
| , да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што доб |
| или, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо им |
| ерени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз доби |
| ција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и до |
| ако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе |
| е потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ по |
| не хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} |
| le>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{ |
| љивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, боје |
| није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образов |
| ивеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се |
| .</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуц |
| пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Мор |
| о су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као |
| мпарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поп |
| асвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао ш |
| се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поре |
| ма који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних нов |
| укла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланиц |
| <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стар |
| е, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, п |
| ови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кук |
| ма, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава |
| а, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће |
| вни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је п |
| у у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он |
| ифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{ |
| у, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указива |
| лилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без |
| сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремић |
| цу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком |
| од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи |
| еси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> |
| младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено |
| ртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, |
| таде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> |
| ни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша |
| "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је јед |
| лас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас |
| бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p |
| Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала |
| head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аве |
| е и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забрину |
| !{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, д |
| вако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као д |
| ора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има м |
| {S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не |
| наника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за п |
| уни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији |
| и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се виде |
| ну, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају д |
| ити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњ |
| добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да пре |
| ао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту |
| би.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја |
| је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не б |
| ачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му |
| престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љуб |
| гословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом |
| .</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић сво |
| а притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи |
| имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио |
| мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава |
| , да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - пита |
| <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сикт |
| - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате |
| е чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласов |
| да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуци |
| имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш мест |
| потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> < |
| и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује т |
| лагошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови: |
| једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрају |
| е су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов. |
| ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} |
| врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ни |
| е десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Ка |
| примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје друго |
| ош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе |
| олико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак. |
| тета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, |
| - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си |
| б, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То с |
| ца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и заглед |
| око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човек |
| лучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - прем |
| против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себ |
| шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко |
| а каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је ка |
| ће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћ |
| чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{ |
| сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га |
| је се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет |
| лафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја |
| пао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изнен |
| одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У је |
| д је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Треб |
| га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се |
| али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} И |
| ћно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатиј |
| ару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отво |
| една празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, |
| , која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива |
| питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутр |
| > <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у ма |
| Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жен |
| Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- |
| е осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би с |
| ма и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> то |
| узимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуца |
| понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађен |
| сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свир |
| и у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се пр |
| о да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не тр |
| драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти о |
| афију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одво |
| нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба |
| им, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан |
| а се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Ал |
| Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати сво |
| си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што н |
| ица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја |
| е ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне ве |
| ажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим.. |
| месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{ |
| е ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети |
| ин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Ла |
| с Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми л |
| љство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите |
| агледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква с |
| она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да са |
| ога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети пома |
| <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да |
| дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу |
| дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу |
| инито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте |
| чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} |
| аје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p |
| е, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други пр |
| ко?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и госпо |
| и сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, |
| е <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У |
| ла! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би ви |
| отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од |
| се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, |
| о Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није |
| да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао з |
| ишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, |
| , никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{ |
| ао луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазил |
| лу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим |
| бе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сироти |
| им мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, не |
| </p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он на |
| о ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да |
| играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који |
| ти?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најо |
| } Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређе |
| помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим г |
| рију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p |
| } Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шаре |
| цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповеда |
| еме кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час д |
| Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Мла |
| у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који |
| Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Ог |
| во мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати |
| ди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, |
| м улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p |
| S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, |
| одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{ |
| њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих |
| ead>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{ |
| S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очи |
| ине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава п |
| о.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуш |
| била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој |
| ква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру неп |
| и, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите |
| ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче с |
| лош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио |
| загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се |
| позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је остави |
| вљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву |
| вљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ст |
| примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пут |
| жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} |
| илош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| о је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </ |
| овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прођ |
| ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но. |
| коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удал |
| и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћ |
| који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцеларис |
| мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка |
| асића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блаже |
| тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} |
| } А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало умин |
| сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пр |
| S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би ј |
| ећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави п |
| ћно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на слу |
| де на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени |
| ете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје ди |
| томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео ви |
| кој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" / |
| .</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба д |
| , нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се |
| к бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима п |
| после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је с |
| цну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим |
| радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш же |
| тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p> |
| имак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p> |
| не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... ка |
| ео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих пи |
| нају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је ка |
| а ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му |
| еприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпи |
| олим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео св |
| ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута |
| немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око с |
| ба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </di |
| <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њ |
| му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али К |
| баченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као де |
| , ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да |
| ј Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим к |
| он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веров |
| вој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} |
| заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и |
| ш је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак |
| у. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим. |
| и, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} |
| верљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога |
| оји је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником с |
| о љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и |
| нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занес |
| кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га |
| ач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале та |
| читао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мис |
| <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> |
| о у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пож |
| више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар кој |
| свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бл |
| су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позориш |
| о говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас |
| ој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни |
| напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматр |
| је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то < |
| ли, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> |
| да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљен |
| Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потр |
| у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај уве |
| није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких поје |
| > <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он пот |
| да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И ба |
| ебало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечер |
| обу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је зна |
| теница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој преглед |
| мам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бел |
| нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, он |
| ђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Н |
| а по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се ниј |
| , али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је |
| руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Ва |
| хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама.. |
| рору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну адм |
| орите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Не |
| уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би |
| да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то ме |
| су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практ |
| због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title |
| у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека та |
| е освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Ми |
| римицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пи |
| - Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> |
| <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не пр |
| ишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај п |
| воје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се |
| започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао свој |
| вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су |
| ложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се |
| д оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар за |
| новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{ |
| Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз с |
| тавимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по |
| кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> |
| и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пру |
| волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се зат |
| пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући |
| , ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима |
| савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> |
| мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови |
| ве, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепш |
| у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препо |
| Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У аге |
| ат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> |
| да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад |
| - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не з |
| а, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пар |
| /p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај |
| ле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се |
| масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом |
| од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, |
| с скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и |
| <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, |
| ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претвар |
| еба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Ос |
| де га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! |
| и тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле |
| а тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког |
| те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме |
| руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним ваз |
| а драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те |
| таја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi> |
| т сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и о |
| те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми |
| 1" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.< |
| добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза |
| је смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам |
| радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она има |
| ма на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се ж |
| снуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем |
| уо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - О |
| с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали в |
| але од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан |
| ли чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њ |
| јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али ј |
| дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик |
| волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да ј |
| алим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95 |
| утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз пл |
| се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе |
| уши је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у |
| све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како д |
| као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми м |
| јао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађив |
| А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="* |
| други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш |
| ћ показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати |
| а нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди |
| .. каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик |
| - Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју дра |
| не ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишља |
| "54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачув |
| а уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То ј |
| ик и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развеза |
| То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зор |
| , обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних |
| ајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим. |
| сти испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским к |
| није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар |
| го више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што |
| ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна с |
| ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је |
| {S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира |
| знићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p |
| врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко |
| подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} |
| остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од ку |
| сте!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла! |
| вега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати |
| ник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по св |
| јим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, ш |
| треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, |
| м види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живо |
| ачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидар |
| рује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и |
| оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} |
| чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није |
| ло је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S |
| ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Мла |
| да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и с |
| говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање исп |
| а тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, прав |
| и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на |
| ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху |
| ање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса и |
| чег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се ка |
| ја лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испу |
| мић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштамп |
| а оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на р |
| будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жен |
| ородица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која |
| - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и |
| духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p |
| n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства |
| адних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа н |
| ја и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз на |
| и створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, |
| на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћ |
| орављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, |
| је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно ф |
| ог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно за |
| воје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише в |
| јзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на |
| у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била у |
| Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да |
| а услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан |
| е. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће с |
| стрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу |
| пствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пр |
| ба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позив |
| месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао |
| еличине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љуба |
| азумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сам |
| сти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би доби |
| , тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му б |
| им од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува п |
| г дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, бра |
| брост и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне |
| и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S |
| пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегн |
| о боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излаз |
| старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авли |
| гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после п |
| ке куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на |
| <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Вељ |
| и рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичењ |
| је су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најб |
| 6" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су |
| ности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књ |
| м овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се мог |
| ести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где |
| .</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Ст |
| стала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</ |
| је по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са теп |
| злази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле је |
| S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео да |
| ришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} |
| , вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао |
| а није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох |
| руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дај |
| заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми да |
| а у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она воле |
| шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> < |
| ту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како |
| у која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не |
| ји пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуств |
| ако мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога |
| м као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгле |
| лучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> |
| > <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајк |
| менима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести |
| д се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} А |
| S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> < |
| да ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног |
| по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и о |
| е ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном |
| један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> |
| . </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо х |
| а:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је |
| ла прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко |
| мска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Крем |
| вим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега. |
| уши, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога ш |
| ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје дра |
| тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велик |
| што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи |
| м, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на ч |
| ак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим сво |
| ља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзо |
| ић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, |
| да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш п |
| оја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S |
| а код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све |
| , окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашај |
| ругог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и г |
| тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си |
| нцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у |
| вну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, ка |
| о као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тре |
| срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао ј |
| амо у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад |
| знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени |
| ој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{ |
| овољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвалн |
| и знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничк |
| ртију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио |
| о краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман а |
| догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови |
| бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, о |
| раве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су |
| паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте с |
| у их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште г |
| ју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти с |
| ани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, |
| и столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, |
| а каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној бл |
| е био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како мож |
| p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S |
| жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријате |
| поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необич |
| и на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љ |
| .{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више д |
| и се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све ж |
| емамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушава |
| .{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по |
| добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изнен |
| тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад |
| о, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те |
| дминистратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стад |
| и Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљ |
| не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља |
| чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи |
| а колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама сре |
| слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не г |
| је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је прис |
| ме тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни про |
| ерберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која |
| p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, |
| жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је |
| а карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, ка |
| м радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та др |
| <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је |
| Е СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незакони |
| е речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које |
| њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, |
| осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна |
| лом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су |
| елела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, |
| } Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности |
| ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих |
| облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвц |
| ње, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} |
| е буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео |
| /p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</ |
| моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те во |
| лету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој |
| оду чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу |
| овек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ов |
| аможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{ |
| ред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на |
| ражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, |
| нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама. |
| дина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то |
| гог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... н |
| гог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... н |
| во додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате |
| атно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и ј |
| оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те |
| ујање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је |
| а ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се врем |
| школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{ |
| и ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени |
| завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младо |
| моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Ост |
| ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна |
| платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили ш |
| чито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{ |
| олу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико в |
| жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред |
| {S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете мо |
| шта више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те |
| е беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском пр |
| себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав з |
| се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутни |
| својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непром |
| емогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у н |
| асића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи ч |
| и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и поз |
| ара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их доби |
| лог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљ |
| потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог ра |
| ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који вес |
| не у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти |
| их лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по харти |
| желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко |
| а неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> < |
| их од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> < |
| к помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</ |
| или преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се пона |
| ти бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса и |
| p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. |
| си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, п |
| ла.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да т |
| кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S |
| <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми т |
| јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших тв |
| Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <h |
| Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти |
| ла мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не вид |
| шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрест |
| Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да м |
| о капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра с |
| аве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што има |
| јег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и м |
| па у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала на |
| <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови |
| бом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако |
| тављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посл |
| а ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у ова |
| p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову |
| вршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био п |
| ах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, пох |
| агледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} |
| захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако кос |
| , Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком теж |
| убице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог б |
| нђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... |
| </hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ ода |
| и неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дан |
| ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мо |
| а.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n |
| ерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује |
| , 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом |
| на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвоји |
| ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Д |
| агрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на |
| ога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из жив |
| нктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли роји |
| заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће о |
| отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за |
| ом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић с |
| су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бр |
| S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела |
| се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и измен |
| они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{ |
| ок бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим |
| и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у |
| д мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зл |
| и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколик |
| иће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, |
| не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за те |
| е.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не |
| дим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како ј |
| ене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S |
| иле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Наз |
| Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дел |
| мања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно |
| ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... |
| Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је о |
| планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто с |
| била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од г |
| што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и |
| кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не може |
| ана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак во |
| ог доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама |
| бицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом |
| зију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирил |
| ла што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због то |
| кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се |
| е доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа |
| и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једн |
| која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео сво |
| е.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући |
| ха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини |
| своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што т |
| ном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глу |
| ази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, за |
| арао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње. |
| е један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад пога |
| људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> |
| ту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену ле |
| Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада |
| уша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађе |
| јем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно |
| што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као |
| S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрд |
| заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштуј |
| а.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> |
| е прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода |
| вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што с |
| смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана |
| еће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он |
| обивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за д |
| о, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила к |
| њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један п |
| них леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Ма |
| очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу |
| ких обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратит |
| расти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и |
| ћамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на кој |
| да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, б |
| на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико |
| ошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је |
| и рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелнич |
| Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Ми |
| Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа ви |
| ла.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана о |
| а развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одса |
| рудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад н |
| /p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} М |
| у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај |
| изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је |
| оји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само д |
| у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> |
| овао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и |
| ако је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није х |
| а, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опом |
| доломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не с |
| {S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, кл |
| , као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type="chap |
| да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се је |
| песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном крат |
| рим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да мој |
| добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због о |
| напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећ |
| романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магло |
| их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац кој |
| оји су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје |
| је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због не |
| ам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема |
| ј Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених ус |
| е био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу кр |
| заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа |
| ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забрин |
| убица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала л |
| си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој |
| оји је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на |
| нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада прав |
| ли све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да при |
| р је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити |
| као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мај |
| а није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ов |
| писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је |
| ади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и ж |
| <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав р |
| </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорк |
| ћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести ког |
| заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако ч |
| ених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К. |
| х није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борб |
| а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p |
| олео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Збо |
| нђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А ш |
| о јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори. |
| о очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Креми |
| се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љ |
| јакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи кој |
| ђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених дога |
| им.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што |
| е и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац п |
| најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам |
| да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са м |
| је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чи |
| не сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем до |
| да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, м |
| желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас ле |
| брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону вели |
| да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!.. |
| ри млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или пост |
| од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у |
| .{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила |
| ила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана |
| воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, д |
| ве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - п |
| та и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усн |
| ом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским п |
| пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе |
| е ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; |
| ли, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка вол |
| лидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних н |
| .{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} О |
| способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chap |
| не; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за с |
| рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад та |
| ји имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати с |
| бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, госп |
| е.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти ст |
| и на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не приме |
| у добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{ |
| мам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати |
| пци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје |
| о што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња |
| е то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња |
| говора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгути |
| им киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да |
| Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком |
| е на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава н |
| колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузам |
| могне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки |
| Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је ц |
| ју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> < |
| сао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београд |
| ије био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понавља |
| е које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, |
| читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојаза |
| ико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се ви |
| ени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па |
| {S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" |
| то неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се ка |
| И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да ств |
| продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресе |
| то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио |
| нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом пут |
| уни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, |
| отив живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, наш |
| не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <t |
| о Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онак |
| де, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутриј |
| им, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који ј |
| био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампање |
| овек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се |
| иближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и с |
| ове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бр |
| њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независ |
| рмана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би |
| бу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се |
| уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, |
| Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, оби |
| цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне каф |
| није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује с |
| несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка |
| тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је н |
| о осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком к |
| је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> |
| ст што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његово |
| астанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се с |
| амо то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... как |
| тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду н |
| ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије |
| тним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и |
| > Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала |
| па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{ |
| hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам |
| о Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непр |
| д све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, ус |
| се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и |
| к Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био з |
| је изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велик |
| риповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и проду |
| тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови саста |
| лош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је |
| хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети |
| м је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што |
| хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што с |
| ти њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се н |
| ти, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је би |
| его је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној не |
| чи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Гр |
| тавите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек. |
| >Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна ка |
| говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код |
| орен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са з |
| н је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одр |
| леменита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ј |
| о потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца |
| де није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици |
| згубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни |
| али вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао |
| рговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, иш |
| ом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша |
| ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су т |
| рамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку с |
| а одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са посте |
| далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{ |
| атељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрен |
| убило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош ј |
| Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче |
| Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе ње |
| b n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{ |
| , и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале |
| о хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи од |
| ивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљен |
| две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала из |
| струлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни |
| {S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} |
| та.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходован |
| ад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад св |
| але.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бл |
| вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, повет |
| улдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, |
| клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пуст |
| ескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и |
| вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала |
| оше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла |
| руше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак |
| уста, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела |
| ркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, |
| звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb |
| вао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и |
| о их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а |
| правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали |
| лико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од ко |
| о да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су |
| Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и гла |
| раку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су иш |
| ара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, о |
| ило више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с |
| у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="23 |
| аму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи |
| едан јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као |
| ући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справ |
| ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуд |
| аклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда ш |
| у.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики к |
| ад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p |
| xml:lang="fr">Laisse-moi tranquille!{S} Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: |
| орка. </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Que vous êtes bêtes, tous les trois</foreign>! - одгово |
| толико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107" /> <div type="ch |
| </l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" /> <div type="c |
| олом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> <pb n="181" / |
| се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C1.1"> <pb |
| </l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Б |
| /> <head>ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од с |
| А ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлаз |
| RP19100_P4"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Д |
| "SRP19100_P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l |
| ="SRP19100_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и пла |
| <p> - <foreign xml:lang="fr">Laisse-moi tranquille!{S} Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош |